РАТ И БИБЛИЈА

 

РАТ И БИБЛИЈА
 
ПРОРОЧКЕ РЕЧИ О РАТОВИМА ИСПУЊЕНЕ
 
Дозволите, генерале, да прочитамо још два три листа из Светог писма Божјег, па да затворимо, Свети пророци Божји јасно су видели, да Бог попушта на безбожне људе и народе рат онако исто као што попушта помор, глад, сушу, земљотрес, гусенице, скакавце и друге беде, које би требало да уразумеју безбожне и врате их к Богу. Бих вас сушом и медљиком; (Медљика је нека слатка роса која пада по воћу и суши га). гусјенице изједоше обиље у вртовима вашим – ипак се не обратисте к мени, говори Господ. Послах у вас помор као у Мисир, побих мачем младиће ваше – ипак се не обратисте к мени, говори Господ (Амос 4, 9-10).
Све ове беде сналазиле су Европу, али се она не обрати ка Господу, него говори о миру кад заслужује рат. Али – нема мира безбожницима, вели Господ (Ис. 48, 22). Јер мир скрнаве гресима и безакоњима, ратујући против Бога. Луде ће убити мир њихов, а безумне ће погубити срећа њихова (Приче Сол. 1, 32). Содом и Гомор нису пропали од рата него од мира, од безбожног мира. Узео сам мир свој од тога народа, говори Господ (Јер. 16, 5). Зашто би благи Господ узео мир од једнога народа? Зато што устима говоре о миру с пријатељима својим а у срцу намјештају засједу. Зато ли их нећу походити? Због те дволичности и лицемерства мртва ће тјелеса људска лежати као гној по њиви и као руковети за жетеоцима, којих нико не купи (Јер, 9, 8, 9, 22). Лицемерство велико овладало је старешинама хришћанских народа, те говоре много о миру а праве тајне уговоре један с другим. Сваки пак тајни уговор њихов значи рат. Безбожнике ће дати под мач, говори Господ (Јер. 25, 31). И давао их је, и даће их.
О пропасти Јерусалима и Јевреја свети пророци су прорекли све до појединости. Постасте Гори од народа, који су око вас; не ходисте по мојим уредбама и не извршивасте мојих закона (Јез. 5, 7). Је ли који народ промијенио богове, ако и нијесу богови? а мој народ промијени славу своју на ствар залудну (Јер. 2,11). Хришћански народи постали су у многоме гори од народа нехришћанских у свакодневним безакоњима својим. И док се нехришћански народи још тврдо држе својих „богова“, идола, дотле је међу хришћанским народима не само пропаганда него читава отворена хајка против Христа Бога. Исто је тако било међу једнобожачким Јеврејима пред пропаст. Док су се идолопоклоници око њих верно држали својих идола, дотле су Јевреји одбацивали Бога јединога и газили Божји закон. Бог је кажњавао Јевреје, али они су остајали и на даље при своме безбоштву и својим неделима. Зато пророк вапије: Господе, бијеш их, али их не боли; сатиреш их, али неће да приме науке; тврђе им је лице од камена, неће да се обрате (Јер. 5,3). А Господ опомиње народ: одбаците од себе сва безакоња која чинисте, и начините себи ново срце и нов дух: зашто да мрете, доме Израиљев? – Јер ми није мила смрт онога који мре, говори Господ (Јез. 18, 31-32). Зар не шибаше Бог хришћанске народе, тај Нови Израиљ, али њих не боли? Зар их не сатираше помором и ратом, али они не примише науке? Када их сналажаше невоља, они онда вапијаху к Богу, и Бог им опрашташе и даваше им мир, да их поново шиба новим ратом због поновљених грехова. Исто као и са Јеврејима. Господе, у невољи тражише те, изливаше покорну молитву кад си их карао (Ис. 26, 16), јадикује се свети пророк. И сам Господ је претио: отићи ћу и вратићу се на своје мјесто докле не признаду своју кривицу и потраже лице моје; кад буду у невољи тражиће ме (Ос. 5,15). Није Бог човек, да не зна. Зна Бог, да невоља обраћа грешне људе к Истини, зато и шаље невољу. У миру и обиљу људи постају безбожни и себични, зато Бог шаље невољу, да их отрезни. Отуда је код Срба постала изрека: без невоље нема богомоље. Зато што је дом мој пуст, а ви сваки трчите за свој дом, зато се затвори небо над вама да нема росе, и земља се затвори да нема рода њезина; и дозвах сушу на земљу (Агеј 1, 9-10). А кад не помогну мање невоље, Бог попушта врховну невољу, невољу над невољама – рат. Од мана ће погинути сви грјешници између мојега народа, који говоре: неће доћи, нити ће нас задесити зло (Амос 9, 10). Тако се данас говори у Европи и Америци: неће нас задесити зло! Међутим зло се призива у госте и спрема му се гозба са милијардама и милијардама злата, са којима се купује рат. Свуда хучи од спреме за рат, јер свуда се ратује против Христа. Каквим гресима оптерети себе Израиљ, те навуче пропаст? Скупите се на горе Самаријске и видите велике народе у њој и насиље у њој. Не знају чинити право, говори Господ, сабирају благо насиљем и грабежем у дворима својим. Зато овако вели Господ: непријатељ је око земље и обориће ти силу твоју, и оплијениће се дворови твоји (Амос 3, 9-11). Неред, насиље, грабеж! Погледајте данас по Европи, у којој се приносе жртве великом идолу – култури, па реците, да се нису повратила времена Самаријска? Главни узрок ратовима и пропасти лежао је у поглавицама и старешинама народним: чујте поглавице Јаковљеве и кнезови дома Израиљева, не треба ли вам знати што је право… који мрзите на добро и љубите зло… и једете месо народа мојега и садирете кожу с њих и кости им пребијате… вичете мир, а ако вам ко не да ништа у уста дижете рат на њ – чујте ово: зато ће се због вас Сион преорати као њива и Јерусалим ће постати гомила (Михеј 3). Ево ја ћу пустити зло на то мјесто, да ће зујати уши свакоме ко га чује, јер ме оставише. (Јер. 19, 3-4). Не зује ли уши по свему свету од онога што снађе Јевреје? Не зује ли и уши васцелога света данас од прошлог Рата? Оно што је пророк прорекао за Стари Израиљ, дословце се испунило. Зар ће се мање испунити за Нови Израиљ, коме је обећани Месија сам Бог? И учинићу да падну од мача пред непријатељима својим… и мртва ћу тјелеса њихова дати за храну птицама небеским и звјерима земаљским (Јер. 19,7). Ваистину, нагозбиле су се птице небеске и звери земаљске, како је проречено, не само у Старом Израиљу, него и у Новом, у време многих ратова. Нарочито су се птице и зверови гозбили прошлога рата по планинама балканским, и европским. На пољу мач а унутра помор и Глад; ко буде у пољу, погинуће од мача: а ко буде у граду – њега ће Глад и помор прождријети. А који утеку – биће по горама (Јез. 7, 15-16). Није ли то верна слика будућега рата? Ево ја ћу их походити, младићи ће њихови изгинути од мача, синови њихови и кћери њихове изгинуће од глади (Јер. 11, 22). На све ове и овима сличне претње Израиљци су се чудили, какав ће то народ њих тако моћи сатрти, кад нису видели близу себе ни један народ толико силан. На та чуђења одговара им Господ кроз пророка: Гле, ја ћу довести на вас народ из далека, доме Израиљев, вели Господ), народ јак, народ стар, којему језика нећеш знати (Јер. 5, 15). Тај народ су били Вавилонци. Овако вели Господ): Ево ја ћу предати тај Град у руке цару Вавилонском, и он ће га спалити огњем. (Јер. 34,2). И цар Вавилонски Навуходоносор заиста је дошао, разорио Јерусалим, и спалио га огњем, а народ одвео у ропство. Зар не може Бог довести Кинезе на Европу? Некад је требало дуже путовати од Вавилона до Јерусалима него ли сада од Пекинга до Беча.
Наравно, Бог је шибао и друге народе ратовима а не само народ Израиљски. И то су свети пророци провидели и прорекли.
За Вавилон: Што си оплијенио многе народе, тебе ће оплијенити сав остатак народа… Тешко оном који гради град крвљу, и оснива град неправдом (Авакум 2). Вавилон бејаше златна чаша у руци Господњој, којим опоји сву земљу; вина његова пише народи, зато полудјеше народи. Уједанпут паде Вавилон и разби се (Јер, 51, 7-8). Од вина Европске културе пише народи и полудеше. За Вавилон Говори Господ: Ти си ми био маљ, оружје убојно, и тобом сатрх народе и тобом расух царства (Јер. 51,20). Ево ме на тебе, поносити, говори Господ, Господ над војскама, јер дође дан твој, вријеме да те походим (Јер. 50, 31). Мач на Халдејце, говори Господ, и на становнике Вавилонске и на кнезове његове и на мудраце његове. Мач на лаже његове, и полудјеће. Мач на јунаке његове, и препашће се. Мач на коње његове, и на кола његова и на сву мјешавину што је усред њега, и постаће као жене. Мач на благо његово и разграбиће се јер је земља идолска (Јер. 50, 35-38). Ево ја ћу подигнути и довешћу на Вавилон збор великих напада из земље сјеверне, који ће се уврстити да се бију с њим и узеће га (Јер. 50, 9). И заиста уврстили су се против охолога Вавилона Миди и Персијанци и узели га. И Вавилон урес царствимабиће као Содом и Гомор кад их Бог затре. Неће се у њему живјети нити ће се населити од кољена до кољена, нити ће Арапин разапети у њему шатора, нити ће пастири почивати онуда – Ондје ће настанити сове, и авети ће скакати онуда (Ис. 13, 19). Дословце испуњено. Зна се да сада каравани журе да прођу место где је некада био Вавилон, јер људи не смеју да законаче на овом месту од аветских привиђања.
За Асир: Асирац ће пасти од мача не човечјега (Иса. 31, 8). Асир ће пропасти у рату зато што се срце његово понијело (Јез. 31, 10).
За Ниниву: тешко граду крвничком, сав је пун лажи и отимања, грабеж не избива из њега… Непријатељима твојим биће зато широм отворена врата од земље твоје (Наум 3).
За Мисир: Ево ме на Фараона цара Мисирског и сломићу му мишице…, и укријепићу мишицу цару Вавилонском, а даћу му у руку свој мач… Да, укријепићу мишице цару Вавилонском (за то што га је изабрао за оруђе казне), а Фараону ће мишице клонути (Јез. 30, 32). Јер мора клонути мишице ономе, кога Бог хоће да казни за безакоња.
За Тир: И Тир сагради себи град, и сабра сребра као праха, и злата као кала по путу. Гле, Господ ће га отјерати, и вратиће у море силу његову, и он ће огњем изгорјети (Зах. 9, 3-4). Не помаже, дакле, сребро ни злато ништа, када се препуни чаша безакоња и безбоштва, и када се рука Господња замахне.
За Сидон: Од мноштва безакоња својега, од неправде у трговини својој оскврнио си светињу своју; за то ћу извести огањ испред тебе, који ће те прождријети, и обратићу те у пепео на земљи… и неће те бити до вијека. (Јез. 29). И заиста Сидону се данас једва зна место где је био. А био је у време оно сувише богат, сувише културан, но и сувише охол и безбожан. Данас му се не зна место. Послаћу помор у њ, и крв на улице његове, и побијени ће падати усред њега од мача, који ће навалити на њих са свијех страна, и познаће да сам ја Господ (Јез. 28).
За Едом: Крви ћу те предати и крв ће те гонити, јер не мрзиш на крв, крв ће те гонити,… Зашто? Величасте се супрот мени устима својима (Јез. 35, 6, 13).
И тако редом за друге незнабожне народе. Разбићу их једног од другог (Јер. 13, 23), говори увређени Господ. То је рекао, то је и учинио. Ко ће Му на супрот стати? Нико. Ко ће Га умилостивити? Покајник: Народи и племена грешише, закон Божји газише, име Бога живога по ругаше, срцем се понеше, делима се руку својих поклонише, опомене Божје не чуше, знаке Божје не разумеше, не покајаше се, зато од мача пропадоше. Овако се читају и разматрају ратови.

Кључне речи:

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *