НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Богословље светоотачког подвига и искуства » ПРОТИВ ИДОЛА

ПРОТИВ ИДОЛА

 

ПРОТИВ ИДОЛА
 

 
ПОГОВОР
 
47. Ко ли ће, дакле, измерити Оца да би сагледао колике су силе Његовога Логоса? Јер, као што Син јесте Логос и Мудрост Очева, тако исто, због снисхоћења ка творевини и ради познања и поимања Творца, Он је Самоосвећење, Саможивот, Двери, Пастир, Пут, Цар, Владар, а изнад свега Спаситељ и Животворац и Светлост и Промисао о свему. Па пошто Отац из Себе има таквога Сина, Који је благ и Саздатељ, није Га сакрио од створених бића, него Га дан за даном свима открива, јер кроз Њега све саздаје и свему дарује живот. У Њему и кроз Њега Он и Себе објављује, као што вели Спаситељ: Ја сам у Оцу и Отац у мени.[1] Јасно је, према томе, да Логос почива у творевини, а што је створено, то заједно са Оцем живи у векове.
Дакле, пошто је све то тако, нема ничега што би било изван Њега, него и небо, и земља, и све што је у њима, од Њега зависи; па ипак, безумни људи су се удаљили од познања Бога и поштовања према Њему и почели више да уважавају оно што не постоји него оно што постоји; и уместо истинитога Бога, почели су да обожавају лажне богове, клањајући се твари уместо Tвopцу,[2] доспевши тако до безумља и непобожности. Јер, то би било налик на оно кад се неко више диви делу него уметнику, или кад је опчињен грађевинама у неком граду, а презире њиховог творца; или као кад неко хвали неки музички инструмент, а куди онога ко је саставио песму и начинио хармонију. Безумници и слепци код очију! Јер, како ће другачије упознати неку грађевину, или лађу, или песму на лири, ако је не подигне неимар, и ако је не сагради бродоградитељ, и ако је музичар не сачини? Дакле, онај ко тако мисли, тај је суманут и превазилази свако безумље, а чини ми се да нису здравога ума ни они који не признају Бога и не поштују Његовог Логоса, Спаситеља свега, Господа нашега Исуса Христа, кроз Кога Отац све устројава и одржава и о свему промишља. Имајући веру у Њега и указујући Му богопоштовање, о, богољубиви, радуј се и имај добро надање, јер плод побожности и вере у Бога јесте бесмртност и Царство небеско само уколико је душа украшена према законима Његовим. Као што вечни живот постаје награда за оне који живе у складу са законом Божијим, тако и оне који ходе путем супротним врлини, очекује велика срамота и велика пропаст у дан Суда јер су, иако свесни пута истине, чинили супротно од онога што су знали.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Joв. 14,10
  2. Види Римљ. 1,25

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *