ОЛТАР
Реч олтар потиче од латинског alta ara, и значи „узвишени жртвеник“. Тако се назива узвишени део светог храма, онај део у коме се налази Свети Престо. Од остатка храма одвојен је преградом са иконама, која се назива иконостас. На иконостасу су троје двери – царске, кроз које пролази свештеник током Свете Литургије, и бочне – једне ђаконске, друге црквењачке (ако је иконостас мали, постоје само царске и једне бочне). На северној страни олтара је жртвеник – ђаконикон, где се припремају Свети Дарови, а на источној тзв. Горње место, намењено за Епископа, и седишта за свештенике који саслужују, тзв. сапрестоље. Олтар се сматра местом нарочитог Божјег присуства, и у њега не улазе они који немају хиротонију, рукоположење, рукопроизводство (ипођакони и чтеци), а могу ући појединци са нарочитим благословом. У њега не улазе жене. Могу, по читању нарочите молитве, улазити монахиње у манастиру, јер су оне својим заветом превазишле женску природу.
