ПОЛЕМИКА О ПОСТУ ИЗМЕЂУ УРЕДНИШТВА САЈТА “БОРБА ЗА ВЕРУ” И О. ЉУБА МИЛОШЕВИЋА

ПОЛЕМИКА О ПОСТУ
ИЗМЕЂУ УРЕДНИШТВА САЈТА “БОРБА ЗА ВЕРУ”
И О. ЉУБА МИЛОШЕВИЋА
 
ЧЕТВРТО (И КОНАЧНО) ОБРАЋАЊЕ УРЕДНИШТВА САЈТА “БОРБА ЗА ВЕРУ”
 
УРЕДНИШТВО: ОДГОВОР НА ТРЕЋИ ОДГОВОР ПРОТЕ ЉУБЕ МИЛОШЕВЕЋА “БОРБИ ЗА ВЕРУ”[1]
 
Tuesday, 30 April 2013
 
Поштовани оче прото,
 
Захваљујемо Вам што сте издвојили своје драгоцено време и настојали да детаљно појасните поједине своје ставове, због којих је и започела наша полемика. У свом закључку о вођеној полемици рекли сте да је наш “покушај критике” Вашег чланка био слаб и неуспешан. Такође сматрате да сте исправност својих ставова доказали “догматски, доксолошки, евхаристијски, јуридички и историјски”. Наша намера, од самог почетка, као што смо већ рекли, није била да Вас убеђујемо у нешто друго од оног што мислите, јер би то било исувише претенциозно. Намера нам је била да се развеје збуњеност коју сте појединим својим ставовима о посту пред причешће изазвали код многобројних читалаца. Да ли смо у томе обострано успели, сматрамо да суд треба да донесу читаоци.
 
Сајт “Борба за веру” је међу ретким српским православним сајтовима (ако не и једини) који је свим својим опонентима давао сав потребан простор за изношење њихових мишљења. Ми то сматрамо нормалним, чак и пожељним, јер како би другачије читалац могао да изведе непристрасан суд? Као што сте могли видети, сваки Ваш одговор поставили смо на прво место на првој страни нашег сајта. На жалост, Ви не само да на сајту “Светосавље”, чији сте један од уредника, нисте поставили наше одговоре Вама на прво место, већ их уопште нисте ни пренели. Тако ћете свој текст “Хришћански пост губи свој смисао ван богослужења”, у коме сте изнели, у великој мери, модернистичке погледе о посту пред причешће и учесталости причешћивања, оставити без одговора. Свакако, Ваше је право да преузмете тако велику одговорност на себе, учећи православне Србе нечему што није пракса њихових предака.
 
Још желимо рећи: православни Срби добро знају како се пости пред Причешће и није потребно да их “литургијски обновитељи” томе уче. За причешће се спрема постом и молитвом (црквеном-заједничком и личном). Пост има две стране: духовну и телесну. Духовни пост подразумева покајање и исповест, чињење милостиње, мирење и праштање онима који су нас увредили, духовну сабраност у себи и стражење над сваким покретом своје душе и ума… Постови се посте по Типику Цркве. Када неко жели да се причести изван поста, онда пости седам дана на води. У суботу пред причешће не једе се уље. Ово је српска пракса и пут спасења посведочен и запечаћен великим бројем спасених душа, од којих је много и светитеља. Наш сарадник Владимир Димитријевић у својој књизи “Са страхом Божјим и вером приступите”, коју, у пдф формату, у наставку доносимо као прилог вођеној полемици, о том путу, који је Србе вековима водио у вечни живот, каже: “Тај пут одавно је пропућен, благословен и благодатан. Други, још неиспитани и непроверени, путеви налазе се свуда. Али, колико је саветно њима ићи?”
 
На крају, још једанпут желимо да наше посетиоце, од којих многи читају и “Светосавље”, упозоримо да што год чују, виде или прочитају, то провере Светим Предањем. И ако виде да ми, или уредници “Светосавља”, или било ко други, ма какав чин или тутулу имао, скреће са светониколајевског и светојустиновског пута и учи нечем другом, не треба да га слушају!
 
Владимир Димитријевић “СА СТРАХОМ БОЖЈИМ И ВЕРОМ ПРИСТУПИТЕ” (ПДФ)
 

1. Формат је прилагођен сајту Светосавље.орг, а изворни текст се налази овде: http://borbazaveru.info/content/view/5724/1/