ПОСЛЕДЊЕ ПИСМО ПАРОХИЈАНИМА ГРАДА ГЖАТСКА
Драги парохијани!
Скоро петнаест година сам служио у овом храму. Несумњиво је да сам некога увредио, можда су многи остали незадовољни мноме. Ево, одлазим у вечност, и поред ковчега молим опроштај од свих.
Ја сам крајње задовољан својим парохијанима, код многих сам видео искрену љубав према себи. Захваљујем се свима, и онима који ме воле, и незадовољнима – свима се захваљујем и све искрено молим за опроштај. Клањам вам се до земље, опростите ми Христа ради, не помињите ме по злу.
Ко може, нека макар понекад помиње вашег грешног свештеника за покој душе.
Све време сам се свом душом трудио да вас упутим на правилан пут. Већина не схвата хришћанство. Неки су схватили; схватили су да је главно приморавати себе и испуњавати заповести Христове и кајати се за своје недостатке и кршење заповести, кајати се увек, сматрати себе недостојним Царства Божијег, преклињати Господа за милост, као цариник: „Боже, милостив буди мени грешном.“
Ево мог завета човека на самрти: кајте се, сматрајте себе грешницима, попут цариника, преклињите за милост Божију и волите се узајамно.
А онима од вас који су ме увредили, који су ме мрзели (било је таквих) с правом или неосновано, нека свима вама Господ опрости. Искреног срца молим се да Господ свима вама опрости и да вас упути, да вас доведе до спасења.
Благослов Божји нека буде са свима вама заувек. Помињите мене грешног. Амин.
22. август 1963. године
