ОПРОСТИМО СВИМА ДА ГОСПОД НАМА ОПРОСТИ
(Писма хришћанима)
Људи су оруђа Божија
Спасавајте се
Опростите Бога ради
Борба с помислима
Стати на Суд Божји сваког дана
Само скрушеност
Мир Божји и смирење
Слепа љутња и спасење
Како познати вољу Божију
Вечни живот и растанци
Телесни и душевни труд
Нема спасења делима
Сети се Мајке Божје
Васкрс и у нашој души
Увек окриви себе
Слава Богу за правоверје
Зашто се нервирамо?
Бити будан
Тромост и бодрост
Недостаци и покајање
Сви смо пали
Побожни живот и прогони
Сви имамо једног Спаситеља
Смирење је спасење
Не тежимо „екстази“
Дан светлости
Пут цариника
Како се молити
Болест је Божја посета
Мање брбљати
Бог све види
Келија учи свему
Не ропћи
Попустиш Бога ради
Самооправдање
Голгота и Васкрс
Ко се не спасава
Храмање на обе ноге
Расејаност на молитви
Смирење кроз болест
Дани су зли
Ако хоћеш, Боже, можеш ме исцелити
Не пасти у чамотињу
Ко претрпи, благо њему
Шта раде демони
Ко ће нас сачекати
Молба за опроштај
Ко трпи, бива овенчан
Сматрај себе горим од других
„Опрости“ је реч која лечи
Буди нежнија с мајком
Учи и труди се
Мир са укућанима
Не слушај безбожнике
Лаки пут неосуђивања
Инок је ини, другачији
Јерес имеславаца
Крст до смрти
Изнад времена и простора
Савети за сваки дан
Почни од данас
Живот претвори у покајање
Хришћанин не очајава
Бог и људи
Прелест је непокајано живљење
Само цариниково покајање
Шта значи брвно у оку
Старост, болест, јесен
Не исцрпљуј се
Душевни пост
Грешник није очајник
Униније је демонско
Цар Давид и ми
Не суди никоме
Болест и смирење
Није битно шта ко мисли о нама
Господе, помилуј
Пут ка Богу
С нама је Бог
Поука ђаку Богословије
Мислени уздаси Богу
Сами себе и једни друге
Предмети у Богословији
Не правдати себе
Смирење је со
Пази на себе
Оплакуј свог мртваца
Мир и ситнице
Псалтир је важан
Не петљај се у туђа посла
Не мењам место
Не греши да не буде горе
Све ради Господу
Савети и размишљања
Не бити фамилијаран
Оружја наша
Ићи код лекара
Ничему се не чуди
Важно и неважно
Срчана болест
Све по старом
Нико не живи како треба
О сну и смрти
Уради мирно што можеш
Потрпи Бога ради
Нису нам други криви
Правила за живот по Христу
Свакодневна провера
Гордост је ђаво
Мисли да си мртав
Светиљка се гаси
Милост и суд
Одагнати зле помисли
Какво ти је стање душе?
Змија таштине
Писмо пријатељима
Покајање за настројење
Суд и милост
Пазите како живите
Таштина је тумор
Болести су подсећање
Кад боли душа?
О болести рака
Здравље и спасење
Узалудне слуге
Покоримо се руци Господњој
Жалосно стање данас
Проверавам себе
Свети Игњатије нас учи
О сахрани оца
Заповести и здравље
Недостојни смо утехе
Зашто се кријемо у жбуњу?
Није иста порука за све
Змија у ђубрету
Мир у срцу
Милостиви и помиловање
Лечење тумора
Страсти и тескоба
Покајање до смрти
Крст се не може избећи
Никог не поучавај ако не пита
Обуздај језик
Закључај језик
Ужасавам се и дрхтим
Не пасти у малодушност
О човеку који пије
О Светом Исаку и књизи
Греси према ближњем
Зашто толико људи умире од рака?
О духовном незадовољству
Против ироније
О правилу
Како да се смирим?
О крстоношењу, опет
Не осуђуј, већ пожали
До Бога – смирењем
Не маштај, него твори
Осамљивање као замка
Против лукавства
Не бежати од борбе
Не бежи од грдње!
Не можеш себе исцелити од губе
Међу људима, а не сам
О спољашњим условима
Шта значи „свет“?
Камен на гробу срца
Смрт у мукама
Сетимо се значаја Васкрса
Не плашим се будућности
Странци смо на земљи
Често мислим о смрти
Не видети, а веровати
Без овоземаљског смећа
Изаћи из Египта
Умилење је дар Божји
О расејаној молитви
Благословено откривање помисли
Пали смо, али имамо Христа
Дај крв и прими Дух
Трпљење и Бог који чује
Крсни пут
Љубав и заповести
Једини пут данас
Где нам је вера?
Мир овде и тамо
Нема небитног
Зашто су тукли саровског Свеца?
Сазирање својих греха
Човек узалуд пропада
Мржња према хришћанима
Смирење је висина
О трпљењу у браку
Писмо човеку који пије
Буди чврст
Болест и пут ка Богу
Између раја и пакла
Не причај с безбожнима
Чешће призивај име Божје
С ким ћеш бити по смрти?
Пад у руке демона
Неодговорно понашање
Не опијај се!
Боже, очисти ме грешног
О разобличавању
Није било ироније
Душевно стање и спасење
Не истичи се!
Без муке нема науке
О учењу у Богословији
Не клади се!
Мајчински срце
Чежња за молитвом
Опасност сталног успеха
О будућој проповеди
Гласови о немирима
Шта је нада?
Не читај свашта!
Сви смо болесни
Приморавати себе
Унутрашње монаштво
Вера и неверје
Тешко је у души
Без молитве
Савети богослову
Ако не верују Мојсију и пророцима
О протестантима
О сновима
Зашто нема подвига
О одступнику
Бог није створио зло
Бити хришћанин значи бити нормалан
Људи су пала бића
Како поднети невоље
Значај Еванђеља
О молитви Исусу
Нестанак хришћана
Не постати протестант
Нема правде на земљи
О стању у школи
Учење о спасењу
Невидљива борба
Данашње време
Ћутати и трпети
О правој психологији
По плодовима
Неопходност молитве Исусу
Царство Божије у нама
Чувати се похвала
О патњама поколења
Гушити своје „ја“
Разлике Руса и Грка
Православни и римокатолички подвижници
О испитима
Пролеће
Није битан земни живот, но милост Божја
Крст се не може избећи
О заповестима
О дискусијама
Сви умиру
Ко је духовни човек?
Благодат и воља човекова
О Цркви
Поука младићу
О милостивом Самарјанину
Подвиг трпљења невоља
Против унинија
Зашто нас вређају?
Стражите!
Сироти, слепи људи
Телесни и душевни подвиг
Права дијета
Предсмртна болест
Све је ради спасења
Царство љубави је рај
Људи не познају себе
Егоизам и пакао
Мање с људима, више са Богом
Гордост, али чему?
Глупи цврчак
Молитва као суд
Будите мирни
Господ не оставља
Самооправдање је грех
Не вреди нам сопствена правда
Зашто духовна глад?
Брбљивост и болест
О односу према смрти
Слуге непотребне
Душевни подвиг
Скромност у понашању
Смирење – спасење
Снови – искушења
Чеда Вавилона
Обуздавање чула
Образац живота
Не веровати себи
Носите немоћи једни других
Сви смо болесници
На Усековање
Невоље чисте душу
Горди на путу пакла
Не гледај туђи грех
Као Лот у Содому
Кога Господ љуби
Туга и радост пролазе
Пази на главу змије
Молитва и помисли
Мањи и већи
Ничег се не бој
Стално покајање
Мир вам и спасење, драге матере Валентина,[1]Марина и К.!
Хвала Вам на саучешћу. И врло ми је жао што сам непромишљено писао у искушењу и насекирао вас. Истина, наљутио сам се на управника, сазнавши нешто о њему, тачније на његовог брата који лоше утиче на самог управника. Да бих остао у „Рововима“ требало је да поступим онако као што сви раде, а ја нећу, други узрок је – свуда ме се плаше и мисле да ће сви да навале да долазе код мене… Нека буде воља Божија. Боље је живети у забаченом месту, али чисте савести, него у престоници, али на рђав начин. Људи су, на крају крајева, само оруђа у рукама Божјим. И рђаве поступке Господ усмерава на добро.
Већ сам се смирио. Црква је мала, врло је мали олтар у зимској цркви, није згодно; али је председник црквеног одбора ретко добар. Мораћу много пажње да посветим црквеној економији. Он све ради и може му се указати пуно поверење. Било ми је тешко и зато што целе недеље нисам могао да будем сам. Ту је био пређашњи настојатељ. Има још предности: Москва је близу, лети је лепо, у близини је шума; кажу да има јако много малине, недалеко је речица, око пола километра од нас. Истина, до вас је даље, али шта да се ради. Ако је Господу угодно, опет ћу бити близу.
Неки се већ спремају да пишу епископу и изразе захвалност за то што ме је послао овамо, али сам молио да то не чине и да уопште мање говоре о мени, није корисно за душу… ни за тело.
До сада сам се хранио с ђаконом и стражарком, али ћу морати да купим пећ на керозин или да се на други начин прилагодим, а да спремам сам одавно сам навикао јер сам дуго живео сам.
У Смољенску сам посетио оца Ф. из Кијева. Он категорички тврди да у Гжатску нећу бити дуго. Врло похвално се изражавао о Кијеву, а такође су га хвалили и људи који су дошли из Кијева. И мене су много звали да идем тамо. Али отац Т. каже да ми се засад не отвара пут тамо. А где ћу бити – не зна се. Само једно желим – да ме не дирају. Драго ми је што сам на селу, само нека ме пусте да радим свој посао.
Живите мирно, радите, трпите једни друге, борите се против греха, приморавајте себе на све добро и бићете прибројане збору бескрвних мученика.
Да ли сам вам писао да је отац В. из Смоленска премештен у Рослављ? Ужасно му је криво. Разговарао је телефоном с Москвом, обећали су му да ће све испитати, али у овој мочвари свако може да се заглиби и ништа неће постићи, већ ће вероватно морати да тражи друго место. Такође се плаши да ће допасти код недуховног управника.
Ако мати В. дође, треба да понесе комплет постељине и све што јој је неопходно. А мени, мислим, ништа не треба. Од књига с полице треба обавезно понети службу Великог поста и Страсне Седмице. Не сећам се тачног наслова. Мала књига на полици, на средњој полици с тамним корицама. И проповеди, исто с полице, за недеље и празнике; чини ми се да је издање Кијевске академије. А можда су у ормару у кухињи. Још аву Доротеја и од Цврчка Исака Сиријског. Засад ми више ништа не треба.
Чини ми се да сам све написао. Хвала Богу, Који ме је овамо послао. Већ видим велику корист за себе, нарочито од прошлог искушења, није случајно речено: онима који воле Бога све помаже на добро.
Живите мирно, сматрајте једни друге већима и бољима од себе, учите се да се смиравате пред људима, међусобно и пред Богом. Не да се смиравате споља, већ у дубини свога бића. А споља будите једноставне. Господ нека вас све чува. Свима мојима поздрав и благослов. Свих се сећам и све волим. К., учи се да се бориш са собом и против непријатеља, не губи снагу.
Чекам писма од вас.
Н[икон]. 7.децембар 1948.године
Мир вам, драга мати В. и цве сестре!
Како се спасавате? Не падајте у униније и не будите малодушне. О мојим пословима испричаће вам Л. В. В. се нада да ћу остати овде, а ја бих због себе више волео Смоленск, „Ровове”. Уосталом, нека све буде по вољи Божијој. Ја сам се не трпам нигде, већ бих хтео да се у свему у потпуности препустим вољи Божијој, и у великом и у малом. Саветујем и вама да примите у срце одлучност да се препуштате вољи Божијој, да не желите да се обавезно испуни ваша воља. Тада ћете бити мирне и чврсте. Ако човек покушава да оствари своју вољу увек ће се нервирати.
Све ми недостајете. Спасавајте се, живите мирно, будите свесне да сте недостојне Царства Божијег. Смиравајте се једне пред другима. Будите милостиве једне према другима. Господ нека вас благослови и помилује.
Ваш Н[икон]. децембар 1948. године
Драги…! Мир вам и спасење!
Чекао сам, чекао писмо од мати В., па нисам дочекао. Како вам је здравље и расположење? Да ли ме много осуђујете? – Поштедите и опростите. Ја све више и више почињем да увиђам и да будем свестан своје греховности и неспособности за било шта. Ово кажем искрено, од свег срца. Ето због чега сам вас можда и вређао или сам неправилно поступао у многоме.
Опростите ради Бога и помолите се за мене.
Ваш Н[икон]. 31. мај 1949. године
Мир вам и спасење, драги…!
Поздрав С. П. са супругом и Т.
Вероватно сте се зачудили што сам приморао Д. М. да путује с О. Без О. Д. М. не би дошла. Једва је пристала да дође и с њом на два-три дана, и то с великим напором, на посебно инсистирање свих рођака.
У друго време не би могла да дође, јер хоће да почне да ради. Много смо муке имали с Д. М. и ја, и О. Мислим да њено путовање није било некорисно. Није могуће одмах победити нападе, али сам се трудио да јој сугеришем исправан однос према њима и средство како да се од њих избави. Све ће зависити од ње. Лепо разуме, постала је свесна своје грешке и обећала је да ће се борити. Ако испуни обећање, изаћи ће из борбе с духовним богатством, а ако се не буде борила, већ се заглиби у свом стању, може велику штету себи нанети.
Молим вас да се усрдно помолите за њу и да је, ако буде прилике, опрезно подсетите на то како су се свети угодници борили с помислима и другим непријатељским замкама, како је непријатељ лукав, како се преображава и у Анђеле и у људе, и у звери и др., и на све начине тражи нашу погибао.
Средства борбе: 1) снажно (с гневом) одбацити помисли и сугестије непријатеља и 2) призвати у помоћ Господа Спаситеља са свагдашњом свешћу о својој немоћи и греховности. Стална пажња према себи, без човековог хтења да разговара и гледа оно што је греховно, чак и празне мисли и слике, и призивање из свег срца имена Исуса Христа – могу да подигну човека на висок степен духовне лествице. Многи су се тако научили срдачној молитви Исусовој.
Како сте са здрављем? Господ је ћутао кад су Га оптуживали и није се свађао, а ради користи слушалаца понекад је објашњавао ствари, па, ако нису прихватали Његове речи, одлазио је. Треба да учимо да више ћутимо, и језиком, и умом. Мир вам. Опростите. Молим за ваше свете молитве. Господ нека вас благослови и спаси.
Сви овдашњи шаљу поздрав мати В. и питају кад ће доћи.
Воли вац Х[икон], 28. јуни 1949.године
СТАТИ НА СУД БОЖЈИ СВАКОГ ДАНА
Мир вам и спасење, драги..!
Честитам М. имендан, а вама кумицин имендан. Нека вас Господ благослови и нека вам подари сва добра, пролазна и вечна.
Како здравље М. и К.? Нека се не замарају послом неразумно. То је грех. Све треба радити по снази. Сву снагу троше на телесно, а за душу остаје неколико сањивих минута. Зар се то може? Треба имати на уму речи Спаситељеве: тражите пре свега царство Божије…и остало. Ова заповест је као „не убиј“, „не блудничи“ и др. Кршење ове заповести често души штети више него случајни пад. Оно неприметно чини душу хладном, држи је у безосећајности, а често доводи до духовне смрти: нека мртви сахрањују своје мртваце,мртви душом, без духовног осећања, без пламености у чињењу заповести, ни топли, ни хладни, које Господ прети да ће избљувати из уста Својих.Треба макар једном дневно на неколико минута поставити себе пред Господа као да смо умрли и као да у четрдесети дан стојимо пред Господом и чекамо шта ће изрећи о нама, куда ће нас послати. Ако мислено станемо пред Господа у очекивању суда, плакаћемо и преклињати милосрђе Божије да нас помилује, преклињаћемо за отпуштење нашег огромног дуга који не можемо да отплатимо. Свима саветујем да ово узму као стално делање до смрти. Усредсредити се свом душом и преклињати Господа да нам опрости и да нам се смилује најбоље је увече, а може се и у било које време; још је боље неколико пута дневно. Ово је заповест Божија и Светих Отаца: побрините се макар мало за своју душу. Све пролази, смрт је за петама, а ми уопште не размишљамо с чим ћемо стати на Суд и шта ће о нама изрећи Праведни Судија, Који зна и памти сваки наш покрет – и најтананији – душе и тела од младости до смрти. Шта ћемо одговорити?
Свети Оци су зато и плакали овде и преклињали Господа за опроштај, да не би плакали на Суду и у вечности. Ако је њима био потребан плач, зашто ми кукавни себе сматрамо добрима и тако безбрижно живимо и размишљамо само о овоземаљском? Опростите мени који учим, а ништа не радим. М. се увредила зимус што јој не дајем упутства за то шта да ради и да чита, а сама ни пет минута не испуњава. Ето, ради М., оно што сам сад рекао, само како ваља, онда неће бити потребе да било шта читаш, добићеш много више него кад би читала од ујутру до увече. Читава ствар и јесте у томе што читамо и знамо шта треба да радимо, а ништа не радимо. Чекамо да неки чика за нас уради. А онда може да нас задеси судбина јалове смокве. Проклет је свако ко немарно чини дело Господње.А како ми творимо дело спасења нашег? Како се молимо, како испуњавамо заповести, како се кајемо и др. и др.? Секира при корену дрвета лежи…
Опростите ми и помолите се за себе и за мене. Поздрав и благослов Божји свима. Пишите.
Н[икон]. 25. децембар 1949. године
Драга мати В.!
Честитам Вам празнике и Нову годину. Нека вам Господ подари душевни мир, телесно здравље и вест о спасењу. Нека Вам Господ подари трпљење Ваших немоћи и то да бремена људи који вас окружују носите не само без роптања, већ и са захвалношћу према Господу Спаситељу нашем, Који је ради нас поднео свакојаке увреде и злопаћење. Нека Вам Господ подари истинску љубав према ближњима и према свим људима. Опростите мени грешном, немоћном и неразумном. Свестан сам свега и желим да се поправим, али не видим то. Остаје ми само скрушеност срца и покајање са сузама, али авај! – Ни то не видим у себи. Надам се једино у милосрђе Божије и у молитве Ваше и ближњих.
Још једном Вама и свима желим свако добро од Господа. Опростите, помолите се за мене грешног.
То је све; свима поздрав и благослов Божји.
Н[икон]. 10.јануар 1950. године
Драги..!
Мир вам желим, мир Божји, који превазилази сваки разуми који спаја човека с Богом. А да би овај мир осенио човека, он треба сам да се потруди на стицању мирног устројства душе, трпљењу недостатака других, у свепраштању свих увреда свима.
Носите бремена једни другима и тако ћете испунити закон Христов,а онај ко је испунио закон Христов биће осењен и миром Христовим, који превазилази обичан људски разум. Овај мир човека чини неосетљивим за земаљске невоље и страдања, гаси свако интересовање за овај свет, узноси човека ка висинама, рађа у срцу љубав према свима, љубав која покрива све недостатке ближњег, не примећује их, приморава да човек другог жали више него себе. На овај мир су позвани сви они који верују у Христа, а посебно монаси.
А ако нема ничега од овог, хајде барем да плачемо пред Богом зато што смо ништи, убоги и наги од свега доброг и престанимо да осуђујемо и прекоревамо једни друге кад смо и сами неваљали и прети нам опасност да нас Господ одбаци. Лечили смо Вавилон – и не исцели се.Да ли ће нас Господ још дуго трпети? С љубављу Божијом повезана је и правда Божија по којој је Адам истеран из раја, допуштен је потоп, спаљени су Содом и Гомора, разапет је Господ Исус Христос због грехова наших.
Смиравајмо се једни пред другима и пред Господом, оплакујмо своје неисцељене ране и приморавајмо себе на међусобну љубав колико год можемо. Тада ће за смирење и трпљење других и нас Господ потрпети по закону: каквом мером мерите, онаквом ће вам се мерити.А шта нас осим одбацивања очекује ако се без борбе будемо препуштали страстима? Царство Божије је царство мира, љубави, радости, кротости и др., а са супротним својствима неће нам бити дозвољено да уђемо у Царство Божије. Треба да ломимо себе, да оплакујемо гнојење своје душе и преклињемо као губавац да нас Господ исцели и очисти. Молите и даће вам се, тражите и наћи ћете, куцајте и отвориће вам севрата покајања, плача, умилења, од којих ће се и родити мир и спасење. Ово нека буде, амин, Боже дај!
М. В. и сестре! Мислите да се мој однос према вама променио, да имам неке тајне скривене од вас и друго – све је то празно умишљање, то су непријатељски напади. Не слушајте никога, живите по својој памети, а ако у нешто сумњате или се саблажњавате – просто питајте, али немојте давати места непријатељу. Уопште сам почео мало да пишем, многима не пишем и не одговарам. И посете желим да смањим.
Зашто М. није дошла? Али ако дође и не донесе књиге с полице (може као пртљаг), нећу је пустити у кућу, као ни друге ко дође оданде. Кад бих се преселио у Козељск, наравно, опет бих живео код вас, али можда би ме Господ одвео на друго место због немира сестара. Може се привремено претрпети, могу се слушати сцене, али зашто стално то гледати и слушати без наде да ће се поправити? Немојте се вређати. Себе кривим зато што сам се према томе претерано благо односио. Можда је требало да будем строжи и да кажњавам метанијама или на други начин, јер се уопште не уздржавате. Немојте мислити да је сестра Цврчак свашта причала. Ја и сам прилично добро знам. А ако је неко нешто и рекао, они су дужни да говоре, а и ви саме не треба да кријете, већ да ми одмах пишете, ако саме не излазите на крај.
Опростите што сам вас изгрдио, а ни сам не ваљам. Желим вам свако добро, и пролазно и вечно, да вас Господ уразуми и укрепи у борби с непријатељем и да вам помогне да га победите смирењем и скрушеношћу срца.
Остајте ми здраво. Господ нека благослови све вас. Свима поздрав. Поздрав и најбоље жеље М. К.
Опростите, и нека вам Господ опрости и помилује вас и благослови!
Н[икон]. 1 фебруар 1950. године
Драга мати Валентина!
Како је Ваше здравље? Да ли је тачно да је тако рђаво, да зато не можете овамо да допутујете или Вас не пуштају? Нешто мислим да ће пре бити ово друго. Мариша неће да Вас пусти зато што она и Каћа неће моћи да се сложе. А прошле зиме су живеле саме у још пријатељскијим односима него с Вама. Требало би да се макар мало одморите. Маришин план да О. М. живи с Каћом, а да се Ви и Мариша преселите овамо не може да се оствари јер О. М. не може да живи у Оптиној сама без Вас, с Каћом, кад јој је син болестан, а и сестра (Поља) је такође болесна. А и стварно, зашто она треба да живи с Каћом, да се свега стиди, да губи последње трунке здравља не добијајући у замену ништа духовно, пошто ћете Ви да отпутујете? Мислим да је то јасно, и ја насилно, против њене воље не могу да је натерам да живи тако, јер би то био грех с моје стране.
Мариша и Каћа морају да схвате да треба да се боре са својим рђавим карактером и да више размишљају о свом будућем животу, а оне због посла и због материјалних разлога заборављају и Бога и вечни живот и у слепој љутњи су спремне на све. Неће да поћуте, да потрпе, да замоле једна другу за опроштај. Речено је: носите бремена једни другима.Мариша више схвата и зна. Она треба да има у виду Каћу и њене недостатке и да ради свог и њеног спасења потрпи, попусти, замоли за опроштај, чак и ако није крива. Такође не треба превише да цени земаљско. Нека и мање зараде или негде претрпе штету – треба потрпети ради духовног блага, па чак и спасења душе. Шта је било кад смо и Ви и ја били тамо? Кад човек сам нема жеље, други ничим не може да помогне.
Гледајте како Ви сматрате да је најбоље, па тако и учините, а мени би било драго кад бисте дошли. И Мариша и Каћа би могле да живе неко време код мене на смену.
Одбио сам да се преселим у Козељск, јер не видим разлог за то. Овде је проблем само то што је приход рђав, а у другом смислу ми је ту боље, а и мојој духовној деци то не штети. А тамо ћу, јасно видим, имати велике непријатности у служби, јер завист, злоба и остало неће престати, а можда ће бити још горе него пре.
Био сам у Смољенску код управника. Према мени се опходио врло лепо. Такође је саветовао да се не преселим у Козељск. Дозволио је да дођем код Вас на кратко. Хтео сам из Смоленска да дођем право код Вас, али ме је нешто задржало. И срце осећа да сам добро урадио што нисам отишао. Управник ми је дао дозволу да отпутујем кад будем хтео не питајући га поново. Ако буде крајња нужда да дођем, напишите и ја ћу доћи. Мати, Ви ово писмо прочитајте пажљиво и испричајте осталима само оно што будете сматрали за потребно, а све од реда не читајте.
Здравље О. се мало поправило, а било јој је тако лоше да сам се плашио да неће имати никакве користи, а и лекари су ме уплашили рекавши да, ако се не буде добро хранила, неће издржати годину дана. А сад постоји нада да ће јој бити боље.
Мислим да О. С. у души не жели да се ја преселим тамо. А другачије не може ни бити. Само се стиди да каже. Ја не желим да му сметам, боље нека запосли О. и Лизу.
Мати, ако неко долази овамо нека донесе фотељу и књиге с полице.
Опростите ми, драга мати, и молите се за мене. Ако нешто радим или говорим неправилно, напишите ми.
Поздрав Мариши и Каћи и осталима.
Н[икон].
Христос васкрсе!
Драга мати В.!Како је Ваше здравље и здравље сестара? Вероватно сте се намучиле радећи у башти? Како стоје ствари с председником црквеног одбора? Шта сте одлучили? Молим да на моје мишљење не обраћате пажњу. Ја ништа не знам, а ви радите како је најбоље и како Бог благослови. „На основу околности разумевајте вољу Божију“, – каже преподобни Варсануфије Велики. Тако реците и Л.
Код нас засад нема ничег новог. Шкрипимо помало. Време је код нас хладно, промичу пахуље, влажно је, боле ме кости и крста.
Чекам одговор. Господ нека благослови све и поучи на свако добро. Молим све вас за молитве и опроштај.
Н[икон]. 1950. година
Драга мати В.!
Мир Вам и благослов Божји и радост од Господа! Нека Вас Господ спаси за молитве које узносите за мене. Осећам их. Било би ми врло драго кад бисте дошли овамо да се одморите. Вероватно Вам недостаје М. пошто је отишла. Шта да се ради? Спремајмо се за будући, вечни живот, у којем неће бити никаквих мука и растанака.
М. В., нађите житије Пајсија Величковског и у тој књизи дела старца Василија, стр. 72-134, чини ми се о молитви Исусовој. Ако добро осетите молитву у срцу, увек ће вам бити добро.
Немам времена да пишем. В. ће Вам испричати о нашем животу.
Мати, никада ме ничим нисте вређали. Хвала Вам на саветима, увек ми је драго кад ми неко укаже на грешке.
Поздрав свима и благослов Божји. Нека Вас Господ чува. Надам се да ћемо се на лето видети.
Поздрав и захвалност М. К. Погрешно мисли да сам је заборавио. На свакој служби помињем њу и све из Козељска. Поздрав оцу С., оцу М., мати А., и свима.
Н[икон]. 1950. година
Драга, рођена мати В.!
Тражите пре свега Царство Божије и правду Његову.Да ли се човек осигурава својим напором? Ако се трудите у телесном, треба да се трудите и у душевном. А своје срце треба обрађивати као башту, тачније речено, више. Ако човек плаћа најамним радницима, зар ће Господ оставити без плате оне који Му буду служили? А како Му служити? – Ви све знате. Треба се молити и пазити на себе, борити се с помислима, не свађати се због ситница, међусобно попуштати, макар посао и пострадао (касније ћете добити вишеструко), брже се мирити, откривати помисли, чешће се причешћивати и друго.
Да ли се ово може спојити с радом? Ако због немоћи не може све, много тога може. А због нерада треба макар осећати скрушеност и тако стицати смирење, али никако не оправдавати себе, јер се кроз самооправдање лишавамо могућности да духовно узрастамо. Ако пак не чинимо оно што смо дужни, а још ни не трпимо увреде и невоље и кроз то се не сакрушавамо и не смиравамо, онда не знам шта да кажем. По чему ћемо онда бити бољи од неверујућих? Зато и молим све вас: потрпите увреде, прекоре, неправедности људске, понесите бремена једни другима да бисте њима надоместили недостатак духовног делања. Главно је да човек буде свестан да је заслужио све увреде и невоље (по делима нашим примамо).
Познато Вам је да ће се људи у последња времена спасавати невољама. Зар смо ми изузети из овог закона? Нису тек тако Свети Оци саветовали да се чешће, свакодневно по много пута, сећамо смрти, Суда, неопходности давања одговора Господу за свако дело, реч, помисао, за лукавство, за везаност за свет, за таштину, за све тајно, што знају само Господ и наша савест. И ви се чешће тога сећајте.
Драга мати В., можда ћу се још и запутити к Вама после празника Свете Тројице. Господ нека благослови све вас. Цврчак све поздравља, ако је некога увредила моли за опроштај.
Н[икон]. 1950. година
Драга мати В.!
Како ми је жао што нисте могли да дођете! Драга мати, и мени је смрт постала блиска, опипљива. Препуштам се милосрђу Божијем, нема ми спасења од дела. Будите здрави и срећни. Нека Вас и К. Господ заштити од сваког зла, благослови, помилује, спаси и прими у Своје блажено Царство. Амин.
Воли Вас Х[икон], 2. јануар 1951. године
Драга К.!
Наше живљење је на небесима, ускоро ћеш и ти отићи онамо. Зашто се тек тако препушташ испразности и невољама земаљским? Све ће то проћи. Када ти буде тешко, сети се да је чак и Мајка Божија у земаљском животу претрпела такве невоље какве ми не бисмо могли да поднесемо. На Њене очи је разапет Господ Исус Христос. Како Јој је било да то трпи! Сви пријатељи Спаситељеви завршили су живот мученичком смрћу. А мученици?..
Триста година се лила крв хришћанских мученика. А колико су разних напора поднели преподобни оци и мајке?
А од тебе Господ захтева врло мало: веруј Господу и трпи мале невоље, које заиста можеш да поднесеш (Господ боље од тебе зна твоје снаге). Трпи и не ропћи, а ако и ропћеш мало, покај се, замоли Господа за опроштај, и Господ ће опростити.
Трпи, мила, спасавај се, скупљај капитал за будући живот, мање значаја придај земаљским делима и невољама. Опрости ми и помоли се да Господ и мене спаси. М. је здрава, свих вас се сећа и све воли.
Н[икон].
Помаже Бог, драги…!
Честитам вам наступајуће дане Страсне Седмице и Светог Васкрса! Нека вам Господ да телесно здравље, душевни мир, међусобну љубав и смирење. Нека васкрсне Господ у душама вашим, нека Он победи пакао који се крије у дубинама срца наших, нека отвори улаз у душе наше за праведне помисли и жеље; нека узнесе срца наша к висинама и нека нас учини храмовима Духа Светога.
А како је ваше здравље, како сте? Има ли мира, попустљивости, носите ли бремена једни других, да ли је М. сакупила много плусева или више минуса? Нека вам Господ да снаге и здравља да успешно завршите предстојеће пролећне радове.
Господ нека вас благослови и упути на све добро и заштити од сваког зла.
Ваш Н[икон]. 7. април 1951. године
Шаљем матери В. 100 рубаља за чај и шећер.
Драга мати В.!
Како ми је жао што болујете и не можете да допутујете, како због болести, тако и због других разлога… Могу се очекивати велике тешкоће, кад ће живи можда завидети мртвима. Свесни смо тога, а не спремамо се за трпљење и одлазак из овог живота.
Помолите се за мене грешног да ми Господ подари истинско покајање и преданост Његовој светој вољи. И Вама желим да добијете овај дар, јер је без њега и овде и после смрти човеку тешко.
О нашем животу испричаће Вам М., само што је она врло пристрасна и врло упорна. Чак и кад искрено жели да учини добро, она својим наметањем квари своју добру намеру, и дело престаје да буде Богу угодно. Дао сам јој послушање за сваки случај: да предложи или да каже једном и други пут, а онда да препусти ствар вољи Божијој, нека раде како хоће. Али овде то није испунила, не да јој њен карактер. Друго послушање је да ћути кад се К. наљути и да сматра да због њених (М.) грехова Господ допушта К. да се љути. М. увек треба да узима кривицу на себе и да моли К. за опроштај. Кад би М. то испунила, и себи и К. би донела огромну корист, а и Вама би било лакше с њима. Непријатељ очигледно делује с огромном силом, и треба увек бити опрезан и увек треба са скрушеним срцем молити Господа за помоћ и поуку. Помози, Господе, свима!
Надам се да ћемо се још видети. Ако не будемо имали прилике зими, потрудићу се да на пролеће или на лето обавезно допутујем код Вас.
Господ нека Вас утеши, укрепи и уразуми. К. благослов Божји, и пренесите то свима осталима. Молим за Ваше свете молитве за мене.
Воли Вас Н[икон] 1951. година
Драга мати В.!
Добио сам Ваше и М. писмо. Жао ми је што је Ваше, а и М. здравље лоше. Нека Вам Господ помогне. Сви се ближимо свом крају. Из све снаге треба да благодаримо Господу што нас је удостојио да се родимо и живимо у православној вери и да имамо наду у вечни живот. Колико је људи лишено овог највећег дара! Слава и хвала Богу за безбројне дарове и милости које је излио на нас! Слава дуготрпљењу и милосрђу Божијем, слава Богу за све!
Драга мати В., док је В. био овде, правили смо сеницу, а данас ме јако боли глава и зато не могу више никоме да пишем. Опростите и помолите се. Поздрав и благослов Божји свима.
Н[икон]. 1951. година
Драга мати В.! Мир Вама и сестрама!
Како је здравље свих вас? Л. је писала да сте повредили руку. Да ли је рана зацелила? Како стоје ствари с пећи? Нека Вам Господ помогне. Тражитепре свега Царство Божије,тада ће Вам се све додати.
Зашто се мучимо на сваки начин: љутимо, свађамо, падамо у униније, осуђујемо и др. и др.? Зато што не верујемо речима Самог Господа. Кад бисмо Му веровали, све бисмо радили спокојно, мирно, с молитвом. Радили бисмо оно што можемо, а остало бисмо препуштали милости Божијој; тада би се и спољашњи послови лакше уређивали и непрестано би се градио дом душевни.
А ми обавезно хоћемо да урадимо то и то, а ако не можемо, почињемо да се нервирамо, да кривимо једни друге и да реметимо своје устројство. Зар није боље испунити вољу Божију, односно усмерити све снаге на испуњавање воље Божије у свему, радећи колико можемо и за тело? Ако буде неког недостатка у неопходним стварима, треба потрпети Бога ради. У своје време Господ ће надоместити недостатке, јер је истинита реч Божија: све ће се додати ономе ко пре свега тражи Царство Божије.
Молим све вас да помињете макар до четрдесет дана (до 29. октобра по црквеном календару) Ј. Ј. Она ми је много добра учинила, а и не само мени. Многи, многи су искрено плакали за њом.
Л. Вас оптужује да сте прочитали њено писмо. Ако је тако, није добро. Она би ионако прочитала. Верујте ми да нема ничег тајног у мојим писмима. А читати туђе без дозволе је грех и води у још већи грех. Опростите ми. Замолите Л. за опроштај ако сте за то криви.
Свима поздрав и благослов Божји.
Н[икон]. Октобар 1951. године
Драга мати В. и све сестре!
Мир вам и благослов. Знам да сте у невољи, да сте малодушне. На основу дела треба да постанемо свесни да су у нама још увек преслабе вера и нада у Господа, без обзира на сва Његова уверавања да Он ни на тренутак не оставља оне који верују у Њега без помоћи и заштите и да је Он Пут и Истина и Живот,и да никога ко долазик Њему с вером, делањем заповести и покајањем неће истерати напоље,већ насупрот томе: прима и теши као разбојника, митара, блудног сина и др. Зашто Њему, Самој Истини, не верујемо? Морамо непрестанода будемо будни и да призивамо име Божије, да би Он савладао наше непријатеље, укрепио нашу веру, наду у Бога и постепено нас довео до љубави према ближњем и према Богу. Царство Божије се с напором,односно сталним принуђивањем себе, осваја; другим речима, узми свакодневни крст и иди за Мном;другим речима: одреци се себе;другим речима: положи душу твоју;другим речима: кроз многе невоље ваља нам ући у Царство Божијеи друго.
Дакле, време је да се они који спавају пробуде и прихвате дела Божијег. Мир имајте међу собом и светост, без њих нећете ући у Царство Божије ни овде, ни у будућем животу.
С. нека више седи у својој кућици за птице, а не треба да лети као врана из кавеза.
Отац. 1951. године
Драга мати В.!
Мир Вам и спасење! Одавно од Вас нисам добијао новости и не знам како је Ваше здравље. Знам да Вас болести и немоћ савладавају, да се крај ближи и Вама, као и мени. И ја сам почео да осећам како се крај приближава. Сви облици прехладе: реуматизам, жигање у крстима, бол у костима, зујање у ушима и др. – све оно што је раније било тајно и крило се, почело је да се испољава отворено и прилично очигледно. Некаква нарочита слабост и тромост у телу и души не дају ми мира. Нема у мени душевне бодрости. Почео сам много да патим и због болести и због невоља других људи. Никад нисам хтео да живим, ни сад то не желим. Само жеља да помогнем потребитима још увек одржава интересовање за живот. А сам по себи бих, чини ми се, у сваком трену био рад да напустим овај свет. Наравно, плаши ме неприпремљеност, али се и то ублажава надом на милосрђе Божије. Желео бих да дођем код Вас. Можда ћу после Васкрса и моћи то да учиним. Путовао сам на два дана у Москву. Брат В. је био на самрти, али се, хвала Богу, извукао. Својим укућанима сам веома задовољан. Нема код њих никаквих жалби и покуса, као код многих других.
Какво је Ваше духовно стање? Како је здравље М. и К.? Како Л. живи и како се понаша? Мало сам је изгрдио и она се очигледно, увредила, ништа не пише. Да ли М. и К. живе у миру? Кад ће схватити да за чинију сочива продају своје достојанство кћери Божјих? Ако не могу да се уздрже од свађа, нека се бар после искрено кају и чувају нових експлозија. Припремих се и не смутих се.Колико пута је било речено да је боље покварити неку ствар него „нашкодити души својој“! Цео свет није вредан душе, а овде упропашћујемо себе због ситнице.
Опростите ми због дугог ћутања. Господ нека помогне свима вама, нека вас поучи, упути на прави пут и благослови благословом небеским. Помолите се за све нас.
Воли Вас Н[икон]. 24. март 1952. године
Драга мати В.!
Здравље душе и тела желим Вам од Господа и да наследите Царство Божије!
М. В., очигледно да нисте схватили речи В. Радило се о спољашњим разлозима, а не о унутрашњим, и не код вас тамо, већ овде. А уопште, видим да између очева и мајки има много празнословља, недопустивих размирица и др., и др., а мало делања. Духовни мир се остварује духовним делањем, а не само разговорима или читањем. У Јеванђељу су откривене све тајне људске душе, указан је пут у Царство Божије, наведене су награде и казне и откривене су многе тајне загробног живота, али се оне не остварују читањем, и чак не ни молитвом, већ испуњавањем заповести.
А недостатак делања и разни прекршаји заповести надомештају се покајањем, исповешћу, причешћивањем Светим Тајнама, међутим, ми много празнословимо и ништа не радимо. Ето шта видим у себи и у својим „духовним чедима“, и сигуран сам да се могу не само без штете, већ и с великом коришћу скратити разговори и писма. Писмен човек у слободно време треба да чита Реч Божију, а неписмен – да слуша. Прочитано треба пак „држати“, како о томе говори Свето Јеванђеље. Ето, о томе се ради. Ономе ко стоји на једном месту нема смисла говорити о далеким местима на путу. Оданде се може судити и о супротном.
Много сам наљутио М. и Л. Оне су мноме незадовољне. Опростите ми, Драга мати В. Замолите да ми Господ подари љубав према ближњима и разум како да општим с њима на корист душе, и њихове, и моје сопствене. Постао сам потпуно неразуман.
Опростите. Молим за Ваше свете молитве.
Н[икон]. 1952. година
Драга мати В., хвала Вам на сећању и добрим жељама.
Здравље ми је боље. Против реуматизма ми је много помогла спуга, али све време осећам јаку слабост. Од августа месеца до дана данашњег код нас је велика гужва. Градимо велику кућу, саградили смо парно купатило, неколико пута сам морао да путујем у Москву по иконостас, по материјале. С радницима – невоља. За Никољдан је код нас служио епископ. Опет гужва, тако се и окрећемо тамо-амо и вртимо, хлади нам се душа, нема друге него бежати у пустињу, али ње сад нема нигде, а у себе не можемо да одемо. Зато, а и због других разлога, нека избави Господ од свих гостију, укључујући М. и К. Оне, осим штете од доласка код нас, ништа друго неће имати, а ни сви ми такође. То је тачно. А и оне саме треба то да схвате.
Све ми се више и више открива дубоки пад човечанства, а отуда и значај Спаситеља Господа Исуса Христа. Делима се неће спасити ниједна душа, само је једно спасење – Христос Који спасава оне који верују у Њега и свесни су да им је Спаситељ потребан, односно сматрају себе грешницима, недостојним Царства Божијег. Исус Христос је и дошао да позове овакве грешнике на покајање и спасење.
Цео други том[2]је посвећен молитви уопште и молитви Исусовој. Ако имате други том, први Вам није потребан, а и уопште, време је да имате унутрашњег учитеља… Читајте помало изреке Отаца у „Отачнику“ Игњатија (Брјанчанинова). Ако га немате Ви, има Л. Њој сам га поклонио пре три године. Ова књига много освежава.
Л. пренесите да не треба унапред да пита за нешто што може уопште и да се не деси. Кад буде потребно, нека пита, тада ће Господ моћи да јој пружи потребан одговор, а у противном искушава и Господа и мене на зло себи.
Господ нека све вас благослови, поучи и утеши.
Опростите мени, лењивцу. Надам се да ћу на пролеће доћи код вас због једне ствари. Хтео сам већ да завршим писмо, али сам одлучио да напишем још неколико речи.
Цело човечанство и сваки човек понаособ налази се у дубоком паду и покварености, и сам човек не може да исправи себе, да се спаси и да постане достојан Царства Божијег. Човека исправља Господ Исус Христос, Који је ради тога и дошао на земљу, али исправља оне који верују у Христа и свесни су своје покварености или, како смо више навикли да говоримо, своје греховности. Тако Господ и каже: Нисам дошао да зовем праведнике(односно оне који себе сматрају праведницима, добрима), него грешнике на покајање – управо оне који су увидели своју исквареност, греховност, своју немоћ да се сами поправе и обраћају се Господу Исусу Христу за помоћ, тачније, оне који преклињу Господа за помиловање, за очишћење од греховних рана, за исцељење од душевне губе и да им буде даровано Царство Божије искључиво по милости Божијој, а не због неких наших добрих дела.
Онај ко правилно иде духовним путем почиње да види у себи све више и више грехова, све док на крају духовним видом не угледа себе целог у греху, у губи душевној, док свим срцем не осети да је прљавштина и нечистота, да је недостојан да призива и име Божије, и да само као цариник, не смејући да подигне поглед к небу, с болом срца вапије: „Боже, милостив буди мени грешном.“ Налазећи се дуго времена у таквом душевном устројству, човек у своје време излази из њега оправдан, као што је изашао и цариник.
Ако пак човек себе сматра добрим, а своје поједине, па чак и тешке грехове сматра случајнима, мислећи да за њих не само што да није крив, већ су више криве разне спољашње околности или људи, или демони, а он је мало крив, ово устројство је лажно, то је очигледно стање скривене прелести, од чега нека све нас избави Господ.
Да би се ишло правилним путем треба пазити на себе, поредити своја дела, речи, помисли, жеље и др. са заповестима Христовим, не правдајући себе ни за шта, трудити се и исправљати себе колико је год могуће, не кривити и не осуђивати друге, кајати се пред Господом, постепено се смиравати пред Богом и људима – тада ће Господ оваквом човеку постепено откривати његов пад, његову исквареност, његов дуг који не може да плати. Један је дужан пет стотина динара, други педесет, али свеједно ниједан није имао чиме да плати. Потребно је да Господ по милости Својој опрости обојици. Значи, нема таквог праведника којем не би била потребна милост Спаситељева.
И ево Премудрости Божије! – Јавни грешник пре може да се смири и да приђе Богу и да се спаси него они који су наизглед праведни. Зато је Господ Исус Христос и рекао да ће цариници и грешници пре ући у Царство Божије него многи спољашњи праведници.
По великој Премудрости Божијој грехови и демони помажу смирењу човека, а кроз ово – спасењу. Ево зашто Господ није дозволио да се из пшенице ишчупа кукољ, без кукоља би лако никла гордост, а Бог се гордости противи. Гордост и уображеност су погибао за човека.
Какав је закључак из свега реченог? – Познајте своју немоћ и греховност, не осуђујте никога, себе не оправдавајте, смиравајте се, и Господ ће Вас узнети у своје време.
Боже, милостив буди нама грешнима! Опростите и молите се за мене.
Писмо је намењено свима.
Н[икон]. 1952. година
Сви наши поздрављају све Вас и захваљују на томе што их се сећате.
Драга мати В.!
Желим Вам мир, спасење, телесно здравље и духовну радост!
Хвала Вам на писму. О ономе што Вам је о мени саопштила М. С. и о томе како на мене гледа епископ ни сам знам. Цви који желе да побожно живе у Христу Исусу биће гоњени.Чујете ли, мати? Не само они који живе, већ и они који желе да живе побожно биће прогањани. А преко кога? Преко људи који се препуштају сугестијама ђавола.
Са стражарком ће бити још много муке. Али време је да се и она одстрани. Непријатељ жели да искористи и њу и породицу, као и бившег председника Управног одбора. Они су дали себи у задатак да ме било каквом клеветом отерају одавде, и епископ је већ попустио и хтео је да ме премести. Али ја сам ствар почео од његовог благослова и савета; чак предвидевши оно што се сад ради, упозорио сам га на то.
Ако ме ипак премести, можда ћу због тога отићи из његове епархије. Онда могу да сматрам да постоји воља Божија да одем одавде и пређем било куда, можда и у Козељск. Без убеђености у то да постоји воља Божија да дођем у Козељск нипошто се нећу усудити на тај корак. Видим много тешкоћа за живот и рад тамо. Нећу о томе писати. Првом приликом ћу се потрудити да дођем код вас и обавестим вас о томе. Сигуран сам да ће се, кад буде воља и благослов Божји, уредити тако да ћемо се сами чудити.
Саосећам с Вама, Драга мати В., у Вашим телесним немоћима, јер сам и сам почео да их осећам. А шта да кажем о души: нашем времену је дат један подвиг – да будемо свесни својих грехова и немоћи, да се за њих кајемо и трпимо без роптања све што Господ допусти. Али и ово можемо да учинимо једино стално молећи Господа за помоћ, односно, треба колико год можемо, што чешће да се обраћамо Господу молитвено и никога ни у ком случају не осуђујемо, већ да свима опраштамо по духовном закону, да сами не будемо осуђени.
Ето, то је све. У Козељску има много духовно искварених монахиња: гордих, таштих, лукавих, које све осуђују, којима уопште не треба духовни савет и које не желе да га приме, које умишљају да све знају.
И у Москви сам имао прилике да видим како је једна старија монахиња већ ступила у спор и препирку са свештеником због тога што он нешто није урадио по типику. Али, нека их Бог упути.
Апостол Павле није волео да зида на туђем темељу. Исто тако су и многи духовници писали, на пример Игњатије (Брјанчанинов). Као што удовица која се по други пут удала пореди некадашњи живот са садашњим, тако је и у духовним стварима. Нарочито код оних који су размажени пажњом ранијих духовника.
Опростите ми, мати В., све и помолите се. Ако Вам буде јако лоше, пошаљите телеграм. Молићу епископа да ме пусти код Вас. О. А. су узели од мене, не знам шта ће бити даље. Он покушава да издејствује да се врати овамо.
Благослов Божји нека буде са свима вама. Поздрав и благослов свима који ме познају.
Јер. Никон. 1952.
Драга мати В.!
Мир и спасење желим Вама и сестрама. Како сте? Како је здравље? Хтео бих да се видим с Вама, али док сам сам, не смем никуда да идем. Надам се да ћу на јесен доћи. Некако ћу уграбити прилику.
Драга мати В., не слушајте друге, а ни својим мислима не дајте слободу да суде било коме. Свако своме Господу стоји или пада,а треба имати на уму да „ономе ко воли Господа све помаже на спасење“ и да се од Господа стопе човеку исправљају.Нико се сам није спасио, а сви ми имамо једног Спаситеља. Човек може само да жели спасење, а сам да спаси себе не може. Треба желети спасење, човек мора да буде свестан да пропада, да није приправан за Царство Божије (Ако учините све што вам је заповеђено…),и ову жељу за спасењем треба показати Господу молбом Њему упућеном, и колико можемо, испуњењем Његове воље и сталним покајањем. Али пошто уз сву жељу ми стално кршимо заповести, значи да треба стално и да се кајемо.
И Свети су се кајали до смрти, јер су видели да су недостојни да буду у близини Бога, дакле, да су недостојни Царства Божијег. А што је човек грешнији, тим мање грехова види у себи и тим више и злобније осуђује друге. Истински, тачан, знак ваљаности духовног устројства јесте дубока свест о својој искварености и греховности, свест о својој недостојности милости Божије и неосуђивање других. Ако човек не сматра себе од свег срца, а не само језиком, неваљалим грешником, није на правилном путу, он је ван сваке сумње у ужасној заслепљености, у прелести духовној, ма како га људи узвишеним и светим сматрали, чак и ако је прозорљив и ако чини чуда.
Целог живота чинимо своју вољу, чак и наша добра дела се скрнаве час самовољом, час таштином, час рачуницама и остало. Ако се дубље загледамо у себе, свако ће од свег срца морати да каже речи јутарње молитве: „Боже, очисти ме грешног, јер ништа добро не учиних пред Тобом.“ Ово су речи преподобног Макарија Египатског, једног од највећих Светаца. А како ми, кукавни, судимо и осуђујемо друге и самим тим стављамо себе изнад њих, као судије? Како можемо да сматрамо да је на правом путу онај ко није свестан да је (ко је свестан, али не само на речима) најгрешнији од свих?
Драга мати В., пожелео сам да Вам напишем писмо, и ето шта је испало. Опростите ми и помолите се. Вама и сестрама желим мир, покајање и да се не везујете ни за шта земаљско. Опростите.
Свима поздрав и благослов Божји.
Ник[он]. 1952. година
Драге…!
Мир вам и спасење од Господа! Свима вам желим телесно здравље и духовни разум, а што је најважније – смирење, без чега ни све добродетељи (= врлине) не вреде. Са своје стране, смирења не може бити тамо где нема свести о сопственим греховима, где нема покајања, већ постоји самооправдање. Стога се све што чинимо ради спасења своди на свест о својим греховима, о томе да нисмо приправни за Царство Божије, а услед тога – на потребу да стално преклињемо Господа: „Боже, милостив буди мени грешном“. Господ нас је учио да се овако молимо и у причи о царинику. Сви смо ми цариници по греховима, а цариниковог смирења и покајања нема у нама.
Опростите и помолите се за мене.
Жао ми је због ваших телесних болести. Господ нека благослови и помилује све нас. Поздрав и благослов свим познаницима.
М. В., шаљем Вам 20 рубаља за чај и 50 рубаља матери А.
Н[икон].
Драга м. В.!
Примио сам ваше писмо. Хвала вам свима.
Драга м. В., што је човек заиста, а не у маштаријама ближи Богу, то више осећа да је недостојнији, да је грешнији од свих људи. Овако су се осећали Свети Оци. И сами ћете се сетити многих примера.
Цариник је из другог разлога сматрао себе грешним, али је спознао своју греховност, није правдао себе и молио је само за милост и опроштај од Господа и добио га је. Сви људи имају дуг пред Богом који не могу да плате. Никакви подвизи не могу да отплате дуг. Сам Господ каже да ако учините све што вам је заповеђено(односно све заповести) – сматрајте да сте слуге непотребне, које су дужне да ураде све што им заповеди господар. Значи, сви ми, који стално кршимо заповести дужни смо да имамо душевно расположење цариниково, а не да тражимо неке привилегије за себе, ма какве подвиге да носимо. Увек смо непотребне слуге. Само милост Божија опрашта онима који се кају и уводи их у Царство Божије.
Ево зашто су Свети Оци и Господ забранили тражење узвишених духовних стања. Целокупан наш унутрашњи подвиг треба да се усредсреди на покајање и све оно што помаже покајању, а Божије ће доћи само по себи кад место буде чисто и ако Господ изволи. Ако у подвижнику нема искреног срдачног осећања греховности и скрушености срца, он се сигурно налази у прелести. Молитву цариникову и његову скрушеност посебно треба да има онај ко се налази у молитвеном подвигу, иначе ће га преварити демони, стећи ће високоумље, таштину и прелест. Од овога нека нас избави Господ.
Ево одговора на вашу жељу да знате шта значи имати душевно устројство цариниково. Господ је причом о царинику и фарисеју показао како човек треба да се моли и с каквим душевним устројством, и како не треба то да чини (фарисејско устројство). После доласка Спаситеља и Његових страдања молитву цариникову свети Оци су заменили Исусовом молитвом. Смисао је исти.
Опростите ми. Молим Вас за молитве. Свима поздрав и благослов Божји. Пишите.
Н[икон]. 18. новембар 1954. године
Христос васкрсе!
Свима вама честитам дан Светлости, Мира, Радости, залога будућег вечног живота и блаженства! Нека вам Господ Исус Христос дарује душевни мир и духовни разум за познање пута ка спасењу и снагу за корачање њиме. Највише нека свима нама подари смирење и покајање.
Надам се да ћу се видети с вама, о чему ћу вас благовремено обавестити.
Ј. Никон, 1954. године
Драга мати В.!
Честитам Вама и свим сестрама празнике и Нову годину! Желим вам сваку милост од Господа.
Драга мати В., у последње време постао ми је јасан пут ка спасењу као стање цариниково, и не само за време молитве, већ и у свако доба. Са спољашње стране као да нема ништа ново. Ко не зна причу о фарисеју и царинику?
Ипак, у примени на унутрашње делање (посебно молитву Исусову) ова прича, тачније, стање цариника има, како ми се сад чини, одлучујући значај. Ако Господ благослови да се још видим с Вама, попричаћемо о томе.
Јуче је умро наш намесник из Вјазме, отац М. Плашим се да ми не наметну његове обавезе, јер је сличних покушаја већ било. Отићи ћу да га сахраним.
Како је Ваше здравље, М., К.? Какво је расположење наше К.? Свима вам шаљем благослов Божји. Молим да се молите за мене.
Поздрав и благослов Божји свима, свим познаницима. Опростите ми. Пишите о себи.
Х[икон]. 1955. година
Драга мати В.!
Радујте се у Господу! Мир Вам!
Жао ми је што слабите, иако сви ми идемо ка истом крају. Благодаримо Господу за то што нас је изабрао из овога света, одвојио нас из њега, узео у Свој удео. Слава Теби, Боже, слава Теби, Боже, слава Теби, Боже! Господе, покажи милост Твојудо краја! – Одвоји нас и после смрти од непријатеља Твојих иако смо недостојни овога, али по милосрђу Твом не одбаци нас од лица Твога! Удостој и нас са свима Светима да Ти у векове векова благодаримо и да Те славословимо због неизрециве милости Твоје према роду људском и нама, непотребним слугама Твојим! Слава Теби, Оче, Сине и Душе Свети, у векове векова. Амин.
Нека Вас Господ благослови, нека Вас укрепи и развесели радошћу духовном.
Молим усрдно за Ваше свете молитве.
Недостојни Н[икон]. Зима, 1956. године
Драге М. и К.! Мир вам и спасење од Господа!
Добио сам од вас писмо. Господ вас је посетио болешћу, наравно, зато што је она била неопходна за ваше спасење. Кроз многе невоље ваља нам ући у Царство Божије – такав је духовни закон. Апостоли, мученици, преподобни и сви Свети су у славу ушли кроз многе велике невоље. Господ кара онога Кога љуби и бије свакога сина кога прима.Очигледно је да нема другог пута у Царство Божије осим уског, крсног пута: зато и ви не треба да падате у униније, у болести и слабости, већ више да се радујете духом, радујући се мислено што вам је Господ сад постао ближи, а у будућности ће вас учинити Својом децом у потпуности, ако Му до краја останете верни и ако без роптања поднесете све муке које Он нађе за потребно да вам пошаље. Ко претрпи до краја спашће се.
Треба чешће призивати име Божје, замишљати да стојимо пред лицем Божијим и молити се да нам Господ подари трпљење кад постане претешко. Роптања се треба плашити као змије отровнице. Неблагоразумни разбојник роптањем и псовањем не само што је појачао своје муке, већ је и пропао заувек, а онај благоразумни је свешћу да достојно по делима својим прима и патње олакшао и Царство Божије наследио.
У јутарњој молитви преподобног Макарија Великог се каже: „Боже, очисти ме грешног, јер ништа добро не учиних пред Тобом.“ Ако су се тако осећали велики угодници Божји, шта ми треба да осећамо, чему можемо да се надамо? Једино на милост Божију. Заборавивши сва своја добра дела ми морамо као цариник да вапијемо из свег срца: „Боже, милостив буди нама грешнима!“ И ако је цариник због саме такве молитве био оправдан од свих грехова, јасно је да и ми треба да верујемо да ће Господ и нас помиловати ако се из свег срца будемо молили и надали на милосрђе Божије. Никаква болест нам неће сметати да се макар неколико пута у току дана из дубине душе обратимо Господу с покајањем.
Није било случаја да Господ било кад одбије опроштај покајнику. Господ нам не опрашта само ако ми сами не опраштамо другима. Зато се помиримо са свима да би се Господ помирио с нама. Опростимо свима да и Господ нама опрости.
Данас је тако тешко време да се ви вероватно осећате јако лоше. Сви ми такође кашљуцамо, увече чекамо јутро, а ујутру чекамо кад ћемо моћи мирно да легнемо на починак. Нека вас Господ чува, нека вам подари трпљење и молитву, а кроз њих – духовну радост, која побеђује све телесне болести и све невоље овог пролазног света.
Крај је близу, не брините се ни за шта. Будите одважни, и нека се снажи срце ваше.
Јер. Н[икон].
Драге М. и К.!
Честитамо вам празник Рођења Христовог и Нову годину! Нека вас Господ благослови сваким благословом небеским, нека вам дарује мир, међусобну љубав, здравље, ревност по Богу, схватање духовног живота, молитву са сузама и друго. Нека вас заштити од видљивих и невидљивих непријатеља, нека вам подари све што је неопходно и за овај пролазни живот. Нека вам Господ да духовну радост, која исходи из скрушеног и смерног срца, срца испуњеног страхом Божјим.
С. реците да овамо не долази. Нека се потруди тамо, нека мање излази из куће и мање брбља, нека се мало научи правилном духовном животу и уздржању. Сад је за њену душу најкорисније да више седи у кући и да се потруди у осамљености. За свако излажење из собе без крајње потребе нека учини по десет поклона до појаса и тридесет Исусових молитава.
Време је да се прихвати посла. И цврчци мало певају, а затим свијају себи гнездо и доносе плодове. И она треба да сагради духовни дом и донесе плодове покајања, молитве и уздржања. И нека никога не позива код себе, иначе ће наћи излаз у томе…
Рођене, још једном вам желим мир. Увек вас се с љубављу сећамо. Пишите.
Н[икон]. 3.јануар 1949. године
Драге М. и К.!Мир вам и спасење! М., немој туговати. И мати и ја те волимо и саосећамо с тобом. Треба да мало живите саме. Трудите се да све радите и говорите као у присуству Божијем, јер тако и јесте. Господ у свако време и свуда види све наше: срце и мисли, а не само речи и дела. И оно што не учиних видеше очи Твоје.Тако и треба живети у осећању присуства Божијег.Како је говорио и осећао пророк Давид: провиђахГоспода Мог преда мном свагда.Кад би нам Господ дао ово осећање, увек би нам било лако, радосно, увек би се срце молило или, ако то још нисмо достигли, молитвено расположење би стално било присутно у нама, и приликом сваког молитвеног обраћања срце би одмах одговарало саосећањем, умилењем, дубоком скрушеношћу и страхом Божјим, односно страхом да било чиме увреди Господа. А од овог страха се већ рађа и љубав према Богу и, како кажу Свети Оци, потећи ће сузе, разгореће се срце и отвориће се двери у тајну будућег века.
Сестрице моје драге, вреди послужити Господу, вреди потрпети све невоље, ма како тешке биле, само да се не лишимо оних вечних добара, које око не виде, и ухо не чу, и у срце човеку не дођоше.Волите се, будите милостиве према свима, чувајте мир по сваку цену: нека пострада посао, само да се сачува мир.
К., кћери моја, сачувај мир, јер мене је једна деведесетдвогодишња слепа монахиња назвала сином мира[3], а ти буди кћи мира, зато што је у миру место Божије.Не криви никога. Сама видиш да се љутиш на мачку, па чак и на ствари кад нема људи. Значи, у теби живи гнев, а не изазивају те људи. Мир Божји нека осени све вас.
Воли вац О[тац]. 11. фебруар 1949.
Драге М. и К.! Мир вам!
Добио сам твоје и О. писма. Наша писма су се мимоишла. Већ сам вам писао да се мање секирате и да се не љутите. Све је у рукама Божјим. А ви у сваком случају немате разлога да се плашите заразе. Никуда не идете, ни с ким не брбљате, зато су ваши страхови – излишни. А С. нека мање пева с комшиницом, боље је да обрађује плод покајања.
Ц. такође пише опширна писма. Ја је и онако добро знам, и нема смисла понављати стално једно исто. Она одлично зна изреку древних људи: седи у својој кућици за птице и она ће те свему научити. Двадесет пута сам јој говорио све што треба да ради. Нека то испуњава.
Мати је здрава, све поздравља, свих се сећа, понекад јој недостајете.
Х[икон], 28. новембар 1949. године
Драга М.!
Написао сам ти неколико писама. Како је твоје здравље тренутно? Како си духом? Мислим да је теби и К. лакнуло што се мати спрема да дође, а она вам је такође писала и послала писма поштом. Да ли сте их примиле? Потрпи, рођена, све ће се средити. Не одвија се све онако како ми желимо, па ипак, Господ све оне који желе спасење води ка Себи, иако можда не путевима којима бисмо ми желели. Покоравајмо се вољи Божијој и без роптања примајмо из руке Божије све што је Њему угодно да пошаље. Колико је далеко исток од запада, толико су помисли ваше далеко од мисли моје – говорио је пророк у име Божије.
Опростите ми, а ја вама опраштам, и Господ ће опростити. Помолите се за мене.
Воли вас Н[икон]. 15. април 1949. године
Драга М.! Мир ти!
Жао ми је што си се тако напатила са зубима. Веома саосећам с тобом. Такође ми је жао што ниси успела да дођеш. Немој се љутити на моје речи, што ти, кажем, Господ није допустио. Наравно, да је била воља Божија, несумњиво би дошла. Значи, засад још нема воље Божије.
Увек сам ти говорио да треба помало да се ослобађаш сувишне везаности за ствари и за свет уопште и да се смираваш пред К. и мајком, а ти ипак хоћеш по свом. Нека буде лошије урађено, али ће душа зато остати мирна. Каква је корист ако човек сав свет задобије, а души својој науди, а ради се само о кромпиру, парадајзу и луку, а не о целом свету. А још се не зна кад ћеш више добити, тачније речено, познато је да ћеш добити више кад почнеш да се смираваш и попушташ ради Бога, да у свему дајеш предност душевној користи, угађању Господу, а не свом разуму, таштини и упорности.
Обуздавај свој гнев, моли се Господу да ти дарује снагу и способности да Га не гневиш, да се чешће сећаш какву је срамоту и какве све муке Господ претрпео ради нашег спасења, а чиме Му ми узвраћамо?
Ако носимо Његово име, где су наша дела у име Његово? Зар не противрече ономе што треба да буде? А уколико је тако, трпимо макар без роптања боли које нас сустижу ако не узимамо на себе слободне подвиге, ако не испуњавамо заповести. Носите бремена једни другима, и тако испуните закон Христов. И немојте угађати себи…
Опрости ми што сам те ожалостио. Поздрав и б. К. и свима вама.
Н[икон]. 1949. година
Мир теби, часна мати М.!
Твоје писамце сам добио. Ти знаш да ниси у погледу многих ствари. То ми је драго. Човек који упорно правда себе, а друге криви налази се на лажном путу: он или неће имати никаквог успеха у духовном животу, или ће се неминовно заплести у мрежама прелести. Наше спасење није у подвизима, већ у свести, у дубокој, искреној, срдачној свести о својој греховности, искварености и немоћи да се сами поправимо. Из ове свести родиће се скрушеност, плач и извесно смирење итд.
Ако пак нема те свести, већ још (Боже сачувај!) у нама постоји самооправдање – узалудни ће бити сви напори, и чак ће изазвати високоумље и гордост. Дакле, у малом и великом, у овоземаљским делима и духовном, сама са собом и у односима с људима труди се да стављаш себе на последње место (по Јеванђељу: да не седаш на прво место) – и тада ћеш стећи мир у својој души и остало, о чему је раније било речи, а с њима или кроз њих и спасење.
Поздрав и благослов Божји теби, К. и свима које познајем.
Опрости ми, између осталог, што сам те вређао. Наши те поздрављају. Бог ће ти опростити све, и ја опраштам.
Ј. Н[икон]. 1949. године
Драги…,
Честитам вам Празник над празницима и Славље над слављима!
Нека вам Господ подари радост и весеље и здравље душевно и телесно, нека вас сачува од свакога зла за вечни Васкрс, где је бескрајно блаженство у општењу са Самим Господом и са светим Анђелима и са свима Светима.
Међутим, тријумф Христовог Васкрсења наступио је после Голготе, и будуће вечно блаженство не може да наступи за нас, ако не изнесемо свој крст земаљског живота без роптања.
Поздрав и честитке вама и свима онима који ме познају и који ме се сећају.
Н[икон]. 1949. године
Драга М.!
Господ жели спасење сваком човеку. Али, реално посматрано, не жели сваки човек спасење. На речима сви желе да се спасу, а у ствари одбацују спасење. Чиме одбацују? Не греховима, јер је било великих грешника, као што су разбојници, као што је Марија Египћанка и др. Они су се покајали за своје грехове и Господ им је опростио; тако су задобили спасење. Пропада онај ко греши и не каје се, а сам себе оправдава за грехове. То је најужасније, најпогубније.
Господ каже: Нисам дошао да зовем праведнике, него грешнике на покајање.Шта то значи? Реч Божија каже да нема оних који чине правду, нема ниједнога; сви застранише.Сви су грешни, и што је човек светији, тим више грехова у себи види. Господ је и дошао да позове на покајање и да кроз покајање спаси грешнике, односно оне који су свесни својих грехова, кају се пред Господом и моле за опроштај. А онога ко или не види своје грехове или сам себе лукаво оправдава, Господ одбацује од Себе. Тако је Господ још на земљи одбацио и осудио фарисеје, који су себе сматрали праведницама, чак и примером за друге. Страшно је овакво стање. Нека Бог од тога избави свакога човека.
Преподобни Сисоје Велики молио је Анђеле да се помоле да му Господ да да поживи још мало ради покајања.
Преподобни Пимен Велики је говорио: „Верујте, браћо, где буде сатана, онамо ћу и ја бити бачен”. А он (Пимен Велики) је васкрсавао мртве. Тако су и сви угодници Божији до саме смрти оплакивали своје грехове, свој неисплативи дуг пред Богом.
А ми због самољубља кријемо своје грехове, правдамо се, бивамо лукави, а једном ногом смо већ у гробу. М., још једном кажем: анализирај поново сав свој живот, покај се за све чега си свесна. Моли се са сузама, као што моли Света Црква, са метанијама: „Дај ми да видим своја сагрешења.“ Ако човек не види своје грехове, то не значи да их нема. То значи да је човек не само у греховима, већ и у духовном слепилу. И ако нас духовник или уопште човек са стране оптужује за грехове, не треба да се правдамо, већ да преклињемо Господа да нам открије наше грехове, да нам да да се покајемо за њих пре доласка смрти и добијемо опроштај овде на земљи.
Док још није касно, позабави се својом душом. Престани да се бринеш више него што треба, моли се Господу да ти открије грехове и да се покајеш за њих. Још једном кажем: ако ниси свесна грехова, то не значи да их немаш.
Немам ништа против тебе, већ ми те је жао. Вечито си се правдала, иста таква си и сада. Спасавај се! Благослов Божји теби и К. Спасавајте се!
Не тугујте, што пре се мирите ако вас непријатељ превари.
Н[икон]. 1949. година
…!
Много се бринемо како сте. Како здравље? Јер и К. је почела да побољева. А и расположење вам је променљиво. Да ли сте мирне? Да вас не вара лукави?
Како живе Л. и П.? Нека се не вређају што им не пишем. Па засад и нема потребе за тим. Треба делати, и тада ће се из делања родити потребна и корисна питања, а говорили смо прилично много. Ово се односи на све. Сви сте ви размажени у том погледу. Многи би хтели да знају макар делић онога што ви знате и схватате, али не могу, а ви знате и не радите, а овакав слуга ће бити много бијен.Хоћемо ли дуго бити хроми на оба колена? Макар да се смиравамо ако већ не деламо, али ни тога нема.
Плачимо пред Богом, преклињући Његово милосрђе да нам опрости и смилује се нама, непотребним слугама. Не заборавите да је и разбојник на крсту висио још неколико сати и тешко патио због својих грехова, премда је био већ помилован. Тако и ми морамо много да трпимо.
Опростите, пишите. Сви шаљемо поздрав.
Н[икон]. 29. децембар 1949. године
Драга М.!
Веома саосећам с тобом у твојој болести и невољама. Господ нека те исцели, и тело, и душу твоју.
Не можеш да се молиш без расејаности зато што: 1) си превише везана за свет и 2) нема у теби дубоке свести о сопственој греховности, већ је увек присутно самооправдање. Од дубоке скрушености и срдачног плача чисти се срце и појављује се осећај присуства Божијег, и рађа се страх Божји; тада и молитва постаје топлија и сабранија… Не бива деце без родитеља, не бива оног каснијег без онога што му претходи.
Нећу много писати. Надам се да ћемо се ускоро видети. Поздрав и благослов Божји теби, матери В., К. и свим пријатељима.
Н[икон]. 4. децембар 1950. године
Драга М.!
Пишеш да те је Господ опет посетио болешћу: пала си и поломила кук. Ти си и сама свесна си да је то допуштено због твојих грехова. Пре тога си се јако посвађала с … Стварно, Господ се труди да те смири због твоје гневљивости, неуздржања и др. И ти мораш да се бориш са собом. Припремих се и не смутих се.Тако треба увек да будеш спремна на то да нека страст може да се покаже и мораш да знаш шта да предузмеш да те не би савладала. А ако смо већ подлегли страстима, треба да се смиравамо, да не правдамо себе, већ да кривимо и прекоревамо себе за све, и да молимо опроштај од Бога и од људи. Ти знаш како се треба „припремати“, али то мало примењујеш на делу. Поздрав и благослов Божји свима.
Н[икон]. 1951. година
Мир вам, драге…!
Господ нека вас благослови и заштити од свакога зла, нека вас упути на пут спасења. Пазите на време, јер су дани зли.Приморавајте се да живите по заповестима Божјим, а за грехове и сагрешења се кајте, не правдајте себе, већ показујте Господу своју греховност и немоћ, своју убогост, да бисте добиле помиловање па чак и блаженство. Речено је: Благо сиромашнима духом јер је њихово Царство Небеско.Ако пак уз свест о свом сиромаштву у погледу добрих дела некад пролијемо и сузу скрушености, бићемо двоструко блажени, Господ ће нас утешити.
Да ли је Т. код вас? Да ли је Ш. дошла? Ако је допутовала, пренесите јој поздрав и благослов Божји. Т. пренесите да ће ми бити драго ако некад сврати код мене. Можда из Москве, на распусту. Ја ћу платити пут. С метанијом вас молим да не одбацујете Бога, да не слушате безбожне разговоре, да не читате атеистичке књиге, већ да чувате своју душу. Чините макар једну метанију дневно с молитвом: „Господе, милостив буди мени грешном и спаси ме“. А ко испуни ово правило, стећи ће велику корист…
Господ нека вас благослови и помилује овде и у будућем животу. Хвала за краставце.
Н[икон]. 1952. година
АКО ХОЋЕШ, БОЖЕ, МОЖЕШ МЕ ИСЦЕЛИТИ
Драга моја М.!
Ти већ падаш у униније и губиш се од малог искушења. То ти Господ допушта да би спознала своју немоћ и да би схватила како се много свега крије у човековој души, какав напор треба поднети да би се човек очистио од страсти, постао храм Бога Живогаи достигао спасење. Кад ти се открије сва немоћ људска, пашћеш пред Господом и из дубине срца ћеш вапити к Њему, као апостол Петар кад је тонуо. Тада ћеш добити помоћ од Господа и схватићеш да је Господ заиста близу оних који призивају име Његово из свег срца, и онда ћеш са захвалношћу пасти пред стопе Његове и оплакиваћеш све грехове своје којима си вређао Господа. Тада ћеш се смирити срцем, престаћеш да осуђујеш друге и почећеш да се стараш да ти Господ опрости прошле грехове и не допусти да Га у будуће вређаш кршењем заповести. Схватићеш и то како је испразно све земаљско, да су твоја везаност за земљу, свађе, нервирања због ствари, због дела, због речи – да је све то тако ништавно, да не треба због свега тога да се љутиш, да се свађаш и да губиш због тога душевни мир, а можда и спасење.
Ето, схватила си шта значи име „мајка“, шта је то чежња, ревност и остало. А ако би ти Господ до дна открио твоју душу, можда би пала у очајање. Али све што је лоше, све страсти, све демонске сплетке, све туге и патње – све се побеђује смирењем. А смирење се огледа у томе што ћемо од свег срца, као благоразумни разбојник, рећи Господу: „Достојно по делима својим примамо, сети нас се, Господе, кад дођеш у Царство Твоје“.
Ево, ако будемо били кадри да тако говоримо у свим животним приликама, ако не будемо роптали ни на Господа ни на људе, одмах ће нам бити лако и бићемо на правом духовном путу. Ако смо и роптали мало на некога, треба још више да се смиравамо и да кажемо: „Господе, заиста ништа не вредим, само Ти можеш да ме спасиш“. Ако хоћеш, можеш ме очистити – рекао је губавац који је изгубио сваку другу наду на исцељење и тада је од Господа зачуо речи: Хоћу, очисти се – и Господ га је, дотакавши га, исцелио.
Тако и ми, схвативши до дубине душе своју немоћ и духовну убогост, обратимо се Господу, Једином Спаситељу нашем, и завапимо Му из срца скрушеног и смиреног: „Господе, ако хоћеш можеш да ме исцелиш и спасиш“, и добићемо одговор од Господа Који се разапео за нас: „Хоћу, очисти се“. Овај одговор наша душа ће јасно чути и добиће снагу да са захвалношћу подноси све невоље земаљског живота, као што је и разбојник без роптања висио на крсту у ужасним мукама све до вечери. Нека ти Господ помогне, Драга М. да схватиш то, да се смириш и препустиш у руке Божије. Стално понављај: „Господе, нека буде Твоја света воља; Господе, чини са мном што је Теби угодно, само не допусти да почнем да ропћем на Тебе, само ме спаси.“
Ти си до сад само читала и ушима слушала о душевној борби, о плачу, о страдањима срца. Господ ти допушта да искуствено спознаш себе и одлучиш: хоћеш ли трпети без роптања и благодарити Господу или ћеш се препустити роптању, а затим, што је још горе, очајању.
Одлучи сама. Пусти крв и прими дух.Време детињства је прошло, време је да се прихватиш дела одраслих. Срце скрушено и смерно Бог неће одбацити,„смиреног ђавоље мреже ни не дотичу“ (виђење преподобног Антонија Великог о мрежама).
Ако се пак препустиш роптању, ако почнеш да кривиш људе и околности, од тога ћеш прећи на роптање на Бога и можеш да дођеш до очајања, од чега нека те Господ избави.
Нека ти Господ дарује душевни мир, смирење и духовни разум. Нека ти Господ да трпљење и снагу да носиш бреме и својих страсти и страсти оних с којима долазиш у додир.
Опрости ми ако сам те нечим увредио. Живи мирно с К., уложи све напоре у то. Подсећам те на оно што сам више пута говорио: твоје спасење је везано за К. Попуштај јој у свему, макар посао и трпео. Каква је корист човеку ако сав свет задобије, а души својој науди?Тако и ти немој наудити души својој због ситница. Сачувај мир и знај какве страсти су у теби, а њој је исто тако, и још јој је теже да се бори него теби. И ако је ти будеш жалила и не будеш је осуђивала, и Господ ће тебе пожалити и неће те осудити.
Твоје писмо сам добио после одласка наших из Козељска и схватио све. Жао ми те је, саосећам с тобом и молим Господа да ти помогне да лакше подносиш искушење. Човек који није искушан није искусан.Познај себе и не хвали се да у теби нема овога или онога. Све то постоји у теби, само се све није открило, а за горде или неразумне речи пострадаћеш у ономе чиме си се хвалила или што си неразумно говорила.
Слику пошаљите поштом.
Н[икон]. 1958. година
Мир вам, драги моји, мир свима!
Пишеш да ти веома недостајемо, да не можеш да останеш сама код куће, кукаш и не знаш с ким то да поделиш. Ономе који љуби Господа све користи на добро.Кад невоље не би биле људима корисне, Господ их не би слао. Средство против туге и против невоље је молитва или појање псалама и благодарење Господу. Ако будеш приморавала себе да читаш Псалтир с пажњом и да чешће додајеш Исусову молитву, молитву Мајци Божијој и свима Светима, твоја жалост ће утихнути и стећи ћеш велику душевну корист. Ако пак будеш губила снагу у жалости и плакала због света, много ћеш погрешити и нашкодићеш себи телесно и духовно, на нашавши утеху.
Откривај своје срце Господу са свим немоћима својим, не правдај себе, сматрај себе достојном не само пролазних невоља, већ и вечних мука, али не губећи наду у милосрђе Божије, уздајући се у крсна страдања Спаситеља, Који је узео на Себе грехове целог света, и стећи ћеш утеху, мир и спасење. Можеш да читаш Псалтир или неке друге молитве седећи и лежећи, само не дај празнословљу и маштањима да овладају тобом. Невоље и болести помажу човеку да се одвоји од земаљске испразности и да се више привеже уз Бога. Немој узалуд падати у униније. Предај се у руке Божије. Не осуђуј никога, имај мир са свима, и Господ ће те утешити.
Поздрав свима и благослов Божји. Спасавајте се. Сви наши вас воле и шаљу вам поздраве.
Н[икон]. 1953.
Драга..!
Желим ти мир и спасење, здравље и снагу. Научи се да трпиш и опрашташ свима, нарочито својима. Трпљењем својим спасавајте душе своје. Ко претрпи до краја, спашће се.Спасавај се и не слушај ђавола.
Јер. Х[икон]
Драга..!
Нисам од .., већ из писама сазнао да често немаш мира са својом рођеном сестром до те мере да си понекад била спремна да се обесиш. А теби је и нарочито … већ одавно време да знате да ђаво и демони због своје крајње злобе на све начине желе да погубе сваког човека. Како они то раде? Ево како: они се труде да делују на човекове страсти и повећавају их до те мере да погубе човека.
На пример, онога ко воли да попије, демони приморавају да пије све више и више и покушавају да га доведу до алкохолизма, туче, убиства и самоубиства и да га на тај начин заувек упропасте. Другог демони уче крађи, трећег веома танано доводе до високоумља, таштине, гордости и на крају до духовне прелести, и тако се труде да га упропасте. И многим другим путевима траже вечну погибао за човека.
Исто тако, демони се труде да погубе и тебе и .., или неку од вас две, макар једну. Како покушавају то да учине? – И сама добро знаш. Демони вас подстичу на свађу, нервирају вас до те мере да сте спремне да се побијете, уносе нервозу и помрачавају вам ум до те мере да мислите да је боље да се обесите него да тако живите. Ако неко и на трен прихвати ову мисао, демони ће се још жешће и јаче уз помоћ других, јачих демона, (седам других, гопуx од себе,као што је речено у Јеванђељу), трудити да вам чешће и јаче убацују мисао о самоубиству. Ако се човек не противи овој ђавољој мисли из све снаге, већ даје и најмању сагласност, демони по допуштењу Божијем због страсти, непокајања и злобе могу да угуше човека, да му дају конопац и да му чак помогну да изврши самоубиство.
…, у мирном стању размисли у какву помраченост душе треба пасти да човек због мале невоље доспе у вечну, најужаснију муку. Ма како тешко било овде, чак и када бисмо на земљи живели хиљаде година у тешким патњама – ипак би им наступио крај. А у паклу мукама неће бити краја.
Замисли макар овакву слику: гомила бандита, најодвратнијих, око сто људи, ухватила те је у шуми и цео дан те је малтретирала. Како би се притом осећала? Овде би се избавила овога макар уз помоћ смрти. А самоубица доспева у руке демона који су по хиљаду пута гори, злобнији, одвратнији од свих бандита, на њихову потпуну милост и немилост, на мучење, и то поред огња који се не гаси и не светли, поред црва који не спава… И овим мукама неће бити краја… Какав ужас! И зар да доспеш у такво стање због ситница, због тога што је … рђава или зла, што не жели ово или оно, или не ради како треба, или те је нечим увредила? Ако ни такву ситницу не можете да трпите, како се нећеш ужаснути паклених мука?
Рећи ћеш да тада ни о чему не размишљаш, већ си спремна да се обесиш. Истину кажеш да ништа не мислиш, заборављаш Бога, будуће вечне муке. У томе, опет, постоји лукавство демона и њихово дејство на човека.
Где је Господ, тамо је мир, светлост, разум и радост. Где је ђаво, тамо је нервоза, душевни мрак, помраченост разума, очајање, спремност на свако зло.
Много пута сам ти то говорио. Можда те последњи пут упозоравам: не дај ђаволу власт над собом. Моли се Богу и моли у мирном стању да не допусти да дођеш до помрачености, да не да власт демонима над тобом. Господ ће те заштити, ако сама не кренеш у пакао. Сети се Јуде. Он је допустио ђаволу да уђе у њега и погинуо је ужасном смрћу и прешао у вечну муку, на дно паклено.
…, не шали се с овим. Избегавај ове мисли. Господ нека ти помогне да схватиш написано и да избегнеш демонске канџе и овде и у будућем животу, и да потрпевши овде мало, уђеш у Царство Божије, у вечну радост и блаженство. Амин.
Буди здрава телом и душом.
Н[икон].
Драга…!
Чешће размишљај о смрти и о томе ко ће те тамо дочекати. Могу да те дочекају светозарни Анђели, а могу да те окруже мрачни, злобни демони. Од самог погледа на њих човек може да сиђе с ума.
Наше спасење се и састоји у томе да се спасимо, односно да не паднемо у руке демона, већ да се избавимо од њих и уђемо у Царство Божије, у бесконачну, непојамну радост и блаженство. Треба овде да се потрудимо, вредеће. Демони су горди и освајају гордељивце, значи, треба да се смиримо. Демони су гневљиви, значи, ми треба да стекнемо кротост да они не би завладали нама као својима по души. Демони су злопамтиви, немилосрдни, значи, треба брже да опраштамо и да се миримо с онима који су нас увредили и да будемо милостиви према свима. И тако у свему.
Треба да сузбијамо у својој души демонска својства и да укорењујемо у своме бићу анђеоска својства, наведена у Светом Јеванђељу.
Ако после смрти у нашој души буде више демонског, демони ће овладати нама. Ако још овде постанемо свесни својих демонских својстава, молићемо за њих опроштај од Господа и сами ћемо свима опраштати, а Господ ће нама опростити, уништиће у нама све рђаво и неће нас предати демонима у руке. Ако овде никога не будемо осуђивали, ни Господ нас неће тамо осудити. Тако и у свему.
Живимо у миру опраштајући једни другима, мирећи се што пре једни с другима; кајмо се за све пред Богом и молимо се за Његову милост и спасење од демона и вечних мука док још има времена.
Немојмо се играти својом вечном судбином. Господ нека те поучи. Амин.
Н[икон].
… Мир ти!
Како се бориш с демонима? Немој падати у униније, и свој рђав карактер треба потрпети. Моли се Богу за помоћ увек, да за време искушења не останеш без Бога и да не постанеш играчка демона. И сама приморавај себе сваког трена да будеш пажљивија са свима и да одмах молиш за опроштај ако некога увредиш.
Господ нека те благослови и нека ти помогне!
Н[икон].
Драга…!
Потрпи невоље, болести, недаће и увреде у овом животу, потрпи без роптања – и наследићеш Царство Божије.
Свети су говорили да би човек, кад би знао какву ће радост имати они који су наследили Царство Божије пристао да га сваког дана разапињу на крсту целог живота, само да не изгуби вечно блаженство. А Господ од нас не захтева оваква страдања. Он жели само да верујемо у Њега и да смирено претрпимо све што нам Он пошаље ради нашег очишћења.
Потрпи, рођена моја. Можда ће ускоро и свима нама доћи крај. Страшно је умирати у греховима с роптањем у души, без мира, без покајања. Зар смо тако неразумни да кратку и малу невољу нећемо потрпети да бисмо избегли ону вечну и ужасну, и невоље и муке у паклу, у друштву демона и одбачених људи, које су нам сад непојамне?
Како је тешко у тамници с пробисветима! А милион пута теже ће бити у паклу с демонима. Претрпи, немој падати у униније, не очајавај, свима опрости и опраштај унапред, смиравај се – и још овде ћеш стећи мир и утеху за своју метежну душу.
Остај ми здраво. Господ нека ти помогне, нека те упути и благослови.
Н[икон].
Драга..!
Честитам ти имендан и желим ти телесно здравље, смирење душе, трпљење, уздржање језика. Желим да у теби увек буде сећање на Бога. А ако нема ничега од тога, скрушавај се у срцу пред Богом, говори увек као цариник: „Боже, милостив буди мени грешној“, или „Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешну“.
Сматрај да си гора од других и Бог ће ти указати част, буди милостива према … и према свим људима – тада ће и тебе Господ пожалити, јер је речено: Којом мером мерите онаквом ће вам се мерити.Не осуђуј никога, и Бог те неће осудити. Бирај шта ти је лакше да радиш, то и чини у свом срцу, док не добијеш плод.
А духовни плодод било ког исправног дела јесте: љубав, радост, мир, дуготрпљење, вера, кротости остало.
Господ нека те испуни овим плодовима ради молитава твог Анђела. Господ нека те благослови.
Твој отац Н[икон]. 5. децембар 1949. године.
Драга…!
Како си? Какво је твоје душевно устројство? Свима нам веома недостајеш, много те волимо и желимо ти здравље, душевни мир и спасење.
Нека ти Господ помогне да победиш непријатеље нашег спасења, да се научиш трпљењу, молитви, смирењу. Научи се да побеђујеш себе, свој карактер, да што пре кажеш „опрости” кад те неко увреди, а тим пре ако ти некога увредиш.
За смирење ћеш добити благодат Божију овде, на земљи, а у будућем животу – вечно блаженство.
Научи да читаш. То ће ти донети велику радост. Како је добро кад човек сам прочита, на пример, Јеванђеље!
Остај ми здраво. Господ нека те благослови и заштити од сваког зла.
Чешће помињи име Божије.
Твој д[уховни] о[тац]. 1949. година
Драга..!
Желим ти мир, спасење и трпљење у свему од Господа, као и да научиш да читаш.
Буди нежнија с мајком: касније ћеш жалити због сваке грубе речи коју си упутила њој, и свима другима. Знам да ти је тешко, посла има много, ти си ватрена, умараш се, због свега се љутиш, хладиш се душом. На прво место треба ставити душевни мир и спасење, тада ће и остало бити лакше.
Немој да јуриш за многим пословима, већ ради колико имаш снаге и могућности – с молитвом. „Боље је покварити посао, али сачувати мир с ближњим“ – не заборављај ово.
Немам више времена да пишем. Спасавај се. Пренеси поздрав К., захвали за огрозд, само, нажалост, није накисео, већ је сладак.
Поздрав свим пријатељима и благослов Божји. Опростите ако сам некога увредио.
Н[икон]. 24.јуни 1950. године
Драга..!
Мир ти! Како је твоје здравље и расположење? Учиш ли да читаш? Читај буквар или молитве које знаш напамет, тако ћеш се брже навићи и од слова ћеш добијати речи. Учи, мила, лакше ће ти бити да живиш. Књиге ће постати твоји пријатељи, а засад су ти туђе. Ја ноћима не бих спавао, већ бих учио да читам. Нека ти Господ помогне!
Дека
Драга..!
Не љути се на мене и немој мислити да сам те заборавио: нисам те заборавио, али сам хтео да ти пишем онда кад сама будеш могла да прочиташ. Намерно сам ти писао штампаним словима, да научиш да читаш. Чудим се што можеш да трпиш своју неписменост. Ја ноћима не бих спавао, али бих научио да читам. Ето ти ово послушање које је за тебе толико потребно, зато немој да се љутиш што ти не пишем писма. Научи да читаш, па ћеш добијати писма.
О духовном животу сматрам да нема потребе да ти пишем. Главно што се од тебе тражи јесте: свим силама се труди да сачуваш мир с укућанима, а ако се изнервираш, што пре моли за опроштај и сама опрости. Непријатељ ће се трудити да ти одузме мир, да ти не да да молиш за опроштај. А ти га не слушај. Бори се с њим, позивајући у помоћ Господа Исуса Христа, односно твори Исусову молитву док не победиш љутњу, гнев или злопамћење. Не одступај од Господа док ти Он не опрости и док не подари мир твојој души. Знак да ти је Господ опростио јесте мир у души.
Дакле: труди се да се не љутиш и не гневиш, а ако си згрешила у том погледу, моли опроштај од ближњих и од Господа. А затим се труди да слушаш јутарње и вечерње молитве; ако се сама молиш, немој да читаш мање од петнаест минута молитве које знаш, а затим молитву Исусову, али све читај са трепетном побожношћу, са страхом Божјим и скрушеношћу срца. А расејана молитва није молитва, иако је Господ и прима на почетку од оних који се тек уче молитви. Међутим, треба да се научите да се некад молите и без расејаности!
Ако се уздржиш од гнева и сачуваш мир, молитва ће бити добра, а ако будеш у нервози и немиру, нећеш моћи ни да се молиш. Молитве изречене у гневу Господ не прима и таквог молитвеника предаје немилосрдним служитељима, односно демонима, који га с духовне гозбе, тј. од молитве и свадбене трпезе истерују у таму разних испразних, понекад и прљавих помисли. А овако ће бити све док се не смиримо и не почнемо да плачемо пред Господом од свег срца и док не стекнемо душевни мир, јер је речено: у миру(душевном) је место Божије.Где је немир – ту су непријатељ и тама, и душевна тескоба, и остали почеци пакла.
Смирење поседује моћ да сабира помисли и сећање на Бога, а немир, таштина и гордост расејавају помисли. Ако се помисли много расејавају, значи да нешто у души није у реду, значи, непријатељу је отворен приступ нашој души и треба се кајати пред Богом и преклињати да нам подари опроштај и помоћ. Треба тражити разлоге за то. Понекад то бива (ако и нема гнева) због превелике усплахирености, везаности за свет, због дугих световних разговора, због осуђивања ближњих. Ваљана и пажљива молитва која излази из срца јесте пут у Царство Божије,које је у вама.Ако нема такве молитве, значи да смо нечим прогневили Господа.
Пази на себе. Чувај мир, мири се што пре; што чешће (а по заповести се захтева увек) призивај име Господа Исуса Христа, изливај пред Господом своја сагрешења и тугу, поступај по савести и осећаћеш се добро и спасићеш се. Без муке нема науке. Труди се по Богу и спасићеш се. Биће ти добро и овде, и после смрти ћеш ући у вечно блаженство. Моли се за мене.
Воли те отац.
Драга..!
Примио сам телеграм о смрти М. Нека да Бог да уђе у Царство Небеско и добије утеху у неизрецивој радости за све земаљске невоље и болести! Нека је тамо дочекају мати В., М., отац Н. и сви они који су били драги њеном срцу!
Хтео бих да дођем на сахрану, али сам веома ослабио, мучи ме кашаљ. Увек сам тешко кретао на пут, а сад просто немам снаге. Како ћеш ти сада живети? С ким? Ш. треба да остане тамо до пензије. Тешко да ће пристати да остане овде. Знам да си и ти болесна; можда ни теби није остало још много од живота. Више размишљај о смрти, о будућем животу. Искрено се кај (отац Н.) за све грехове своје од младости. Дај просјацима колико ти савест налаже, ради покривања твојих грехова. Једном речју, припремај себи пут на небо. Не слушај безбожнике. Они ништа не знају, од њих је све сакривено, као од слепих. Не поимају се Бог и тајна будућег живота у разговорима, већ подвигом, испуњавањем заповести и дубоким искреним покајањем.
Нека ти Господ помогне да уредиш земаљски живот и припремиш се за хришћанску смрт, и да наследиш живот вечни. Нека те Господ сачува!
Искрено ти жели добро [H], 11. април 1961. године
… можда ћеш пожелети помало да се одмориш после сахране: дођи код нас, буди код нас у гостима колико будеш хтела. Биће нам драго. Буди здрава!
Драга..! Мир ти!
Опрости што ти дуго нисам писао. Имали смо много разних непријатности.
Веома ми те је жао, саосећам с твојом ситуацијом. И овде сам тражио одговарајућег човека за живот с тобом, али је лакше наћи гомилу пара него поузданог, доброг сапутника. Било их је и има их, али не могу да ти их пошаљем. Писала си да неко живи с тобом или жели да живи. Ако је у питању особа која ти иоле одговара, прими је, и некако ћете живети. Данас се ни од кога не може много захтевати. А и ти сама смиравај се пред Богом и пред људима. Чешће размишљај о смрти, о својој будућој судбини, о томе шта те тамо чека. Приморај себе да чиниш добро људима, јер је Господ рекао да ће милостиви бити помиловани, и да ће суд без милостибити за оне који сами нису творили милост.
Још те много молим: никога не осуђуј, и потруди се да ни о ком ништа не говориш: ни рђаво ни добро. То је најлакши начин да човек не буде осуђен на оном свету. Јер је Спаситељ Господ Исус Христос обећао: „Не судите и неће вам бити суђено; не осуђујте и нећете бити осуђени”. Неки човек, монах, живео је веома немарно, а кад је почео да умире био је у духовној радости и нимало се није плашио смрти. Кад су старци почели да га испитују које тајне врлине има кад умире као велики праведник, одговорио је: „Господ ми је обзнанио да ми све опрашта и не осуђује ме за моје грехове, зато што ни ја никога нисам осуђивао”.
Ево, и ти иди овим лаким путем. Сећај се својих грехова, жалости се због њих у срцу, моли од Бога опроштај и сама свима све опраштај и не осуђуј (осуђивање је непраштање): тада ће и Господ теби све опростити и неће те осудити. Због тога ће и твој земаљски живот Господ Сам уредити. И сама видиш да не можемо добро да га уредимо. Пребаци на Господа тугу своју, и Он ће те прехранитидуховно и телесно. Буди здрава. Нека те Господ сачува и заштити од сваког зла.
Опрости ми и не љути се што ти не пишем. Никоме не пишем, осим у случају крајње потребе. Много бих желео да дођем код вас у Козељск. Али је јасно да пре пролећа нећу моћи. А онда, како Господ благослови. Пренеси поздрав К. Б. Нека се не љути на мене и нека не буде мудра по човеку, већ по Богу. Кад ти буде много тешко, реци из свег срца: „Господе, по делима својим примам, али опрости ми и дај ми трпљење, да не ропћем на Тебе. Господе, буди милостив мени грешној“. Понављај ове речи много пута, док туга не умине. Она ће обавезно уминути ако ово будеш изговарала из срца.
Још једном ти желим сваку милост од Господа, трпљење и покајање. Чини више добра речима, помислима и делима, колико имаш средстава.
Воли те Н[икон]. 18. јануар 1962. године
Јако ми је жао што ниси научила да читаш. Колико би ти било лакше да живиш!
Драга..! Мир ти!
Монаштво се прима, тачније, требало би да се прима кад човек јасно схвати значај монашког живота и свом силом душе жели да иде другачијим путем, који се разликује од светског пута. Отуда потиче и назив – инок, инокиња. А ти си се потпуно заглибила у овоземаљску испразност. Како можеш да будеш другачија? Немој бар да заборавиш на Бога и на молитве за своје спасење. У противном, испразност може толико да оптерети срце да ћеш и Бога потпуно заборавити. Сам Господ нас у Јеванђељу упозорава: не оптерећујте срца ваша преједањем и пијанством и бригама овоземаљским.Мање се срећи с људима и, колико је год могуће, не разговарај с њима. Смањи рад у башти. Имаш довољно за хлеб и за чај – толико ти је и довољно. Одећу до смрти нећеш износити. Зашто да упропашћујеш душу испразношћу?
Ако вам до руку дођу моје књиге, дај их Л. Код ње је на чувању много мојих књига.
Желим ти да „остало време живота свога у миру и покајању проведеш“. Господ нека те благослови. Спасавај се.
Н[икон]. 1. јули 1963.
Мир Вам, драга Јелена Виталијевна!
Врло сам Вам захвалан за књигу, за Ваш труд. Ваш рукопис је веома леп, врло лако га читам. Врло брзо сам, журећи, прочитао целу књигу, површно. Касније ћу је прочитати темељније. Мој први утисак је лош. У сваком случају, ова књига никако не може да служи као руководство за учење Исусовој молитви, што зна и сам аутор. За човека који је упознат с учењем Светих Отаца о Исусовој молитви ова књига је, по мом мишљењу, бескорисна, а за оне који с њом нису упознати она може бити корисна вероватно само због тога што ће их заинтересовати за ово делање, али може и да им нашкоди, јер је излагање врло несистематично и ствара хаос у глави и маштарије у срцу.
И молитви и хришћанству уопште се треба учити од Игњатија (Брјанчанинова). Нема бољег учитеља за наше доба. Али и он је постао готово недоступан савременим хришћанима.
О Исусовом имену ћемо можда поразговарати кад се видимо. Ако наиђете на књиге имеславаца[4], тамо ћете прочитати о томе. Кратко ћу рећи следеће: чини ми се да се према имену Божијем или Исусовој молитви треба односити као према икони Спаситеља или Свете Тројице или сличном.
Седми васељенски сабор је озаконио поштовање светих икона, али је одредио да се не поштују као Лице Које је изображено, већ само као подсећање на Изображеног, да се поштују као свештени предмети. Ако је Господ „свуда присутан и све испуњава“ тим пре је то у Свом имену или у икони. Свако ко поштује Бога поштује и Његово име. Али човека не спасава име Исуса Христа већ Сам Христос, и не спасава све већ оне који поверују у Њега, крсте се и живе по Његовим заповестима, а за њихово кршење се каје.
Што дуже су угодници Божји волели Господа, тим драже им је постајало и име Божије. Отуда и проистиче недоумица. Господ је присутан у имену Божијем, али име Божије није Сам Бог, као што су говорили имеславци, и не спасава име, већ Господ Који је присутан у имену. Призивајући име Божије, ми призивамо Бога и Њиме се, Богом, спасавамо, а не комбинацијом гласова који сачињавају Његово име.
Опростите. Још једном Вам се захваљујем, писао сам на брзину, али мисао ћете, надам се, схватити. Срдачан поздрав свим сестрама.
Н[икон]. 1956. година
Христос васкрсе!
Драга Ј. В.,хвала Вама и свима који су ми честитали празник. Свима желим здравље и спасење и сваку милост од Господа.
Пренесите М. да веома саосећам са њом због болести. Врло желим да јој Господ подари трпљење без роптања и да понесе крст који јој је дат. Кроз многе невоље ваља нам ући у Царство Божије.Ко хоће да се спаси мора да носи свој крст до смрти!
Нека јој је Господ на помоћи! Свима поздрав.
Н[икон]. 8. април 1961. године
Драга у Христу сестро Ј. В.!
Ваше писмо смо добили. Много Вам се захваљује отац М., као и сви ми. Желели сте да добијете благослов од болесника. Нека Вас Господ благослови сваким благословом на земљи и на небу, нека Вам да хришћански крај живота и радост спасења, радост заувек. За Господа и Његову благодат ни простор ни време не представљају сметњу. Не саветујем ни Вама нити било коме другом из Козељска да долази овамо. Више ми није до разговора, а да дођете и уздишете нема смисла, а и околини је тешко. Ионако имају превише брига са мном, рођацима и ближњима из Москве и др., који долазе у посету без дозволе.
Пренесите свим познаницима моје жеље и благослов Божји, ненарушив и вечни. Поздрав Вама и свима од мене и од свих наших. Опростите. Спасавајте се.
Н[икон]. 24.јул 1963. године
Драга Вера Николајевна!
Опростите ми због тога што касним са одговором. Ваша искушења на почетку новог живота само потврђују закон да „сваком добром делу или претходи или следи искушење”. Не сећам се да ли сам хтео да Вас изгрдим због празнословља или штетнословља, али Вас хвалим за ћутање за које нису довољне никакве похвале, нарочито ако се ћутању језика постепено дода ћутање ума. Ово је најбоље стање, којем треба да тежимо колико можемо. Разумете о чему се ради! Управо ово делање (ћутање ума за све осим за молитву Исусову) може човека да „учини удеоничарем” вечног живота.
Н. или другима који су сиромашнији од Вас пошаљите сами неки поклончић као компензацију. Блаженије је давати него примати – знате где је и Ко ово рекао? Потражите у Делима светих апостола.
Нипошто се немојте смућивати због тога што се храните разноврсном духовном храном. „Час ово, час оно“. То није лоше. Тако саветује и веома искусан подвижник Варсануфије Велики. Само да не проводите време доконо. Прочитати мало слепој старици, ако она то жели, јесте дело љубави, која је изнад молитве.
Не ићи код познаника без крајње потребе није бездушност, већ испуњење заповести Светих Отаца.
Ј. ми је жао, а Господу је још више жао, али Он захтева да одбацимо себе, односно старог човека и „допушта људима невоље и болести на њихову корист“. Кога Господ љуби, онога и кори…
Код нас нема приметних измена у животу и у здрављу. О. је понекад врло лоше, а онда се опет окуражи. П. је доброг расположења, ја сам као мекушац, иако се и сакрушавам.
Немојте престајати да идете цркву докле год имате снаге. Иако седите тамо, трудите се да идете. Брже ће проћи време, с великом коришћу. Трудите се да тамо творите Исусову молитву без расејаности. Добра је ствар потурити књигу брбљивим посетиоцима, можете некад да се понудите да заједно прочитате канон или слично. Ретко кад треба читати извлачећи жреб, само у изузетним приликама. Треба се руководити заповестима Јеванђеља, Светих Отаца и духовним расуђивањем с молитвом. Ваше послушање (па и свих данашњих ,,подвижника“) састоји се у послушању Господу кроз повиновање Његовим светим заповестима у сваком тренутку живота. Јер послушање Оцима се и састоји у томе да преко оца слушамо Господа. Оци су само јасније растумачили заповести за свако стање, али данашњи духовници (имам у виду себе) не умеју то да раде, већ само замењују књигу.
Ево, чини ми се да сам по реду одговорио на сва питања која су поменута у Вашем писму.
Да, што се тиче тога да кажете или не – ако саговорник нешто неправилно схвата (С., Л. и др.), из љубави можете да покушате то да поправите, уколико његова гледишта противрече Светом Писму или Предању, постављајући му питања као неко ко жели да се поучи и да анализира то заједно. Ако буду тврдоглави, не треба инсистирати.
Опростите ми. Молим за свете молитве.
Стражите, одагнавајте демонске нападе именом Исусовим. Опколивши опколише ме…Пожалите и пригрлите Ј. и Ш., паћенике и др. Без љубави је све делање бескорисно, по речима апостола Павла. Успех духовног живота мери се дубином скрушености срца и смирења, без којих је све таштина или прелест.
С поштовањем према Вама.
Господ нека Вас благослови, укрепи и упути на свако добро.
Поздрав и благослов Божји свим познаницима. В. је купио пет томова Игњатија (Брјанчанинова) и дао Е. П. да пошаље.
Н[икон]. 8. децембар 1950. године.
Драга В. Н.!
Одговарам на Ваша питања у којима је изражена недоумица. Пре свега Вас подсећам на то да ни од кога не захтевам безусловно извршење мојих савета. Савет је савет, а коначна одлука припада ономе ко пита. Савети Отаца и моје лично искуство показују да што је мање излажења из свог кутка и што је мање разговора код куће или ван ње – тим боље. Ви сте такође из излазака и разговора износили само немир, растројство и унутрашњу и спољашњу раслабљеност. Закључак је јасан. Ако те неко „потера да идеш једну миљу“, по заповести Јеванђеља може се ићи, а просто да би се угодило светским људима које и непријатељ може да пошаље, да се човек узнемирава – нема смисла.
Каква је корист ако цео свет задобијете, а души својој наудите? А ви наносите штету и души и телу бескорисним изласцима. Још: ако те око… саблазни…Размислите о свему томе и у својим поступцима руководите се Јеванђељем, а не човекоугађањем. Мислим да ће и дека исто рећи. Вероватно је схватио из Ваших или туђих речи да одлазите у затворништво, ја сам такође против тога. Ви ни издалека нисте дорасли затворништву. Ради се о бесциљним изласцима и разговорима.
Овакве се реченице срећу у Вашим писмима: „ништа неће испасти од мог новог живота“, „поново почињем сама да се плашим себе и да сумњам у своје могућности“ и слично; оне показују да је оно основно у Вашем духовном животу, тј. Темељ – труо. Због тога Вам је „немир у души“. Из ових реченица се види да сте уобразили нешто о себи, да нешто очекујете, да нешто нарочито видите у свом новом животу и сл. Ево, то и плаши деку, то га узнемирава. И ја почињем да се секирам. Шта мислите о себи?
Ево како треба да осећате и мислите о себи: „Господе, проживела сам цео свој живот у расејаности, у сталном кршењу Твојих светих заповести, а све до сад нема у мени истинског покајања, смирења нема, љубави нема. С чиме ћу, Господе, стати пред Тебе? Даруј ми да макар од данас положим темеље покајању, даруј ми да видим моја сагрешења и да не осуђујем брата мога, прими ме, као цариника, разбојника и блудног сина. Спаси ме, како год знаш“. Ако Вам Господ подари скрушено срце (од чега ће се и родити смирење), јасно ћете увидети да сте гори од свих, да никога не можете да осуђујете, осетићете кад кога треба да посетите или да останете код куће, јер ћете то чинити ради Бога, а не због самољубља или човекоугађања.
Молите се Господу да вам подари покајање, за скрушено срце, трудите се да схватите зашто су највећи Свети стално плакали због својих грехова. Чешће се сећајте шта је Господ учинио за Вас дошавши на земљу и разапевши се ради Вас и чиме сте Му ви узвратили. Признајте и стално признавајте пред Њим да имате неисплатив дуг, који никаквим подвизима (тим пре „добрим делима“), никаквим „жртвама свеспапаљеницама“ нећете отплатити. Једино што нам преостаје јесте да преклињемо за опроштај неисплативог дуга, да се сакрушавамо и смиравамо пред Њим и Његовим образом – људима. Срце скрушено… Бог неће одбацити.Ето Вашег делања. Све остало је прелест, самообмана, а као последица из овога произилази губитак душевног мира, маловерје, осуђивање ближњих и остало зло. Дрво се познаје по плодовима.
Страх, чак и ужас од смрти јесте последица неправилног устројства. Док се будете уздали у своја дела и подвиге, нећете моћи да будете мирни. Ниједан човек од стварања света није се спасавао својим делима. Нас спасава Господ. Њему и треба да поверимо себе и своју судбину и овде и после смрти. А ако Му поверавамо себе, колико год можемо, дужни смо и да поступамо онако како Он заповеда, односно да приморавамо себе на испуњење Његових светих заповести, да се за вољне и невољне прекршаје искрено кајемо. Ако ово устројство не буде само у глави Вашој, већ Вам се усели дубоко у срце, Ви ћете свуда и свагда бити мирни. Ваша душа је у рукама Господњим. Ко може да јој нашкоди?! Али ово стање се не даје одмах. Будете ли тражили, наћи ћете.
Питате шта су то „добра дела“. За хришћанина су добра само она дела која се чине ради испуњења јеванђељских заповести, дакле, ради испуњења воље Божије. Убити човека по вољи Божијој је добро, а спасити човека од смрти без воље Божије и упркос вољи Божијој јесте зло. Отворите Стари Завет и тамо ћете наћи мноштво примера. А сетите се шта је у Јеванђељу Господ рекао апостолу Петру који га је пожалио.
О телесним подвизима не треба да размишљате. Болестан човек треба да чува тело на сваки начин, како оно не би постало препрека унутрашњем кретању. Смета и превише здраво тело, тада га треба оптерећивати. То је јасно.
О ситуацији М. треба рећи: „По делима мојим примам“, „Господе, нека буде Твоја света воља“, „Господе, чини са мном шта хоћеш, само ме спаси“, а не дизати буну и не диктирати Господу шта да чини, што потиче од гордости.
Будите једноставнији, немојте копати по ситницама, признајте пред собом и пред Господом своју неваљалост и несагледиве дугове, препуштајте себе и ближње у руке Божије; све: улажење и излажење – чините ради Бога, а не с другим мотивима, сакрушавајте се увек, за све у чему не поступате како треба, једном речју, смирите се пред Господом и људима и стећи ћете мир овде и Царство Божије после смрти.
Н[икон]. 29. јануар 1951. године
Драга В. Н.!
Добио сам Ваше писмо; саучествујем у Вашој боли, коју није проузроковало моје писмо, већ Ваше душевно устројство. Чини ми се да нисте схватили моје писмо, иначе не бисте толико туговали и не бисте тако плакали, већ бисте га просто примили к знању, а ако бисте нашли да је тачно, испуњавали бисте га. Ево, сад ћу преписати Вашу реченицу: „Зар се може тако бичевати? Човек може да падне у очај – „сав темељ живота је труо““. Ако идете шумом и неко Вам каже: „Не идите путем који води на лево, тамо је опасно: мочвара је и има мноштво змија, најбоље је да идете десно“, зар ћете тог човека назвати окрутним и његове реченице бичем?
Затим, подвучена реченица је, чини ми се, изврнута. Радило се о животу који је код Вас започео с пропуштањем служби. Трула је мисао о неким посебним Вашим достигнућима и тежњама, при чему се поставља и питање и о томе „да ли ја могу то и то“, „хоће ли ишта бити од мене“ и томе слично, у чему се крије мисао о неком изузетно подвижничком или сличном животу. С чим ћемо стати пред Господа ако размишљамо о томе? Наш дуг је неисплатив, нема у нама снаге, нема ничега да би се отплатио. Остаје нам да плачемо (не због увреда) пред милосрђем Божјим и да преклињемо за опроштај.
У томе и само у томе и треба да се састоји сав задатак преосталог живота. Господ Вам за то даје слободно време, ослобађа Вас од старања за трулежно. Колико год можете, трудите се да цео свој живот претворите у покајање. Кад се молите, радите нешто добро, излазите некуда, трудите се да то чините као грешна, непотребна, најгора слушкиња. Ако због тога будете имали невоље, телесне или душевне, говорите себи: „Добијам достојно по греховима мојим, заслужујем много већу казну; хвала Ти, Господе, што ме милостиво кажњаваш ради очишћења грехова мојих“.
Ево, овај темељ и овај пут су исправни. Ако не буде покајања у свему – све је труло, све је неваљало, неће нас довести до циља, већ ће нас удаљити од њега. А циљ је да добијемо опроштај свих грехова и кроз Крст Христов наследимо Царство Божије после смрти. Ово желим Вама и себи из све душе.
За све рђаво (мисао, осећање, реч, поглед и др. и др.) одмах мислено од свег срца уздахните ка Господу и замолите за опроштај, и то је доста. Немојте копати више, не анализирајте: оваква сам, онаква сам. Свеједно не познајемо себе и не можемо правилно да судимо о себи. Господ је наш Судија. Наше је да молимо опроштај за све, а забрањено је да осуђујемо било кога, чак и себе прекомерно.
Ви уопште нисте тврдоврати, већ сте као сви: добро је у Вама помешано са злом, стари човек је жив, а нови је још увек у повоју. Предајмо себе и све своје Христу Богу и колико имамо снаге радимо и кајмо се због својих мана и грешака. За Вас пост треба да буде унутрашњи. Он је тежи од спољашњег, и због тога људи и дају предност спољашњем. На све начине чувајте телесну снагу да будете способни и за унутрашње делање.
Нека Вам Господ помогне, нека Вам подари разум и нека Вас благослови.
Н[икон]. 28. новембар 1951. године
Мир и спасење Вам желим, В. Н.!
Како је О. В. стешњен, тако су и многи други; што је могуће с њим, могуће је с многима.
Нема никаквих основа да хришћанин очајава, па тако ни Ви. На сва Ваша стања рећи ћу једно: свима, чак и Светима било је потребно покајање, тим пре свима нама. Обнажујте себе са свим недостацима, греховима, сумњама и др. и др. Обнажујте себе пред Богом с покајањем, с молитвом: „Господе, опрости, Господе, помилуј, Господе Исусе Христе, Сине Божји, смилуј се мени грешној“ – и др. Ово стање (ако га схватате) може да замени сва Ваша правила и др. Она (то јест правила) и треба да доведу до тога. А друге људе не треба осуђивати и не треба им судити, а ако их се сећате, уздахните с молитвом за њихово спасење, и тако ћете спречити помисао осуђивања. Читајте и слушајте Јеванђеље. Људи треба само да олакшају послушање Јеванђељу, а не да захтевају повиновање себи. За послушање „у свему“ данас нико није способан. Покајање ће све надокнадити.
Пренесите поздрав, захвалност и благослов Божји Ј. В. Не откривајте себе другима. Поздрав и благослов Божји познаницима. Господ нека Вам подари разум и нека Вас спаси.
Н[икон]. 18. децембар 1951. године.
Немојте маштати и немојте се бавити испразним мислима. Борите се против тога колико можете.
Драга В. Н.!
Добили смо Ваше писмо, здравље је код свих без измена. Шкрипимо. Време је тешко. Поплавила нас је киша. По народним веровањима, цела јесен би требало да буде кишна и дуга. Не падајте у униније, чешће се сећајте да је наше живљење на небесима. Читајте понекад житија Светих. То освежава човека.
Не придавајте значај односима с људима. Трудите се да се према свима односите пријатељски и све препуштајте вољи Божијој. Чешће се мишљу и срцем обраћајте Богу. Кад Вас обузме униније, читајте Псалтир макар седећи или лежећи, као што је било речи.
Остајте ми здраво. Господ нека Вас благослови и сачува. Поздрав и благослов Божји Вашим пријатељима са Крима.
Н[икон]. 21. октобар 1952. године
Драга В. Н.!
Мир Вам! Задовољан сам својим путовањем. Срећно сам стигао. Код нас је засад све по старом. Празнословље и клевета не престају, што је потпуно у складу са стварима овога света. Код нас је ужасно блато.
Да ли се може фотографисати портрет мати Арсеније, као што смо урадили с портретом Игњатија (Брјанчанинова)? Ко је Л.? У чему се огледа њена кривица? Можда отац В. има основа за своје гледиште. Постоји следећа тврдња код искусних: „Ако нема покајања (искреног, сталног), у питању је прелест“. Лажних суза може бити веома много, чисте сузе достижу појединци, а плачу сви. Кад је у питању отац В., увек треба да имате у виду његову болест и заузетост, ако не можете да прихватите како треба његову оштрину, а понекад и суровост.
Не захтевајте од себе много. Више задобијате покајањем. Увек смо „непотребне слуге“. Лакше је имати свест о овоме кад у свему видимо своје мане. А кад видимо себе као добре, без сумње се налазимо у прелести.
Будите здрави и не падајте у униније. Дата нам је заповест: ако већ не можемо увек да се радујемо, немојмо макар падати у униније, а главно је да за све треба благодарити. Вама је то нарочито потребно: Ви сте материјално обезбеђени, имате засебну собу, имате пријатеље. Како да не благодарите за све то! А униније је скривено роптање. Нека Вас Бог избави од тога!
Господ нека Вас благослови и заштити од сваког зла.
Н[икон]. 29. октобар 1953. године
Поздравите познанике.
Мир Вам!
На молитви, а и у свакој другој прилици, чувајте у себи расположење јеванђељског цариника. Не гурајте се кад су у питању духовна стања. Ако сте у било чему изашли из цариниковог расположења, а нарочито у молитви, то значи да сте кренули путем лажи и прелести.
А. И. је у погледу тела физички тешко да допутује, а за душу је штетно, јер је то склоност ка маштању.
Молио сам једну тетку да пише по линијама, а не да нагомилава редове између њих, али је она тако шкрта да се попут Пљушкина[5]плаши да ће штетовати неки комадић папира. Хвала Вам на сећању. Поздрав и благослов свима. Овде је засад све у реду.
Н[икон]. 18. децембар 1953. године
Драга В. Н.!
Добио сам Ваше писмо о оцу В. Већ и сама чињеница да осећате немир сведочи о томе да нисте у праву. Лицемере, изводи најпре брвно из ока цвојега, па ћеш онда видети извадити трун из ока брата цвојега.Овде се указује на једну значајну психолошку чињеницу. Ако се човек уз помоћ Божију очисти од греха и самим тим буде чисто гледао на све, онда ће: 1) му све изгледати у другом светлу и тек тада ће дати правилну оцену свему, 2) тада ће у његовом срцу бити само љубав према свој твари и неизрецива жалост и жеља да нико не страда, да нико ни у чему не претрпи штету (в. Исак Сиријски).
Тек тада је могуће учити ближњег (и то по указивању благодати Божије), и тада ће реч бити делатна, корисна и исцељиваће, а неће рањавати. А док не достигнемо овакво стање не треба да се гурамо међу учитеље. Кад бисте више ћутали с оцем В. и само кратко одговарали ако Вас нешто питају (а и то би требало говорити не као своје, већ као мишљење ових или оних Светих Отаца), онда би се и отац В. према Вама односио другачије, а и оно што кажете могло би да га натера да се замисли или заинтересује за оне на које сте се позивали.
Преподобни Нил Сорски никад није одговарао у своје име, већ је само излагао мишљење Светих Отаца. Ако код њих не би одмах нашао решење, он не би ни давао одговор док не нађе мишљење Светих Отаца о датом питању. А ми сами, ништа не знајући, по чувењу или просто зато што „ми се тако чини“ изговоримо читаву гомилу речи. Паметан човек ће одмах схватити површност наших речи и осудиће нас. Њима треба или да докажете своје мишљење или да се позовете на довољно снажан ауторитет. Да ли бисте могли то да учините? Наравно да не. Онда се немојте ни чудити његовој хладноћи.
Код Вас је превише прљавштине у глави или, боље речено, у срцу, зато посебно треба да ћутите. Једино на директно питање можете врло кратко да одговорите позивајући се на своје незнање (што је заиста тако!), само да не увредите човека ћутањем. Сви се ми налазимо у „најљућој прелести“, како каже преподобни Симеон Нови Богослов, односно у тами, у заблуди, у ропству ђавола. Само мали број људи Господ ослободи овог стања. А како слепац може да води слепца? Ви све поучавате. Престаните!
Цариник није поучавао друге, већ је са скрушеношћу говорио: „Боже, милостив буди мени грешном“, и то није говорио само у цркви, већ је увек имао овакво расположење (иначе не би ни у цркви могао да се моли тако). Да ли је он могао, а и свако други у том стању, да учи друге? Јасно је да не. А за оне који се налазе у ропству греха и ђавола постоји једино правилно стање – цариниково расположење. Само кад оно обузме целог човека, у њему ће се савршавати сила Божија. Сила Моја у немоћи се показује савршеном,односно, кад човек доспе у цариниково стање (у смирење), у њему се пројављује сила Божија и она га изводи из Египта у обећану земљу. Другог пута нема. Ово Вам не пишем зато што имам ауторитет духовника. Опростите.
Господ нека Вас сачува и упути на свако добро. Поздрав и благослов Божји Вама и свима које познајем.
2. јануара је дан преподобног Серафима. Поздравите деку. Молим Вас да ме се сетите.
Н[икон]. 17. јануар 1954. године
Драга В. Н!
Како је Ваше здравље? Не падајте у униније. Чешће се сећајте смрти и свега што за њом следи, и тада ће све земаљско губити свој значај.
Код нас нема ништа ново. Све време је падала киша. Данас је, чини се, први пут после Вашег одласка извирило сунце и небо је без облака. Старом и болесном човеку тешко је да преживи јесен.
Нека Вам Господ помогне у свему и нека управи Ваш пут ка спасењу. Господ нека Вас благослови.
Поздрав свима које познајем. Сви наши Вас поздрављају.
25. октобар 1954. године. Н[икон]
Мир Вам, В. Н!
Што се секирате што много спавате и одмарате се? Одмарајте се толико да осетите снагу да се помолите или да урадите нешто по кући. Ако се тело оптерећује преко мере, појавиће се помраченост духа и још гора немоћ тела. Не захтевајте од себе више него што можете. Надајте се на милосрђе Божије, а не на своје добродетељи (= врлине). Нашем добу је дато покајање у замену за дела која су нестала. Покајање пак рађа смирење и наду у Бога, а не у себе, што је гордост и прелест.
Сваки немир је од непријатеља. Не треба да се задржавате не немиру и да трошите снагу на њега, већ да га одгоните од себе молитвом. На исповести се од Вас захтева да набројите грехове који су Вам остали у сећању и који узнемиравају савест, а за остало да уопштено исповедате оно што сте згрешили: речју, делом и помишљу.
То је и довољно за Вас. А немир после исповести долази или од непријатеља или од свесног скривања неких грехова. Ако сте нешто сакрили, други пут исповедите и све скривено, а ако тога нема, нема смисла да обраћате пажњу на то, већ треба да то одгоните од себе, као и све остале непријатељске мисли и осећања. Опколивши опколише ме, и именом Господњим противљах се њима.
Бити искрен значи не лагати пред Богом, не правдати себе, не претварати се, већ треба да стојите пред њим онакви какви јесте, са свим својим гадостима, и да молите за опроштај и помиловање.
У петом тому код Игњатија (Брјанчанинова) је речено: вера у истину спасава, а вера у лаж убија. Изузеци се не узимају у обзир. Магарице не упућују често на истину, као што је то било с Валаамом.
Ако сте се рђаво (хладно) опходили према човеку макар се на одласку извините, објасните да је то због Ваше болести. Грех против ближњег веома оптерећује савест. А и Господ опрашта такве грехове тек онда кад се помиримо с ближњима.
М. С. пренесите поздрав од мене и благослов Божји. Она је у свему била у праву и нема никаквих основа да се секира. Изрекла је моје сопствене мисли. Господ нека је помилује и нека јој подари трпљење у болести. Молим да се моли за мене. Опростите. Господ нека Вас благослови и упути на свако добро. Реците …, да се не вређа „због јабука“. Тако треба.
Н[икон]. 10. септембар 1954. године
Драга В. Н.!
Не могу да натерам себе да још једном прочитам Ваше писмо, да на све одговорим, а и не сматрам то корисним, озбиљним и потребним. Одговор је исти: не тражите од себе више него што можете да дате. Због телесне и душевне немоћи за Вас ће бити довољно да с потпуном свешћу говорите што је могуће чешће у свим ситуацијама и расположењима, и на свим местима: „Боже, милостив буди мени грешној“. То је сасвим довољно и за разбојнике да добију опроштај грехова, а тим пре за оне који немају смртних грехова. А Ви стално нешто тражите, а ни сами не знате шта или тражите нешто за шта очигледно немате снаге.
Предајте Ј. А. писмо које је у прилогу овог писма. Можете да га прочитате, јер оно може да се односи и на вас. Не падајте у униније, чешће се сећајте смрти и стајања пред Богом. Не поштујте телесне постове, већ се колико можете придржавајте душевног поста: уздржања језика, очију, ушију, уздржања од слаткиша, неосуђивања и др. и др. Овај пост је приступачан и за болеснике, а потребнији је од телесног, тим пре ако се узме у обзир Ваша слабост.
Господ нека благослови Вас и Ј. Свима поздрав.
Н[икон]. 12. децембар 1954. године
Драга В. Н!
Добио сам Ваше писмо од 28. новембра по старом календару. Хвала Вам на честиткама. Послао сам Вам кратко писамце с прилогом за Ј. Надам се да сте га добили. Ако сте разумели њихов садржај, мислим да сте у њима нашли одговоре на нека питања којих сте се дотакли.
Онога који долази к Мени нећу истерати напоље.Целог живота тежите ка Господу, верујете у Христа, трудите се да живите по заповестима Његовим, кајали сте се и кајете се за кршење заповести, исповедате веће грехове у Тајни исповести, причешћујете се много пута. Зашто да падате у униније, зашто да очајавате у погледу спасења? Рећи ћете да сте грешни, али сви су грешни, и Господ је рекао да није дошао да спасава праведнике, већ грешнике, односно оне који су свесни да су грешници. Значи, Ваша свест о томе да сте грешни (а не празне речи „ја сам грешница“) је толико јака да је непријатељ користи да би Вас бацио у очајање – ова свест је нова основа за наду да ће Вас Господ спасити, као што је спасио оне који су признали да су грешници: цариника, блудницу, блудног сина, разбојника и др. Лоше је, врло је лоше ако човек себе сматра добрим (као на пример, фарисеј), ако га не боли срце због сопствене греховности, ако подигнуте главе иде у сусрет смрти. Фарисеји су себе сматрали децом Авраамовом, несумњивим наследницима Царства Божијег, а Господ их је назвао децом ђавола и осудио их је на пакао ако се не покају.
Сви ми много грешимо– рекао је апостол Јаков. Шта друго ми можемо да кажемо? Грешимо, али признајемо, кајемо се, сакрушавамо се због тога, падамо пред Господом и молимо за опроштај, и … Господ опрашта, опрашта тако да срце то може да осети, скида греховну тежину, као што се скида тешко бреме с плећа – и јасно се осећа олакшање. Треба чешће да благодаримо Господу за све што је учинио за човечанство и за нас лично, све што је учинио и што стално чини за све, а нарочито за оне који верују у Њега, који припадају Светој Православној Цркви. Све што дише нека хвали Господа!
Мислим да је отац В. провео тако чист и свет живот да његова душа (срце) није имала повода да се много сакрушава, зато он не схвата муку, бол због грехова, скоро очајање оних који се кају. За такве Игњатије (Брјанчанинов) наводи следеће речи стараца: „Свет је, али није искусан“. Такви као што је отац В. су ретки. А општи пут је да човек у своје време постане дубоко свестан свог пада, искварености целог човечанства и самог себе, да постане свестан своје немоћи и да изађе из овог стања искварености и греховности, да много пропати због тога, готово павши у очајање, да се смири и пред собом и пред ближњима и пред Богом и да падне, као блудница, пред стопама Спаситеља без речи, без оправдања, само са срдачним вапајем: „Боже, милостив буди мени грешном“. Тек онда човек спознаје како је Господ милостив… Спознај да се човек не спасава својим добрим делима, већ несазнативим милосрђем Божјим.
Ускоро нам предстоји да умремо. О каквим подвизима данас може бити речи за нас, болесне, слабе и унакажене? Преостало нам је трпљење и уздисање: „Боже, милостив буди нама грешнима!“ Чврсто се надајте да ћете, ако умрете с таквим расположењем, ући у Царство Божије и избећи непријатеље спасења.
За болесне пост није одређен.
Ако Господу буде угодно, доћи ћу у Москву. Напишите кад Вам буде јако лоше. Можда ће моји послови моћи да се искомбинују с Вашом потребом. У сваком случају, будите мирни и сигурни, знајте да Вам ја, који имам права Вашег духовника, „опраштам и разрешавам од свих грехова (Ваших) у име Оца и Сина и Светога Духа. Амин“.
Хвала М. Б. за честитку, а главно је за то што ме се молитвено сећа. Пренесите јој моју захвалност и молбу да ме и убудуће не заборавља. Господ нека благослови њу и њену сустанарку.
Господ нека Вас благослови и утеши Својом милошћу.
Реците Ј. да је по својству њене душе Господ не води ка спасењу путем који она жели. Господ је допустио да наша генерација иде путем који је одавно предсказан: вера и трпљење мука и болести без роптања. А лични подвиг не можемо да понесемо – пашћемо у високоумље и пропашћемо у духовној прелести. Треба се смирити пред одлукама Божјим о нама, прихватати оно што нам је послато као најкорисније, без чега се човек не може спасити, и благодарити Бога за то.
Поздрав и благослов Божји њој и свим познаницима. Молим за молитвено сећање на мене.
Н[икон]. 14. децембар 1954. године
Драга В. Н.!
Мир Вам и спасење! Зашто падате у униније? Целог живота сте тежили ка Господу, а сад губите наду у милосрђе и љубав Божију. Зар се људи спасавају својим подвизима? Све, чак и Свете, спасава Спаситељ због вере у Њега и покајања.
Будите мирни и уздајте се у Христа. Исповедајте оно што у Вама изазива грижу савести, а остало уопштено. Господ зна све, и за веру и покајање нам опрашта све и прима нас у Царство Небеско. Ни Вас Он неће лишити тога.
Униније и очајање су од непријатеља. Свети Оци упозоравају да пред смрт, кад човек слаби, непријатељ посебно напада неверјем и безнадежношћу, чак и оне који чврсто верују. Борите се против непријатеља именом Божјим.
Немам више времена да пишем.
Господ нека Вас чува, утеши и укрепи. Поздрав познаницима.
Н[икон]. 16. децембар 1954. године
Драга В. Н.!
Честитам Вам Нову годину и наступајуће празнике. Желим Вам да се обновите духом кроз смирење, јер само руком смирења човек може да прими сваки дар од Господа без штете по себе.
Вређате се због тога што Вам не пишем. А зашто да пишем кад Ви (а и други) не испуњавате ниједан савет који Вам се нуди, чак не чините ни најмањи напор да пробате? Колико пута сам Вам говорио да никога не учите? А Ви гурате нос у туђе послове, с висине, и не само што поучавате, већ и разобличавате, и то још повишеним тоном. А резултат? И сами се секирате и патите, и друге доводите у исто такво стање. Ето плодова Вашег делања.
Исто тако Вам се више пута говорило да једном заувек признате за себе да сте пало биће, које увек чини разне грехове, и да падате на колена пред Господом као цариник, обнажујући себе у свој ругоби старог човека и немоћи да сами исцелите своју губаву душу и да вапијете: „Боже, милостив буди мени грешном!“.
Пророк Давид је са сузама вапио (не само вапио), већ је рикао у уздисајима срца цвога: помилуј ме, Боже, по великој милости Твојој, изведи из тамнице душу моју(из какве тамнице?); из дубине завапих к Теби Господе(из какве дубине?). Давид је себе називао бувом у Израиљу, псом и црвом, имајући Духа Светог, а ми, немајући ништа осим старости, сматрамо да смо велики, кадри да учимо и разобличавамо друге. Какво ђавоље изругивање над нама!
Зашто се не смирите пред Господом, ако, као што пишете у својим писмима, осећате да сте потпуно немоћни телом и душом? Шта Вас се тичу други људи, зашто Вам је потребно да о Вама мисле само добро? Каква је корист ако Вас цео свет буде хвалио, а Господ каже: не знам вас…? Зашто и Ви сами себе хоћете да видите у свему у добром светлу, по мерилима овога света? А по духовном расуђивању, добар је само онај ко искрено свом душом сматра себе горим од свих. То је учење Јеванђеља, учење Светих Отаца.
Сматрајте да сте достојни пакла, да га заслужујете, и преклињите Господа да Вам не узврати по делима Вашим, већ да Вас помилује, не због неких заслуга и умишљених добродетељи (врлина), већ искључиво по Својој милости. Шта каже Сам Господ Исус Христос: Ако учините све што вам је заповеђено, говорите: ми смо непотребне слуге, јер учинисмо оно што смо дужни учинити?То значи да, и када бисмо испунили све заповести, и тада би требало да сматрамо себе слугама које су дужне (као слуге) да испуњавају вољу Господа Свог, а да ли ћемо од Господа добити посебну милост и да ли ћемо наследити Царство Божије јесте ствар милосрђа и снисхођења Божијег према нама, а не плата за наш труд. Али, ми нисмо испунили ниједну заповест, а ако смо нешто учинили, отровали смо то таштином, човекоугађањем или неким рачуницама. Зашто себе сматрамо узвишенима? Зашто не обнажавамо пред Господом своје гнојне ране и не преклињемо Га за помиловање, већ сви желимо да се покажемо пред Њим као добри људи?
Смирите се, сматрајте да сте достојни пакла и са скрушеним срцем преклињите Господа за милост, као цариник, блудница, разбојник и блудни син, а Господ нека Вас помилује, и још овде ћете то осетити срцем и умирити се. Амин, Боже дај!
Опростите ми.
Н[икон]. 2. новембар 1955. године
Драга В. Н.!
Мир Вам. Хвала Вам на поклонима. Зашто себе и друге оптерећујете пошиљкама? Ми Вас се и без тога сећамо. Живимо по старом. Нема ничег новог. О Вашим разним питањима која се тичу унутрашњег живота рећи ћу једно: живите мирно, као што живите и како Господ да. Никога не вређајте и не судите никоме; ако будете имали прилике, покажите љубав према ближњем колико можете. Због својих недостатака се сакрушавајте пред Богом предајући себе и све Његовој Светој вољи. Не гурајте се међу учитеље, а ако вас неко упита, искрено одговорите како умете, с унутрашњом молитвом. Будите што једноставнији. Откривајте целу себе Богу. Немојте копати по својим ситницама. Сви смо ми грешни и уздамо се у милост Спаситељеву. Зашто да се бакћемо тиме?
Не одређујте себи обавезна правила, већ по савету Варсануфија Великог радите помало оно за чим осетите жељу: мало се помолите, прочитајте Псалтир или акатист, па мало читајте, затим радите (прошетајте – то ја у своје име), тако ћете и провести дан; за шта згрешите замолите опроштај. Господ нека Вам помогне!
Будите здрави. Сви наши вас поздрављају и захваљују вам се.
Поздрав свим познаницима и благослов Божји Вама и свима.
Н[икон]. 18. новембар 1955. године.
„Боготражитеља“[6]има Ј. П. Поздравите је ако је видите.
Драга В. Н.
„Постећи, браћо, телесно, постимо и духовно…“ За болесне, немоћне и старе нема телесног поста, а он је често и штетан. Треба ставити акценат на душевни пост: уздржање вида, слуха, језика, помисли и др. То ће бити истински пост, користан свима и увек.
Снаге ионако нема, а телесни пост и умарање тела уопште нам неће дати снагу за духовно делање.
Желим Вам здравље и духовни разум. Господ нека Вас благослови и укрепи!
Осећам да се … наљутила на мене. Истина, и њу можда претерано вређам. Молим је за опроштај.
Поздрав свим познаницима. Сви наши Вас поздрављају.
Н[икон].
НИЈЕ БИТНО ШТА КО МИСЛИ О НАМА
Драга В. Н.!
Превише значаја придајете томе шта људи о Вама мисле, шта ће рећи и др. Каквог значаја има људски суд? Шта ако цео свет буде хвалио некога, а Господ му каже: „Не познајем те!“ Шта се догодило с фарисејима? Исто тако је јалов посао копати по себи и судити себи људским судом! Зар није боље увек говорити заједно са цариником: „Боже, милостив буди мени грешном!“?
Ми сваког дана изговарамо молитву: „Боже, очисти ме грешнога, јер ништа добро не учиних пред Тобом…“ Ко је саставио ову молитву? Да ли знате? Преподобни Макарије Египатски, један од најважнијих Отаца, који је достигао духовно савршенство и који је још док је живео на земљи био и житељ небеских обиталишта. Ево како су оцењивали себе и свој труд угодници Божји, пријатељи Божји.
А ми стално вичемо: „Ах!“ и „Ох!“ „Ах, нисам тако рекла! Ох, како су о мени то помислили…“ Као да смо само тај пут нешто погрешно урадили или поступили! А свети Отац каже: „Ништа добро не учиних пред Тобом, очисти ме грешнога“.
Остајте ми здраво. Спасавајте се. Све ће Господ уредити, а и добри људи. Ми никакву штету нисмо учинили. Поздрав познаницима. Господ нека Вас благослови.
Н[икон].
Драга В. Н.!
Мир Вам! Још увек се чудите што се много рђавог испољава у Вашем срцу овим или оним поводом. А ја сам увек свима говорио да се у нама крију све страсти и грехови, само што се показују у одговарајућим условима. Додајте уз то чињеницу да се налазимо под сталном паљбом ђавола, који нам сугерише разне грешне помисли, жеље, расположења и др. Пазите добро како живите. Стога ко мисли за себе да стоји, нека се чува да не падне. Не треба да очекујемо од себе безгрешност. Не грешимо само док нас Господ држи, а чим нас препусти себи, падамо у ову или ону јаму. Управо зато је наређено да молимо: „Не уведи нас у искушење, већ нас избави од злога“.
Такође, не чудите се својим падовима, већ се смиравајте и као цариник што чешће говорите: „Боже,милостив буди мени грешној!“ Људи стално мисле да та молитва није за њих, а по речима Светих Отаца, ниједну молитву Бог не прима ако у њој нема цариниковог расположења. Људи у молитви траже узвишена стања, а то је прелест. Ми смо тако искварени и грешни, тако неисплатив дуг имамо пред Богом да, кад бисмо и целог живота непрекидно вапили: „Боже, милостив буди мени грешном!“ – ни тада не бисмо могли да сматрамо да смо ослобођени дуга. Осим греховног дуга постоји још и дуг захвалности према Господу. За уплаћивање овог дуга не би нам било довољно ни милион живота! Зато нам преостаје да се смиримо, да постанемо свесни да нас не спасавају дела, већ непојамно милосрђе Божије, и да у нади на ово милосрђе вапијемо: „Господе, помилуј! Боже, милостив буди мени грешном!“ Ко се унижава, узвисиће сеу Царство Божије. Трпите и не уздајте се у себе, већ у Господа. Поздрав М. Б.
Ја се све време спремам да дођем у Москву, али не могу да одредим кад. Опростите. Господ нека благослови Вас и М.
… сачувај ово писмо и читај га у тренуцима унинија.
Н[икон].
Драги мој…!
Добио сам твоје писмо и дубоко саосећам с тобом. Много бих ти рекао о твојим сумњама и жалости, али нисам мајстор у писању. Изабрао си животни пут који је изузетно тежак у наше време, и ако издржиш до краја, све ће се твоје муке, мало је рећи, надокнадити по милион пута, и просто (нећу рећи да ће се заборавити) ћеш чак пожалити што су биле премале. Можда ће ти се учинити да је то чудно, али је тако. Дубоко сам уверен у то да су чак и древни велики мученици жалили што су тако мало страдали и зато нису могли да одговоре Богу онаквом љубављу каквом треба заволети Господа.
Љубав чак и према човеку тежи ка томе да се изрази у томе што ће се вољеном чинити оно што му је по вољи, без обзира на то колике то жртве изискује. Што је јача љубав, јача је и тежња да се она докаже, а доказати несебичну љубав могуће је само жртвом, и као што истинска љубав нема граница, тако нема граница ни жудња за жртвом, као испољавање љубави. Ко воли Бога пожелеће да страда ради Бога, и сразмерно с растом љубави рашће у Вама жеља да све претрпите, само да се Господ не удаљи од нас, само да будемо ближе Њему. А не можемо да не волимо Господа ако Му се приближимо, тачније, ако се Он приближи нама.
Може се претпоставити да је црв који не спава и ватра која се не гаси у будућем животу непрекидна мука срца због тога што је постојало време кад се могла доказати љубав према Господу, и кад су се могла претрпети разна страдања ради Њега, кад се љубав могла доказати не само патњама, већ и вером у Њега у разним сумњама, страховима, духовној усамљености, свешћу о сопственим немоћима, слабошћу и др. и др. – али је нисмо доказали…
Ево, овде на земљи и можемо и треба да докажемо своју љубав према Њему унутрашњом одлучношћу: „Вероваћу Ти, свим силама ћу испуњавати Твоје заповести, страдаћу за веру у Тебе, одрећи ћу се свега и свих – личног живота, рођака, само ме се Ти, Господе, немој одрећи, не допусти да изгубим веру и храброст, не допусти да почнем да ропћем на Тебе ако ме задесе претешке невоље и моја страдања или патње мојих ближњих, даруј ми да Те заволим свим срцем.“ Ако сачуваш овакво настројење, лако ће ти бити да пређеш свој животни пут.
Ако се пак будеш колебао, допустићеш сумњу у срцу, ако вољним кршењем заповести Божјих помрачиш себе и ослабиш своје снаге – пашћеш, и пад твој биће страшан, ако не будеш стално призивао у помоћ Господа; а нарочито ако се погордиш и понадаш на своје снаге – пашћеш падом великим и оптеретићеш свој живот прекомерно. Али, ни тада немој падати у униније, већ се смиравај још више и све уздање положи у Господа, Његово милосрђе и Његову помоћ.
Управо ово је правилно настројење, али без искуства, без мислених падова[7]не можеш доћи у правилно стање. Оно се карактерише дубоком свешћу о својој немоћи, својој слабости, о томе да не живиш онако како захтевају заповести, да не волиш Бога као што је Он нас заволео. А из овог стања се рађа осећај скрушености, плач срца, свест о неисплативости свог дуга (10 хиљада таланата) – једном речју, срце скрушено и смерно,које Бог неће одбацитии из којег ће се и родити она љубав према Богу о којој сам говорио на почетку. Само својом вољом и жељом још не стичеш љубав, већ животом по заповестима, покајањем, плачем због својих падова, дубоком скрушеношћу због тога што уместо љубави и угађања Богу стално нарушавамо Његову свету вољу.
Из овог плача и скрушености рађа се страх Божји, односно страх да нечим не увредимо Бога, затим се рађа осећање блискости Бога, што је изразио пророк Давид речима: провиђах Господа свагда пред собом– а затим се постепено рађа чврста одлучност и познање да је боље умрети него увредити Господа, рађа се не само ношење мука и страдања без роптања, већ и благодарност за њих, јер ће срце осећати радост због очишћења мукама и извесног задовољства због тога што се може трпети ради Бога и Он тако волети. Шта ћy Ти узвратити, Господе, за све што си ми дао?
Опрости ми због многословља и зато што ти можда пишем у невреме. Али твоја ме је мука подстакла да ти то напишем. Можда ће ти ово бити корисно и послужити на извесну утеху.
Пријатељу мој, једно те молим: никад не одступај од Бога, ма како дубоко да паднеш, ма како да згрешиш и ма како да увредиш (од чега нека те сачува Господ) Господа, већ Га као блудни син моли за опроштај и поново приморавај себе да живиш по заповестима. Онога који долази к Мени нећу истерати напоље.Онај ко иде ка Господу чињењем заповести, премда успут и пада, устајући иде напред – налази се међу војницима Христовим и Он га овенчава, чак и ако је много рана добио у овом духовном војевању са својим страстима, са својом палом природом и демонима. Нека те Господ упути, нека укрепи твоју веру и твоју жељу, нека те сачува од сваког зла. Господ нека те благослови.
Не пиши тако детаљно као што си писао последње писмо. Ја ионако знам твоје стање и довољно је кратко написати. Остај ми здраво.
Твој отац.
Драги…!
Миром и радошћу нека се испуни срце твоје! Веома ми је Драго што си добио моје писмо.
Код нас је засад све у реду. Мати В. је здрава, ја такође. Излазим на крај сам, чак је боље него у двоје. Кад будеш могао да служиш, потрудићемо се да организујемо да служимо заједно. Дај Боже само да имаш здравља и да срећно завршиш школу. А време је бременито многим изненађењима. Шта нам већ следећи дан спрема? Нека буде воља Божија у свему.
Остај ми здраво, драги… Стражи и труди се да што је могуће чешће из свег срца вапијеш ка Господу молитвом Исусовом. Не падај у униније. С нама је Бог.
Твој Н[икон]. 24. март 1949. године.
Драги…!
1. децембра сам добио твоје писмо, а још раније писмо од К. Што се тиче твог служења при било којој цркви, категорички ти забрањујем да то учиниш. Седи у Загорску[8]и учи. Материјала има тако много, а ти немаш још никаквог знања и искуства, па зашто да губиш време и, што је најважније, да се излажеш разним опасностима, преокупацијама, губитку могућности да се помолиш у цркви? Засад још немој овамо долазити, никуда не свраћај. Живи и спољашње и унутрашње као човек који треба да да одговор за сваку мисао и осећање, а не само за дела и речи – Господу и свом духовнику. Не заборави то. Како је за духовни живот важно да човек свакодневно открива своје помисли! Ако то не можеш да чиниш, макар мислено откривај и пред Богом исповедај све на молитви. Буди отворен пред Богом: не дај срцу твоме да измишља изговоре за гпеxе твојепомислима и дубоким покретима срца и др. Непријатељ је лукав, треба много мудрости, суза и молитава, а главно је, смирења и свести о својој немоћи да човек не падне у његове мреже. Сети се Антонија Великог. А још је теже кад се макар и ноктић зацепи за те мреже.
Немој нипошто сам путовати у Москву по писмо (једино ако иде цела школа). Даћеш ми одговор за то и за све помисли кад дођеш. Напиши ми шта мислиш о овом писму. Откривај ми себе колико можеш и буди послушан ако желиш да избегнеш сувишне грешке, напор и велике невоље. Отвореност и послушање ће помоћи да се лако избегне много и тешко, па чак ће и немогуће учинити лаким, а своја воља може да доведе до невоље, до робовања непријатељу спасења.
Нека те Господ упути на све што је корисно. Опрости ми, рођени мој, наступа време кад ћу морати мало да се бавим тобом. Покажи своје поверење и љубав према мени послушањем и отвореношћу.
Пишу ли ти шта из Козељска? Остај ми здраво. Господ нека вас благослови и нека вам помогне. Опрости ми.
Твој отац Н[икон]. 2. децембар 1949. године.
Драги..!
Како проводиш време? Труди се да увек, без обзира на то да ли шеташ или радиш сам или си међу људима, макар ретко, мислено из свег срца уздахнеш неколико пута пред Господом. Макар једном у сат времена. Чак и ако нешто не радиш онако као треба, чак и ако грешиш, треба још јаче да се молиш Господу за помоћ и опроштај. Обавезно читај духовне књиге. По три главе из Апостола и Јеванђеља. То је потребно и за душу и за твоје лекције у школи.
Воли те Н[икон].
Драги..!
Хвала ти за то што саосећаш са мном. Истина је да туга људи из околине делује на срце. Да није вере у Бога, било би немогуће живети. Човек би морао да нема срца па да живи само због својих егоистичких интереса и буде миран. Међутим, Господ даје снагу да се све издржи. Не призива нас тек тако Света Црква у свакој јектенији: „Сами себе и један другога и сав живот наш Христу Богу предајмо“. Ова нада, да Господ све види и да свима жели спасење и добро, иако нас води путем страдања, даје снагу да се све поднесе. Видећеш сам из искуства. Нека ти Господ помогне! Не заборављај ме.
Воли Те Твој духовни отац [Никон]
Драги..!
Данас сам примио твоје писмо. Ове године сте добили занимљиве предмете, чак мислим и главне. Сви остали предмети осим типика су у суштини само помоћни за ове предмете. Проучавање историје Цркве треба да буде праћено проучавањем, макар кратким, грађанске историје и посебно житијима оних Светих Отаца који су живели и деловали у време које се проучава, као и њиховим делима, макар неким. Тек онда ће проучавање бити живо и плодотворно. А проучавати само суве схеме је и досадно и од мале користи.
И усрдно га молим… [пренеси му] да се потруди и да не пада у униније ако му нешто тешко иде. У току распуста и у летње време се може много надокнадити. Нека замоли преподобног Сергија за помоћ. Преподобни Сергије је најпре такође тешко савлађивао градиво, али му је због његових молитава Господ дао разум. Зато ће помоћи онима који га буду замолили за помоћ.
Што се тиче твог немира у случају премештања Г. А. у К., не могу ништа да кажем. Треба у сваком случају деловати тако да буде угодно Господу, ради спасења душе. Ако се ово поштује и све остало ће бити добро, а „раздора“, љубоморе и др. било је и биће. Онима који љубе Бога све бива на добро.Сваки случај, чак и пад у велике грехове може да послужи на велику корист и обрнуто: постови, молитва, бдење и други напори могу да буду не само штетни, већ чак и да упропасте човека, ако се чине неправилно. А неправилно ће бити делање које доводи до високог мишљења о себи и гордости. Насупрот томе, ако човек падовима долази у смирење, испоставља се да су они за њега кориснији од подвига. Све треба чинити с расуђивањем, опрезом, саветом, проверавати речју Божјом и светим Оцима. Поздрав и благослов теби и … Помолите се за мене код кивота преподобног Сергија.
Ваш Н[икон].
Драги …ењка!
Како си? Нешто те се ових дана стално сећам и обузима ме сажаљење. Да ти се није нешто десило? Како се бориш са својим карактером? Нека ти је Господ на помоћи! Бори се, сакрушавај се, ако се оклизнеш, немој падати у униније. Демони увек тако чине: пре грешке сугеришу да у овом и оном нема греха; ако им се човек препушта, почињу час да певају да си ионако згрешио, да ти нема опроштаја, а онда је боље да се препустиш својим грешкама, а час мало другачије: сад живи на своје задовољство, а после ћеш се покајати, живот је пред тобом, сад ћеш стећи искуство, касније ће ти оно добро доћи и т. сл.
Не правдај себе и своје грешке, већ пред собом и пред Богом називај ствари својим именима, признај грехове, признај своју немоћ да сам изађеш на крај с њима и с демонима, који сугеришу грех и наводе на њега, плачи пред Богом због свог робовања греху и ђаволу и моли се да те Господ ослободи од њих. Апостол каже да је Исус Христос дошао на земљу да разруши дело ђавола, да ослободи човечанство од греха и робовања ђаволу. Ако не можемо да не грешимо, плачимо барем пред Богом због своје неваљалости, смиравајмо се, престанимо да осуђујемо друге. Треба више да се молимо и да преклињемо Господа за опроштај и помоћ.
Ако се човек макар и слабим силама, али непрестано буде борио с непријатељем, Господ ће му у своје време помоћи, ослободиће га власти ђавола. Ми морамо да покажемо своју верност Господу борбом против греха, а ако смо у нечему згрешили – дубоком срдачном скрушеношћу.
Немој путовати у Москву за празнике, већ седи код куће. Чешће иди код преподобног Сергија, моли га за помоћ у свему.
Како напредујеш с лекцијама? Како здравље и успех …? Помажи му док сте заједно. Касније ће он да поодрасте и стаће на своје ноге. А засад му помажи у учењу и у сваком другом погледу. Упозоравај га на падове у грешке на основу свог искуства. Непријатељ не спава и у свакоме налази слаба места и удара у њих с нарочитом снагом. Он често зло украшава, тако да човек мисли да ради добро, чинећи понекад ужасно зло за себе.
Молите се Господу да вам да мудрости и снаге и ревности за испуњавање Његових светих заповести. Без Мене не можете чинити ништадобро. Зато и треба преклињати Господа да уразуми и помогне. Учи добро, поштено испуњавај своје обавезе у школи.
Код нас је засад све у реду. Напиши о себи и о … макар кратко. Биће нам драго да добијемо вест о вама. Из Козељска смо добијали писма. Тамо је засад све у реду и нема ништа ново.
Драги, мили …ењка, немој се препуштати без борбе ниједном кршењу заповести Божјих. Ако будеш веран Господу у малом, добићеш снагу и за веће. Поздрави … Будите здрави, нека вас Господ чува, благослови, на свако добро и упути у свему.
Воли те Отац.
Ако будеш имао прилике да одеш Москву, сазнај да ли су набавили Игњатија (Брјанчанинова) за Н. И.; ако нису, питај Н. В. Б. да неће можда да прода. Остај ми здраво.
Н[икон].
Мили, драги …ењка!
Тако много би требало написати као одговор на твоје писмо; изложићу само оно најважније. Премудрост Божија је тако велика да и зло Господ окреће на човекову корист. Ову мисао разрађују многи Свети Оци. Ради се о следећем. Човек може да се спаси уз помоћ вере и испуњења свих заповести. Њихово испуњење мења човекову психу (душу), обнавља га, чини човека новим по образу Божијем, тачније – по образу Спаситеља Исуса Христа.
Основно својство „новог“ човека јесте смирење (научите се од Мене, јер сам Ја кротак и смирен срцем…), без којег ни испуњавање свих заповести не приближава човека Богу, већ га чак чини непријатељем Божјим, јер ако не буде смирења, обавезно ће постојати гордост. Мислим да се управо на ово својство душе посебно може применити мисао Јеванђеља да сатана, који је истеран, лута напољу, а затим, видевши да је кућа сређена, украшена, али није заузета, узима седам других духова, горих од себе и усељава се с њима у душу, и човеку последње бива горе од првог.
Код преподобног Макарија Египатског се однос смирења према осталим добродетељима објашњава причом о раскошном ручку који је приређен за цара и велможе. Међутим, пошто је све било припремљено без соли (односно смирења), онај ко је направио ручак уместо захвалности био је изложен само царевом гневу. Тако су без смирења узалудне човекове добродетељи (врлине).[9]Приликом стражења, уз сталну борбу против греха човеку ће постати јасно како је дубоко искварен и како је цело људско биће прожето гордошћу. Победити свако високо мишљење о себи, своју таштину и своју гордост једнако је што и победити сав грех.
И ево, испоставља се да човекови падови у грех могу и да му помогну у стицању смирења (једино ако за своје падове не буде кривио никога и ништа, већ ако окриви искључиво себе, што и јесте потпуно исправно. За све је крив сам човек, а околности и ђаво само подстичу на грех, саблажњавају, а коначна одлука припада човеку, зато је он у потпуности одговоран. Ово потврђује грижа савести после почињеног греха).
Борећи се против греха који живи у њему и стално падајући у ове или оне грехове, човек искуствено, а не теоретски, спознаје своју исквареност, своју немоћ и постепено стиче смирење. Пошто га грехови побеђују свуда и стално, он на крају, у дубокој скрушености срца, са сузама пада пред Господа, признаје из све дубине душе своју греховност, своју немоћ да сам победи грех и преклиње Господа: „Боже, ако хоћеш можеш ме очистити(тако је говорио губавац), а ја сам ништа не могу да учиним. Господе, спаси ме, Господе, научи ме да творим вољу твоју, Господе, изведи из тамнице душу моју“.[10]Овде човек спознаје и велико милосрђе Божије према палом човеку, јер приликом искреног покајања Господ штити човека, скида с њега грех, исцељује рану коју му је грех начинио у души, и човек у свом искуству спознаје битије Божије, Његово промишљање о човеку, спознаје да је Господ близу онима који су скрушеног срца,да је Он заиста Лекар душа наших и др. и др.
И тако, грехови, који су зло, постају узрок највећег добра. У томе је дивна Премудрост Божија, као и у свему, у свему…
Зато, рођени мој …, немој падати у униније кад паднеш у неки грех, већ окриви себе пред Богом, исповедај Му своје сагрешење, не кривећи никог, смири се, спознај своју немоћ у свему и моли Господа да испуни у теби Своје свете заповести. Међутим, то не значи да сам не треба да се бориш из све снаге. Треба се борити из све снаге, треба проучавати методе борбе код Светих Отаца, треба предвиђати околности које доприносе победи или поразу, избегавати ове потоње и тражити прве, а главно је да, кад настану греховне помисли, не престајеш да од свег срца вапијеш ка Господу и да, не стидећи се, падаш мислено пред Бога говорећи: „Господе, Ти видиш шта чиним, смилуј ми се, помози ми, ослободи ме од власти ђавола“… И плачи пред Господом у себи, што је могуће чешће вапиј к Њему да ти Он помогне у свему, у целом животу, јер је тешко у овом свету испуњавати заповести, због чега су и древни Оци плакали, тј. због људи из нашег доба, јер ће бити много оних који ће пропадати због грехова.
Постоји још једно моћно средство у борби против сваког греха: чим паднеш у неки велики грех, иди и исповеди се пред духовником.
Ако не можеш одмах, онда првом приликом, ни у ком случају немој одлагати за сутра и тако даље! Ко често и одмах исповеда грехове доказује да мрзи грех, да мрзи робовање ђаволу и да је спреман да претрпи срамоту на исповести, само да се избави и очисти од греха и за то добија од Господа не само опроштај за почињене грехове, већ и снагу да се бори касније, и потпуну победу, немајући ни приликом победе високо мишљење о себи и гордост. Обрати пажњу на ово! (Свуда су ђавоље мреже.)
Дакле, постави добар темељ: бори се колико можеш, немој падати у униније приликом падова, већ се сакрушавај, вапиј ка Господу, предвиђај унапред околности и избегавај оно што је штетно и опасно, исповедај се одмах пред духовником, стичи смирење сећајући се прошлих и садашњих грехова и падова, и Господ ће ти помоћи и бићеш искусан Христов војник, који ће касније моћи да помогне и другима.
Не препуштај се лењости. Ако те лењост савлада у једном, прихватај се другог посла. Не остављај своје мало правило. Одреди себи за правило да се макар једном у сат времена обратиш Господу и Мајци Божијој с молитвом за опроштај и помоћ, а ако буде могућности и снаге, и чешће. Господ нека ти помогне молитвама преподобног Сергија и осталих радоњешких чудотвораца. Буди храбар, не клони. Поздрав од нас.
Господ нека вас благослови, упути на свако добро и заштити од сваког зла. Стичи смирење и плач срдачни због падова у грех. Све окрећи на корист. Ономе који љуби Бога,односно ономе ко свом душом тражи Господа кроз испуњење Његових светих заповести – све користи на добро.
Воли Те отац.
15. новембар 1950. године
Пиши о себи. Увек те се сећам. Труди се да средиш то с књигама. Бори се!..
Мир ти и благослов Божји, драга Лизо!
Честитам ти празник и Нову годину! Пренеси поздраве и жеље за свако добро свима нашима. Одговарам на твоје писмо. Пишеш да си прекршила обавезу да не једеш до три сата по подне. Ја сам ти саветовао да не једеш до три сата зато што си ти много пута говорила да немаш апетита, да ти се ништа не једе и да уопште не једеш. А испоставља се да је друга ствар у питању. Наравно, по послушању се све тешко ради. Једно бих те замолио што се тиче поста: поштуј црквени пост и немој да једеш касно увече. Последњи оброк не би требало да буде касније од три сата пре одласка на починак.
Све остало што сам говорио треба да испуњаваш ако желиш да будеш здрава. Пази на себе. Спознај сву своју немоћ до најкрајњих дубина и тада ћеш престати да се размећеш и осуђујеш било кога, већ ћеш почети да оплакујеш себе као да жива трулиш, као да си смрдљива, неприправна за Царство Божије, а од овог плача и молитве (уз сталну пажњу и приморавање себе на испуњавање свих заповести) постепено ће се у души рађати мирно расположење и смирење, уз које су сви човекови напори једино угодни Богу. А без смирења, уз скривену (а тим пре очигледну) гордост сва наша делања су неугодна Богу и штетна по самог човека, као она која још више развијају таштину и гордост.
Чувај мир са свима, избегавај осуђивање других, сматрај себе достојном сваке осуде, пази на себе, приморавај себе да свакодневно испуњаваш своје мало правило, оплакуј овде своје грехове да не би морала од стида и муке да их оплакујеш вечно у будућности. Царство Божије се са напором осваја. Без муке нема науке.
Нека ти је Господ у помоћ. Немој падати у униније ако у нечему и згрешиш, већ устај кроз покајање и, макар пузећи, стално тежи ка Горњем Јерусалиму. Ми смо здрави. Овде почиње да нам се свиђа. Нарочито матери. Поздрав свима. Пишите.
Н[икон]. 3.јануар 1949. године.
Мир ти, ..!
Што се хвалиш тиме што се свађаш с нашима? Зар се на то подстиче у Јеванђељу или код Светих Отаца? Каква је корист ако човек цео свет задобије, а души својој науди? А свака свађа и немир чине огромну штету по душу! Ко те је поставио да судиш другима? Знај своје недостатке, оплакуј свог мртваца – то ти је доста за цео твој живот, чак и ако би трајао хиљаде година, а ти се гураш да судиш и расправљаш, узимајући на себе туђе грехове. Иди и помири се, моли за опроштај. Знаш да је речено: ако дођеш у храм и сетиш се да неко има… и др. Господ не прима нашу молитву ако смо у непријатељству с било ким. У миру је место Божије, а где је немир нема Бога, тамо господари сатана и ваља нас у блату.
Поздрав оцу М. Молим за његове свете молитве. Поздрав и захвалност оцу С. за сећање и молитве за мене. Увек га помињем. Свима поздрав и благослов Божји.
Н[икон]. 1949. година
Драга …! Мир ти!
Примио сам твоја писма. Опрости што нисам одмах одговорио. Наши ће ти испричати о овдашњем животу. Нема ничег новог. Не свађај се са Цврчком. Нисам јој откривао никакве тајне, а речи „немој да сплеткариш“ се могу и тако рећи. Немам такву навику. Опрости ако сам негде нешто исхитрено рекао… Нека је, нека ради како зна. Остави је на миру. Каква ти је корист ако наудиш души својој – да губиш мир због ситница?
Буди здрава, више ћути, трпи, немој да се размећеш, сећај се смрти и тога шта те тамо чека.
Н. не знам шта да кажем. Ако може да остане као што је било до сад, то је најбоље. Нека са смирењем објасни својима да не може да иде на посао, да то може много да јој нашкоди. А ако код куће буду неиздрживи услови, не знам шта да кажем. Нека се моли Господу да уреди њен живот по Својој светој вољи. Најбоље ће бити тамо где је воља Божија… и где се човек буде трудио да испуњава свете заповести.
Н[икон]. 18. мај 1949. године
Драга …!
Примио сам твоје писмо. Хвала ти на њему.
Кад човек у себи налази море грехова, треба у ово море да излива из срца реке скрушености, уздаха, плача.
Ако човек с пажњом помало чита (ако има слободног времена) Псалтир, он ће све време беседити с Богом и срцем осетити присуство Божије, од тога ће молитва и само псалмопојање бити ватреније, пажљивије, дубље ће дирнути срце, појавиће се дубља трепетна побожност, страх Божији и друго, јер је за нас скоро немогуће да приморавамо себе на то да у вртлогу живота непрестано творимо макар и кратку молитву.
Труди се да више не буде „великих несрећа”. Буди смиренија и не мисли уображено, не осуђуј, не наслађуј се било чиме, нарочито демонским похвалама – онда неће бити „несрећа“, иначе се нећеш извући. Овај демонски род се истерује постом, молитвом и смирењем. Без ове свете тријаде добродетељи (врлина) ништа нећеш учинити.
Буди здрава. Господ нека те благослови. Бори се, не спавај, пробудићеш се на оном свету али не у свадбеном руху, а онда ћеш сазнати какав је твој удео. Поздрав нашима. Врло сам незадовољан О. М. што није рекла у каквом стању је Г. била целе зиме. Она је једва жива. Прекорева ме савест због тога што сам је некако напустио. Она ми је писала, али ми се чинило да преувеличава, и мислио сам да, ето, хоће да ме ражалости. Овај случај ми још једном потврђује да треба слушати унутрашњи глас, а не околину.
Опрости ми. Пиши што пре. Чекам на одговор.
Н[икон]. 3. јуни 1949. године
Поздрав теби, и свима нашима благослов од Господа!
Добио сам твоје писмо и ништа нисам схватио: куда је К. А. ишла и др. Шта значи оно што је дописано руком В. – зашто Р. не дође и остало? А искрено речено, мене то мало занима. Много је горе што немаш мира са сестрама и мати В., што и оне имају (по твојим речима) подозрења и задње мисли. Саме сте криве, свака за себе, што кријете своје мисли и што тајите своју ситуацију и друго, а у мраку се коти разна гамад. Све ви довољно схватате шта је добро, а шта рђаво, а пошто свесно радите рђаво, тиме себе кажњавате.
Ако те В. не оптерећује, нека буде код тебе неко време у гостима; ако га наши позову, нека иде и тамо, може да иде куда год хоће у госте, али само по позиву. Ја засад не могу да га примим зато што је код мене тренутно троје људи у гостима и има доста гужве, а очекујем још двоје. Блискост рођака и познаника и то што је лако допутовати из Москве све привлачи да мало пробораве у селу, у викендици. Сви желе да мало буду код мене, јер је овде право село.
О. М. не забрањујем да иде код наших, нека ради како је њој згодније, само с Господом и у миру, с вером и простодушношћу. Књиге О. М. треба давати, и чудим се што мати може да забрањује да јој се дају на читање. Једино ако мисли да је за О. прерано да јој се ове књиге дају на читање, а ја сам лично заповедио да јој се дају, мислим да јој се може поверити, она неће сакрити.
А ти се мање петљај у туђе ствари и још једном кажем: не иди да оплакујеш туђе мртваце кад имаш свог у кући, да не би засмрдео.
Поздрав свима и благослов Божји.
Пиши, али немој много да мудрујеш, пиши ако је нешто важно, а ако је испразно, не треба ни себи ни другима да одузимаш време.
Н[икон]. 16. јул 1949. године
Драга ..!
Још одавно сам ти послао писмо у којем је била цедуљица за мати и Ш. Да ли си га примила? Зашто не пишеш? Ако си добила, зашто не пишеш како ти и мати гледате на моје одбијање и уопште на моје мишљење о питању о тамошњем уређењу и односу С. према томе? Сигуран сам да Господ увек може да уреди Својим Промислом онако како ми ни не очекујемо ако Му буде угодно, а засад нема ваљаног разлога да мењам место.
Шта мисле наши? Вероватно се љуте на мене. Шта да се ради? И они треба више да размисле о души. Зашто не пишете о мојој бившој комшиници, шта је с њом, како је њено здравље, да ли су је пустили из болнице?
Не знам зашто, али нешто ме спречава да дођем код вас, чак и у посету, иако бих имао могућности да то учиним. Сад ћу доћи тек после Божића, ако буде потребно и могуће.
А потребне су ми неке књиге, чак и све с полице. Ако неко дође, нека их донесе као пртљаг, фотељу такође.
Код мене је засад све у реду. Опет су биле Циганке (друге), покушавале су да понове пролећни напад, али су О. и С. то спречили; ја сам им пред носом залупио врата, две су с дететом остале унутра, касније сам их пустио да изађу…
Н[икон]. 1. децембар 1949. године
Драга…!
Примио сам твоје писмо. Како ти је сада здравље? Имај у виду да се по речима преподобног Марка Подвижника сви ми на основу истинског духовног закона још овде подвргавамо казнама за грехове, да не бисмо били осуђени заједно са светом…И то је још милост Божија што овде добијамо плату. Зато у болести и невољама треба пажљиво анализирати свој живот и искрено се покајати за све ово и више не грешити, да нам се не би догодило нешто још гопе.
Ш. ми је у име парохијана послала писмо с молбом да дам пристанак за прелазак код вас. У писму које је овде приложено на њено име пишем о одбијању тога. Молим те да јој предаш.
Што се тиче додавања молитве Исусове приликом читања Псалтира, твоје расуђивање је глупо и потиче од непријатеља или лењости. По плодовима њиховим препознаћете их.Мислим да више не треба да пишем о овоме, ионако је све јасно.
Тебе, наравно, занима разлог због којег сам одбио. Углавном сам написао, а детаље ћу испричати приликом сусрета, ако Богу буде угодно да се видимо.
Поздрав свима и благослов Божји. Молим за ваше молитве.
Н[икон]. 1949. године
Драга …!
Како је твоје здравље и расположење, како си?
Имао сам неких непријатности. Питај за то В. Чак сам размишљао да се преселим у Козељск. Али, као прво, од тога никуда не можеш побећи, а као друго, прича се да се сад људима не дозвољава да се преселе из једне области у другу. Обећавају да ће ме примити, и може да се деси да одем, а да на новом месту, без обзира на обећање, одбију да ме региструју и да останем да висим у ваздуху: неће бити ни старог, ни новог места. Козељск ме још увек привлачи. Међутим, засад очигледно треба седети на месту.
Овде су се такође распитивали за тебе. Питај В. Буди веома опрезна у речима и делима. Пази да не купујеш оно што је сумњиво: шуму, дрва и др. Мене су на то такође упозорили. Уопште, буди мекша с људима, не стварај себи непријатеље. Трпи људске недостатке: бремена носите једни другима, и тако испуните закон Христов.Ако будемо милостиви према људима, Господ ће „овом мером“ бити милостив према нама. Управо то и значе речи: каквом мером мерите, онаквом ће вам се мерити..
Посао не одбијај, за оно у чему грешиш или сагрешиш – искрено се кај пред Богом и људима, ако некога увредиш. Ишчупај из срца злопамћење. И ево још нешто: труди се да службене послове и све радиш ради Господа, по заповести Божијој, а не по жељи срца. Чак и добра дела имају вредност пред Богом само онда кад се чине ради Бога, зато што је таква воља Божија, другим речима, таква је заповест Божија. А ако се добра дела чине због других разлога, она нису угодна Господу Богу. Управо за таква добра дела је речено: „Сва правда ваша је као трупац оборени“. Треба у свему имати духовни разум, а ако сумњамо да ли је нешто угодно Господу, треба да се помолимо макар у себи и да кажемо у себи: „Господе, ја ово радим Тебе ради, мислећи да Ти је то угодно. Упути ме, Господе, да све чиним у славу Твоју“, и онда буди мирна.
Не осуђуј никога, јер смо сви ми заслужили да нас Господ осуди, Он покрива наше грехове и опрашта нам у оној мери у којој ми покривамо недостатке ближњих и опраштамо им. Буди увек смиренија, сматрај себе незналицом, труди се да заостајеш за другима, а не да се гураш напред, ни у речима, ни у делима. Једном речју, труди се да будеш неприметна, нечујна, тиха и мирна. Тада ће ти Господ дати да осетиш шта значи мир Божји, који превазилази сваки разум,мир који је Господ оставио рекавши ученицима: мир Свој дајем вам, не дајем вам га као што свет даје.
А ти немаш мира, често се нервираш, љутиш се, губиш здравље, зато што не радиш и не говориш ради Бога, већ по својим жељама и страстима. Увек се за све одмах кај, чим осетиш неку грешку или грех, не чекајући да станеш на молитву. Све покривај покајањем и осуђивањем себе. Смиравај се пред Богом и пред људима и тада ћеш бити мирна, и постепено ћеш стећи мир Христов.
Остај ми здраво. Господ нека те благослови и упути. Хвала ти за све.
Н[икон]. 1950. година
Мир ти, …!
Желим ти здравље и спасење. 22. јануара сам ти послао телеграм да Н. дефинитивно одбија да пређе у К. и да не треба покушавати да се то издејствује.
Нисам могао да дођем, јер ћу на две недеље, 16-29. јануара и 23. јануара-5. фебруара, остати сам. Очигледно је да ће моје путовање пасти на Томину недељу или недељу после ње. Мислим да ће осим малог круга блиских људи свима бити драго што нећу бити у Козељску. Тако мора бити. Монахиње су превише паметне и превише знају, а осталима је свеједно, само да човек буде млађи и да има јаче грло. А тамо ни нема потребе за другим. О. С. и отац М. ће одлично изаћи на крај с тим. Помози им.
Боље је да отац С. ни не узима никога, биће мирнији. Мој савет је да никога не узима. Пренеси му да сам му много захвалан, срдачно га поздрављам и желим му да изађе на крај сам. У сваком случају, не треба да жури да узме некога, него нека проба да буде сам целе године. А пошто је читаву годину већ био сам, зашто да не буде још годину дана? Ако калушки управник има вишак људи, нека пошаље у Смољенск, код нас има осамнаест слободних места, и ја се плашим да ћу остати сам – већ се одавно о томе говори.
С. се овде свидело, и она нема ништа против да се пресели овамо заувек.
Зашто О. ништа не пише? Изгрди је. Како њено здравље? И П. М.? В. је говорио да је она, односно П. М., била јако болесна.
Пиши како сте тамо, како је твоје здравље.
Х[икон] 1. фебруар 1950. године
…!
Поздрав свима и благослов Божји.
Буди здрава, нека те Господ благослови и упути. Не опходи се грубо ни према коме. Ко ти је дозволио да говориш и да прекореваш оца С. што он наводно неће да узме Н.? Имај више поштовања према оцу С., и немој фамилијарно да се понашаш, ни случајно немој да се расправљаш; можеш да кажеш своје мишљење, али немој много да инсистираш. Моли се Господу да ти подари мудрост и издржљивост.
Не буди паметна својом памећу, иначе ћеш бити посрамљена. Апостоли и Свети су се одрицали свега свога, да би стекли Божије. „Ми имамо ум Христов”, говорио је апостол Павле и заповедио да му подражавамо. А у теби постоји црта да искачеш са својим. Свуда се смиравај пред свима. Бог се гордима супротставља, а људи тим пре.
Ето, пишеш: „Свиђа ми се Доситеј“, а због чега? Због тога што се од њега макар у малој мери осећа смирење и ово делује на људе. А оштрина, грубост, вика и тврдоглавост – све то нису својства смирења, већ очигледне гордости. Истичем: очигледне, зато што постоји и тајна гордост, коју у себи не препознајемо одмах. Труди се да свуда будеш неприметна, сакрушавај се због својих недостатака, јавних и тајних. Скрушавање срца ће надоместити недостатак делања заповести, а и оне које су испуњене, Богу нису угодне ако нема скрушености. И из гордости се могу испуњавати скоро све заповести и човек може да буде непријатељ Божији.
Опрости ми. Труди се на свом спасењу. Дани су зли и не знамо шта ће сутрашњи дан донети.
Поздрав О. и нашима.
Буди опрезнија приликом куповине дрва и шуме. Ако постоји могућност, припремај дрва по закону. Напиши на установу, а ако није довољно, на становнике, а сумњива дрва не купуј. Покушаће да те униште, и зато буди опрезна. Наручи из Госторга[11], а оно што недостаје купићеш од задругара. Искористиће сваку твоју грешку…
Н[икон].
Мир ти и спасење од Господа нашег Исуса Христа, драга..!
Време је да знаш да непријатељ неће оставити на миру никога ко жели спасење, дакле, борба с њим неће престати до смрти. А својом снагом нико не може да га победи. Господ је дошао на земљу да разруши дело ђавола. Он се и бори против ђавола и греха са онима који Га увек призивају у помоћ. И човек треба да се супротставља греху и ђаволу свим својим силама, користећи као оруђа средства на која су му указали Господ, Апостоли и Свети Оци. За православног хришћанина оружје против ђавола представљају: пост, молитва, стражење и смирење. Без смирења никаква средства неће помоћи, а и Господ самоувереном и гордом не помаже, и он неминовно упада у различите мреже непријатеља.
Очигледно је да онај ко жели да победи непријатеља, да се избави од страсти, а не бори се с њим овим оружјем, неће победити. Што је човек смернији и смиренији, тим пре ће се избавити од непријатеља. Овоме треба додати да злопамћење уништава силу молитве, јер Господ не прима молитву од човека који је у непријатељским односима с ближњима или гаји у себи злопамћење, и шаље га да се прво смири. А без молитве коју Бог прима човек ће бити сам, дакле, непријатељ ће га сасвим савладати. А и исправно је што онај ко се бори не побеђује непријатеља одмах. За то је потребно време и стрпљење. Бори се правилно, труди се да будеш у миру са свима, навикавај се на стражење и непрестану молитву. Смиравај се пред Богом и људима: тада ћеш побеђивати џинове једног за другим и ослободићеш се греховног ропства.
Ниједан духовник неће се горе односити према човеку који се искрено дубоко каје за грехове, ма какви били. То је ђавоља замка, да би онај ко се каје сакрио своје грехове и да не би добио опроштај. Насупрот томе, ако је духовник верујући човек он ће се боље односити према покајнику: то је тајанствено својство исповести.
Што се тиче тетке и других, треба имати на уму правило: носите бремена једни другима, и тако ћете испунити закон Христов.
М. Н. сам написао и захвалио се.
Трпи све прекоре, грдњу и клевету, и заслужене и незаслужене, јер су они корисни, чисте душу од грехова и помажу да узраста у смирењу, ако се не будеш супротстављала. Говори као разбојник: Ми примамо оно што смо заслужили, помени ме, Господе, у Царству Твоме.
Неће хапсити никакве монахиње осим оних које имају дугачак језик: нека га држе за зубима ако не желе да се нађу иза решетака.
Пренеси М. и Н. мој поздрав и благослов Божји. Сећам их се и желим им милост и спасење од Господа.
Бог ће ти опростити све. Пази на себе, јер су дани зли,и смрт нам је за петама. Труди се да свакодневно подсећаш себе да ћеш ускоро стати на суд пред Господа. Шта ћеш Му одговорити?
Одвоји се од света и његове испразности, опрости свима, чувај мир са свима, више седи код куће и не буди докона, већ се бави молитвом или појањем псалама, мало читај, обављај потребне послове с молитвом Исусовом и сећањем на Бога. Кај се, сакрушавај се пред Богом за све безбројне грехове и Господ ће ти све опростити и примиће те у вечни живот и блаженство. Опрости ми.
Н[икон]. 1950. година
Мир ти, сестро!
Насекирало ме је твоје писмо. Какво је то болесно стање да се плашиш да кажеш чак и лекарима? Рак? Туберкулоза? Ти сама то не можеш да одредиш, а ако будеш све преживљавала сама, још ћеш се горе растројити. Боље иди код доброг лекара овде, кад дођеш у Бељов, а немој да се секираш.
Више размишљај о будућем животу, о нужности да станеш на Суд Божји. С чим ћемо тада изаћи?
Мислим да те запослим у стражарници као просфорницу. Немој боловати. Буди здрава. Господ нека те благослови. Благослов Н., К., М., М. Н., А. И. и свима, свима, свима.
Ја на свакој служби помињем М. Н. и њене упокојене рођаке. Чекам је да дође у госте. Захвали јој се за љубав према мени коју не заслужујем.
Н[икон]. 1950. година
Драга ..!
Добио сам твоје писмо. Ништа ново ми ниси саопштила осим што кажеш да си болесна. Јасно сам предвидео и говорио сам да ће ти бити тешко, да ће пратити сваки твој корак и све тумачити на свој начин. То је требало очекивати. Тако и јесте. Веома саосећам с тобом, али и сама си знала да ће тако бити. Потрпи. Ако здравље дозволи, не напуштај посао, већ се моли Господу да ти да снаге и потруди се… Проћи ће ово тешко време, а касније ће бити лакше. И газда треба да схвати и одстрани оне о којима си писала. Мирно и смирено с времена на време указуј газди на то да је ситуација незгодна. Ничему се не чуди. Живот је компликованији него што мислимо, а ти живи једноставно, без лукавства, у заповестима Божјим – тада ће се сва лажност и тешкоће, сва „горопадност“ претворити у јасан и раван пут. А ако буде лукав или почне да ропће, можеш да се замрсиш у тој сложености.
Поздрав 3. и свима из Оптине.
Н[икон]. 20. март 1950. године.
Драга ..!
Добио сам твоје писмо и чудим се што код вас тамо нема вере у моје речи.
Усрдно молим и тебе и наше да имате више поверења у мене и да више размишљате о смрти и будућем животу, тако да и ти у светлости ових мисли анализираш сва овоземаљска питања – с тачке гледишта вечности, вечног живота. Много ће од онога што сматрамо веома важним изгубити сваку вредност, и насупрот томе, испоставиће се да је оно на шта не обраћамо пажњу, што одлажемо у други план, најнеопходније. Свако треба да буде свеснији својих грехова, да их оплакује и стара се да их се ослободи, а не да тоне у ситним овоземаљским зађевицама, рачуницама и измишљотинама.
Свом душом желим да Господ све вас упути у овоме.
Срдачан поздрав теби и свима и благослов Божји. Како је здравље мати В. и наших ругобица (кажем нежно, а не грдећи)? Кад ће се оне уразумити? Жао ми је мати В. Добро би било да се мало одмори код мене. А можда Господ не допушта да дође овамо да би се тамо смирила. Опростите за све.
Зашто ми наши ништа не пишу? Покажи ово писмо нашима.
Н[икон]. 18. април 1950. године
Мир ти, …!
Добио сам твоје писмо, тачније, прочитао сам га тек јуче, 12. октобра, јер сам се тек јуче вратио из Волочка. Тамо је умрла Ј. Ј. коју познаје мати В., позвали су ме телеграмом. Обећао сам јој још за живота да ћу је сахранити и испунио сам обећање. Она ми је много добра учинила. Све вас молим да је помињете. 23. октобра ће бити двадесет дана, а 12. Новембра – четрдесет дана. Датуми су наведени по новом календару…
Ти свој посао обави како можеш, ради Бога, а не из користољубивости, онда ће ти и у душевном и телесном погледу бити лакше. Срчани болесници могу и брзо да умру, а могу и четрдесет година да поживе; а свима је заповеђено да на смрт буду спремни у свако доба. Ни потпуно здрав човек не може са сигурношћу да каже да ће дочекати вече свога живота. Сећај се свих својих грехова и кај се за њих. Буди смиренија, имајући на уму речи Божије: Бог се гордима противи, а смиренима даје благодатопроштаја грехова и спасења душе. Болести и невоље прихватај као благоразумни разбојник: достојно по делима својим примам.
Кад сам био на пропутовању кроз Москву, свраћао сам тамо где су књиге. Према мени су се понашали врло неповерљиво и књиге ми нису показали, наводно их нема. Дали су ми пет књижица са житијима Светих, и то је све. Због њих сам изгубио скоро два дана.
Остајте ми здраво. Молимо све: не заборављајте нас у молитвама.
Н[икон]. 13. октобар 1950. године
Тетка..!
Шта си смислила? Тамо кошта 5+5, а не 515. Главице купуса, ко ће платити необављен посао?
Ако се добро осећаш, можеш и да причекаш с послом иако и оно што је урађено не обавезује на много. Види сама.
Код нас је све по старом. Где си сазнала то да ћемо имати или да већ имамо новог управника? Код нас је све, хвала Богу, по старом, ново ништа не желимо. Живи мирније са свима. Немој да се љутиш ни на кога. Каква је корист човеку ако цео свет задобије, а души својој науди?
Поздрав нашима и свима. Поздрав М. Н. Господ нека благослови све…
Н[икон]. 30. октобар 1950. године
Мир ти, …!
Написао сам ово и застао: како да пишем даље? Како да те назовем – … или „мати..“? Јер требало би да те назовем „мати“, а да ли ти душевно устројство, спољашње понашање и сав живот, дају право да носиш име „мати“?
Потпуно правилно пишеш да С. нема шта да учи од тебе. Нико од нас не живи онако како треба. Треба макар искрено, до дубине душе, то схватати, не сматрати себе добрима и доказати то не речима, већ делом. Иначе, наводно признајемо своју ништавност, неваљалост, греховност и др, а треба само да нас неко закачи нечим, да не уради по нашем, а ми се одмах покажемо не као непотребне слуге, које све трпе, као они који заслужују сваку казну, већ као заповедници којима сви треба да се потчињавају, сви су обавезни да чине по нашој вољи. Ако пак не раде по нашем, ми се љутимо, свађамо се, осуђујемо, вређамо се, речју, на све начине показујемо да у ствари нема у нама свести о својој ништавности, нема сакрушавања због свог јадног душевног устројства. На речима смо грешне, непотребне слуге, а у ствари – господари који захтевају да све буде по њиховом, иначе ћемо роптати против свих, чак и против саме судбине, скривајући овом речју роптање против Самог Господа.
Нема у нама ничег монашког. Ми остављамо чак и оно мало душевно делање које су и мирјани дужни да испуњавају, правдајући се час болешћу, час пословима, час спољашњим околностима. Треба увек имати на уму речи Господње: „Каква је корист ако цео свет задобијеш, а души својој наудиш?“ А ми не само што штетимо својој души, већ можемо и да је погубимо, не желећи да се одрекнемо свог старог човека.
Труди се да макар помало у околностима које долазе гушиш испољавање греха у себи; не остављај молитву ни под којим изговором, угађај прво Богу, а затим себи и људима. Где је вера наша? Где је љубав према ближњима? Ево, послала си ми много поклона, а човека који се налази у невољи, за којег се треба молити са сузама, којег треба потрпети, чак и ако морамо због тога мало да одболујемо – не можемо да понесемо. Разумем Д. М.
Имам наду у милосрђе Божије и мислим да је Господ неће оставити и неће дозволити да учини нешто лоше себи и другима. Сви ходимо пред Богом. Потрпи и ти њу ради Бога и због љубави према ближњем. Кад би те и убила, то би ти се рачунало као мучеништво, али ти томе још ниси дорасла, зато ти неће учинити ништа рђаво. Она се спрема да отпутује на село, рекао сам П. да је не задржавају. Ако пак не отпутује и ако јој не буде боље, већ горе, биће потребно да се макар и насилно смести у психијатријску болницу. Питај за то П., испричао сам шта мислимо да урадимо.
Ако не будеш могла да савладаш страх, ноћивај макар код наших неко време док је не сместимо. Бремена носите једни другима и тако испуњавајте закон Христов.Не чини то ради мене, већ ради заповести Божјих.
Захваљујем се на поклонима који показују твоју љубав према мени. Ако је љубав у срцу, она се из срца излива на све људе у околини и огледа се у сажаљењу према свима, у трпљењу њихових недостатака и грехова, у неосуђивању, у молитви за њих, а кад је потребно, и у материјалној подршци. Ако пак нема ничега од тога, љубав према мени није од срца и од вере. Опрости ми.
С. неће доћи. Управник у Смољенску је исти и вероватно ће бити тамо до смрти, јер он није гори од других, а према мени је чак и добар.
Буди блажа према свима. Никада ни на кога немој да вичеш.
Зар се брашно не може наћи ближе? Види се и поразговарај с В. В. Како и где они набављају? Можда ће и теби посаветовати или помоћи. А и сами тражите мање доброг брашна. Службено треба правити од најбољег, а остало можете и од свог. Пшеница може да се купи, очисти и самеље. Нећете бити на штети. Размислите како је најбоље да се уради без дугих и тешких путовања.
Ако видиш В. В. и Л. захвали им се за то што су ме поздравиле и за њихову благонаклоност. Господ ће их спасити. Захвали се свима који су ме поздравили и послали просфоре. Хвала оцу С. и оцу Мелетију и свима, свима. Поздрав М., саосећам с њом. Веома бих желео да је примите за стално као рачуновођу при цркви и дате јој парче хлеба.
Благослов Божји теби и свим пријатељима. Хвала ти што се добро односиш према П. О. и породици. П. је веома задовољна тобом и захваљује ти се. Труди се да са свима живиш тако да људи од тебе одлазе утешени и благодаре Господу због тебе. Нека ти је Господ на помоћи у свему. Мир ти.
Н[икон]. 4. децембар 1950. године
Шаљем ти на поклон секирицу уместо мача ради заштите од страха и других демонских напада.
Мир души твојој, ..!
Данас сам добио твоје писмо. За свој сан се не секирај. Господ не обавештава о смрти на такав начин. Заједничка порука за све је: „Будите спремни сваког часа“. Чак се ни за један дан не може гарантовати да ћемо га доживети до краја. А специјалне вести се дају само великим праведницима (понекад и великим злочинцима).
Кај се за све, моли од Господа опроштај за све. Ако будеш имала могућности дођи у госте.
Буди здрава, не падај у униније, не бакћи се преко мере, већ више размишљај о предстојећем преласку у вечност.
Поздрав и благослов Божји теби, нашима и свима.
Н[икон]. 1951. године
Мир ти, ..!
Што се непотребно секираш, нарочито ових дана? Уради мирно што можеш, и то треба да учиниш људски, а све остало препусти вољи Божијој. Речено је да ако неко пожели да се суди да би ти одузео кошуљу, дај му и горњу одећу. Али мислим да неће моћи да узму, а непријатељу је било потребно да узнемири и тебе и нас у ове свете дане. Требало је да потрпиш, и нас да не секираш и С. да не шаљеш. Знаш све наше околности, тачније, не знаш све, а послала си без савета. Она се сад сама разболела и својим причама је насекирала О., ова је једва жива, а још је и време тешко. Јер за О. је и соба направљена с циљем да умири њене нерве, а све тетке јој завиде, иако и њу и мене узнемиравају, ако не речима онда мислима. Зар не видим то?
Што се тиче куће, од самог почетка сам ти говорио: она ми није потребна. А ради користи твоје душе сматрао сам да свој део треба да оставиш онима којима је потребан, а не рођацима. Ако будеш тежила ка спасењу, Господ ће преко мене или неког другог и без предаје куће и др. уредити и твој спољашњи живот, по Својој истинитој речи: тражите прво Царство Божијеи све остало ће вам додати, а ако будеш размишљала само о телесном, никаква добра и људи ти неће помоћи.
Чешће размишљај о смрти и живи тако као да ћеш кроз недељу дана умрети; онда ћеш помало стати на правилан пут и у јелу и у молитви и у односу према другим људима. Помири се с нашима и са свима. Немирна си због гордости, то треба да знаш. Нико те није поставио да судиш другима, већ осуди себе, како заповеда Јеванђеље – онда ћеш увидети како је судити другима. Опрости ми.
Пренеси моје саучешће, поздрав и благослов М. Н. Буди смиренија, сакрушавај се и срцем због својих грехова и доказуј то делима. Нама је потребна милост од Господа, и према другима треба да показујемо милост и да свима све опраштамо. Каквом мером мериш, таквом ће се и теби мерити. Пажљиво читај Јеванђеље.
Што се тиче сна, немој да се секираш. Бог ће ти опростити.
Н[икон]. 1951. година
Драга …!
Примили смо твоје писмо. Хвала ти за све што си за мене учинила. Веома су ме обрадовале твоје речи да си се овде одморила. Нека ти Господ помогне да по Богу испуњаваш своје обавезе, не љутећи се и не вређајући никога. Ниједан грех није тако тежак као увредити човека – чак и ако га не увредиш потпуно свесно, и онда треба с напором искупљивати овај грех.
Тек смо из твог писма сазнали да је Д. М. отпутовала из Москве. Жао ми је што није била у болници. А можда је тако и боље, Господ све зна. Цврчак пише да се Д. М. спрема да пређе у Бељов. Нека ради како хоће. Не треба је наговарати. Господ има моћ да је свуда сачува.
Л., схватам твоју тешку ситуацију у погледу тебе и Д. М. Можда ће она отићи у Бељов или у Оптину, а ти макар у кухињу прими П. Ипак ће уз тебе бити жив човек, а после ће на васкршњи распуст можда неко доћи, а лети ће уз тебе бити момци. Не зна се још шта ће бити. Потрпи, рођена, шта да се ради? Ја ништа не могу да смислим. Ако имаш неке претпоставке, напиши или учини како мислиш да је најбоље. Ако О. тамо дође, мислим да ће је то осудити на брзу погибао. Сигуран сам да ће се наочиглед свих топити из тренутка у тренутак.
Од М. сам добио новац и писмо, као и од П. Како она тамо живи? Да ли свуда цвркуће? Вероватно жали што је измолила дозволу. Жао ми је што јој нисам помагао да нацепа дрва, али није ме ни молила. Ако се човек не труди да све буде блиставо чисто, као што то чини О., мислим да код нас уопште није тешко изаћи на крај с домаћинством, ако се не пере.
Пренеси поздрав и благослов Божји свима, посебно нашима…
Господ нека ти помогне и нека те благослови и заштити. Немој превише да се замараш. То јако делује на срце. Говорим то из искуства. Моје срце је такође ослабило. Понекад ме од наглог покрета просто обузима ватра, постаје ми тешко и треба да легнем и да хладим леђа (у лопатицама и горњем делу леђа осећам велику врућину), тада пролази.
Опрости, и све молим за молитве.
Н[икон]. 2. фебруар 1951. године
Поздрав оцу С.
Драга ..!
Добио сам твоја писма. Опрости што сам те наљутио писмом. Шаљем ти потврду. Ми немамо печат. Нећу ти шити чизме. Немамо добру кожу. Новац засад не могу да ти вратим, али ако ти је потребан, послаћу ти, овде има твојих 400 рубаља.
С. се већ регистровала овде[12]. Нека живи ту. Велику корист је имала од путовања у Козељск. Постала је много боља, много се опаметила. Немој више да се секираш због ње. Очигледно да тако треба.
Буди смиренија на послу. Све ради Бога ради, па ћеш бити мирна. Научите се од Мене, јер сам кротак и смирен срцем, и наћи ћете спокој душама својим.Ето средства да се нађе мир које је навео Спаситељ, Сам Бог, Господ. А где ти тражиш мир? Нису људи криви за немир, већ наше устројство, наша немоћ. Зато, кривимо себе, а ако будемо роптали или учинимо нешто друго што не ваља, прекоримо себе и покајмо се и Господ ће послати мир души нашој.
Ти већ знаш да су момке вратили. Јако ми је драго.
Буди опрезна с куповином. Не купуј сумњиво да не будеш оптужена за куповину украденог. Не заборави: непријатељи не спавају.
Шаљем ти 15 метара канапа да вежеш руке и ноге да не чине зло.
Господ нека те упути и заштити од сваког зла, и нека те благослови на свако добро.
Н[икон]. 1951. година
Пишеш: „Чини ми се да ми ништа не верујете“. Обрнуто, ти мени не верујеш, али зато превише верујеш себи. Сваки грешник је слеп. И ти си слепа. И не само то: кад ти човек говори о твојој болести, не придајеш значаја речима. Сама си слепа, а кад ти се указује на пут, не верујеш, него више волиш да идеш онако како се теби свиђа.
А какав ће бити крај? Јасно је и без одговора. Не само што ће бити, него је већ наступио почетак краја. Већ си пала у јаму и седиш у њој. И свеједно ништа не чиниш да изађеш из ње и да више не падаш. Ти си ташта и горда. Из тога произилази све остало, зато све осуђујеш, све оптужујеш, а себе оправдаваш, одатле потичу сви грехови и болести. Господ те упозорава болестима и непријатностима, да се осврнеш на себе и смириш. А ти си све грубља. Освести се!
Шта треба чинити? Ево шта:
- Помири се искрено, а не само на речима, са свима.
- Увек окривљуј себе за све сукобе, чак и ако ниси крива; говори себи овако: „За моје раније неправде сад добијам оно што сам заслужила”.
- Престани превише да се бринеш о телу и поштуј постове не само по квалитету, већ и у погледу количине хране. Треба да смршаш, а не да се гојиш.
- Обавезно ујутру и увече читај молитве и сто Исусових молитава.
- Сваког дана макар по пола сата размишљај о томе да ћеш данас или у крајњу руку сутра умрети и о томе шта те очекује. Читај што нађеш о смрти.
А главно је смирење. Немој подизати глас ни на кога. Имај на уму истиниту реч Господњу: Бог се гордима противи.То значи да ни у чему нећеш имати успеха, ни у унутрашњем животу, ни у спољашњем. У унутрашњем животу видиш хладноћу, лењост, јаловост.
Исто ће бити и у спољашњем. Трпећеш срамоту, бруку, сиромаштво, болести. Неће се испунити ниједна твоја жеља и очекивање, бићеш погажена у блато док се не смириш. Захвали се Богу што те тако дуго трпи, желећи твоје обраћење да би те помиловао после смрти.
Још сам пропустио следеће услове:
- Престани да осуђујеш друге. Ако видиш да неко нешто рђаво чини, не осуђуј, већ га пожали и у мислима се помоли за њега да му Господ опрости.
- Престани да празнословиш, окани се измотавања, шала и др.
- Увече од свег срца моли за опроштај за све заповести које си нарушила у току дана, делом, речју или помишљу.
Труди се да постигнеш скрушеност срца и не допусти да се охлади.
Поново судиш оцу С.: „Опет ће да ставља забране, и шта он од мене хоће?“ Он хоће исто што и ја, и сви они који ти желе добро: смири се, престани да имаш високо мишљење о себи, не командуј, него моли, слушај га, покривај његове недостатке по заповести о ношењу бремена.
Ако ме не послушаш, већ останеш иста таква или се смириш само наизглед, лицемерно, сама ћеш видети шта ће бити. Постоје истинити духовни закони по којима ћеш се подврћи свему што сам горе писао ако се не покајеш за некадашњу гордост, ако се не смириш искрено и не покажеш на делу своје смирење.
Ја ћу бити чист пред Богом. Још док сам тамо живео, увек сам указивао на твоју таштину, а сад је већ прерасла у гордост и даје плодове, сама видиш какве.
Ако се будеш исповедала, не оптужуј никога и не жали се, зато што ће то опет бити самооправдање и твоја исповест ће бити бескорисна. Бога нећеш преварити. Не варај духовника и себе.
Немој говорити себи да те терам у очајање. То је обичај скоро свих вас. Уместо да прихватите разобличење, почињете опет да кривите другога и на тај начин се сасвим лишавате користи.
Имај у виду да те због твоје уображености и гордости осуђују сви осим твојих ласкаваца. А ти то не желиш да видиш.
Чекаћу да видим како ћеш реаговати на ово писмо. Не треба да долазиш. Тиме нимало нећеш помоћи.
Свом душом ти желим да ти Господ помогне да видиш себе и да принесеш покајање с достојним плодовима.
…, чувај књиге, држи их под кључем да их не развуку.
Овамо смо допутовали срећно, пртљаг још нисмо добили. Не вређај се што ти овако оштро пишем. Сматрам да ми је дужност да то учиним. Господ нека те упути и нека ти помогне.
27. јануар. Писмо је одавно написано, а шаљем ти га тек данас. Поздрав свима и благослов.
Н[икон]. 21. јануар 1952. године
Драга …!
В. је писала да си после мог писма плакала три дана. Драго ми је што си плакала ако је твој плач био по Богу, а не због увређеног самољубља. Свом душом ти желим „да видим своја сагрешења“ и да не плачеш због њих три дана него целог живота до смрти, да не би морала да плачеш вечно после смрти.
И по узрасту и по здравственом стању можемо да очекујемо скори крај, кад ћемо стати пред Судију Који се не може поткупити, Који зна и шта је скривено у нама. Каква ће одлука бити донета о нама? Чиме ћемо се оправдати пред Њим? Постоји једно једино средство: да док смо живи будемо свесни своје недостојности пред Богом и пред људима, да искрено признајемо да смо неваљали, рђави, да имамо неисплативи дуг пред Богом, дакле, да немамо права да било шта захтевамо од људи, да постанемо свесни тога и да плачемо и да још овде преклињемо за помиловање, за опроштај нашег неисплативог дуга. Да плачемо због тога што смо блудно протраћили своје душевне и телесне снаге, што стално вређамо љубав Божију и да преклињемо за то да после смрти Господ не помене наше грехове и неправде, већ да нас прими у Своја обиталишта, као што је примио блудног сина. Ево о чему треба да буде сва наша брига.
Сваког дана пре одласка на починак треба да провераваш себе и да осећаш скрушеност због свих кршења заповести која су ти се омакла у току дана. И треба да се сећаш свег прошлог живота и да се кајеш за све, и да не попушташ у покајању док очигледно не осетиш да ти је Господ опростио пређашње грехове. Треба притом из свег срца молити Господа да нам Он помогне да и убудуће не грешимо, да Га не вређамо новим нарушавањима Његове свете воље, која је изражена у заповестима Његовим. На све начине треба да се бојиш да не увредиш свог ближњег, јер је лакше помирити се с Богом него с ближњим. Смири се пред свима, труди се колико можеш да свима послужиш, никога не прекоревај, не суди, не осуђуј. Помири се са свима, свима опрости, иначе ни сама нећеш добити опроштај од Господа, то је услов који је дао Сам Господ: ако не опростите људима сагрешења њихова, ни Отац ваш небески неће вама опростити сагрешења ваших(Мт. 6, 14-15).
У дане светог Поста који су наступили доведи себе у ред, помири се с људима и с Богом. Сакрушавај се и плачи због своје недостојности и због своје погибли, тада ћеш добити опроштај и стећи наду у спасење. Срце скрушено и смерно Бог неће одбацити,а без тога ти никакве жртве и милостиње неће помоћи. Јер да си хтео жртве – принео бих Ти: за жртве паљенице не мариш. Жртва је Богу дух скрушен.„Онај ко плаче због својих грехова је изнад онога ко васкрсава мртве“, каже преподобни Исак Сиријски.
Са свом усрдношћу моли од Господа највећи и најпотребнији од свих дарова – да видиш своје грехове и да плачеш због њих. Онај ко има овај дар има све.
Добио сам пошиљку. Камилавка је врло добра, баш као што треба. С., хвала ти за све; хвала теби или ономе ко је послао, за паприку и питому махуњачу. За јабуке нека се не секира. Шљиву која је узета од наших иза баште нека не сади. Она је јалова.
Господ нека те упути и благослови! Поздрав и благослов Божји свима. Хтео бих да дођем тамо на пролеће, али не знам.
Н[икон]. 28. новембар 1952. године.
Драга ..! Мир ти и спасење!
Код Јована Лествичника у 4. беседи, гл. 44: „Ако неко одбаци од себе праведно или неправедно разобличење, он одбацује своје спасење; а онај ко га прима (односно разобличење) са тугом или без туге, брзо ће добити опроштај сагрешења“. Ти си се, очигледно, увредила на моје писмо. Пола године је прошло, а ти ни речју ниси реаговала.
Да ли си сматрала да си незаслужено увређена или праведно разобличена, па не можеш да се савладаш?
Напиши како се осећаш душевно и телесно. Да ли си се помирила с оцем С. и с осталима? Још једном те упозоравам: гордост је основно својство ђавола. Због гордости је он од највећег Анђела постао сатана. И људи, уместо подобија Богу, стичу подобије ђавола кроз гордост. Ето зашто је и речено да се Бог гордима противи. Сам Господ заповеда да се не учимо од било кога, већ од Њега Самог смирењу и кротости. И Мајка Божија је посведочила да је највећу благодат да буде изабрана од свих нараштаја добила због смирења.
Планирам да на јесен дођем у Козељск. Онда ћемо попричати. Ако не можемо да не нарушавамо заповести Божије, треба искрено да се кајемо за ова кршења и да тако прво стекнемо срце скрушено, а кад се оно довољно сакруши, постаће и смирено.
Господ нека те упути на свако добро. Царство Божије се с напором осваја.Треба се приморавати на свако добро, онда ће Господ послати и Своју помоћ ради нашег спасења.
Господ нека те благослови. Поздрав и благослов Божји свима.
Н[икон]. 26. јул 1952. године
Драга ..! Мир ти!
Данас сам добио писмо од П. и мати В. Пишу да си болесна и да имаш температуру. Нажалост, не пишу колика је температура. Она је несумњиво од рака. Не знам какво је твоје опште здравствено стање; ако имаш снаге, посаветовао бих ти да одеш у Калугу. Сад постоји много средстава за борбу против рака, али у Козељску их, наравно, нема. А пре свега топло и од све душе ти саветујем да се детаљно, од детињства, исповедиш код оца Мелетија, да се добро припремиш. Покушај да се припремиш овако:
- Макар мало, али чешће се моли колико можеш, стојећи, седећи или лежећи.
- Моли се речима митара или Исусовом молитвом сећајући се свих грехова учињених од младости не само делом, већ и речју, и мислима, и расположењима; ако ти неки грех „огребе“ савест, задржи се на њему и моли за опроштај све док не осетиш да ти је Господ опростио. То ће ти срце дошапнути. Запиши све такве грехове, како их после на исповести не би заборавила.
- Чешће мисли као да си већ умрла и да треба да прођеш кроз митарства и даш одговор за сваки неисповеђени грех. Опет ће испливавати различити грехови, и опет се кај пред Богом да буду опроштени да не би били поменути на митарствима. Такође записуј теже грехове. Тако се потруди недељу или две, а затим се исповеди за све.
После исповести такође анализирај цео свој живот и записуј оно што је било заборављено први пут. То је најбољи лек не само за душу, него и за тело.
Нипошто немој себе да оправдаваш, већ криви само себе, иначе нећеш добити опроштај. Ако и учините све што вам је било заповеђено, говорите да сте недостојне слуге и да сте учинили оно што сте били дужни учинити.
Дужни смо да све, баш све заповести испунимо као творевина и слуге свог Творца-Бога, не очекујући награду. Слуга је обавезан да ради шта му се нареди. А опроштај грехова и даровање Царства Божијег јесте дело милости Божије. Милост се пак даје онима који су до дубине душе постали свесни своје кривице и попут цариника увек вапију ка Господу: „Боже, милостив буди мени грешном.“ Што се човек више омива покајањем, тим више почиње да уочава своју грешност и исквареност. То је најпоузданији знак да је покајање прихваћено и да се човек правилно подвизава. Ако нема дубоке срдачне свести о сопственом неваљалству, неће бити ни дубоког покајања. Значи, човек или правда себе или има високо мишљење о себи, или осуђује друге или гаји непријатељство или одбојност према било коме, односно, да укратко кажем, непријатељ га је преварио, односно, другим речима, он је у прелести. Треба се плашити самооправдања и непријатељства према ближњем као змије отровнице.
- Ако не опраштате ближњем свом, ни Отац ваш небески неће опростити вама.
- Каквом мером мериш, таквом ће ти се и мерити.
- Опрости дугове наше, као што и ми опраштамо дужницима нашим…
- А Свети Оци кажу да је молитва злопамтивог – сејање на камену (преподобни Исак Сиријски).
Верујем да, ако искрено опростиш свима и ако се будеш се кајала, као што је горе речено, не само што ћеш добити опроштај грехова, већ ће и твоје расположење бити мирно, светло, добронамерно према свима, а уједно ће и твоја болест постати лакша, а можда ће и потпуно проћи. Посебно се бој злопамћења. Ако срце не слуша, опрости свима мислено, а ако можеш, приморај себе да од свих тражиш опроштај. А пред Господом откривај своје срце и говори: „Господе, Ти си свима заповедио да опраштају и Сам си се молио за оне који су Те разапињали; и ја опраштам свима, а срце ме не слуша. Господе, одагнај из мог срца свако непријатељство, сваку одбојност, свако осуђивање. Буди милостив према мени, исцели душу моју која болује од грехова, не допусти ми да пропаднем, не лиши ме Твога Небеског Царства“.
Дуго сам се задржао на непријатељству, зато што оно бескорисним чини сваки труд. Ни молитву, ни покајање, ни милостињу Господ не прима од човека који гаји непријатељство према ближњима. Јер да си хтео жртве принео бих Ти; за жртве паљенице не мариш. Жртва је Богу дух скрушен. Срце скрушено и смерно Бог неће одбацити.Уз непријатељство, злопамћење, самооправдање и осуђивање ближњег не може да буде ни скрушености срца, ни смирења. Ватра и лед не могу заједно.
Ти и сама све то знаш, али једна је ствар знати, а друга испуњавати. Знање без испуњења доводи, по речима Спаситељевим, до великог пада, односно до погибли, зато што је читаво здање било утемељено на песку.
Потруди се мало, дани су зли,не знамо кад ће доћи час за наш прелазак у вечност. Болести су увек служиле као подсећање за нас који живимо на земљи да овде нисмо вечни, да треба да се родимо за други свет и да дамо одговор шта смо учинили на овом свету.
Још саветујем: благодари Господу за све у животу; јер и добро и тешкоће, и радост и тугу Господ шаље ради наше користи, ради спасења.
Опрости ми за све, и нека ти Господ опрости сва сагрешења твоја; и ја ти опраштам и благосиљам те.
Помињем те и вадим честицу за тебе на свакој служби. Пиши.
Н[икон]. 1954.
Христос васкрсе! Мир души твојој, мати …!
… носиш име М., зар није време да размислиш да наступа једанаести час, светиљка се угасила, уља нема, унаоколо је мрак? Зар није време да се у дубини свога бића одвојиш од земље, да се приближиш Богу, да се потрудиш на земљи свог срца с најамницима једанаестог часа, да би купила јелеј и упалила светиљку живом вером?
Одсуство добрих дела замењује скрушеност срца. Мало је рећи: грешан сам; тако је говорио и Јуда, али је његов крај – дно ада. Треба да с апостолом Петром горко заплачемо због своје јаловости, због немоћи да ишчупамо коров са своје земље, да не бисмо били посечени и у пећ бачени.
Смири се макар пред Богом, ако не можеш пред људима. Заплачи срцем, а не очима – ово је варљиво. Преклињи Господа за милост и сећај се духовног закона: којом мером мериш, таквом ће ти се мерити; свима опрости и теби ће се опростити, према свима буди милостива и Господ ће бити милостив према теби.
Не правдај себе, да би те Господ оправдао. Господ нека те упути и благослови на свако добро и оно што је потребно за твоје спасење.
Јер. Н[икон]. 1954. година
Многопоштована мати ..!
Мир ти и спасење од Господа нашег Исуса Христа!
Пренели су ми да си опет имала тешке срчане нападе. Из тога треба да схватиш да нас Господ болестима подсећа на наш одлазак из овог живота и на неминовност смрти. Сва наша невоља је у томе што, не само што нисмо у потпуности свесни својих грехова, већ још и друге кривимо за своје грехове, а себе оправдавамо. Зато код нас и нема духовног узрастања, ми све време пузимо по земљи, а древна змија не уједа само у пету, већ и у срце, и у главу, а ми се до старости нисмо научили да ударамо змију у главу.
Сваког дана по неколико минута размишљај као да си умрла и да стојиш пред Господом у очекивању да буде одређен твој даљи удео. У јутарњој молитви Макарија Великог се каже: „Боже, очисти ме грешног, јер никакво добро не учиних пред Тобом“. Тако су се осећали велики Свети, а како ћемо се ми осећати на Суду Божијем?
А како и овде треба да се осећамо на молитви? Једина молитва која нам доликује јесте „Боже, милостив буди мени грешном!“ Тако ћемо говорити после смрти, тако треба и овде, што је могуће чешће, и из свег срца понављати. Моли Господа да ти дарује да схватиш силу и дубину ове молитве. Пишем ти лежећи. Ухватио ме је грип. Данас одлазе гости. Поздрав П. са станарима и нашима. Остај ми здраво, спасавај се! Господ нека те благослови и упути.
Н[икон]. 20. јуни 1955. године.
Мир ти, м…!
Добио сам твоје писмо. Жао ми је матере В., али Господ боље зна шта је потребно сваком човеку.
Што се тиче тога што се вређате што не долазим, рећи ћу да размишљате о себи, а не гледате на друге; ја никога од вас не осуђујем, већ све волим, желим да се сви спасите милошћу Божијом, макар и кроз велике муке.
Градимо кућу, њене димензије с ходником су 6,5м пута 16м (дужина крова је 18м). Материјал треба набављати само из Москве: летве, даске, дрво, гвожђе и друго. Час идем сам, час чекам кад ће довести материјал, час с тесарима (радимо удвоје целе зиме) препирем се, свађам се, мирим се, замало да дође до суда. Не могу засад никако да одем до Козељска на неколико дана.
Данас идем за Москву: имам посла, а и В. треба да буде рукоположен за свештеника у Москви. Морам да путујем. Све подсећам: у Царство Божије се улази кроз многе невоље, болестима, кроз борбу са грехом, покајање и смирење. Сејемо у плот – од плоти и жањемо трулежност, невоље, неред и друге плодове зла. Хајде да уз помоћ Божију духом гушимо греховне жеље, помисли, речи и дела – да стекнемо душевни мир, чврстину, душевну бистрину и остале плодове духа.
Рећи ћу и теби: да ли можеш да жалиш што ниси учинила зло? Развијаш ове мисли и чиниш грех, ништа мање тежак од самог зла, јер развраћаш душу разговором с демонима. Зар је Господ, који храни чак и гмизавце, напустио човека? Одагнај све своје помисли. Када дођу, дочекуј их као демоне који су ти се јавили. Од тебе зависи да ли ћеш их одагнати молитвом и скрушеношћу срца или ћеш их пустити у себе, да ти загаде душу и оду, да би касније дошли у још већем броју и још јаче ти озлеђивали душу. Нико од вас није мало дете. Читате, слушате, а духовно делање избегавате. Само људе осуђујете, ништа не знајући.
Кад буде могуће, Господ ће ме упутити и ја ћу доћи. Буди здрава.
Пренеси поздрав и благослов Божји матери В. Мислим да њој није потребна посебна утеха, треба сама да теши, као и отац М. Због нечега сам сигуран да ће она још поживети и да ћу се видети с њом. Молим је за опроштај, и ја све опраштам, ако ме она за нешто криви. Господ нека јој помогне да донесе крст до краја. Нико не улази другачије у славу Божију осим уз помоћ крста. Надам се да се ни она неће лишити милости Божије.
Сви наши веома жале мати Валентину, дубоко саосећају сњом, шаљу јој поздраве и обећавају да ће се молити за њу. Моле за опроштај и њене молитве. И ја молим за њене молитве за мене грешног.
Мир свима вама и благослов Божји. Поздрав и благослов Божји свима које познајем. Опростите и молите се за мене.
Н[икон]. 1956. година
Многопоштована м….!
Мир ти и спасење! Ма како да сам се трудио да дођем, очигледно је да до пролећа нећу моћи то да учиним. Болови у зглобовима, слабост и срце не дозвољавају ми да кренем на пут зими. Написао сам оцу Мелетију да сад не могу да путујем до пролећа.
Какво је твоје здравље? Како код вас тече живот? Да ли се О. Р. променио? Да ли је код њих мирно? Наши ми ништа не пишу. Како је њихово здравље? Раније је бар П. писала, а сад и она ћути. Поздрав њој и сустанарки. Ако ти није тешко, напиши, можда ће и П. нешто написати.
Какво је твоје душевно настројење? Да ли почињеш да увиђаш своје грехове или и даље сматраш да си „у принципу добра“? Сети се речи преподобног Петра Дамаскина да је знак почетка душевног здравља „виђење својих грехова безбројних као морски песак“.
Ако тога нема, нека нико не мисли за себе да се налази у задовољавајућем стању: не, он је или у душевном слепилу или, што је још горе, у самообмани.
Желим ти да то схватиш на делу, а не голим разумом. Господ нека те сачува и помилује, сада и у векове.
Поздрав нашима и свима који ме се сећају. Све вас молим да се молите за мене грешног. Сви наши поздрављају тебе и све.
…! Да ли у Козељску или околини има мајстора који могу да направе иконостас? Ако има мајстора, поразговарај са њима да ли могу да се прихвате таквог посла. Ми, а можда и Вјазма мислимо да правимо иконостас.
Мислио сам да правим тамо, јер овде нема одговарајућег материјала, па да готов иконостас донесем овамо. Да ли се може тако учинити? Димензије нашег иконостаса су 9х9м.
Колико ће то отприлике коштати с њиховим материјалом? Једноставан, без дубореза и без царских двери, без довожења овамо и без монтаже? А колико с дуборезом и изрезбареним царским дверима, такође тамо?
Наравно, схватам да је то неодређено, али ипак, макар приближно, колико ће коштати један и други иконостас? И што је најважније, да ли су мајстори још живи? Молим те, напиши ми то.
Н[икон]. 28. фебруар 1956. године.
Мир ти и спасење, м…!
Честитам ти предстојеће празнике и Нову годину. Нека ти Господ опрости све прошле грехове и нека те упути убудуће на прави пут покајања, смирења, простодушности… једном речју – спасења.
Што се тиче понуде оца С., за коју претпостављаш: као прво, или ће бити или неће бити; као друго, нема никакве потребе да ти било ко даје послушање да обавезно прихватиш предлог; та ствар зависи од снаге, способности, од намере да служиш Богу у тој дужности. Зато сама све узми обзир и решавај – само да буде у славу Божију, а не због плотских рачуница, на пример, користи, таштине. То ће бити служење ђаволу, а не Богу.
Твоја В. је већ у годинама, и на силу се ништа не може постићи. Убеђуј је у добро речима, ако можеш, али више предаји себе и њу и сав живот Христу Богу, као што сваког дана чујеш у храму.
Пази да се не појављује таштина, и као змију, гађај је сећањем на своје грехове и молитвом.
Не знам коме да се обраћаш после смрти оца Мелетија. Мислим да се можеш обраћати било ком духовнику. Исповедај се по књижици, не говорећи ништа у детаљима, и то је све. А духовно руководство сад не треба да тражиш од људи. Од њих ћеш имати више штете него користи. „Бежи, Арсеније, од људи и спасићеш се“. Треба да читаш духовне књиге, да не оправдаваш своје грехове, да се бориш с њима колико ти снага дозвољава, да се кајеш, да никога не осуђујеш, да будеш милостива према свима, да чуваш мир са свима и чешће говориш: „Боже, милостив буди мени грешној“.
Ето, то је сва наука. Господ нека те сачува.
Благослов Божји нека увек буде са свима вама.
Н[икон]. 24. децембар 1956. године
Драга м…!
Мир ти и спасење! Како је твоје здравље и како си?
Имам молбу за тебе. Да ли можеш да одеш код мајстора који је радио иконостас у вашој цркви? Разговарао сам с њим кад сам био у Козељску. Он је обећао да ће доћи код нас и поставити или направити нови иконостас.
Донели смо два иконостаса. Од њих треба направити један с три или четири нивоа. Можда ће он доћи и пристати да ради код нас.
М., која живи с оцем М., ми је послала новац, али сам ја одбио да га примим на пошти. Требало би да јој се врати. Реци јој да се не вређа. Не треба она мени да шаље новац, већ ја њој. Ретко помињем њу и све које је записала. Цедуљица је цела.
Срдачан поздрав оцу М., мати А., Ј. В. Поздрав оцу С. и оцу Р. Како они живе? Буди здрава и срећна. Господ нека благослови тебе и пријатеље из Козељска.
Н[икон]. 1957. година
Драга ..!
Мир ти! Хвала ти на поклону, свежем купусу, али опрости што нисам одмах одговорио на твоје писмо о преласку оца С. Ти си сама добро рекла: „не треба тражити преко хлеба погаче”. Раније бих с радошћу прешао у Козељск. Свиђају ми се и град, и људи и природа. А сад више немам снаге. Са страхом размишљам о пресељењу, испразности, светским разговорима и др. Ја се већ ближим крају. Све ми је тешко: и да седим, и да лежим, и да служим, често ми је тешко и да пређем с једног места на друго у соби. А ако се приморавам, облива ме зној и умарам се. Како могу да се преселим! Треба чекати смрт на лицу места.
То што си писала у првом писму о помислима – Бог ће ти опростити. Искрено ти саветујем да темељно преиспиташ свој живот и да се покајеш не само за грехове – то је најлакше, већ за читаво своје настројење, за помисли, за унутрашње кретање душе, нарочито таштине, чиме си веома заражена, иако си то раније негирала кад сам ти говорио. Таштина уништава свако добро у човеку, загађује душу, чини је рђавом за Бога, дакле неприправном за Царство Божије.
Ми, савремени људи, не подносимо никаква разобличења. А речено је: „онај ко се одриче праведног или неправедног разобличења одриче се свог спасења“. А ми смо спремни да се свега одрекнемо зарад самољубља и таштине. Није чудо што се многи „попови“ одричу Бога: неко их је разобличио у нечему – и одмах шаљу чланак у новине. А ма шта да се клевеће против вере и клира у новинама ће све објавити и нама неће дати да им одговоримо. Бију човека који лежи и не стиде се. Такав је отворени разврат савести. То је знамење нашег доба. Спасавај се, нека свако спасава своју душу. О другима не треба да размишљамо.
Спасавај се и ти. Гуши у себи таштину и сваку вољу старог човека. Поздрав и благослов Божји свима који ме се сећају. Молим од свих молитве Господу за мене.
Н[икон]. 1959. година
Матери … мир и спасење!
Добили смо твоја два писма. Мати …, твоје име означава доброделање. Ако желиш да твоје живљење буде у сагласности са именом које носиш и ти свуда и увек треба да усаглашаваш своја дела с Јеванђељем, које нас учи да чинимо и спољашње и унутрашње добро. У овом случају – о томе да ли да узмеш или не узмеш м…. – ти расуђујеш као најсветскији и најсамољубивији човек. Људи желе да учине добро сестри, сами они немају никакве користи, а ти си због испразних светских разлога против тога.
Пази: суд је без милости ономе ко није учинио милост; каквом мером мериш, таквом ће се и теби мерити.Због чега ћеш туговати кад будеш умирала? Чиме ћеш покрити своје грехове? „Милостињом искупи грехове своје!“ Људи желе да учине добро дело; ако с миром пристанеш, бићеш учесница у њиховом добром делу, а ако будеш против, доспећеш на суд као окрутна. Пази, Господ је правосудан: како се ми односимо према ближњима, тако ће се и Господ односити према нама у зли дан…
Ствари се одвијају тако да се свашта може очекивати. А засад треба чинити добро људима, да и Господ нас не би оставио кад сами будемо искусили невољу.
Нека те Господ упути и благослови! Остај у здрављу.
21. октобар 1960. године
Драга ..!
Мир ти! Срећни ти празници. Желим ти да их дочекаш и проведеш хришћански.
Опрости ми што сам те толико наљутио, али шта да се ради? Да би се пробио лист папира, потребан је мали напор, а да би се пробио челични панцир, треба пуцати из јаког топа. Молим Господа да ти Он подари мудрост и способност да спознаш себе, своје грехове и својства старог човека, да се смириш пред Њим, да паднеш пред Њега у скрушености срца и преклињеш Га за опроштај. Господ нам је показао Своју љубав доласком на земљу и крсним страдањима. Он се радује због покајања сваког грешника и спреман је да га прими с великом љубављу као блудног сина, који је признао своје грехове и обратио се Оцу. Зар нећемо искористити ову милост Божију према нама, већ ћемо остати заглибљени у своје грехове, у своје самољубље, у свом душевном мраку, који нам не даје могућност да видимо своје гнојне ране, да их одболујемо и покајемо се?
Не мисли да је лако видети своје грехове. Није случајно што нас Света Црква учи да се с метанијама молимо: „Дај ми да увидим моја прегрешења.“ Овако учи зато што грех и ђаво заслепљују човека, успављују га, да не прибегне покајању и да пропадне. Пазите добро како живите!Опрости мени, који ти желим спасење. Одавно сам хтео да ти отворим очи, али сам се плашио твог самољубља, а и надао сам се да ћеш сама увидети. И почела си већ нешто да уочаваш…
Господ нека те упути и доведе до спасења. Опрости и помоли се за мене. Благослов Божји теби и комшијама.
Н[икон]. 29. децембар 1960. године
Драга ..!
Мир ти! Добио сам твоје писмо. Оно ме је мало задовољило. Нема у теби дубоке свести о својим греховима, нарочито о таштини. Не боли те срце због тога. Таштина као рак у телу може да отрује целу душу и да је погуби. Она чак и добра дела трује и чини их одвратнима пред Богом, као што се то догодило с фарисејима. Врло лако сама себи прашташ. А да ли ће Господ опростити?
Дођи са …, ако обе сматрате да је потребно и корисно за душу. А у госте нема разлога да идеш. То је ствар мирјана. Дођите за време Великог поста. т
Никоме никад немој да командујеш. Не учи друге, кад сама себе ничему ниси научила. Не мешај се ни у комшијске ствари. Они нису твоји станари и с њима немаш никакве везе. А оно што раде да не ваља трпи, јер од твоје вике и командовања они не трпе ништа мање него ти од њих. Речено је: бремена носите једни другима и тако испуните закон Христов.А ти само себе можеш да носиш и правдаш. Извади брвно из свога ока, па ћеш сазнати како је извадити сламку из ока брата твог, лицемеру!
Пожали себе; моли да ти се отворе очи и да увиде твоје безбројне грехове, а да не виде туђе грехове. Нека те Господ упути и помилује.
Остајте у здрављу.
Н[икон]. 1961. година
Драга м …!
Нешто си много почела да побољеваш. Игњатије (Брјанчанинов) каже да су болести подсећање од Господа да наша смрт није иза седам гора и да треба да очистимо сву прошлост искреном скрушеношћу, покајањем и примањем Светих Тајни. Треба чинити и дела милосрђа. Милостиња омива од многих грехова. Не ради се само о материјалној милостињи; много је драгоценија духовна милостиња. Она се састоји у томе што човек, уместо осуђивања ближњих, жали те људе, опрашта им грехове и недостатке и моли се Богу да им опрости. Такође не треба роптати кад трпиш болест или непажњу околине, њихову хладноћу и др., већ ваља говорити из свег срца: „Достојно по делима мојим примам, помени ме, Господе, у Царству Твоме“.
Труди се да се из све снаге сећаш Господа. Без призивања имена Исуса Христа демони ће нас нападати, правиће нам свакакве пакости, мучиће нас, вући себи и у бездан. Болест и предсмртна страдања су предворје вечности и одраз нашег устројства, нашег живота: све оно што смо сакупили у току живота показаће се приликом смрти, добро и зло. Зато се треба молити Господу да нам дарује да „остало време живота свога у миру и покајању проведемо”. Сећај се свих пређашњих грехова, сакрушавај се, моли Господа за опроштај. Помири се и са свим људима, помири се тако да људи осете твоју скрушеност и срцем, а не језиком, и да ти опросте и да сама свима опростиш.
Нека те Господ упути и нека ти помогне да се покајеш и припремиш за смрт.
Имали смо много непријатности с увођењем новог поретка у Цркви. Могуће је да ћу морати и да одем одавде.
Поздрав и благослов Божји свима који ме се сећају.
Н[икон]. 26. октобар 1961. године
М…., мир и спасење ти желим!
Душа не може да не боли док не осети да је добила опроштај мноштва учињених безакоња. А ми не умемо ваљано да се кајемо. Какво онда може бити покајање кад се човек каје због својих грехова, и истовремено осуђује друге или се размеће и др.? То значи једном руком градити, а другом разграђивати. Зато душа и боли.
Остај у здрављу. Господ нека благослови тебе и све!
Н[икон]. 14. фебруар 1962. године
Мир теби, м….!
И за тебе је наступило време кад живот постаје „напор и мука“. А затим следи смрт. Нико не живи вечно на земљи, па ипак, сви се плаше смрти. Није случајно што се Света Црква стално моли за даровање хришћанске кончине, без бола и др. Што је јача вера, што је скрушеније срце, тим је лакше умрети.
Ако ти тумор смета, треба да се обратиш лекару и оперишеш га. Разноразне прегледе можеш да одбијеш, а ако због тога не буду хтели да те оперишу, онда и не треба. Данас се сви плаше сваког тумора и сматрају да је то рак. Најбоље нам је да се увек припремамо за смрт. Мало раније или мало касније – каква је разлика? Свеједно ћемо умрети. Треба свима опростити, са свима се помирити, подробно испитати свој живот и отплакати, жалостити се срцем због својих грехова и молити опроштај од Спаситеља нашег Господа Исуса Христа.
Код нас је све по старом. Нека је милост Божија са свима! Нека те Господ чува и упути на свако добро.
Н[икон]. 24. децембар 1962.
Мир ти, м….!
Твоје писмо сам добио. За грехове постоји покајање и милосрђе Божије, које жели спасење сваком грешнику.
Здравље ми је мало боље.
Желим ти здравље и спасење. Благослов Божји теби и свима који ме се сећају.
Н[икон]. 4. јуни
Мир ти и спасење, м…!
Не спасавамо се делима, већ милошћу Божијом.
Господ у Јеванђељу каже: ако учините и све што вам је заповеђено, односно ако испуните све заповести, говорите да сте слуге непотребне и да сте учинили све што треба да учините. Дужни смо да испуњавамо вољу свога Творца. А наше спасење је од милости Божије. Оне који осећају бол због грехова, гнушају их се, престају да их чине, моле опроштај од Бога и помиловање – Господ милује и прима у Своје Царство. А онај ко има високо мишљење о себи и узда се, као фарисеј, на своја дела, биће осуђен. Треба се до краја смирити и из дубине душе вапити: „Боже, милостив буди мени грешном“.
Све што си ми исповедила у писмима примио сам као исповест, опростио и разрешио. Међутим, ако те савест буде узнемиравала, исповедај главно свом свештенику оцу Н. или оцу С.
Моје здравље је лоше. Веома сам ослабио, а крај још не видим, иако га прижељкујем. Молите се за мене.
Поздрав и благослов Божји теби и свима који ме се сећају.
Н[икон]. 1. јул 1963. године
Многопоштована ..!
Врло ме је узнемирило Ваше здравствено стање. Знам како је тешко с лошим здрављем обављати и спољашње и унутрашње делање, а Ви засад треба да радите. Нека су Вам на помоћи Господ и Одигитрија. Како се сад осећате? У сваком случају, немојте падати у униније. Свет се чини великим по људским мерилима, али не и по Божјим. Он види сва наша спољашња стања, и унутрашња су увек пред Његовим очима. А Његова љубав и свемоћ допуштају да нам се догоди само оно што ће на крају послужити нашем највећем добру.
Зато је и најбоље да се покоримо под Његову крепку руку која нас воли и да све примимо са захвалношћу. То је велики духовни подвиг, али треба принудити себе на то. Он карактерише читаво човеково устројство. Без тога свако наше добро мало вреди. Наш пут ка спасењу је трпљење са захвалношћу (барем без роптања) свега што се дешава.
Ми болно доживљавамо невоље зато што готово не верујемо речима Јеванђеља. Спремни смо да поверујемо сваком више или мање пристојном човеку, а ето, Господу не верујемо и немамо поверења у њега. Разум то вероватно не схвата, а стражење над собом показује да је управо тако. Треба се доста у дубини свога бића потрудити да би се стекла жива вера у Господа и у Његове речи. Тек уз ову веру постаје нам лако да живимо и да подносимо све животне тешкоће. Тим пре што је живот кратка припрема за вечност.
Опростите због празнословља. Ипак, желим Вам да стекнете живу веру и оданост Господу.
Напишите отворено, можда не треба да Вам пишем сличне ствари.
Сад све вас свакодневно помињем пред жртвеником. Ни ви мене не заборављајте.
Н[икон]. 3. новембар 1948. године
Град Гжатск, Смољенска обл., Смољенска ул. 114.
Таква је моја нова адреса, многопоштована …
13. новембра сам отпутовао из Калуге, био сам у Козељску и кренуо у Смољенск. Одредили су ме за Гжатск. То је пет сати путовања од Москве на путу за Смољенск, тако да ћу чешће моћи да долазим у Москву, тим пре што су и моји рођаци тамо. Знате, мене све време помало брине судбина Ј. Н. Како се она осећа? Нека јој Бог да мудрости, а и Вама такође. Ако у нашем свету има толико зависти и нечасности, мислим да ни међу Вашима нема ништа мање. Нека свима помогне Господ.
И црква, и мој стан се налазе на два корака од станице – на гробљу, иза којег одмах почиње ситна шумица пуна беле јове. Ту протиче и речица. Лети је овде сигурно врло лепо, а засад је врло тужно. Црква је мала, са одвратно осликаним фрескама на зидовима. Зимска половина не може да прими више од 150 људи. Незгодно је служити. А какво ће бити расположење на служби, не знам, јер се још нисам упознао са сарадницима.
…, дођите сами и зовите познанике. Судбина ме напушта навикавајући ме да се ни за шта и ни за кога не везујем. Жалости ме одсуство интересовања за спасење у нашем свету, а што је најважније – код епископа. У првом плану су материјални и породични интереси (ако немају жене, онда разни рођаци: браћа, сестре и др.). Калушки има барем једну врлину – он не разбацује људе по каприцу, без њихове жеље, а ко данас без крајње нужде жели да прелази с једног места на друго?
Опростите због рукописа и крмача. Све је туђе, несређено…
Нека Вас Господ чува. Увек се свих сећам. Молим вас да ни ви мене не заборављате.
Н[икон]. 1. децембар 1948. године
Многопоштована ..!
Добио сам Ваше писмо, хвала за добар однос према мени. 20. децембра ћу бити у Москви.
Сад нећу ништа писати у нади да ћемо лично поразговарати. Ако имате нека питања с недоумицама из моје струке, припремите их, поразмислите, а поразговараћемо приликом сусрета. Исто важи и за В. Н. Хтео бих да поразговарам о тим питањима – не да бих Вам нешто дао, већ да бих проверио себе, јер, несумњиво, Ви у Москви можете од искуснијих лекара да чујете разрешење ових или оних питања, а и ја бих то могао да искористим.
Дакле, до скорог виђења. Срдачан поздрав Вама, В. и Е. Господ нека Вас благослови и упути на свако добро.
Н[икон]. 15. децембар 1948. године
Многопоштована ..!
Хвала Вам на честиткама за Нову годину и празнике. Сам због нечега немам обичај да било коме нешто честитам, опростите што и Вама нисам честитао.
Заборавио сам приликом виђења да Вас подсетим на дела Игњатија (Брјанчанинова), нарочито на пети том. Тамо бисте нашли разрешење многих питања која Вас занимају. Радо бих поразговарао с Вама да проверим себе. И самог су ме дуго болела та питања, али сам имао довољно мудрости да чекам њихово евентуално разрешење, и заиста: много онога што је изгледало неразрешиво или противречно с целим „погледом на свет“ постало је потпуно јасно и још више потврдило исправност овог погледа на свет.
Желим Вам добро физичко и психичко здравље. И болести имају смисао и корист за нас. Ја сам се на себи и на многима у то уверио, а да не говоримо о томе да се у хришћанском гледању на свет оне сматрају, као и све невоље, управо даром Божјим, а не проклетством.
Будите здрави и срећни.
Ако будем у Москви, обавезно ћу се потрудити да се видим с Вама. Пишите.
С поштовањем,
Н[икон]. 17. јануар 1949. године
Многопоштована ..!
Добио сам од Вас два писма и одговорио сам, иако не одмах. Писали сте да се лоше осећате и да сумњате чак и на прогресивно …. Како је Ваше здравље сад?
А ја сам од 9. до 12. јануара био у Москви. 7. јануара, на сам празник умро ми је отац, ишао да га сахраним и морао сам да се вратим на службу, јер је колега отпутовао и ја сам остао сам. Зато нисам могао да останем дуже, иако сам желео да Вас видим. Сад служим сам и биће ми теже да отпутујем. Кад будете могли, дођите код мене у госте. Са мном живи старица схимонахиња, веома је добра.
Плашим се да Вам пишем било шта из духовне психологије. Ако Вам није згодно да се дописујете са мном, немојте се снебивати. Ја то потпуно схватам и нимало се нећу увредити. Поразговараћемо кад се видимо.
Поздрав В. Н. и Ј. Н. Будите здрави и срећни у свему.
Н[икон]. 7. фебруар 1949. године
Многопоштована ..!
Добио сам Ваше писмо јуче, 26. на рођендан В. Обавезно Вас помињем на свакој служби. Много се секирам што је Ваше здравље слабо. Шта треба да се предузме да би се зауставио процес? Шта се препоручује таквим болесницима? Зар није предвиђено да се у таквим случајевима помаже болеснику, а не да се он препусти самом себи? Наравно, Господ зна и без неког циља не допушта болести, јер без њих се човек тешко спасава, нарочито у свету. А моћан је и да васпостави здравље, ако човек и у здравом стању може да живи онако како треба.
Зато је једно од средстава за повратак здравља – да се човек укрепи у чињењу заповести, да одлучно крене путем у Царство Божије, јер је на овом путу потребно и здравље, а његов недостатак смета, као што и сувишак шкоди и кочи човека. Треба се смиравати под крепку руку Божију и Он ће нас у своје време узнети. Само што је наша душевна немоћ тако велика, да нас савладава маловерје у Промисао Божји, а човекова вера јача кроз чињење заповести и искушења, кроз свест о својој немоћи и слабости и кроз добијање помоћи Божије кад нестаје свака нада у људску помоћ…
Код мене засад нема промена. Истина, сад нема другог служашчег, сам сам, зато ми је тешко да било куда одем, чак и на кратко.
Будите здрави душом, тада ћете се и телом, даће Бог, поправити. Господ нека Вас благослови.
Поштује Вас Н[икон]. 27. март 1949. године
Многопоштована ..!
Ево, већ је 10 дана како сам примио Ваше писмо, а никако да одговорим.
О Вашим осећањима поводом Светлог јутрења рећи ћу да ономе који љуби Господа све користи на добро.Свети Оци кажу да Царство Божије не долази по нашем нахођењу. Управо кад будемо очекивали духовну радост можемо (а најчешће тако и бива) да је не добијемо. Исправно устројство душе је: сматрати себе недостојним било каквих душевних утеха. Штавише од тога, преподобни Јован Лествичник каже: „Руком смирења одбацуј радост која ти долази, као онај ко је недостојан да се не би преварио и да не би примио вука уместо пастира“. Ову мисао у различитим видовима изражавају сви Свети Оци. Сви људи су „склони паду“ у сваки грех, а нарочито на онај који није ништа мање штетан од грубих. Нико не може својом властитом снагом да увиди и победи све, већ само свешћу о својој немоћи, убогости, грешности и неисплативости дуга пред Богом, а отуда потиче непрестани срдачни плач (срце скрушено,од којега оно постаје и смирено)који су имали сви угодници Божји – ето правилног духовног устројства, које штити човека од пада, води га ка духовним даровима и штити ове дарове, ако их се он удостоји. Подвижник који нема срдачни плач налази се у духовној прелести, односно у лажном устројству, и ако се не поправи, може да падне и у очигледну демонску прелест и да пропадне. У наше време све ово се и дешава у мало слабије израженом облику, али се ипак дешава, и већи део оних који се подвизавају подвизавају се привремено или стално налази у прелести. Ово је прилично деликатна ствар.
Опростите што говорим о овоме, можда неблаговремено. Мирјана се ово мало тиче (иако их се, наравно, тиче, али у једноставнијој форми).
Ето, и Ви сте савладали своју тугу и љутњу на управника, а можда сте још постали свесни да сте с правом били лишени утехе Судом Божјим да бисте се дубље загледали у себе и смирили. Успех у духовном животу не мери се духовним утехама, које могу бити и од лукавог, већ дубином смирења.
Како је Ваше здравље? Опростите ако сам написао незграпно, премда за тачност гарантујем. Нећу више гомилати речи, надајући се да ћу лично разговарати с Вама.
С поштовањем,
Н[икон]. 18. мај 1949. године
Многопоштована..!
Опростите што дуго нисам писао. Код нас нема ништа ново. Зову ме да дођем у Козељск, али сам ја послао негативан одговор због различитих разлога, а главно је не видим вољу Божију за то.
Свест о свом „ја“ је најдубља у човековој души, а можда је то самосвест душе. Зато је све што је непосредно везано за „ја“ (а у то пре свега спадају таштина, гордост, и остало) све теже спознати и открити, тешко је препознати све што умањује „ја“ пред људима и чак пред самим собом и пред Богом. Ево због чега постоји опасност да чак ни на молитви човек не буде искрен пред Богом и да много тога крије „у жбуњу“, као што је учинио Адам после пада у грех, односно да то потискује у најудаљенији кутак подсвести, да затрпа ритама разноразног самооправдања. Ово је врло опасно. А што је најважније, уопште не постиже циљ, јер Господ свеједно зна све, чак и пре него што учинимо нешто рђаво.
У молитви треба себе у потпуности обнажавати пред Богом, кајати се пред Њим и молити Га за опроштај и исцељење своје болесне душе.
Нека Вам Господ помогне и нека Вас благослови. Опростите. Пишите.
Н[икон]. 23. септембар 1949. године
Драга ..!
Опростите што тако дуго нисам одговарао. А како је Ваше здравље, како сте? Да ли напредује посао код куће?
Пазите, не градите себи кумира, иначе ће Вас Бог прво казнити у психичком погледу, а затим у спољашњим околностима.
Не љутите се што сам у писму В. забранио да било коме показује писма. Овај услов постављам свима. А и усмено сам у присуству свих говорио о томе за столом. Раније нисам схватао зашто су то захтевали и Варсануфије Велики и оптински старци, а сад из искуства знам колико штете бива од показивања писама другима. Људи су немоћни, и што се може рећи једноме, нипошто се не сме рећи другоме.
Опростите ми. Увек Вас помињем, волим и молим се за Вас.
Треба се старати о души, и у свим околностима на које наилазимо у свему треба да се препустимо вољи Божијој. Ово је делање за цео живот.
Кад и не бисте изашли на крај с послом, за шта мислим да постоји мала вероватноћа, свеједно не треба да се жалостите. Господ је мудрији од човека и води нас најбољим путем. Као што је небо далеко од земље, тако су путеви Моји далеки од путева ваших.Треба се покорити под руку Божију која воли и која је премудра, а не дизати буну – тада ће и бити мирно и овде и у будућности.
У здрављу остајте. Нека Вас Господ сачува и благослови.
Н[икон]. 24. октобар 1949. године
Драга ..!
Мир Вам. Журим да вам напишем неколико речи док се још види, јер нема струје, а и лампа је без стакла. Прочитао сам Вашу исповест о таштини и нисам у њој нашао ништа због чега бих се могао „удаљити“ од Вас. Ништа посебно нисте написали. Код Вас, а и код свих других, нема ничега чиме би човек заиста могао да се похвали. Сви смо далеки од Бога по свом животу. Шта имамо своје вредно, с чиме можемо подигнуте главе да изађемо на суд Божји? Па, све Вам је јасно, сами отерајте ове мисли…
Сваком човеку је таштина толико својствена да она буквално целог човека прожима, од спољашњег до најскривенијих дубина. А истовремено је то и најотровније својство, и с њим се у духовном животу не може учинити никакав напредак. Треба је сузбијати, а затим и уништавати, у сваком случају, треба непрестано пратити себе и свако испољавање таштине гушити скрушеношћу срца (уздахнути пред Господом од свег срца: „Господе, ево, опет је змија подигла главу“), с гневом га отерати и завапити Господу: „Господе Исусе Христе, Сине Божји, смилуј се мени грешном. Не желим, не примам, ослободи ме тога, даруј ми да увидим моја сагрешења“.
Прочитајте о таштини код Јована Лествичника, посебно гл. 5, 6, 7, 10, 11, 14, 17, 23-26, 31, 34, 38, 39, 41, 43, 45 и о гордости прочитајте гл. 1, 2, 5, 11, 16, 17, 20, 34, 38.
Прекоревајте себе за сваки прекршај и најмање заповести Божије, не допуштајући никакво самооправдање. Не заборављајте заповест Спаситељеву: тако и ви, када учините све што вам је заповеђено, говорите да сте непотребне слуге.А ми не само што не испуњавамо све заповести, већ ниједну не испуњавамо како ваља, а на сваком кораку смо спремни да се гордимо и размећемо. Нека Вам Господ помогне да се избавите ове змије! Али без труда и пажње према себи и мољења Господа за помоћ не можемо да савладамо овог најљућег и најлукавијег непријатеља. Испољавања таштине о којима сте писали врло су очигледна и груба. Постоје још тананији облици њеног испољавања, и да није помоћи Божије, човек би лако могао да падне у очајање. Ослањајте се на Јеванђеље и на пример Самог Господа Исуса Христа у борби са таштином и у стицању смирења.
Време ми не дозвољава да Вам више пишем. Кад пажљиво прочитам Ваша писма можда ћу написати. Не уздајте се у себе, већ у Господа, не само у великом, већ и у ситницама. Ми без Господа не можемо да учинимо ништа истински добро и корисно за себе, а привидно добро (односно све што је учињено без молитве и мољења Господа за помоћ) ће се, по категоричним речима Марка Подвижника, касније показати као штетно.
Остајте у здрављу. Нека Вас Господ чува.
Пишете: „Молим за ваше свете молитве.“ Свете су оне молитве које излазе из побожног, скрушеног и смиреног срца, а фарисејске (горде и таште) молитве не само што нису свете, већ су и гнусоба пред Богом.
Опростите ми. Спасавајте се, завршавајте посао, иначе ће га таштина ширити бескрајно и довести до срамоте.
Н[икон]. 5. децембар 1949. године
Многопоштована …!
Срећна Вам Нова година! Желим Вам да у Вама расте нови човек и достигне меру узраста Идеала, желим Вам успех и у спољашњем животу, а пре свега да завршите посао на време и ослободите психу од бремена, желим Вам да у духовној радости проведете празнике. Мир души Вашој, мир свима Вашим ближњима, мир свима, целом човечанству! Треба дочекати Начелника мира с миром у срцу. Али, како је тешко стећи овај мир! Како је човек променљив! Како много тога зависи од спољашњег света!
Чиме сте наљутили Ј. В. у З-у? Има неискусних лекара, који доводе човека у униније, чак и до очајања. Не треба обраћати превише пажње на то, већ се треба сећати примера оних који су пали до пакла и попели се на небо. За пад постоји покајање, које отвара врата у Едем.
Засад сам здрав. Од Т. нема писама. Очигледно да се увредила. Али ја сам већ престао да придајем значаја оваквим увредама. Исто толико и још више вређамо Господа, али шта да се ради? Треба више тражити духовно, а не људско, тада ће све бити добро. Жалио сам све, али сам сам немоћан да свима угодим.
Опростите. Будите здрави и у свему срећни и мирни. Не заборављајте ме.
Н[икон]. З1. децембар 1949. године
Драга ..!
Мир Вам! Како Ви гледате на 1. март? Мој савет је: како Вам драго, али ипак се треба отарасити посла, предати га на време. Ако је потребно, немојте одбити помоћ сарадница. Можда ћете касније и Ви њима нечим помоћи.
Драго ми је што је Вашој мами мало боље. Пренесите јој поздрав од мене и Божји благослов. На велику жалост, никако не могу да се сетим у чему се састојао разговор с Ј. Н., и зато ништа не могу да кажем. Али људи уопште, чак и подвижници, доспевају под утицај демона. А шта да се каже о потпуно незаштићенима, који увек творе вољу демона? Боље је не давати им оружје против себе, јер они могу да се покажу као оруђе оних који шкргућу против Ј. Н. зубима. Међутим, надајмо се да им Господ неће дозволити да јој учине зло, јер јој је намера била добра, а Господ гледа на наше срце и покрива наше грешке. Поздрав и благослов Божји њој и њеној мајци.
М. А. се захвалите. Нажалост, о њој баш ништа не знам. Господ нека је благослови.
Захвалите се Л. А. Пренесите јој: блажени милостиви, јер ће бити помиловани,ако милују ради Бога, из жеље да испуњавају Његову свету вољу, изражену у заповестима. У цркви ћу их помињати и вадити честице за њихово спасење. Не саветујем Вам да често путујете код ње, јер немате времена, и уз човекоугађање ће се уплести таштина, угађање стомаку и остали ситни и крупни демони. Увек можете да се изговорите болешћу.
… пренесите поздрав од мене, благослов Божји и жељу да не буде слушатељка речи Божије него извршитељка, јер само они који су окусили из искуства, како је добар Господ,постају верни ученици и следбеници Христови и стичу драгоцени бисер вере, наде и љубави, а тај бисер јесте Бог.
Увек ми је драго да Вас видим, али ми се чини да Ваш долазак у Г. треба ускладити с послом. Кад га предате дођите лака срца, са свешћу о испуњеној дужности. Ако не до 1. марта, надам се да ћете га предати до 26. марта. Нека Вам помогну у томе Господ и добри људи. Водите рачуна и о својим моћима.
Дрва смо набавили, иако с извесним непријатностима. Засад смо здрави. Ја скоро никоме не пишем и мени људи престају да пишу, само питају, ни сам не знам зашто, зато опет ћутим.
Помало ме занима зашто ми Ј. В. од лета ништа није написала и ниједном није свратила? Уосталом, чему радозналост? Какав сам ја духовник? Природно је, кад човек добро погледа, све може с тугом да оде, јер за духовно руковођење треба бити духоносан, а ми носимо у себи туђи дух и добро је ако се макар боримо сами, јер у нечему можемо да предупредимо оне који приступају борби.
Опростите ми и помолите се. Нека Вас Господ благослови и нека Вам помогне у делу спасења. Како спавате? Видим да је лоше, кад пишете да глава не бива свежа. Па ипак, треба да приморавате себе да свакодневно макар мало радите. Царство Божије се осваја са напороми у зноју лица свог јешћеш хлеб твој.И једно и друго захтева труд, напор, приморавање.
Господе, помози тужној слушкињи Твојој!
Н[икон]. 31. јануар 1950. године
Драга ..!
Добио сам већ два писма од Вас, а никако да одговорим. Шта да напишем? Сви знамо шта би требало радити, а то не радимо како треба, час због недостатка снаге, час због неких других разлога.
Ишао сам на позив у Козељск код болесних стараца. Били су на самрти, али су живнули, засад се боље осећају. Тамо сам провео десет дана. Вратио сам се 19. фебруара и сам сам се разболео. Три дана сам имао температуру 39,7°, само се повремено спуштала до 38,5° због тога што сам пио аспирин. Нисам ишао на службу чак ни 25-26. фебруара. Боље ми је, али ме боли грло, тачније носна шупљина (да ли постоји овакав термин?), носно-гркљанска шупљина. Саосећам с Вашим немоћима и свом душом Вам желим снагу и бодрост до завршетка посла. Нека Вам је Господ на помоћи.
У Козељску су се веома обрадовали, а и ја сам задовољан, видео сам се с многима. Видео сам Г. Њој нисам писао ниједном од кад је отишла. Нисам имао жељу. Она је то схватила и јако се узнемирила. Објаснио сам јој разлог. Дуго је била тврдоглава, али је била принуђена да призна да су њено устројство и речи били недопустиви за човека који је иоле духован.
Не знам да ли ћу се ускоро спремити да пишем В. Н. Пренесите јој поздрав од мене, благослов Божји, и пожелите јој да не изнурава тело неразумношћу у погледу јела, већ да га одржава способним за унутрашње делање.
Постоји неразумно уздржање због незнања, тврдоглавости, чак и гордости. Нека тако не буде с њом.
Како се осећа њен брат? Требало би да му одржи неколико добрих лекција из пристојног понашања у новим условима. Људи који су на то навикли могу да сматрају да се то само по себи разуме, а младом и неискусном човеку треба говорити и азбуку истине.
Будите здрави и срећни. Поздрав и благослов свима који ме познају и Вашој мами.
Како је Ј. Н.? Поздрав и благослов Божји њој и мајци.
Бог ће Вам све опростити све. Мени опростите ради Бога.
Пишите о себи и о послу.
Узгред буди речено, знате да је мати Г. И. имала тумор на усни? Јесенас су јој то одсекли, али је поново почело да расте. Једна монахиња јој је посаветовала да прави облоге од рендане шаргарепе, што је она и урадила. Резултат: „тумор се повукао и остао је ожиљак“. Медицинару, како Вам се то свиђа?
Не допустите да вама овлада нервоза, већ, радећи колико можете, све препуштајте вољи Божијој. Господ нас воли више него ми сами себе и боље зна шта је за нас корисно.
Неколико пута сте говорили и писали о Ј. В. и чак сте Г. И. о њој писали, али отворено признајем, нисам баш најбоље схватио о чему се ради и зашто се Г. И. узнемирила због њених разговора и којих тачно. Ја сам престао да се чудим и најневероватнијим стварима. Човек је пао, и микроби зла свашта могу да ураде. Мреже су непролазне за све осим смирених, а ради стицања смирења Господ и допушта да падну у најгрубље и најодвратније мреже они који на други начин не могу да га стекну. А без смирења не може бити успеха у духовном животу, а можда ни спасења.
Опростите ми. Нека Вам је Господ на помоћи. Пишите, а писма не очекујте.
Н[икон]. 8. март 1950. године
Драга ..!
„… је тешко на души.“ Тескоба код свих нас, по терминологији Светих Отаца, потиче од „страсти“. Ако хоћете да се избавите од ње, треба да се трудите да ослабите или искорените њене узроке. Историја је вечна, иста код свих, само не треба падати у униније, већ се смиравати, бити свестан своје кривице и слабости у борби и прихватати невоље, као што је прихватио благоразумни разбојник: достојно по делима мојим примам, сети ме се…Ако се будете тако односили према себи – стећи ћете олакшање, а убрзо и избављење. Бог се гордима противи, а смиренима даје благодат која се у души испољава као мир, радост, дуготрпљење, кротост и др.
Веома сам Вам захвалан за труд и распитивање око иконостаса. Нећу само ја, него хиљаде људи бити захвални оцу А. ако га преда нама. Наша средства не допуштају да га направимо сами. Господ нека га награди за добро дело. Без обзира на то да ли ће моћи то да учини или не, лично му се свом душом захваљујем за његову добру жељу, и биће ми драго да се лично упознам с њим и захвалим му се.
Нека Вам Господ помогне и нека Вас утеши.
Поздрав и благослов Божји Вама и свима које познајем.
Н[икон]. 23. новембар 1950. године
… мир и душевно и телесно здравље и спасење желим Вам!
Оно што сте писали о. В. подразумевајте и за мене. Дошли смо из Смољенска од управника, и мени је речено да обуставим пријем гостију. Молим све да се уздржите од долажења овамо. Духовне потребе нема. Знамо шта нам је чинити, колико можемо приморавајмо себе на испуњавање јеванђељских заповести, а кајмо се за прекршаје и недовољно делање – спољашње или унутрашње. До смрти нам је свима потребно покајање. Оно ће нас свему научити. Разговори и читања неће донети никакву корист без делања. Грехове можете да исповедате код било кога.
Хвала за пошиљку. Саосећам са О. В., помињаћу га.
Саосећам са Вама због телесних и душевних болести. Молитвом се тешите и крепите, а понекад читањем Светих Отаца и Јеванђеља.
Жао ми је због онога што чујем за Ш. Она није у праву што се тиче схватања мојих речи. Уосталом, није познато колико сте тачно успели да их пренесете. У складу с тим ће и бити одговор. Пренесите јој срдачан поздрав од мене и реците јој да јој желим све најбоље. Нека се макар понекад сети будућег живота и нека не заборавља у потпуности Крст Христов. Две лепте понекад бивају много драгоценије од многих блага. Господ нека је благослови, упути и спаси.
Све вас, односно маму и С., помињем. Господ нека Вас укрепи и упути на свако добро. Спасиће се онај ко претрпи до краја. Немојмо диктирати Господу, већ уселимо у срце покорност Господу и преданост Његовој светој вољи. Господ нас води најлакшим путем ка спасењу, саобразно нашим својствима, силама, околностима и др. и др. А слепац не показује пут ономе ко види.
Опростите ми и помолите се за мене. Поздрав мами. Захвалите се Л. А. Ганула ме је њена пажња. Можда ће нам поћи за руком да се видимо. Господ нека Вас благослови.
Н[икон]. 17. децембар 1951. године
Поздрав свима које познајем.
Мир и спасење Вам желим, драга …!
И да се свом душом радујете, да будете здрави и телом и душом и напредујете у свему. В. Н. је показивала писмо од Вас. Ваша мама јако болује. Жао ми је, нека јој Господ помогне, нека јој подари трпљење и оздрављење. Знам да је и Ваше здравље лоше. Али шта да се ради? Или имамо веру, и тада се треба препустити у руке Божије, носити без роптања свој крст и унутрашњи и спољашњи; или живимо без вере. У том случају, наравно, природно је да се човек из све снаге труди да збаци крст, што ипак не успева никоме, већ тај крст постаје само још тежи.
Не правите своје планове, а ако их и направите, не покушавајте да их остварите по сваку цену, својим силама. Свеједно неће бити онако како мислите и желите, већ онако како Господ буде сматрао да је за Вас корисно. Мало је веровати у Бога (и демони верују), већ треба творити Његову вољу, треба се препустити Његовом Промислу, треба се одрећи, тачније, треба се стално одрицати своје воље ради воље Божије, треба, дакле, поступати по заповестима Божјим (то и значи творити вољу Божију). А за кршење се кајати увек, непрестано, до саме смрти, признајући за себе да смо дужници који не могу да плате дуг пред Богом и молити за милост Божију попут цариника и благодарити Богу за све, за спасење света и за сопствено спасење, јер је Господ заиста учинио и чини све да би спасио цео свет и свакога понаособ.
Господ би хтео да све обасипа Својим даровима, али не можемо да их примимо без штете по себе, зато Он и не може да нам их да. Само руком смирења човек може да прими дарове од Господа, каже преподобни Исак Сиријски; а у нама нема смирења, у свему је наше „ја“, наш егоизам, утврђивање себе, а не одрицање, по речи Господњој: „Ко се одрекне овде, на земљи, себе и својих, још овде ће добити стоструко, а у будућности – вечни живот“. Значи, за стицање жељеног постоји један пут – стицати смирење, одрицати се себе, без роптања примати из руке Божије оно што нам буде послано.
Поздрав Вашима и благослов Божји свима које познајем. Мир свима вама.
Н[икон]. 18. септембар 1953. године
Многопоштована..!
Питате за моје мишљење о крштењу. Ево га: никад не радите, не говорите, не саветујте никога ако не пита. Чак и кад Вас замоле, треба саветовати или радити кад човек прво добро расветли ствар; дубоко размислите о ономе што се тиче човека који за то моли.
Здраво остајте. Хвала на труду. Ваш сам дужник. Поздрав Вашима. Господ нека благослови све вас.
Х[икон] 1. јануар 1958. године
Мир Вам, ..!
Примио сам Ваше писмо. Ј. Ф. се сећам, захваљујем се и молим је да и она мене не заборави. Икону преподобног Серафима бих узео с радошћу и великом захвалношћу или за себе, или за цркву. Узмите, ако можете, и купите јој неки поклон. Она неће узети новац за њу. Потрудите се да га лепо упакујете и пошаљете.
Сад мала поука: не говорите рђаво ни о ком и нигде, мислећи да тиме (лукаво и др.) некога исправите. Видите како су језици (Ваш, Л., Р., В.) много зла учинили и још ће више учинити ако их не будете обуздавали. Ми себе не умемо да спасимо, а како онда да исправљамо и спасавамо друге?
Хвала Вам за труд и бригу.
Поздрав свима Вашима. Желим да међу вама свима завлада мир, да једни других бремена носите и тако испуните Закон Христов.Сви су криви, зато сви треба и да опраштају једни другима. Још једном Вам се захваљујем. Поздрав и благослов Божји свима.
Н[икон].
…! Мир Вам и спасење!
Поздрав мами и свима Вашима. Господ нека све благослови и упути. Сви треба да држимо језик под два кључа, тада ће нам бити лакше да живимо. Не узимајте на себе улогу учитељице, већ себе сматрајте сестром и не учите, саветујте ако вас питају, али не по свом мишљењу, већ по мишљењу Светих Отаца. Иначе ћете много себи нашкодити не доневши корист ни другима. Опростите.
Н[икон]. 28. јануар 1958. године.
Драга ..!
Примио сам Ваше писмо. Не би требало одговарати на њега, али тада бисте помислили да сте ме увредили, зато сам одлучио да вам нешто кажем као одговор.
- У Вашу свест треба да се уреже мишљење да никако не могу да руководим у духовном животу, да не сматрам себе ничијим духовним оцем и никога не сматрам за своје духовно чедо. Зашто? Зато што видим да не само што нисам способан за духовно руковођење, него у читавом животу нисам видео никога способног за то, чак нисам видео ниједно „чедо“ способно за послушање и за живот под руководством духовног „оца“. Можда отаца и нема зато што више нема способне деце.
- „Ако желите да имате непријатељско мишљење о мени можете да слушате Л.“ – тако пишете. Овом реченицом на најбољи начин потврђујете моју мисао у тачки 1: духовни отац ствара мишљење о свом чеду на основу туђег празнословља и осуде (тако испада по Вашем мишљењу), а дете сматра свог духовника способним да суди о својој деци на основу мишљења других. Како би он могао да руководи њима?
Ради Ваше информације: Л. о Вама ништа лоше није говорила ни мени, ни нашима.
- Следећом реченицом поново потврђујете моју тврдњу из тачке 1, тачније, наводите речи Л.: „Сви Вам говоре да је отац рђав свештеник и пастир“. Ја ћу рећи исто о себи, само мало другачијим речима: „Ја сам врло лош пастир и још гори човек“. Заиста је тако и више него тако. Јасно је да никоме не могу бити духовник.
- Пишете да сте имали и да имате право да судите о Л. и другима. Очигледно, мислите да о Л. имате право да судите јер сте јој духовна мати, а о другима – без икаквог основа. На то ћу Вам рећи: немате никаквог права да судите, а још мање да говорите свој суд другима, јер је то забранио Сам Господ. Последице Вашег суда то доказују. По њиховим плодовима ћете их познати. Плод Ваших речи је свеопшта збрка.
- Колико знам, отац В. се на Вас није наљутио због Р., већ због нечег другог, што би Ви сами требало да знате. Ја то не знам.
- Молим за опроштај због тога што сам Вас због празнословља негде назвао ненормалном. Ви одлично знате због чега: због позе, сплеткарења и сличног. О томе сам Вам лично насамо и у присуству других говорио и молио Вас да то убудуће не чините. А Ви или не слушате или не можете да престанете. Прекините да то чините, и нико Вас неће називати ненормалном.
- Пишете: „Дошла сам код Вас не као духовно мала и с не малим достигнућима (Ви сте подвукли), са знањем Бога, непријатеља, неба и пакла…“
Ужасавам се и дрхтим. Опростите што се нисам односио према вама са страхопоштовањем. Може да ме оправда само то што и тада и сад не само што видим себе као малог и као човека који нема никаквих достигнућа, никаквих знања о Богу, паклу и небу осим сувих догмата, већ сам и свестан да пропадам и због кршења свих заповести, да сам недостојан не само неких достигнућа и знања, већ чак и звања хришћанина, а тим пре чина јереја. Ово Вам говорим искрено, јер осећам да сам такав.
Пошто духовног може да спозна само духован, односно онај који се налази на истој висини, ја, пошто сам нико и ништа, нисам ни могао да појмим Вас и Вашу узвишеност и односио сам се према Вама као према обичном човеку. Опростите ми то, Христа ради. Кад бих био способан за послушање, са сузама бих Вас молио да будете моја духовна мајка и руководилац, али због неспособности и старости више не могу да будем искушеник. Мислим да је и овом тачком 7. доказана тачка 1.
Закључак: бићемо пријатељи, ако се спустите до мог нивоа. Али никако не могу да дозволим да себе називате мојим духовним чедом, а мене духовним оцем. Или ћете наћи духовног оца и родитеља по својим годинама, или идите другим путем, којим сте достигли ону духовну висину о којој пишете.
Нека Вам је Господ на помоћи! Спасавајте се! Не заборављајте и мене у Вашим светим молитвама. Поздрав свима и Божји благослов.
Н[икон]. 3. март 1958. године
Драга ..!
Добио сам Ваше писмо о болести Љ. Увек је се сећам. Иако сви, велики и мали, неизбежно морају да напусте овај свет, ипак, кад ово предстоји нама блиском и драгом човеку, и нехотице свом душом протестујемо против тога. У сваком човеку у дубини његовог бића лежи свест о сопственој бесмртности. Он заиста и јесте бесмртан, а оно што називамо смрћу јесте ново рођење у други свет, прелазак из једног стања у друго, и за већину хришћана, несумњиво боље, бесконачно боље. Ево због чега и не би требало туговати кад се човек приближава смрти, већ се пре радовати, али ми или мало верујемо у будући живот, или нас овдашњи живот чврсто држи.
С духовне тачке гледишта требало би се радовати за Љ. Господ јој омогућава да се припреми за будући живот, али ме хвата и страх – да не почне да ропће, да не покаже малодушност. О, кад би се она смирила, кад би се свим срцем обратила Богу, искрено се покајала за све своје грешке и с вером и свештеним страхом причестила Светим Тајнама! Тада би смрт за њу постала радост, ново рођење, одлазак код Онога Ко је воли свом душом, Ко је чека како би је испунио савршеном, бесконачном радошћу, коју око не виде, ухо не чу, и у срце човеку не дође.
Пренесите Љ. моје дубоко саосећање и велику жељу да превлада тугу смрти и да лако и радосно пређе у будући живот, нашу истинску домовину, која нам је припремљена од стварања света, где ће човек постати сличан Анђелима, где ће његово лице заблистати, попут сунца.
Такође јој пренесите: због тога што се она, не познајући ме, много година према мени односила с љубављу, никад је нећу заборавити, без обзира на то да ли ће још дуго живети или ће ускоро умрети. И после смрти ће ми бити драга. О! Кад бих имао смелости да кажем да ће моја душа увек бити поред ње и овде и у будућем животу!
…, погледајте Љ. у очи са свом љубављу коју гајите према њој, помазите њену косу, лице и хиљаду пута пољубите њене руке – то ће бити од мене. Са нама је Бог!
Ако човек може да воли и љуби човека, каква је тек љубав Божија према нама, ако Га је она ради нашег спасења одвела на Крст! Зато, нека се Љ. не плаши, нека се нада у безграничну љубав Божију!
Нека Љ. оправда своје име и осети извесну љубав према Богу, Који је и због ње претрпео ужасне муке, увреде и смрт на Крсту. Тада ће небеска Љубав земаљску Љубов[13]учинити својом рођеном кћерком, заједничарком славе и блаженства Божанског живота. Своју љубав према Богу треба доказати трпљењем боли растанка с овим светом, трпљењем мукотрпне болести без роптања, како бисмо постали заједничари Христових страдања. Ако пак с Њим страдамо, с Њим ћемо се и прославити.
Још понављам: Љ., моја душа је с Вама, из све снаге Вам жели оно што је горе написано. Трпите, не ропћите, ако вере почне да понестаје, говорите: „Господе, желим да верујем, желим да будем истинска хришћанка: Господе, помози моме неверју!“ И Господ Вас неће оставити!
Х[икон]
…!
Врло Вас молим да ме извините што сам Вас узнемирио молбом да сместите негде мог познаника… Он је добар човек, али је пао у руке непријатеља. Почео је много да пије. Зато му је Господ послао болест, која ће му можда помоћи да се ослободи вотке. Он има веома добру жену, хришћанку. Обећава да ће престати да пије и да ће потпуно променити живот ако се избави болести. Имам све основе да верујем у то. У сваком случају, треба му помоћи ради Бога и спасења душе. Ако Ј. Н. одбије да га лечи и каже да треба да се оперише, молим Вас да га негде сместите. Возите се таксијем кад треба. Он ће Вам сам понудити новац. Немојте одбијати. Бићу Вам много захвалан.
Поздрав и благослов Божји свима.
Н[икон].
Драга ..! Мир Вам и спасење!
Како сте? Како је Ваша мама? Пренесите јој поздрав и благослов од Господа.
Пишем Вам због једне ствари. Ових дана сам узео књигу преподобног Исака Сиријског и веома сам се зачудио. Књига није моја, а ниједном је нисам погледао, чак ни кад сте је донели. Моја књига је с фотографијом, чини ми се да је издање из 1911. године, са детаљним индексом у прилогу. У овој књизи тога нема, издата је 1893. године. Моја књига се сродила са мном. Код мене је од 1917. године, целу сам је читао, мислим, најмање петнаест пута. Драга ми је. На средини књиге две странице имају флеке од мастила негде при дну. Некоме сам је давао на читање, и ту је исфлекана. Узгред буди речено, имао сам Макарија Египатског, неко га је узео у мом одсуству и није ми вратио. Тако се ради код нас у Русији.
Молим Вас, напишите ми кад поразговарате с „њом“ (не знам њено име). Чекаћу одговор.
Остајте здраво. Поздрав свима које познајем. Благослов Божји нека буде на свима. Мислим да ћу у октобру доћи у Москву.
Н[икон]. 18. фебруар 1960. године
Драга ..!
Желим Вам мир и свако добро за Нову годину. Шта ли ће нам она донети?
Хвала Вам на писмима. Иако сам не пишем, Ваш живот ме занима. Желим свима свако добро, односно спасење.
Ево Вам нове мисли: као што нам је жао због сваке грубе речи, због мале непажње коју смо учинили према умрлом човеку (као што Ви сад жалите због С.), тако нека нас боли срце и у односу на сваког човека, кад се оно открије, било да је то овде или после смрти. Срце се још више него због других грехова сакрушава због грехова (чак и најмањих) против сваког ближњег, а не само најрођенијих.
Тешко нам је у храму. Треба претрпети и то. Сви смо здрави, сви кашљуцамо и жалимо се на време.
Поздрав и благослов Божји Вама и Вашима, нарочито мами. Сви наши Вас поздрављају.
Н[икон]. 23. јануар 1962. године
ЗАШТО ТОЛИКО ЉУДИ УМИРЕ ОД РАКА?
Драга…! Мир Вам!
Веома саосећам са Вама, због тога што се умарате и тешко излазите на крај са својим кућним пословима и др.
Хвала Вам на писму. Врло ми је жао Љ. Пренесите јој од мене захвалност, благослов Божји и дубоко саосећање. Како бих желео да олакшам њено стање! Али, шта да се ради? Морамо да се покоравамо путевима Божјим. Међутим, категорично желим да страдања у њој не пробуде роптање и неверје. Нека Божија милост и љубав покрију њене грехове. Јасно је да постоји посебна Божија одлука за то да већина људи умире од рака. Болест је неизлечива и оставља време за покајање. Ево због чега је рак данас тако раширен.
Како је здравље Ш.? Ако она буде имала рак, то ће бити много теже него код Љ. А., јер ће оставити двоје деце. А и како да се растане од њих? Дај Боже да још подигне децу на ноге. А каква ће она бити? Можда ће још већу невољу имати ако одрасту и не буду онаква каква треба да буду.
Моје здравље је у истом стању као што је било кад сте Ви били овде.
Нека Вас Господ чува!
Н[икон]. 18. новембар 1962. године
Мир Вам, путнице, и спасење!
Добио сам Ваше писмо. Драго ми је што су Вас добро примили и сместили; још ми је драже што се испоставило да су људи тамо добри. Иако не задовољавају у потпуности, јер их још не знате како треба, а и не смемо да тражимо од људи оно што бисмо ми хтели. За једну реченицу о новим познаницима би Вас требало изрибати, али се за први пут може опростити, ако се покајете.
Не свиђају ми се речи: „Понекад ме напада тако ужасна туга и безнадежност…“, „сама ћу се потпуно и безнадежно заглибити…“ Да ли тачно описујете своје стање? Ако је тачно, односно без преузвеличавања и мешања различитих стања, ипак се поставља питање: чиме је ово стање изазвано? И сами знате да разлози могу бити многобројни. Духовно незадовољство не сме да резултира таквим стањем. Опростите, дајем Вам савет који нисте тражили: будите врло строги према себи у различитим унутрашњим стањима. Човек може да вара и обмањује себе, да превари и свог духовника и да се заиста углиби у прелест, која и јесте самообмана. Засад је доста о томе.
„Сама ћу се потпуно и безнадежно заглибити…“ Ви још нисте сами, него с Богом. Не уздајте се у кнезове, у синове људске… Иштите најпре Царство Божије, а све остало ће вам се додати.Све – и материјална сигурност, и књиге, па чак и људи, све може да послужи делу спасења. Небо и земља ће проћи, а речи Моје неће проћи, каже Господ. Само да човек не отпадне од Бога, да не почне да преплиће с делом спасења разноразне земаљске тежње, а што је најважније, лаж.
Што се тиче људи искусних у духовном делању, може се навести мишљење Игњатија (Брјанчанинова) и многих других да се они у данашње време тешко могу наћи. Добро је ако се нађу истомишљеници. Подршку углавном треба тражити у књигама. Ако се нађу истомишљеници и искуснији, макар због година, њихов савет треба искористити, и то с расуђивањем и провером. Пут спасења је једноставан: веруј у Христа, испуњавај заповести (овде спада и стална молитва) и кај се за најмање кршење било које заповести. Посебно не треба осуђивати или жалостити ближње.
Исповедајте се и причешћујте што је могуће чешће. Боље је исповедати се код јеромонаха него код мирских свештеника. Ми сами компликујемо пут спасења својим страстима, лажју, самооправдањем и самообманом. Обнажујте своју душу до краја пред Богом, откривајте Му своје немоћи и Господ ће опростити, упутити и утешити онако као што не можете ни да замислите.
Господ нека Вас благослови и упути на свако добро.
Са жељом за спасење, ј. Н[икон] 20.јануар 1958. године
Упознали сте ме са спољашњом страном Вашег живота, а о унутрашњој ништа не знам, судим само по неким Вашим реченицама. Ако у нечем погрешим – опростите. На пример, упорно желим да Вам кажем: никад не говорите рђаво или иронично ни о коме, или бар о онима који тамо живе. Ваше речи могу бити пренете чак не због злобе или непријатности, већ просто због непажње или у виду шале – и ето, стекли сте непријатеља. Ради Бога и Ваше користи и среће, испуњавајте ову молбу и тамо, и на сваком месту.
Н[икон].
Мир вам,… и спасење!
Не падајте у униније кад видите да сте рђави. То није лоше. Сви носе у себи старост првог Адама, без обзира на то да ли то виде или не. У Вама још нема духовног виђења својих грехова, то је ствар будућности. Довољно је ако сте свесни и осећате неке грехове од којих и треба да се очистите покајањем. Сви смо тако тешко пали, грех се тако дубоко угнездио у нама, он је тако разноврстан, често је танан и отрован, да су се свети угодници кајали и плакали до саме смрти. А и Господ није поставио границу покајању.
Покајањем се чисти душа, а испуњењем заповести се у њу привлачи благодат Божија.
Питате шта да радите у датим околностима. Ако желите, покушајте да испуните следећи савет.
- Засад живите испуњавајући своје обавезе на послу на најбољи начин.
- Сматрајте да сте испод свих и трудите се да све услужите колико год то можете. У сваком случају, никога не вређајте, ни речју, ни мишљу, ни спољашњим изгледом. Не осуђујте никога ни сами, а још мање с неким; а кад се пружи прилика и могућност – чините човеку добро.
- Трудите се да пазите на себе и да сваког тренутка, и делом, и речју, и помишљу испуњавате јеванђељске заповести, одагнавајући сваку греховну помисао и свако маштање призивањем имена Господа Исуса Христа.
- Сваког дана, уставши из постеље, испуњавајте следеће правило, које је епископ Игњатије (Брјанчанинов) дао некој девојци која је пожелела да изучи хришћанство на делу (у даљем тексту Игњатије Брјанчанинов): „Двадесет метанија, на свакој метанији молитва „Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме, грешну“; двадесет појасних поклона с истом молитвом; десет метанија, на свакој метанији молитва: „Пресвета Владичице моја Богородице, спаси ме грешну“. Десет појасних поклона с истом молитвом. Пет појасних поклона с молитвом: „Анђеле Божији, Чувару мој свети, моли Бога за мене грешну“. Пет појасних поклона с молитвом: „Сви свети, молите Бога за мене грешну“.
Укупно 70 поклона, од чега је 30 метанија и 40 појасних. Ако нађете да је број ових поклона за Вас мали, можете да додате, сразмерно снази, неколико поклона са Исусовом молитвом.
Међутим, правило треба одмерити тако да сваког дана буде исто. Свети Оци су рекли: „Боље је мало делање, али стално, него велико, које се међутим, убрзо прекида“.
После овога читајте јутарње молитве, Апостол и Јеванђеље. Ако у току дана уграбите слободан тренутак, можете да поновите правило с метанијама или да начините само двадесет метанија и двадесет појасних поклона с Исусовом молитвом.
Увече треба опет почињати од метанија по горе наведеном редоследу и броју; после њих треба читати вечерње молитве и Јеванђеље. Кад легнете у постељу, треба да се сетите смрти, чија је слика овај привремени сан и да, одрешивши се свих помисли и снова, тонете у сан с Исусовом молитвом“. (довде је Игњатије Брјанчанинов)
Сећајте се речи Спаситеља: научите се од Мене, јер сам кротак и смирен срцем, и наћи ћете мир душама вашим.Научите се, учините заповести Христове уделом целе душе (а не само сећања), да би се оне огледале у свим помислима, речима, делима, у целом животу – тада ћете заиста постати ученица Христова, разумећете чуда од закона Његовог, наћи ћете спокојство души Вашој.
Даље одговарам на поједина питања из Вашег писма.
Господ Исус Христос је дошао на земљу и донео Своје Јеванђеље с тим да закваси душу човека новим, Божанским квасцем и учини нас Својом децом, богатом по благодати. Богови сте и синови Вишњега сви, иако сте се прибројали стоци неразумнојсвојим плотским страстима. Треба се борити против њих уз помоћ Божију, у сваком случају треба препознати њихово присуство у својој души, оплакивати свој пад и преклињати Господа, попут цариника, за помиловање.
Кад у извесној мери спознате себе и схватите своју немоћ да постанете онаква каква треба да будете, престаћете да осуђујете, а тим пре да презирете било кога.
Од себе и од ђавола се никуда не може побећи. Не треба бежати, већ се борити уз помоћ Божију. Своју борбу, добродетељи (врлине) и своје душевно устројство треба крити од свих, откривати их само духовнику или духовно искусном човеку, иначе можете и себи јако да нашкодите и друге да саблазните.
Драго ми је што обећавате да се нећете подсмевати ближњима, али одмах користите следећи израз: „неки запањујуће добар и квалитетан (?) човек“. Да ли је то иронија или непознавање руског језика?
Ви сте у годинама у којима због природног поретка и приликом распаљивања од стране демона у Вама може да се појави много незадовољства, несвесне туге и сличног. Демони ће вас приморавати да се селите са једног места на друго, да живите „као сви“, да уређујете своју земаљску срећу и др. Ето, предстоји Вам да начините избор. Боље је изабрати оно што одговара снази и жељи душе него преко тога, а затим се оптерећивати и падати у униније. У Јеванђељу се каже да човек, пре него што почне да гради, треба најпре да израчуна да ли има средстава за то.
Све ће Вам се додати,ако будете активно тражили Царство Божије,а не седели скрштених руку и чекали, јер је речено: тражите, куцајте, молите– а није речено: лезите и чекајте и све ћете добити.
Ако не будете лукави и ако не будете лагали пред Богом, пред собом и преда мном, никада Вас нећу одбацити, и иако ништа добро не чиним, радо ћу поделити с Вама све што знам.
Још једном саветујем: кријте од свих своја душевна стања, све волите, молите се за своје непријатеље (макар умом, ако Вас срце не слуша), и Господ Вас неће оставити.
Остајте у здрављу. Нека Вас Господ чува, благослови и упути на свако добро.
Н[икон]. 8. фебруар 1958. године
Мир Вам, ..!
Добио сам Ваша испуњена немиром писма. Немојте да Вас узнемирава то што сте примили нову дужност. Преподобни Варсануфије Велики каже да на основу околности треба видети вољу Божију о нама. Ви сами ништа за себе нисте смислили. А породици треба помоћи свим снагама. Нека Вам је Господ на помоћи. Немојте да се секирате због тога што ће Вам остати мало времена за себе. Свесни сте своје апатије, иако имате релативно много слободног времена. А може да се догоди да уз мање слободе апатија нестане. Сами не можемо ништа да учинимо или да освојимо на силу. Треба освајати смирењем и покорношћу вољи Божијој. Бог се гордима противи, а смиренима даје благодат.
А како човек да се смирава? Он сам не може да стекне ово својство. Треба у свему: и у ситницама, и у крупном – да спознајете своју немоћ и ограниченост, своју слабост, своју „старост“ и „телесност“ и да свако њихово испољавање употребљавате на своју корист – да прекоревате себе, да сматрате себе непотребном и рђавом слушкињом Божијом, којој је стално неопходно милосрђе Божије и помоћ Његова. Добро је ако видите своје недостатке: они су много гори и много их је више него што видите, али због тога не треба да падате у униније, безнадежност или чак очајање. Ово треба да води ка смирењу и доводи све оне који теже Господу. Управо на овакво стање се односе речи: ономе који љуби Господа све користи на добро, односно служи на душевну корист. Без недостатака и слабости бисмо се погордили.
Што се тиче разумевања ових или оних књига: ни место, ни човек неће помоћи ако сам човек не дорасте до разумевања. Принуђивањем себе на чињење јеванђељских заповести и покајањем за сваки грех људска душа се чисти и духовно узраста. Нема другог пута.
Немојте мислити да ја могу да Вам будем од велике користи. Само због година и неизбежног овоземаљског искуства могу да поделим с Вама ово искуство, ако то буде потребно. А оно руководство које је потребно и Вама и мени тешко да се данас било где може наћи. Ја га за цео живот нисам нашао и руководим се само књигама, а знате које нарочито ценим.
Да би из семена израсло дрво и дало плодове, потребно је време; да би стари човек ускисао новим квасцем треба још више времена и труда. Насилно се процес не сме убрзати, може се само нашкодити вештачким мерама. А Господ зна шта је корисно и потребно човеку, и ономе ко тражи даје ово упркос његовој жељи, јер човек често погрешно не жели оно што му је у дато време потребно.
Господ нека Вас упути на свако добро. Носите бремена људи, никога не осуђујте, чините свима добро колико можете ради Господа и којом мером мерите и Вама ће Господ измерити,мером препуном и стресном.
Не секирајте се ни због чега, уздајте се у помоћ Божију. Господ нас љуби и воли вас више него ми сами себе. Свако добро жели Вам
Н[икон]. 25. март 1958. године
Христос васкрсе!
Добио сам Ваше писмо које одише унинијем. Ви знате духовни закон: кроз многе невоље ваља нам ући у Царство Божије; у свету ћете имати жалост; трпљењем(невоља) спасавајте душе својеи др. Ово чврсто треба да усвоји сваки верник. Богочовек је претрпео пљување, бијење, шамаре и друге увреде, страшни Крст и смрт; Мајци Божијој је оружје проболо душу и вртело се у Њеном срцу за све време страдања Спаситељевог. Шта су претрпели апостоли, мученици, исповедници, преподобни и други истински Христови следбеници?
Ако ко хоће да за Мном иде, нека се одрекне себе и узме крст свој и за Мном иде.Ако искрено желите да следите Исуса Христа, нема другог пута осим онога на који је Он указао: и спољашњих невоља и телесних болести и сталне борбе са својим страстима, које се испољавају на најразличитије начине. Постоје очигледне страсти: чревоугодије (стомакоугађање), разноврсне пројаве блуда, среброљубље, туга, униније, гнев, таштина, гордост, неверје, завист, лажљивост, осуђивање ближњих и др. и др. Са свима њима Христов ученик мора да се бори постепено, да побеђује и да побеђује, а ово захтева улагање напора, трпљење. Ово често бива право мучење, крст, од којег се никуда не може побећи. Ту постоји следећи избор: или им се човек без борбе препушта и издаје Христа, изабравши свет и његов живот, или се бори, пати и тако духовно расте.
Ваше стање на које правите алузију је такође страст, својство старог човека, али се она по лукавству непријатеља, који се увек крије, замаскирала и искомпликовала разноразним примесама. Иако су демони помрачени услед пада, они су у извесној мери сачували свој анђеоски ум и друге способности. Одлично су проучили човекове физичке и психичке особине, имају приступ телу и нервима, човековом мозгу; они делују и на душевне особине и манифестације, увек их окрећући на зло и погибао човекову. Пошто човек види очигледне страсти, као и штету од њих, демони се труде да све помешају, да придају посебан значај човековим осећањима; они појачавају једно, слабе друго, да би увели човека у заблуду, да би страсти придали посебна, дубока значења, привлачну спољашњост и др. и др. Безбројна су њихова лукавства, сплетке, лаж, најразличитије методе за превару и погубљење човека.
Ми, неискусни почетници, који немамо духовне руководитеље, треба да знамо једно: сами себе не можемо да савладамо и да победимо страсти и демоне, али се ипак треба борити с њима онолико колико то можемо и непрестано за време пада треба да призивамо Господа у помоћ. Опколивши, опколише ме(непријатељи и страсти) и именом Господњим противљах се њима.Ни Ви сами својом снагом нећете победити, а тим пре не може да Вам помогне други човек, већ само Господ. Дакле, треба се више молити са страхопоштовањем, са скрушеношћу срца, исповедајући Господу своје грехове, страсти и своју слабост и молећи за опроштај и помоћ. Од таквог делања брзо ћете осетити спокојство и мир душевни, извесно смирење и одлучност да све трпите ради Господа и ради свога спасења.
Рећи ћу неколико речи о Вашем стању, за које као да сте склони да сматрате да припада само Вама, тачније о осећању усамљености, напуштености и др.
Нисам срео ниједну девојку или усамљену жену која не би патила због тога. То се очигледно крије у женској природи. Господ је после пада рекао Еви: Воља ће твоја стајати под влашћу мужа твојега.Очигледно да управо ова жеља (не само телесна, већ у још већој мери психичка, а понекад искључиво психичка) делује у свим усамљеним женама, преламајући се и украшавајући се несвесно на најразличитије начине. Пошто је узета од Адамовог ребра, њу вуче њено пређашње место, да би створила једног целог човека. Не вређајте се што Вам то пишем, већ анализирајте своја стања. У сваком случају, то су својства старог човека и не треба малаксавати у њима, већ се треба борити постом, молитвом, умереним читањем Светих Отаца и Новог Завета, а понекад и физичким радом и замором. Засад завршавам на овоме. Господ нека Вас упути на свако добро, нека Вас благослови и помогне Вам да нађете свој прави пут, и да њиме дођете до Царства Божијег!
Н[икон]. 17. аирил 1958. године
Слушкињи Божијој … – радујте се!
Опростите што Вам нисам одмах одговорио. Пре свега Вам много хвала на уљу. Добро дело сте учинили. Господ Вам платио.
С правом се жалите на себе. Милост Божија према Вама огледа се у томе што сте свесни својих недостатака. Шта би било кад бисте себе, и поред њих, сматрали добром? Свест о сопственим греховима је први ступањ према победи над њима. Зато је Ваш закључак: „… не бацати бисер… и на пушкомет…“ и т. сл. – лажан. Не тражите од себе пре времена оно што ће сигурно доћи у своје време ако будете ишли правим путем. Нећете захтевати од детета да за годину дана усвоји науку средње и више школе; не сме човек, када тек посади семе јабуке, да очекује плодове исте године. Како Ви, као дете по унутрашњем човеку, захтевате од себе својства одраслог? Најстрожим забранама с претњом казне или потпуне јаловости нам се брани да пре времена тражимо узвишена стања.
Прави пут који води ка спасењу – у малом и у великом, у унутрашњем и спољашњем животу, треба поступати по заповестима Христовим, а прекршаје исправљати искреним срдачним покајањем. А пошто је Сама Истина рекла: без Мене не можете чинити ништадобро – треба што је могуће чешће обраћати се за помоћ и исцељење нашем Спаситељу, односно треба се чешће молити спољашње и унутрашње, молећи час за помоћ, час за опроштај, откривајући све своје немоћи и своју слабост. Ако будете тако радили, научите се молитви цариниковој: „Боже, милостив буди мени грешном”, а затим и Исусовој молитви.
Не осуђујте никога, већ пожалите сваког грешника, јер и њега Господ воли и жели му спасење, као и Вама. Не сме се осуђивати и презирати онај кога Господ оправдава и воли. Каквом мером мерите, онаквом ће вам се мерити.
Слажите у срце Ваше речи Духа Светог из Јеванђеља и Светих Отаца.
Нека Вас Господ упути на свако добро. Не падајте у униније ако упаднете у неко искушење или грешку. Ономе који љуби Господаи ономе ко Га тражи све користи на добро…Мир Вам и спасење!
Ваш сапутник на путу ка вишњим обиталиштима,
Н[икон].
Јун 1958. године
… Здраво да сте!
„Тешко ми је да помислим да се љутите на мене, иако имате разлога.“ Чиме је изазвана ова Ваша реченица? Ја не само да се не љутим, већ веома саосећам с Вама, волим Вас и свим срцем Вам желим да кренете правим путем, да непоколебљиво идете њиме и достигнете циљ – Царство Божије.
Међутим, још треба да знате да је овај пут у нашем срцу; другим речима – лествица о којој тако детаљно пише преподобни Јован Лествичник. Укратко речено: истински духовник доводи до Бога кроз смирење. Научите се од Мене, јер сам кротак и смирен срцем, и наћи ћете спокој душама вашим. Наш спокој није у промени места или других спољашњих услова, већ у унутрашњој промени, у стицању кротости и смирења.
А ова својства се не могу стећи у осамљености или тамо где нас сви воле и поштују. Господ зна шта да нам пошаље као помоћ за спасење. Примајмо из руке Божије све што нам се деси и трпимо оно што нас је задесило док Господ не изволи да промени такво стање. Мајка се не брине за своје дете онако као што се Господ брине за нас.
Господ нека Вам помогне да „усмерите пажњу на право зло“, као што пишете и, како мислим, правилно разумете, да га искорените из срца и посејете у њему добро!
Благослов Божји нека увек буде с Вама.
Н[икон]. 26. август 1958. године
Врлином испуњена..!
Благодарим Вам за то што сте се у моје име поклонили Игњатију (Брјанчанинову). Ових дана су моје мисли често летеле к Вама, нисам то могао да објасним. Сада схватам. Мислим да је и владика Игњатије поменуо Вас и да Вас ни у будуће неће заборавити, што веома желим и Вама и себи.
Кажете да бисте слушали сваку реч оца С., а ја Вам кажем да је то Ваша машта, а не стварност. Човек који не слуша Бога у заповестима Његовим (тачније, док се не смири, не може све да слуша), никако не може у свему да слуша и испуњава вољу човекову. Господ је свуда. Покушајте да у најмањем слушате Господа, да чините пред лицем Његовим оно што чините свакодневно. Покушајте. Без обзира на то да ли стојите, лежите, гледате, одговарате, причате, општите с ближњима, размишљате и др. – покушајте све то да чините по заповести Божијој, као пред Самим Богом, јер је Господ заиста свуда. Њиме живимо, и крећемо се и јесмо.Покушајте да тако чините макар у току једног сата. Кад бисте у свему могли да слушате човека, зашто бар један сат свакога дана да не слушате Господа?
Да не маштате превише и о нечему већем, прескачући оно мало, али реално, оно што Вам је доступно? Непријатељ нашег спасења тако често чини: сугерише жељу за нечим већим да нам не би дао да испунимо и оно мало што је пред нама.
Опростите ономе ко учи, а не чини тако.
Остајте у здрављу. Господ нека Вас благослови и научи путу спасења. Једна моја познаница-студенткиња, врло добра по људском суду, сишла је с ума и сад се налази у психијатријској болници, а таквих је много. Нека је Господ свима у помоћи. Нека Вас чувају Господ и Мати Божија.
Н[икон]. Септембар 1953. године
Желим Вам смирење и спасење!
6. новембра сам добио Ваше писмо. Категорички одбијам да Вам дам одговор на питање о промени места. Не знам Ваше рођаке, не знам колико сте у праву у својим односима према њима. О томе макар нешто зна Ваш духовник, отац С. Њему треба да се обратите за савет.
Имам осећај да нисте баш правични према најрођенијима. Немате мира с њима зато што немате смирења, које даје мир са свима и све покорава. Уместо да кривите себе, Ви кривите друге, а сами сте пуни „старежи”. Осамљивање за Вас није корисно. Многи су се у осамљености од рђавих људи претворили у добре ђаволе. То се не сме догодити и Вама!
Сањате о духовном животу, а не делате кад имате прилику да покажете веру од дела, а не само маштање.
Опростите што сам се усудио да Вам напишем ово, не знајући ништа. Од свег срца Вам желим да нађете прави пут и да њиме идете.
Н[икон]. Новембар 1958. године.
…, хвала Вам на честитки.
Волећи Вас и искрено Вам желећи свако добро и спасење, поново ћу рећи:
- Никада не лажите и не будите лицемерни пред духовницима, пред Богом и, колико је могуће, пред свим људима.
Господ мрзи лукавство (лукави је ђаво) и лаж (од ђавола). Јасно је да ће лукави, док је такав, бити далеко од Бога и свега духовног, тачније, он ће бити противник свега тога.
- Сви подвизи и свако добро треба да доведу до смирења. И ако не доводе, они се нечим трују. Без смиреног и скрушеног срца најузвишенији и најтежи подвизи нису угодни Богу.
Усвојите ово свим срцем, и мишљу и вољом. Не тражите разговоре с духовним лицима. Више него што је овде речено и потребно нико неће рећи.
Остајте у здрављу. Господ нека Вас упути и уреди Ваше спасење.
Н[икон]. 2. децембар 1958. године
…!
„Безумни, бескућни галебе из далеке земље, где је место покоја твога?“ Царство Божије унутра је, у вама.Унутра, у срцу је наша домовина и ако је не нађемо у њему, нигде, ни у каквом кутку земље нећемо наћи место. Тамо, куда желите да идете нећете наћи мир, као ни на било ком другом месту. Трпљењем спасавајте душе своје!Прилику за трпљење ради Бога имамо увек и свагда: код куће, на послу, у гостима. Желимо да побегнемо од послушања Богу и да одемо на послушање људима, које не познајемо, а кад их упознамо, осуђиваћемо их и упропаштавати себе и оптерећивати друге. „Своја воља је моћнија од Цара“.
Н[икон]. Јануар 1959. године
Многопоштована..!
Не знам како је дошло до тога да узимате у обзир моје мишљење у питању као што је промена места становања. Ако искажем своје мишљење, од Ваше воље у потпуности зависи да ли ћете се с њим сложити или не. Ја уопште не претендујем на то да послушате мој савет. У суштини, савет је савет, а не наредба онога ко има власт.
Покушаћу да разјасним зашто мислим да је за Вас корисно да неко време останете код куће. Сви напори онога ко жели да живи духовно треба да буду усмерени на достизање смирења. Без овог квалитета сви подвизи, па чак и највећи, не само што су јалови, већ су и погубни. Почетници то не виде и не могу да виде. Сунце обасјава гранчицу. Због великог дрвета и човек мисли да је већ светло, а цело дрво је у власти мрака и кнеза таме (пример преподобног Макарија).
Треба да дајемо предност оним условима спољашњег живота који стално указују на нашу таму, нашу потпуну исквареност, много већу него што обично мисле не само мирјани, већ и такозвани духовни људи. Треба спознати себе до краја. Треба спознати не само исквареност, већ и немоћ да је сами исправимо. Тек кад се човек из све душе приљуби уз Спаситеља, вапиће к Њему као апостол Петар кад се давио. Тада ће престати да осуђује и друге људе, а с љубављу према њима трпеће њихове мане; тада ће престати да ропће ако га увреде, оклеветају, разапињу, и искрено ће рећи: достојно по делима мојим примам. По суду Божијем сви грешници треба да трпе нека страдања, као последицу греха. Ако Господ Исус Христос тешко пати за наше грехове, зар ми за своје грехове не треба да пропатимо? Да ли је долично да невеста игра и да се весели док младожења пати? (Опет пример Макарија Великог).
Сви укућани (и код Вас такође) мало се стиде у међусобном општењу и увек ће Вам указати на недостатке и грехове, и то не само што ће указати, већ ће Вас и изгрдити и т. сл. Ако се горе наведено узме за руководство, треба изузетно ценити ову школу, захваљивати својим бесплатним учитељима, не роптати, већ спознавати себе и кроз то се учити смирењу.
Ако будете живели сами на другом месту, нико Вас неће увредити, неће Вам указати на Ваше недостатке, неће Вас разобличити, већ ће Вам чешће ласкати и хвалити Вас на Вашу штету.
Другим речима, дешава се исто што се дешавало и у бившим добрим манастирима, где се није дозвољавало да се подвижник повуче у осамљеност док живећи међу другима, не спозна своју немоћ, док се не смири и не научи да прашта увреде и да увек прибегава Господу.
Затим: ни у ком случају не смете да одлазите у непријатељству или кривећи укућане, већ треба искрено, с потпуном свешћу окривити себе као неспособну да живите с другима због своје велике гордости, нестрпљивости, оптуживања других, а не себе и др. А Ви сте врло далеко од тога. Све време кривите друге, а себе само касније, и то мало. Свидела су ми се места у Вашем писму где говорите о својим недостацима. Тако се и учите смирењу, познајући их у себи. Без овог душевног својства нигде нећете наћи ни мир, ни духовно узрастање, ни ваљану молитву, односно ништа добро. Није случајно што нас Господ позива да се научимо од Њега Самог смирењу, као најважнијем, најнужнијем својству душе. Бог се гордима противи, асамо смиренима даје благодати само „руком смирења човек може да прими дарове Божије“ (преподобни Исак Сиријски) без штете по себе.
Искрено верујем да Вам је тешко и саосећам с Вама, али горе наведено треба да Вам покаже у чему је ствар.
Остајте у здрављу. Господ нека Вам помогне и нека Вас упути, посаветујте се с оцем С. Он Вас боље познаје, а главно је Вашу породицу, и учините онако како он каже.
Веома Вас воли и жели Вам свако добро Н[икон].
27. јануар 1959. године
НЕ МОЖЕШ СЕБЕ ИСЦЕЛИТИ ОД ГУБЕ
Мир Вашој метежној души!
Једна особа ми је недавно написала: „Кад бисте могли макар један дан да видите моје понашање онако као што га види Бог, никад више не бисте хтели да чујете за мене; и ја знам да је управо тако“. Баш није тако. Кад човек види своја добра дела као фарисеј, он је на лажном путу. Истински пут је видети своје грехове безбројне као морски песак (преподобни Петар Дамаскин). Ово виђење је „знак почетка душевног исцељења” (преподобни Петар Дамаскин). Зато се треба само радовати што је човек тако јасно свестан губе своје душе.
Међутим, не сме се зауставити на томе. Треба се још у личном искуству уверити да сам човек нема снаге да исцели своју губу. Кад се човек у хиљаду случајева увери да не може да сузбије ниједан грех, ниједну страст, и нехотице ће се смирити и прибегаваће Једином Спаситељу Исусу Христу, Који је дошао на земљу да би пронашао и спасио оно што је пропало, односно онога ко је постао свестан да је сав у греховима, да је сав у душевној губи, ко је познао да је сам немоћан и да нема никога ко би могао да га спусти у воду. А онима који себе сматрају здравима не долази Лекар душе и тела. Здравима лекар није потребан. „Син Човечији није дошао да спаси праведнике (јер „нема човека праведног, нема ни једнога“), већ грешнике на покајање“.
Ако сте свесни да сте у свему душевно болесни, обраћајте се с молитвом Лекару да би Он опростио почињени грех (ако још није дошло време да уништи и сам извор греха). Кајте се за сваки, и најмањи грех. Не треба много времена да се, одмах пошто је грех почињен, обратимо Господу и да кажемо: „Господе, опрости, опет сам згрешила“. А увече се на молитви треба сетити тежих грехова и опет замолити за опроштај.
Ако се будете колико можете супротстављали греху и, згрешивши, кајали, преклињали Господа за опроштај, постепено ћете стећи смирење, а са смирењем и силу да побеђујете грехове. Што више смирења буде, тим већи ће бити број страсти, и тим упорније ће бити страсти које ћете имати снагу да побеђујете. А без смирења се човеку не може омогућити да побеђује грехове. То треба да знате.
Нећу умножавати речи. Обратите сву своју пажњу на речено. Усвојите мисли које су овде изречене. Ако усвојите оно што је речено схватићете шта значе речи апостола Павла: ономе који љуби Господа све користи на спасење,схватићете такође и причу о кукољу и много друго.
Такође, не заборављајте да је потребно време, и то не мало, да из зрна израсте дрво и да плодове.
Нека Вас Господ упути! Господ „жижак што тиња и трску стучену неће преломити“. Господ је малу искру у Закхејевој души разгорео у велики пламен.
Искрено Вам желим да спознате Истину и постанете слободни од… Н[икон]…
Март 1959. године
…, радујте се!
Опростите што сам закаснио да Вас обавестим о томе да сам добио Вашу пошиљку. Хвала. Да ли сте успели да набавите још неке књиге Игњатија (Брјанчанинова)? Без њега је готово немогуће схватити древне Оце, а поготово их применити на себе. Ово спознају сви из свог горког искуства, само ако буду уопште ишли заиста хришћанским путем, а не путем маштарија.
Сви облици подвижништва треба да доведу човека до дубоког смирења. Ако не доводе – изабран је неправилан пут.
На почетку пута човек треба да изабере живот (ако то уопште зависи од њега) међу људима и да се подвргава разноразним искушењима од њих, да тако спозна своје немоћи и да се смирава. Затим (делимично и истовремено с овим) човек спознаје своје немоћи и свој пад и кроз стражење и сталну самопринуду учи се да делује, говори, мисли и осећа јеванђељски. Притом у свакој прилици треба приморавати себе на сталну, или колико је то могуће, честу молитву, којом се измољава и опроштај грехова и помоћ у борби с грехом који живи у нама. Осамљеност успављује страсти и грехове, вара човека. Ђаво од таквог одступа, даје му мисао да је у себи победио готово све страсти, а затим, у згодном тренутку, који сам изабере, баца га у бездан падова, из којих многи нису у стању да се извуку.
Како сте Ви? Немам ништа против тога да се видим с Вама, али се засад треба уздржати. Има разлога за то. Не пропуштајте прилику да набавите добре књиге.
Имајте на уму да се у свим околностима, у свим спољашњим и унутрашњим условима циљ достиже многим невољама, трпљењем и напором („осваја се са напором”), пробијањем кроз уска врата, тесним путем. Нема лаког пута! Мисао да ће у другим спољашњим околностима бити лако је лажна мисао, од лукавог. Трпљењем својим спасавајте..и др.
Н[икон]. 25. мај 1959. године
Мир Вам, ..!
Опростите што тако дуго нисам одговарао. Немојте помислити да сте ме увредили и немојте ми приписати нешто друго. Веома Вас волим, свом душом Вам желим успех на невидљивом путу, који води у радост и овде и у будућности, у радост коју Вам нико неће одузети. Све овдашње је таштина над таштинама, фатаморгана, Маја (Хиндуса). Па ипак, посао за цео живот је избавити се од све те пустошности. Дај Боже да макар на крају живота окусимо плодове истинске слободе, коју ће Христос дати Својим ученицима. А Ви се љутите, експлодирате и хоћете одмах да од детета постанете одрасли. Све у своје време!
Никако не могу да издејствујем вашу реакцију на мисао коју одавно покушавам да Вам сугеришем: ма где човек да се налази, увек има мноштво прилика да поступи или по заповестима Јеванђеља или по старом човеку. Ако будемо пазили на себе и приморавали се да живимо по заповестима, а у случају да их нарушимо искрено се кајали и молили Бога за опроштај, духовно ћемо узрастати.
Господ ће нам дати живу веру, смирење и остала својства новог човека. Или испуњавамо заповести и тако стичемо, или се прекршивши их због покварености кајемо и такође стичемо. Испуњавају се речи апостола: онима који љубе Господа све користи на добро.
Кад дати спољашњи услови постану штетни, кад ометају спасење, Господ ће нас довести у повољније услове, само се треба препустити вољи Божијој. „Сами себе и једни друге, и сав живот наш Христу Богу предајмо.“ Ево на шта Света Црква позива на свакој служби.
Потрпите, будите храбри, не вређајте Господа, Који је ради Вас жртвовао најдрагоценије што има. Већу жртву љубави Он нема. Зашто не цените љубав Божију, не надате се на њу, већ тражите негде у себи или у другим људима који су сви – ништа?
Верујте да Господ у сваком тренутку жели да Вам подари највећа добра, али Ви не можете да их примите без штете по себе. А Он ће дати све што можете да примите. Судите о свом стању и по овом обележју.
Одредите себи за правило да сваког дана три пута дневно заблагодарите Господу за сву Његову љубав и промишљање о читавом људском роду и Вама лично.
Нека Вас Господ упути и спаси.
Сваку милост од Господа жели Вам Н[икон].
28. јуни 1959. године
Таласима мора свакидашњице усковитлана…!
Мир Вам и спасење!
Ваше писмо сам добио 15. марта. Оно је летело четири дана. Пишем ово писмо, иако нисам сигуран у исправност адресе. Напишите ми о Вашим спољашњим приликама и животу.
Очекивао сам писмо од Вас.
На Вашу исповест свог стања одговарам: „Господ и Бог наш Исус Христос… Амин.“
Ма колико да падате – не очајавајте и нипошто не губите веру. Сачувајте макар „једну тачку“ која види и свесна је, и сакрушава се понекад због Вашег стања, па нећете утонути у овоземаљском мору. Господ то неће допустити, а у критичном тренутку ће Вам пружити руку као апостолу Петру кад се давио. Свет ће вас омрзнути– рекао је Господ Својим ученицима пре две хиљаде година. Ово пророштво се и данас непрекидно испуњава на Христовим ученицима, али се испуњава и друго пророштво: не бојте се, Ја сам победио свет. Онај Ко је у вама, већи је од онога ко је у свету– каже апостол Јован Богослов.
Реч „свет“ има два значења. Прво је спољашњи свет, пало човечанство, а друго је наш сопствени стари човек са својим страстима и греховним жељама. Овај свет је под влашћу ђавола. Он овде налази своја оруђа којима и прогања и прати Христовог ученика, желећи да га погуби. Насилно, против човекове воље, ђаво никоме не може да нашкоди. Под власт ђавола доспева само онај ко му свесно пружа руку. А онај ко му се противи, ко призива у помоћ Господа Исуса Христа, је безбедан, њему демонска искушења могу да буду чак и на корист, тачније, иду му у прилог.
Своје падове и свог старог човека треба користити као средство за стицање смирења. Човек који је стекао смирење поседује посебно унутрашње стање, уз које се сви напади ђавола одбијају. Човек се више не узда у себе, већ у Господа. А Господ је свемоћан и победио је ђавола и побеђује га у нашој души кад се не боримо својом снагом, већ призивањем Господа и препуштањем Себе Његовој вољи.
Не раслабљујте се до краја. Не мислите да духовник осећа одвратност кад човек исповеда грехове. Ако постоји искрена скрушеност, духовник осећа посебну милост и љубав према ономе ко се каје. То је тачно! Овакво стање духовника је сведочанство да Господ опрашта ономе ко се каје и с љубављу га прима у заједницу са Собом, као што је примио блудног сина.
Дакле, будите храбри. Нека Ваше срце буде одважно. Онај Ко је у Вама већи је од онога ко је у свету.
Нека Вам Господ помогне у свему добром, нека Вас упути, укрепи, утврди „на камену заповести Својих“ и приведе ка спасењу и радости у векове векова. Амин.
Н[икон]. 20. март 1960. године
…, радујте се!
„Ко ће нам одвалити камен са гроба?” – јер беше веома велики. – Ко га је одвалио? – по заповести Божијој одвалио га је Анђео. Он ће одвалити са Вашег срца камен безосећајности кад дође време за то. Треба показати верност Господу за време безосећајности, маловерја, сумњи, хладноће, за време невоље, болести, разних непријатности. Напором воље треба јачати у себи веру кад се она готово гаси по допуштењу Божијем, да би човек поново и поново показао чему тежи, шта више воли.
Постоји израз стараца: сваком добром делу или претходи или следи искушење. А оваква добра дела, као што је молитва из свег срца, а нарочито причешћивање, не могу да остану без освете ђавола. Он користи све своје снаге да не допусти човеку да се помоли како ваља и да се причести. А ако није могао то да учини, касније се труди да му напакости, тако да не остане ни трага од стечене користи. То је добро познато свима онима који имају удела у духовном животу. Ево зашто треба са смирењем и скрушеношћу срца, колико је то могуће, молити Господа да сачува од замки непријатеља који делује или директно на душу, или преко људи који су у његовој власти.
Не чудите се томе. Ова борба је сурова, и ако Господ неће саградити дом, узалуд се труде зидари, и ако Господ неће сачувати град, узалуд не спава стражар.Треба предати себе у милосрдне руке Божије, признавши пред Њим своју немоћ и слабост да се сами заштитимо од видљивих и невидљивих непријатеља. Не бојте се. Ђаво не ради оно што би хтео, већ само оно што му Господ дозволи. Погледајте књигу о Јову.
Можете да свратите. Биће ми Драго да Вас видим. Господ нека Вам помогне у свему.
Благослов Божји нека увек буде с Вама. Никада не падајте у очај. Нека Вас Крст Христов увек подсећа на бесконачну љубав Божију према палом човеку. Зар није довољна сама та мисао да се човек свецело преда у руке Божије? Треба макар мало тражити Царство Божије, и Господ никад неће оставити таквог човека без помоћи и утехе. Господ Вас воли! Потрпите Господа!
Н[икон]. 21. април 1960. године
… мир и спасење!
Много Вам хвала на књизи. Жао ми је што нема друге. Можда ће се још наћи? Молим Вас, ако будете имали прилике, распитајте се на другом месту шта има и шта још може да се набави. За остало што сте послали уз књигу – хвала Вам, али није требало. Оптеретили сте се. Ми овде све имамо. А и кад не бисмо имали, не треба слати.
Умрла нам је једна монахиња у великим мукама. Треба унапред молити Господа за хришћански крај „без бола, непостидан, миран и добар одговор…“ Треба размишљати о своме крају, болести, тескоби и демонима који ће се јавити, о мноштву недостатака и демонских својстава у нашој души и о власти демона над овим делом душе; о одсуству добрих дела на која бисмо могли да се ослонимо. Једина наша нада је милосрђе Божије према свима који верују у Њега и свесни су својих недостатака.
У молитви обнажујте своју душу пред Богом у свој њеној гнусоби, без самооправдања, и као губава говорите: „Господе, ако хоћеш, можеш ме очистити“; као цариник: „Боже, милостив буди мени грешној“. Овим и сличним примерима Господ нам је указао правилно устројство грешне душе, такође нам је показао да само из оваквог устројства може да се роди истинска молитва, лишена прелести. На овакву молитву увек снисходи благодат Божија и оправдава грешника, пуног душевне губе (цариник је изашао као оправдан, а губавац очишћен).
Постоје два периода у душевном животу хришћанина:
1) кад он постаје свестан своје искварености, пада, греховности,
2) постепено исцељење душевних гнојних рана.
Без првог периода не може бити ни оног другог. Први период често доводи до искреног, дубоког смирења, у којем је једино и могуће без штете добити исцељење и остале дарове Божије. Без смирења ће они бити на штету или чак на погибао.
Из књига и из искуства стичите духовну спознају пута ка спасењу.
Господ нека Вас упути на свако добро, и благослови, и огради од сваког зла.
Засад је код нас све у реду, али нема сигурности да ће то дуго трајати. Поздрав од наших. Срдачан поздрав матери С. и благослов Божји.
Н[икон]. 11. септембар 1960. године
Многопоштована..!
Честитам Вама и матери С. наступајуће дане Страдања Господњих и Светло Васкрсење. Нека Вас Господ удостоји да осетите значај ових догађаја. Ако с Њим пострадамо, с Њим ћемо се и прославити.
Како је Ваше здравље и како сте? Како је Ваша породица? Нека Вас Господ чува!
Н[икон]. 4. април. 1961. године
…, мир Вам!
Ви као да се љутите што године пролазе. Ваш живот није сређен… Све је то од овога света и кнеза његовог. Он Вас плаши. Брка ваше мисли, сугерише разне бојазни и лаже, лаже без краја, и тако одаје себе у свим областима.
У чему је суштина хришћанства? У томе што Свемогући, Свезнајући Творац васељене толико воли и љуби човека, толико се брине за њега и за његово спасење, да је Свог Јединородног Сина предао на срамоту, Крст и смрт. Господ не брине само о човечанству у целини, већ и о сваком човеку посебно, сваког трена га држи у Својој руци, штити од видљивих и невидљивих непријатеља, упућује и кроз људе и кроз књиге и кроз животне околности. Ако човека треба казнити да би се освестио и заштитио од веће невоље, кажњава га с милошћу, а затим га, ако човек може да прими, а да му то не нашкоди, награђује двоструко, као да жали што га је казнио. Онај у коме се мало отворио унутрашњи вид види ово дивно промишљање Божије о човеку и у великом и у малом. И заиста: ако је Бог ради човека принео на жртву најдраже – Сина Свог, како може да пожали било шта, јер је и сва васељена ништа пред овом Жртвом? Не жали Господ ништа, посебно за оне који стреме ка Њему, који се труде да испуне Његову реч, који се сакрушавају срцем због сваког учињеног греха, као због нарушавања Његове воље, због непажње према Њему, због незахвалности и немања љубави према Њему.
Онога који долази к Мени нећу избацити напоље!Господ се радује због сваког, ко тежи ка Њему, неизмерно више него мајка због љубави свог детета.
Ето због чега не треба да се плашите будућности. Са нама је Бог,данас, и сутра и у векове. Плашите се само да Га не увредите неким грехом. Ако због немоћи паднемо у нешто рђаво – покајмо се и Господ ће нам опростити, само не треба свесно бирати зло (грех), правдати се, роптати на Бога. Не бојте се ничега. Имајте смелости, препустите све Ваше невоље, недоумице, бојазни, вређања од демона и људи Господу: Он жели да Вас ослободи од њих и зна како то да учини кад то за Вас буде корисно.
Не верујте себи ни људима. Верујте речи Божијој, Јеванђељу. Проучавајте Јеванђеље животом и искуством. Живот у Христу даће Вам такву пуноту, такво разумевање свега, духовну радост и чврстину, да ће вам живот световних људи изгледати (као што заиста и јесте) ништаван, незанимљив, јадан, бедан, испразан, пун ситница и непријатности, а често и великих невоља. Срећни сте. Чувајте ову срећу! Благодарите за то Богу, и Он ће за захвалност удвостручити, вишекратно повећати Своју милост, колико можете да понесете. Амин, Боже дај! Прочитајте ово и С. или јој испричајте. Нека Вас Господ чува и благослови!
Напишите пар речи да сте примили ово писмо.
Поздрав С. и матери С. и благослов Божји. Све молим да се помоле за мене.
Н[икон]. 13. фебруар 1962. године
Драга…!
Веома нам је жао због промене у Вашој породици. Странци смо и дошљаци на земљи. Нема овде ничег стабилног.
Сада је обавезно потребно да будете с породицом, да помогнете да се све среди, да извршавате све налоге без роптања, да покажете љубав према својима у ово тешко време. Љубав је изнад свега, изнад свих подвига. Касније, кад се све среди, моћи ћете да размишљате о себи. Можда ћете стићи да свратите код нас. Само назовите раније да не долазите узалуд. Спремам се у Москву у току поста, али кад ће то бити – не знам.
Веома саосећам са Вама и на сваки начин желим да се код Вас све среди. Свуда је Господ. Оне који Га траже Он никад не оставља без Свог нарочитог Промисла.
Чекаћемо од Вас вести или да сами дођете. Нека Вас Господ чува и нека све уреди на Ваше спасење и спасење целе Ваше породице.
Поздрав матери С. и С. Не заборављајте их потпуно.
Будите здрави и храбри. Трпите у непријатностима, и увредама, и неуспесима, ако дођу. Али све ће се несумњиво средити. Господ је с Вама.
Н[икон]. 20. март 1962. године
Драга..!
Схватам Ваше ћутање: немојте мислити да Вас због нечега осуђујем. Веома ми Вас је жао, саосећам с Вама и … тешко да могу нечим да Вам помогнем. Нека Вам помогне Онај Ко Вас воли и Жели Вам да дођете у познање Истинеи да се спасите!
Како сте долетели, где је Ваша породица, како сте се сместили, како је болесница?
Ја такође побољевам и често размишљам о смрти.
Нека Вам на корист буду Ваша искушења, нека Вам помогну да се отргнете од земље и од духа овога света и привежете уз вишњи свет. Нека Вас Господ избави од духовне смрти и пробуди у Вама ревност за спасење.
Н[икон]. 18. новембар 1962. године
Драга..!
Хвала Вам на честиткама. Изгубио сам Ваше писмо, али ми је остало у сећању да сте ми захвални за моје мало писмо… Сећам се такође молбе за Н. Веома ми га је жао. Понекад га се сећам с љубављу и желим му да се ослободи ђавољих шапа. Не треба у философији и науци да тражи оно што је изгубио, већ да напором воље „не видевши поверује“ и да гради свој живот по вери. Тада ће доћи помоћ одозго, одагнати непријатељски мрак и уверити га у истинитост хришћанства с таквом свемогућом силом и уверљивошћу да ће од свег срца узвикнути: „Господе, спреман сам да пристанем на свако мучење, само ме не одбаци од Себе!“ Ово су искусили сви они који траже Бога. Тражите и наћи ћете, молите и даће вам се, куцајте и отвориће вам се. Који је међу вама човек у кога ако син његов заиште хлеба, камен да му да? Или ако рибе заиште, да му да змију? Кад, дакле, ви зли будући, умете даре добре давати деци својој колико ће више Отац ваш небески дати добра онима који Му ишту?
Зашто се храни храном за свиње и зашто је напустио Оце? Зар су се, по његовом мишљењу сви они налазили у прелести? А ако је бар један говорио истину, све хришћанство је истинито. А каквим страдањима су мученици сведочили Истину коју су спознали! Наравно, њему је потребно лично искуство. Нека моли и обавезно ће добити.
У својим невољама не очајавајте и не одустајте. Што чешће и што више читајте Јеванђеље. Исус Христос је свима онима који су се кајали опраштао, али је и упозоравао: иди и убудуће више не греши. Прибегавајте Му чешће, признајте своје неправде, молите се за помоћ, приморавајте себе увек на молитву – некад наглас, некад у себи, творите молитву Исусову.
Нека Вас Господ упути и сачува од сваког зла. Ако будете писали Н пренесите му поздрав од мене, а такође му кажите да Свети Оци сматрају неверје истом таквом страшћу као што је блуд, таштина, гордост и др. Овде више делује непријатељ, него човек. Треба се борити против неверја, као и против осталих страсти, не расуђивањем и разговарањем с помислима, већ њиховим истеривањем напором воље („не пристајем“) и молитвом, посебно Исусовом молитвом, по могућству непрекидном, с молбом за помиловање од свег срца. Од овог светог имена, којем се клања свако колено на небесима, на земљи и испод земље,слаби непријатељско дејство, у срце улазе мир, нада и вера, и умилење… и проћи ће свако искушење. А он ће сад да чита научне и философске књиге и разне апологије и пашће још дубље! Треба све то оставити и обратити се Ономе Ко је и Пут, и Истина, и Живот.
Нека му је Господ у помоћи! Пишем ово као брат, а не као учитељ. Пишите. Напишите да ли сте добили ово писмо.
Н[икон]. 15. децембар 1962. године
Драга …! Мир Вам и спасење!
Добили смо пакет. Хвала Вам. Зашто се трудите, ионако немате времена?
Послао сам Вам писмо још пре него што смо примили пошиљку. Тамо сам поменуо Н. Молим Вас, обавестите ме да ли сте га добили.
Нашао сам Ваше писмо. Било је у џепу. Можете да постите. Откријте све на исповести и поступите онако како каже духовник. Имајте на уму да само срце скрушено и смирено Бог неће одбацити.С таквим срцем се једино и може приступати Светим Тајнама. Не тражите оправдање ни за шта, већ кривите само себе за све и молите за опроштај. Срце ће Вам рећи шта да радите: да ли да приступате сад или да одложите примање причешћа до Великог поста.
Не пренатрпавајте душу овоземаљским смећем, мање (само минимум) разговарајте с људима и клоните се свих колико год можете. „Бежи, Арсеније, од људи и спасићеш се“. Ако се не будете на сваки начин трудили да чините по овом савету, опет ћете постати безосећајни, изгубићете сваку скрушеност, и можете да кренете пуном паром. Нека не буде тако!
Нека Вас Господ чува, и благослови, и заштити од сваког зла, и спаси како уме и како Он зна.
Н[икон]. 24. децембар 1962. године
Драга …! Мир Вам!
Лично сам Вам говорио да треба да отпутујете одатле. Ако не отпутујете, Ваша обећања су самообмана. Ђаво Вас неће оставити на миру. Ви треба одлучно да раскинете и са својима, и са свом прошлошћу. Каква је корист човеку, ако цео свет задобије, а души цвојој науди!Зар је Ваша породица једина за коју се Господ неће бринути? Ако ради Бога отпутујете, Господ ће све много боље уредити за њих. Они такође треба више да размишљају о души. Утопили су се у светској испразности, живе као јеванђељски богаташ, који није чинио зло, али је протраћио свој живот у светским задовољствима и знате где је доспео. Зар … болује без воље Божије? То је посета Божија, да би они схватили вредност и нестабилност светског живота.
Ако их заиста волите, треба сами да се спасавате и да њих спасавате молитвом и подвигом. А ова природна везаност својствена је и животињама. Човек треба да се издигне изнад тога, да стекне духовну љубав и жртвује се ради њих, да се отишавши телесно, подвизава за своје и њихово спасење. Тада ћете им бити ближи и донећете им оно што сами не могу да постигну утонувши у мору овога света, и још будући убеђени да поступају потпуно исправно. Ви треба да се руководите Светим Јеванђељем и Светим Оцима, а не промењивим, варљивим мишљењима људи од овога света.
Грех није толико страшан сам по себи, колико због тога што помрачује душу, удаљава човека од Бога, баца га у таму паклену још овде на земљи, предаје га у ропство ђаволу који изопачује ум, срце и вољу. Све ће показивати у лажној светлости, тако да ће црно изгледати бело, мочвара ће се чинити да је предивна башта. Из овог стања може се изаћи само дубоким срдачним покајањем и одлучним раскидом са грехом. У Вама покајање постоји у извесној мери. Треба учинити још један корак – да изађете из Вашег Египта и настаните се сами у другом граду. А за породицу се не брините. Господ је мудрији од Вас и учиниће с њима оно што заслужују, а што је најважније – поставиће их у околности у којима ће се они најлакше спасити. Очигледно је да се без тескобе и патње неће ишчупати из свог ненормалног живота.
Веома ми Вас је жао и молим се Богу да Вам опрости и да уреди Ваш живот тако да он буде на спасење и Вама и Вашима. Будите сигурни да ћу се према Вама увек односити хришћански, увек ћу трпети све, само да се својим делима не одрекнете Господа. Многи се данас одричу Бога речима, а још више – делима.
Нека Вас Господ спаси, нека Вас упути и да Вам снагу за борбу против плоти, света и ђавола. Ђаво и страсти могу се отерати чврстим супротстављањем греху и призивањем имена Спаситељевог (Исусовом молитвом), а најпре смирењем.
Пишите о себи. Борите се и зовите у помоћ Небо, и победићете земљу.
Искрено Вам желим спасење
16. јануар 1963. године
Драга …! Мир Вам!
Мислио сам да сте одлучили да ми уопште не пишете и обрадовао сам се кад сам примио Ваше писмо. Ви сте из мојих писама могли да осетите да Вас ја не осуђујем, већ Вас искрено волим и саосећам с Вама у Вашој невољи. Јер, у болницама људи не осуђују једни друге због ове или оне болести. А сви ми болујемо од душевних болести – грехова. Једно треба сигурно да знамо и да никад не заборављамо: ни у ком стању не треба очајавати. Очајање, које често води ка самоубиству, јесте смрт душе. Човек може да се покаје за најтеже грехове и да добије опроштај. Многи најгори разбојници и душеубице не само да су добили опроштај уз искрено покајање и исправљање, него су достигли светост: Мојсије Мурин, Варвар разбојник (слави се 6. маја), Данило и други. То нам Господ даје примере да не очајавамо, као Јуда, већ да приносимо покајање и тако се спасимо…
Умилење је дар Божји. Да ли смо га достојни? Ни у ком случају не треба тражити било каква благодатна стања за време молитве. По категоричном захтеву епископа Игњатија (Брјанчанинова) молитва треба да буде само молитва покајања. Томе је учио Сам Господ Исус Христос у причи о митару и фарисеју. За нас, грешне, довољна је молитва митарева. Учите се од њега да се молите. О, кад бисте се томе научили! Немојте мислити да је то тако једноставно. Овде постоји велика дубина. У таквој молитви се открива бездан срца, испуњен разноразним гмизавцима: ово је море велико и пространо, тамо су гмизавци којима броја нема.
Саветујем Вам да се засад не причешћујете до Крстопоклоне недеље. А онда ћете сами видети како је боље. Треба се помучити, пропатити, чинити добро људима, помучити себе постом и метанијама, и другим, колико имате снаге. Мање причајте са свима. Избегавајте људе.
За певницом човек никад не може да се помоли. Боље је наћи неки кутак у цркви и тамо, сакривши се, подражавати митару.
Не надајте се на кнезовељудске, на синове људске.Уздајте се у Бога и сами се трудите. Ако се са своје стране не будете трудили, ни Господ Вам неће помоћи. Пример је Јуда. „Много може молитва праведника кад јој се помаже“, односно кад онај који моли за молитве сам својим животом помаже молитвама других.
Све што сте ми открили опраштам и разрешавам у име Оца и Сина и Светога Духа.
Код нас је засад све тихо. Само, да ли је задуго? Сви шкрипимо и чекамо смрт.
Господ нека вам помогне у делу спасења. Приморавајте себе да се чешће сећате Господа. Јер онај ко воли се увек сећа онога кога воли. Осећајте се и сад и увек као цариник и исто се тако молите, као он, и код куће, и у цркви и свуда, колико је год могуће чешће.
Нека Вас Господ сачува! Нека Вас упути, благослови и заштити од свакога зла.
Чешће чините по једну метанију код куће, вапијући из свег срца: Боже, милостив буди мени грешној.
Свако добро жели Вам Н[икон].
18. новембар 1963. године. Гжатск
Драга …! Мир Вам и милост од Господа!
Једном сте писали да тамо има неки стари свештеник, чини ми се из Глинског манастира, код којег сте се исповедали. У једном од претходних писама сам Вам писао да се код њега исповедате и поступате онако како Вам он каже. Тако и учините. Примите као од Господа његове речи и испуните их.
О молитви. Трудите се да с пажњом изговарате речи молитве. Ако се расејавате, прекорите себе, „откријте се Богу“ и поново приморавајте себе да с пажњом изговарате речи молитве. А срце ће постепено мекшати и барем ће се понекад одазвати скрушеношћу, а можда и сузама. Ове тренутке свецело посвећујте молитви и не слушајте непријатеља, који ће наћи хиљаду разлога да Вас одвуче од молитве и примораваће Вас да се бавите нечим друтим.
Читајте о молитви Игњатија (Брјанчанинова). Посебно много тога има у другом тому, као и у првом.
Мисао да је расејана молитва – „молитва његова нека буде на грех“ је од ђавола. Он на сваки начин покушава да одвуче човека од молитве, знајући какво благо човек од ње стиче. Уочавајте непријатељске замке и не слушајте га.
Не сме се веровати себи, већ се треба трудити у покајању. Господ је дошао да спаси грешнике, али оне који се кају. Јуда је згрешио, али се није покајао, већ је пао у очајање и пропао. Петар се покајао и враћен је у апостолско достојанство.
Јерусалим је згрешио и стровалио се у погибао у ужасним условима, исто као Содом и Гомора, Хоразин, Витсаида и Капернаум, а Ниневија се покајала и спасила. Сви смо ми грешници и свима нам је потребно покајање, само се ономе ко се каје урачунава Крсна Жртва Спаситељева за сав свет.
Господ је онима којима је опростио грехове још говорио: иди и више не греши.Са своје стране треба предузети све мере да се не би пало у тежак грех. Кад се човек налази на ивици саме провалије, лако га је гурнути и он ће у њу упасти. А кад је далеко, треба га вући ка провалији, а за то време он може да виче у помоћ. Зато се увек и саветује да се човек клони места на којима се лако може пасти у грех.
Овде такође много људи умире.
Драга …, „одступите од земље, приљубите се уз Бога“, као што је саветовао преподобни Сисоје Велики. Све земаљско ће проћи као магла, а с чим ћемо остати, ако је душа била испуњена само земаљским? Пожалите себе, спасавајте се. Каква је корист ако цео свет задобијете, а души својој наудите? Тако и о породици. На првом месту је спасење душе, а затим помоћ породици… Господ је болешћу посетио Вашу сестру. Тако ће се пре спасити него да је била здрава. Али, то је пример и за друге. Страшно је пасти у руке Бога живога.
Не учествујте у безбожним разговорима, у читању и гледању атеистичких глупости. Нека Вас Господ упути!
Н[икон]. 13 март 1963. године
БЛАГОСЛОВЕНО ОТКРИВАЊЕ ПОМИСЛИ
Драга …!
Покушаћу да одговорим на Ваше недоумице.
- Ваше „мисли и осећања“ су очигледно од непријатеља. Најјаче средство да се избавите од њих јесте да их откријете духовнику.
- Кад до њих дође непрестано треба говорити: „Господе, помилуј“ или Исусову молитву. Најчешће треба изговарати прву молитву док демонске сугестије не нестану. Сетите се речи: опколивши, опколише ме(демони) и именом Господњим противљах се њима. Опколише ме као пчеле цаће, и именом Господњим противљах се њима. Тако свако треба да чини. Својом силом ништа не можемо да учинимо. У свему се треба смиравати.
У стању потпуне хладноће и помрачености душе обавезно треба испуњавати правило, без обзира на хладноћу, расејаност и друго. „Дај крв и прими дух.“
Свако откривање греха с искреним покајањем грешника чини блиским, рођеним и драгим духовнику. То је општа појава. Непријатељ само плаши човека супротним мислима.
О штетности спољашњег делања тешко је рећи нешто одређеније са стране. Она може доћи од непријатеља. Ако не слабите телом – значи да можете да испуњавате (то делање), а уколико је очигледно да Ваше силе слабе – треба га ослабити, а појачати исхрану.
Ни у каквим околностима не падајте у очајање и безнадежност, то је страшније од свакога греха. Они доводе до духовне смрти, а понекад до самоубиства. „Нема неопростивог греха осим непокајаног“. Зато се треба молити за опроштај Господу Који не жели да грешник пропадне, Који је и дошао да спасава оне који пропадају. Притом је тачна реч Божија да „онима који воле Господа све користи на спасење“. Дакле, зашто падати у униније и одустајати? „Ако си пао – устани, ако си опет пао – опет устани, и тако до смрти“ човекове. Ово су речи преподобног Сисоја Великог. Падови смиравају човека, а без смирења се овде не може добити никакав дар. „Смиреном Господ даје благодат“. Јер погледа на смерност слушкиње Своје…
А сви смо ми препуни гордости преко сваке мере. Речима се не можемо смирити. Зато Господ и допушта да паднемо у сваки срам, да човек и против воље постане свестан своје ништавности и ругобе. Сва наша лепота, свако добро је у Господу и кроз Господа. „Од-ступите од земље, приближите се Господу“, и Он ће Вас утешити и овде, и у будућем животу.
Честитам Вам наступајуће празнике. Нека Вас Господ удостоји да их проведете у душевном миру, у благодарењу Господу Који нас је толико заволео, у непоколебивој одлуци да никада не издајемо Господа, да Га не вређамо греховима, већ да испуњењем Његових речи (заповести) покажемо макар малу узвратну љубав према Њему. Амин.
Нека Вас Господ сачува од сваког зла и непријатељских напасти. Чините са своје стране оно што можете, а Господ ће учинити све што је потребно за Ваше спасење.
Свако добро Вам желим. 1. април 1963. године
Драга …! Христос васкрсе!
И пре Духова можете чинити метаније у келији.
Никад не очајавајте и не губите наду у Бога. Не слушајте непријатеља. Ономе ко тражи Бога све ће помагати да се спаси. Сви смо ми пали, али имамо Спаситеља, Који опрашта онима који се кају и не одбацује их. Онога ко долази к Мени нећу избацити напоље.Божија љубав побеђује наше грехове и немоћи ако се смиримо, ако признамо ове немоћи и искрено молимо за опроштај. Исто тако будите здрави и духом. Нека Вас Господ спаси. Много вас волим, саосећам с Вама и желим Вам да се и овде боље организујете и да наследите Царство Божије у будућности.
Спасавајте се.
Н[икон]. 26. април. 1963. године
Драга …!
Не треба превише захтевати од себе. Боље је смирити се пред Богом. Откривајте Му себе са свом прљавштином и као губавац говорите: Господе, ако хоћеш, можеш ме очистити.Немојте постављати Богу рокове за то. Чините оно што је потребно колико можете, а Господ ће учинити све што је потребно за Ваше спасење.
Само не одступајте од Бога. Не подлежите непријатељским сугестијама да је бескорисно трудити се, да је све пропало и т. сл. То је дело ђавола, исконског клеветника и хулитеља на Бога и на све. Чврсто се држите Цркве и учења Светих Отаца. Ма у каквим сумњама били, понављајте у себи, а понекад и наглас (да демони чују): Господе, Исусе Христе, верујем да си Ти Син Божји и Господ, верујем да си на сваки начин пострадао да би нас спасио, верујем да ни мене нећеш оставити ако Те се сама свесно не одрекнем. Господе, буди милостив према мени! Предајем себе и своје спасење у руке Твоје. Верујем да нећеш допустити да пропаднем. Слава Теби, Боже; Слава Теби, Боже; Слава Теби, Боже!
Нека Вас Господ чува. Спасавајте се!
Н[икон]. Крај маја 1963. године
Мир и благослов од Господа!
Трпећи, потрпех Господа, и зачу ме. Ко претрпи до краја, спашће се. Трпљењем својим спасавајте душе своје.
Покајте се, приближило се Царство Божије.
Н[икон].
Мир ти, драга ..!
Добио сам твоје писмо. Не саветујем да сад дођеш код мене, јер ћу имати могућност да отпутујем у К. О мом животу испричаће ти Л. Саосећам с тобом у патњи тешећи се тиме што је она сасвим неизбежна и да без ње не можемо да се спасимо, да треба да следимо за Господом Христом. Он је патио, био је послушан Свом Оцу до смрти, до смрти на крсту.И ми који желимо да будемо хришћани треба да будемо послушни нашем Спаситељу, Који заповеда да се одрекнемо себе, да узмемо крстневоља и страдања и да идемо за Њим, да Га следимоиспуњењем Његових светих заповести. Нема другог пута у Царство Божије осим крсног.
Трпи, ћути, не падај у униније, моли се што је могуће чешће, макар и помало, и моли Господа да ти дарује трпљење у невољама и да те упути.
Опрости ми и помоли се за мене. Господ нека те благослови и упути на свако добро.
Твој отац Н[икон].
Драга..!
Како се осећаш? Како носиш свој крст? Да не ропћеш? Нека ти Господ помогне да без роптања, са захвалношћу, претрпиш све што ти год Он пошаље ради твог спасења, јер без Његове свете воље нико не може да нам учини ништа штетно. Господ нам је доказао Своју љубав према човеку, дозволивши да буде распет на Крсту. Бог је Љубав, а Љубав не може да допусти да се вољеном учини зло. Ево због чега Он све што се човеку дешава, било да је тужно или радосно, допушта ради нашег добра, иако то не схватамо увек, боље речено, никад то не видимо и не схватамо. Само Бог Који све види зна шта нам је потребно ради стицања вечног блаженог живота.
Дакле, покоримо се под крепку руку Бога Који нас воли, улажимо са своје стране сваки напор ради испуњења заповести Његових и непрестано се кајмо за њихово нехотично кршење; тиме ћемо доказати своју љубав према Господу. По речима Господа Исуса Христа, воли Га онај ко испуњава Његове заповести, а ко не испуњава, тај Га не воли.
Нека те Господ упути, нека ти да трпљење, усрдност за спасење и молитву из скрушеног и смиреног срца. Буди нежна и блажа с људима с којима радиш и с надређенима, не због човекоугађања, већ због љубави према њима, коју је заповедио Христос.
Мир ти и благослов од Господа и Спаситеља нашег Исуса Христа.
Н[икон]. 13. март 1949. године
Мир ти, ..!
Како се осећаш? Да не падаш у униније? Не смемо да се препуштамо унинију, роптању због својих болести и због невоља, јер је Бог одредио закон, чвршћи него што су небо и земља, закон да нам кроз многе патње ваља ући у Царство Божије.А ми смо данас доспели у такав период живота човечанства кад се људи спасавају искључиво трпљењем невоља без роптања, вером у Бога и надом у Његово милосрђе. Другим путевима данас нико не уме да се спасава. За наше време је остао један једини пут: трпљење невоља. Преподобни Исак Сиријски пише: „Пред Богом је од сваке молитве и жртве драгоценије трпљење невоља за Њега и ради Њега“. А свака невоља коју примамо без роптања с мишљу благоразумног разбојника, тачније: да се невоље шаљу за грехове, зарад спасења и очишћења, дакле, да „по заслузи примамо“ – свака невоља се уз такав однос према њој рачуна као невоља ради Господа, наш лични крст се преображава у Крст Христов и ми се кроз њега спасавамо. Ако са Христом страдамо, с Њим ћемо се и прославити – каже апостол Павле.
У тренуцима невоље и унинија корисно је сећати се савета преподобног Исака Сиријског: „Држи увек у сећању најтеже невоље оних који пате и трпе свакојака зла (на пример, у затворима, прогонству и др.) како би сам узвратио благодарношћу за мале и незнатне невоље, које код себе налазиш и како би био у стању да их трпиш с радошћу“.
У невољама које се подносе с радошћу, са захвалношћу према Господу Који нас спасава кроз страдања, скривена је духовна радост, радост духовног напредовања из силе у силу.
Што човек улаже више напора ради очишћења себе од сваког греха очишћењем мисли, осећања, греховних, чак и празних жеља, што више приморава себе на непрестану, чисту, пажљиву, од свег срца и са сваким страхопоштовањем узнету молитву, тим слабије постају невоље, тим лакше му постаје да их носи, зато што се циљ ради којег су потребне и ради којег се невоље шаљу достиже другим путем, путем сопственог труда, приморавања на поступање по заповестима, сталног срдачног скрушавања због тога што их недовољно испуњавамо. Ова бол срца и приморавање на добро могу да замене друга средства и невоље.
Посебно треба пазити на себе, да човек буде благ и добар према својим ближњима. „Наше спасење је у ближњем“, каже преподобни Пимен Велики. То значи да ако човек има правилан однос према ближњем, односно ако испуњава свету заповест: воли ближњег свог као што волиш цамога себе,то ће му неизоставно дати снагу да испуни и све остале заповести и главну од њих – заповест о љубави према Богу. Човек не може да воли Бога, ако се рђаво односи према ма и једном човеку. То је потпуно јасно. Љубав и непријатељство не могу сапребивати у једној души: или је присутно једно или друго. Ако буде постојала љубав према ближњима, она ће родити и љубав према Богу. И једна и друга су тајанствене и нипошто нису оно што знамо из искуства „старог човека”. Само ће искуство показати човеку дубину заповести, сразмерно обнављању душе, кроз њихово испуњење.
Ево шта је испало кад сам се латио пера да ти нешто напишем. Спасавај се, не падај у униније, не ропћи, не вређај никога оштром речју. Моли се, увек се труди да имаш Бога пред собом.
Твој отац Н[икон].
Мир души твојој, ..!
Што тако падаш у униније? Где је твоја вера? Зар Господ није обећао да ће дати све што је потребно сваком ко тражи Царство Божије и правду Његову! Провери себе да ли у теби постоји то трагање, постоји ли вера у загробни живот, да ли верујеш учењу Свете Православне Цркве, тачније, учењу Самог Господа да ће свако добити награду после гроба по вери и делима својим? Да ли верујеш речима Господа да ни длака с твоје главе неће пасти без воље Оца Небеског?
Ако у све то верујеш, ако притом верујеш да је Господ тако заволео свет да је дао Сина Цвог, да свако ко верује у Њега не погине, да Га је дао на срамоћење и распеће, треба се без роптања свецело препустити у руке Божије и не плакати због губитка места или пензије, већ због тога што на љубав Божију одговарамо роптањем, маловерјем, нетрпљењем и разним кршењима Његових светих заповести. Зар Сам Господ није рекао да кога воли њега и кажњава и невољама одваја од земље, да би нам олакшао да наше срце увек буде горе, не само за време Литургије, већ и увек. Зар имамо права да диктирамо Господу шта Он треба да чини с нама? Ако треба да Му се покоримо, престанимо да ропћемо и да плачемо због ствари од овога света, већ оплакујмо своје грехове, стално кршење Божјих заповести, вређање Господа својим маловерјем, неверовањем Његовим речима, неосетљивошћу за Његову љубав према нама. Ако пак не видимо своје грехове, заплачимо два, три пута више, јер то значи да је наша душа постала безосећајна и помрачена, да је изгубила здравље унутрашњих очију. С метанијама преклињимо Господа: „Даруј ми да видим своја сагрешења.“
А кад очистимо себе покајањем, увидећемо да су нам невоље које су нам послате заправо милост и љубав Господа према нама, спознаћемо да су нам оне потребније него сва земаљска блага. Јединствена у свем роду људскоме, Часнија од Херувима и неупоредиво Славнија од Серафима, Мајка Самог Господа, претрпела је такву бол пред којом су твоје најтеже невоље – ништа.
Притом Господ не допушта никаква искушења и невоље више него што можемо да издржимо. Ти се још ниси борила до крви, а и да ли си се борила против непријатеља, против својих страсти? Зар ниси живела како испадне, зар ниси вређала своје ближње, зар ниси поступала дрско, зар ниси празнословила и др. и др.? Анализирај сав свој живот с молитвом, покај се за све што је било искрено, са сузама, обећај Господу да ћеш употребити све снаге на борбу с грехом, на испуњавање Његових светих заповести, потруди се у томе и ускоро ћеш видети милост Божију према теби, можда ћеш свом душом благодарити Господу за послане невоље. Смиравај се пред Богом и пред људима.
Ако не будеш овако чинила, већ почнеш да грешиш и да падаш у униније, макар без роптања трпи невоље које су ти послате и говори с благоразумним разбојником: „Достојно по делима мојим примам“. Не очајавај, потрпи Господа, плачи због својих грехова, због свог маловерја, због неверовања у Промишљање Божије о нама, и Господ ће те утешити. Опрости ми, помоли се за мене. Господ нека те благослови, и упути, и утеши.
Твој отац Н[икон].
* * *
Сирота моја тужна …, ја те ионако волим и сећам те се; зар те Господ не воли и не љуби хиљаду пута више? Потрпи Га и не вређај Га роптањем, и Он ће ти дати утеху, бољу него што мислиш.
Н[икон].
Мир ти, ..!
Стално пишеш о својим невољама, садашњим и будућим. Шта да ти кажем на то? – Одговор даје Јеванђеље. Богочовек је Свој живот пун страдања завршио на Крсту после разних поруга и бијења. Благоразумни разбојник (образ оних који греше и кају се) је после затвора окончао живот на Крсту. Разбојник који се сурвао у погибао такође је прешао у вечну муку кроз мучења на Крсту. То је слика целог човечанства.
Морални свет има своје одређене духовне законе, као и видљиви свет. Основни закон је: кроз многе патње ваља нам ући у Царство Божије. Ко хоће за Мном да иде, нека се одрекне себе,Мир теби, ..!
Честитам ти имендан и желим да се по молитвама твог Анђела среде твоји послови и да нађеш мир и овде и у будућем животу. А мир се налази смирењем и кротошћу, као што је казао Сам Господ Исус Христос: научите се од Мене, јер сам кротак и смирен срцем, и наћи ћете покој душама вашим.Ако и ти желиш да стекнеш мир и спокој за своју душу, и у делима, и у речима, и у души поступај кротко и смирено или се искрено сакрушавај и приноси покајање Господу, ако поступиш супротно.
Господ нека те благослови, утеши и спаси. Амин.
Н[икон]. 2. фебруар 1951. године
Драга ..!
Молиш да ти дам разрешење за грехове које си исповедила и описала у прошлом и овом писму. Писао сам ти, само се не сећам по коме сам послао писмо, или сам га послао поштом, али се сећам да сам као одговор на ово писмо написао да сам ти на исповести „опростио и разрешио“ све исповеђене грехове. Не мораш више да их говориш на исповести другим свештеницима.
Сувишно је жалостити се и падати у очајање – то није знак смирења, већ гордости. Треба се скрушавати и жалити што својим греховима вређамо Господа, молити Га за опроштај и трудити се да их убудуће не понављамо, а ако опет паднемо у неки грех, одмах, не часећи ни часа, треба да молимо за опроштај и Господ ће опростити, јер није дошао да спасава праведнике, већ грешнике, односно људе који признају своје грехове.
Искреност и дубина покајања доказују се тиме што се човек труди да убудуће не понавља грехове. Ма колико пута да згреши – не треба да очајава, већ да опет, покајавши се, настави борбу. Тада ће нам и сами падови бити на корист. Ти и сама већ много тога видиш.
Бори се са свим, и с најмањим греховима. Ономе ко није веран у малом, неће бити поверено ни оно велико. Иначе ђаво тако и сугерише: „То је глупост, то је ситница“, а за важније ствари: „Како ми с тим да се боримо? То је за “подвижнике“.“ Више читај Јеванђеље и нарочито Свете Оце: тешко је спасити се без читања. Зар није боље и занимљивије поучавати се од Светих Отаца него трошити време у празно?
Увек те помињем. Нека ти Господ помогне у делу спасења, нека те упути и благослови. Не губи време узалуд, јер су дани зли,не знаш кад ће те задесити смрт.
Поздрав… и благослов Божји. Чешће разговарај с матером В. Некадашње грехове немој да говориш, а оно што те сад мучи можеш разумно да откриваш ако сама не изађеш на крај с тим.
Остај у здрављу. Хвала на поклону.
Н[икон].
ЗАШТО СУ ТУКЛИ САРОВСКОГ СВЕЦА?
Драга …!
Прочитао сам твоје писмо. Жао ми те је, а још ми је више жао …. Ти си на добром путу, а он на погибељном. Прави пут је један: да будемо свесни да смо грешници, изопачени душом и телом, губави, нечисти, недостојни Царства Божијег, недостојни чак и да се обратимо Богу с молитвом. Драго ми је што си и свесна себе као такве, што своје невоље примаш као из руке Божије, као неко ко их је заслужио, ради очишћења грехова својих. Држи се таквог устројства. Оно је једино исправно. Ко није свестан да је грешник, скренуо је с правог пута, отишао је у мочвару таштине и прелести, удаљио се од Бога и одлутао у земљу далеку,да напаса мислене свиње, у ропство гордим демонима.
Господ ономе кога воли шаље невоље ради испитивања вере у Њега и оданости. Духовни закон каже: кроз многе патње ваља нам ући у Царство Божије. У свету ћете имати жалост– говорио је Исус Христос Својим ученицима пред смрт: Трпљењем својим спасавајте душе своје, ко претрпи до краја, спашће се.И многим другим, њима сличним речима Свето Писмо подстиче на трпљење. Без невоља и искушења човек не може да стекне смирење. Таштина, самољубље и гордост толико се дубоко гнезде у људском срцу, да су потребна јака средства и дуг период обучавања уз помоћ невоља и искушења како би се оне искорениле и човек довео до макар неког смирења. Без смирења су највиши Анђели постали демони, а Адам и Ева истерани из раја. А како ми без смирења и још са бременом грехова да уђемо у изгубљени рај? То се никако не може док човек не схвати свој пад, своју гордост, док се дубоко не смири и не буде од свег срца вапио Господу, као цариник: „Боже, милостив буди мени грешном“, „Господе, од дела нема ми спасења, помилуј ме по великој Твојој милости.“
Труди се да се заштитиш од С. кад га непријатељи узнемире и материјално (сакриј све опасне предмете), а главно је молитвом. Господ нас ни на тренутак не оставља. И ако Он не жели да те … повреди, ни он, ни сав пакао ништа ти неће учинити. Господ је допустио да преподобни Серафим буде истучен, дао му је да постане мученик и удеоничар у Крсту Христовом. Ако будеш способна за то, и теби Господ може допустити да пострадаш, а ако још нема трпљења и смирења, као и љубави према ономе ко те увредио, Он то неће ни допустити. „Сами себе и један другога, и сав живот наш Христу Богу предајмо.“
Веома саосећам с тобом, желим ти сваку милост од Господа. Господ нека те благослови и заштити од сваког зла сада и у векове векова. Амин.
Молим те да ме не заборављаш у својим молитвама.
Н[икон]. 29.јануар 1958. године
Моли се увек за … да Господ не допусти да пропадне.
Драга …, мир ти и благослов од Господа нашег Исуса Христа!
Веома сам се обрадовао добивши твоје писмо. Немам времена да пишем детаљно, рећи ћу кратко: стања о којима пишеш потпуно су истинита. Духовни пут, једини исправни, иде у смеру виђења својих грехова. То није просто свест о некад учињеним гресима, већ о својој потпуној искварености, због које су сва наша дела и помисли заражени отровом греха.
Од виђења ове греховности човек се дубоко сакрушава, плаче пред Господом и тако стиче смирење, страх Божји и касније наду на Господа и извесну љубав према Господу. Стога сећање на име Господње изазива извесну радост, умилење и благодарност према Господу. Тако и пророк Давид у псалмима каже: сетих се Бога, и обрадовах се. Добро је што ником, чак ни П. не говориш о својим духовним стањима. Ни убудуће немој говорити. Да би проверила, не себе, већ њих, можеш да кажеш да си читала о таквим и таквим стањима и да их питаш шта они о томе мисле и видећеш шта ће да кажу.
Драго ми је што мирно живиш са …. Како се он понаша у духовном смислу? Било би ми драго да те видим. Можда, кад дођем у Козељск. Дођи и ти код нас на јесен и на зиму. Лети ниси слободна, а и код нас долази много људи из Москве. Остај у здрављу. Спасавај се. Чешће благодари Господу за све Његове милости према људском роду и сваком од нас.
Пренеси … поздрав од мене. Да ли је престао да се љути на мене? Кад мало духовно ојача нека дође код нас, ако ја сам не дођем тамо.
Господ нека те упути и заштити од сваког зла. Живимо у време страшно у духовном смислу. Моли се за мене.
Н[икон]. 16. јун 1959. године
Драга..! Мир ти и спасење!
Добио сам твоје тужно писмо. Јако ми те је жао. Жао ми је и С. Човек узалуд пропада. Нарочито је рђаво то што је, кад је претила болест, кренуо правим путем, а кад је оздравио – све је заборавио. Кажи му речи које је Спаситељ рекао исцељеном раслабљеном: ево, оздравио си; не греши више, да ти не буде горе. Шта може бити горе него 38 година лежати болестан у постељи? – Ништа друго до вечне муке после смрти. За твоје молитве и љубав према С. Господ га је уразумио. Он је то одлично схватио. Ако пак одбацује Господа и вређа Га делима (није велика ствар признавати Господа језиком па и демони признају Исуса Христа и Бога), добиће достојно по делима својим. Бог се не да ружити.
А ти се моли Господу да ти дарује трпљење и заштиту. Демони су јавно нападали подвижнике Божије, тукли су их, нападали их страшном тугом и осталим, по допуштењу Божијем. Трпљењем свега овог они су доказали своју љубав према Господу, и Господ их је наградио. И теби Господ допушта да трпиш напасти од С., тачније од демона, чије је С. оружје.
Трпи, рођена, Господа ради. Ко претрпи до краја, спашће се.Тајанствени духовни закон је следећи: Кроз многе невоље ваља нам ући у Царство Божије.
Благослов Божји и помоћ Његова нека те закриле од свакога зла. Не бој се ни длака с твоје главе неће пасти без воље Божије. Демон скаче на све стране, а све иде како треба. Господ нека помогне и С. да се избави од ђавола и покаје.
Н[икон]. 14. јун. 1960. године
Речено је: Ако приступаш служењу Богу, приправи душу своју за искушења.Још: Сви који желе да побожно живе у Христу Исусу, биће гоњени.Још: Свет ће вас омрзнути; у свету ћете имати жалост. И још је много о томе речено у речи Божијој.
Ако се човек налази у потпуној власти ђавола, може ли да не чини разне пакости ономе ко се труди да живи по Јеванђељу, ко га жали и хтео би да га ишчупа из руку ђавола? Љутом мржњом су Исуса Христа мрзели непријатељи Његови и издејствовали су Његово распеће. Ученик није већи од свог учитеља. Ти по унутрашњем човеку треба да се радујеш што те Господ води Својим крсним путем и да Му свим срцем благодариш. Читав пакао, а не само … са својим демонима, неће учинити ништа више него што Господ дозволи. С људског становишта предузимај све могуће мере за своју безбедност, а остало препусти вољи Божијој. Радуј се у Господу! Удостојила си се удела Светих, само понеси свој крст до краја без роптања, с благодарношћу.
Сад о спољашњем човеку. На лето немој нигде да се запошљаваш. Сади кромпир, ради у башти и води домаћинство. Господ никад не оставља Своје слуге. Потрпи, или ће се он променити на боље или ће се збити суд над њим.
Нека ти је Господ у помоћи! Свуда се саветује да трпимо до краја. Нека Господ разреши ту ствар. Не бој се. У крајњем случају, увек ћу ти помоћи. Господ нека те благослови и сачува!
Н[икон]. 4. мај 1961. године
Драга …!
Мир и милост од Господа теби и С. Добио сам твоје писмо. Одавно ниси писала о свом стању. Драго ми је што пишеш ако заиста осећаш оно што описујеш. Иначе, људи често описују само своја маштања или оно што су прочитали или чули од некога. Оно што описујеш обавезно се дешава сваком човеку који правилно иде духовним путем. Спасавај се, труди се, моли се, чувај мир са свима, не осуђуј никога, већ свакога пожали, а онима који јавно греше не суди, већ уздахни за њих Господу, да им опрости и упути их ка спасењу.
Меру човековог духовног раста представља његово смирење. Што је човек духом узвишенији, тим је смиренији. И обрнуто, што је смиренији, то је узвишенији. Не приближавају човека Богу правила, метаније, постови и читања речи Божије, него смирење. Без смирења сви, чак и највећи подвизи, не само што нису корисни, већ могу потпуно да униште човека. А у наше време се може видети да човек, ако се само мало више помолио, ако чита Псалтир и држи пост, већ мисли да је изнад других, осуђује ближње, почиње да учи кад га не питају и друго и тиме показује своју духовну пустош и удаљавање од Господа у земљу далеку.Бој се високог мишљења о себи.
Господ Исус Христос каже да, ако и све прописано учините (односно испуните све заповести), сматрајте да сте непотребне слуге и да сте учинили само оно што сте морали да учините. А спасење је дар Божји смиренима и онима који су скрушеног срца. Ето, Господа треба молити управо за смирење. Осуђивање ближњих и увредљивост неспојиви су са смирењем. Ако осуђујемо друге или се вређамо кад нас неко нечим увреди, у нама уопште нема никаквог смирења. Свети подвижници искрено су благодарили онима који су их вређали и грдили, јер су се трпљењем увреда учили смирењу. Мајка Божија тврди да Ју је Господ изабрао због Њеног смирења. Сам Спаситељ све позива да се од Њега науче смирењу; не посту, не молитви, чак не ни љубави према ближњем, већ смирењу. Само кроз смирење човек постаје један Дух с Господом, Који је смирио Себе до трпљења пљувања, батина и крсне смрти. Само по себи је јасно да смо дужни да се из све снаге трудимо да испуњавамо и све заповести, али опет, понављам да су без смирења оне или јалове или штетне. Немој погрешно да ме схватиш.
Нека те Господ упути! Нека те избави од лукавства видљивих и невидљивих непријатеља. Сви су постали врло лукави. Поздрав С. Нека вас Господ благослови.
Н[икон]. 7. март 1956. године
К., мир ти!
Пишем ово писмо у присуству С. Он ми је с тугом испричао о вашим односима. Колико сам схватио, обоје сте криви и поступате неправилно.
Ако пије, треба га пожалити. Он је већ роб своје страсти. Сам, својим снагама не може да се избави. А ти, уместо да му помогнеш, само га осуђујеш, захтеваш од њега оно што он засад не може да пружи. Сматраш да си у праву, али много грешиш. Ако си духовнија од њега, твоја је обавеза да понесеш његове немоћи. Ви, јаки, носите немоћи слабих – ево шта Господ захтева од тебе. Још је рекао: ву, духовни, исправљајте таквог(као што је, на пример, С.) духом кротости.Да ли чујеш? – Исправљајте духом кротости, а не грдњом, прекорима, свађом, самооправдањем и т. сл. Таквим понашањем упропаштаваш себе; од тога може да пострада и С., тада ћеш ти одговарати и за његову душу. Са пуном сигурношћу, са свом силом моје душе, с љубављу те преклињем: смири се пред С., сматрај да си крива за све (чак и ако си у нечему у праву), замоли за опроштај за све што је било; затим дај Богу обећање да ћеш све радити ради мира и спасења обоје. Ти не можеш да се спасиш без С., а он без тебе. Погибао једног биће погибао и другог. Венчани сте, ви сте један човек. Не сечеш руку ако те заболи, него је лечиш. Не можеш да одсечеш од себе С., као ни он тебе. Треба да се спасавате заједно или ћете заједно погинути. Речено је: волите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас кунуитд. Зар не треба тим пре ви да се волите, да полажете живот једно за друго? Знаш захтев Спаситеља: ако донесеш дар твој пред олтар и сетиш се да брат твој има нешто против тебе, иди прво се помири с братом твојим и тек онда принеси дар.Господ ће га тек тада примити, у противном ће одбацити твоје дарове и твоје молитве, као што је одбацио Каинову жртву.
Кај се; плашим се за твоје духовно устројство. Писала си и говорила о томе да видиш своје грехове, да се сакрушаваш због њих. То је веома узвишено стање, али сам од пре неког времена почео да сумњам у то. Да те можда непријатељ не вара? Уз искрено виђење својих грехова не могу се озбиљно осуђивати други, а тим пре вређати, као што ти вређаш …. Не можеш да захтеваш од њега здравље кад је он болестан, већ треба да будеш снисходљива према његовој немоћи. Не смеш да га грдиш кад је пијан, него треба да ћутиш, да не изазовеш нешто још горе. И кад је у трезном стању не треба да му звоцаш, већ да заједно анализирате шта да радите, да бисте заједничким напорима победили његову слабост. Треба да имаш на уму и то да ни ти ниси безгрешна. Човек може да има наизглед исправна дела, а дубоки душевни мотиви (односно узроци) пред Богом могу да буду лукави. Зашто ме ниси послушала него си се запослила? Одмах дај отказ; преподобни Пимен Велики је говорио да је наше спасење у ближњем, односно у љубави према ближњем. Од тога сви треба да почну, па и ти. Никакве твоје молитве, труд и милостиња неће бити угодни Богу, ако будеш само осуђивала …, а не будеш уложила сваки напор: или да га спасиш или да одлучиш сама да погинеш ради његовог спасења. Само под тим условом ће Господ примити твоје молитве и добра дела… не говори ништа о овом писму, ни о садржају писма, иначе ће то бити штетно по тебе. Забрањујем ти. Немој мислити да сам ти ово написао из разлога што ми је … наводно свашта напричао, а ја сам се упецао. Не. Још сам од пролећа, па и раније осетио неправилност твог стања.
Нека ти Господ помогне да схватиш написано и стекнеш мир и љубав према …! Нека те Господ благослови и исцели твоју душу! С искреном жељом твог добра и спасења, воли те Н.
К., пиши ми писма заједно са С. Обоје их поправљајте, да бисте се обоје слагали с написаним.
Н[икон].
Драги С! Поздрављам те!
Како си? Како ти је здравље? Веома бих желео да те видим и разговарам с тобом. Чујем да и даље много пијеш, што је крајње штетно по тебе. Шта човека очекује на том путу? Сада ћу ти написати.
Ако се не будеш борио против ове болести, пашћеш у потпуну власт демона. Они ће те подстицати да пијеш све више и више и тако ће ти уништавати нервни систем. Постаћеш раздражљив, гневљив. Свађе, које су на почетку лаке, биће све грубље и дуже. Нећеш имати довољно новца, истераће те с посла – мораћеш да продајеш ствари, да молиш да ти дају паре на зајам на понижавајући начин, можда чак и да крадеш. Гнев ће постати све јачи, док се не претвори у демонску злобу, до жеље да убијеш.
Демони, који су деловали тајно, почеће да ти се јављају у обличју разбојника, дивљих животиња, змија и др. Затим могу да се јаве и у свом одвратном, гнусном обличју. Ако се ни тад не освестиш, примораће те да починиш неки тежак злочин, на пример, да подметнеш пожар, убијеш некога, а затим ће те бацити у потпуно очајање и приморати да се убијеш. Кад би са својом смрћу човек потпуно нестао, могуће би било чак и порадовати се што су се муке завршиле, али потпуне смрти нема. Пијаница и самоубица ће из малих и пролазних патњи коначно и заувек прећи у власт демона у најужаснију муку којој неће бити краја.
Као што духовни људи који се боре против греха и побеђују грехове постепено постају способни да осете духовни свет, а затим да виде Анђеле, исто тако ће и они који се одају грубим страстима, посебно пијанству и разврату, ако се не покају, видети демоне и постати њихови робови.
И сам спољашњи изглед духовног човека и слуге ђавола јасно говори чему води овај и онај пут. По плодовима ћете их познати – каже Господ.
Драги, мили, добри, паметни С.! Освести се: куда идеш? Ако ти је и овде тешко, како ће ти бити после смрти? Страсти су по хиљаду пута јаче него на земљи, оне ће те као огњем палити без икакве могућности да их задовољиш. За изгубљени живот, за почињене злочине, савест ће почети да гризе твоје срце као црв који не спава.
А свест о томе да си сам себе лишио вечног блаженства у друштву светих људи и Анђела ће те заувек мучити.
С., ако не можеш да престанеш да пијеш, макар буди свестан да поступаш рђаво, да упропаштаваш себе, вређаш ближње, вређаш Господа. Признај то и падни пред Господом макар једном дневно и реци Му: „Господе, пропадам, спаси ме! Не допусти да потпуно пропаднем! Господе, буди милостив мени грешном“. Ако будеш тако свакодневно говорио од свег срца, Господ ће ти опростити све грехове и спасити те од погибли.
У рај је први ушао разбојник. То је Господ уредио ради подстицања и утехе нас грешних. Милосрдни Господ све опрашта ономе ко се искрено каје. Ниједан грешник не треба да очајава. Не говори да си већ пропао, то је демонска мисао. Радост бива на небу због једног грешника који се каје– каже Господ. Он је, Спаситељ наш, дошао на земљу да би пронашао и спасио онога ко пропада.Не бој се демона. Ако ти се зли дуси буду јављали у неком обличју – призивај име Господа Исуса Христа и крсти се сам, и закрштај оне који су се појавили, па ће демони нестати као дим. Немој се бранити ножевима или неким другим материјалним оружјем. Они се тога не плаше, већ се бори именом Божјим. Опколивши, опколише ме, и именом Господњим противљах се њима – ево како су се од демона бранили истински хришћани и како нас они томе уче.
С., ја сам те увек помињао на молитви. Обећавам ти да ћу на свакој Литургији вадити честицу за тебе и молити се Господу да те упути и помогне ти да се избавиш од невоље. Само, ти се сам макар мало бори, не пуштај демоне да раде шта хоће. Сам моли Господа, понављам, макар једном дневно, с метанијом, да те не остави да пропаднеш, него да те спаси од вечне муке. Пожали себе, пожали…, јер, некад си је волео. Можда је и сад волиш. Зар ти није жао да је мучиш? Моли је за опроштај ако је некад увредиш, да би и Господ теби опростио. Како ћеш се помирити с Господом ако сам не будеш живео у миру са својим ближњима? Не очајавај, ма шта да чиниш. У светлим тренуцима помоли се Господу и Он ће ти помоћи и све ће ти опростити…, освести се, пожали себе! Дођи код нас. Овде човек може да се исповеди, да се причести. Ићи ћеш мало у цркву, прочитаћеш неку духовну књигу. Узми одмор и дођи, како хоћеш, или сам или с …, како ти је згодније.
С., ја сам грешан човек, а жао ми те од свег срца.
А Господу је по хиљаду пута жалије сваког грешника и Он чека само његово обраћење да би опростио све његове грехове и гадости и да би га спасио. Обрати се Господу с молитвом, покај се за све своје грехове, клони се рђавих људи и твоје духовно штетне службе, и Господ ће те спасити. Боље је да нигде не радиш, али да не пијеш и не упропашћујеш себе. Засад ће те … хранити, а кад мало ојачаш и овладаш собом, Господ ће ти дати посао који није штетан. Стећи ћеш душевни мир, спокојство, радост. А сад само патиш и упропашћујеш себе и примораваш своје најрођеније да пате.
Ако се не обратиш Господу с покајањем и смирењем, још овде те очекује велика патња, а после смрти – плач, шкргут зуба, мрак, тартар, црв који не умире и огањ који се не гаси, вечна, ужасна и непојамна мука којој нема краја.
Ма како тешко било овде, свему земаљском ће наступити крај. А после смрти је вечност без краја, вечност или у неизрецивом блаженству или у ужасној муци. Избор је у нашим рукама. Господ свима жели вечну радост, али никога не вуче ка Себи на силу. Ако не желиш да будеш с Господом у светлости и блаженству, ићи ћеш код ђавола у вечну таму и муку.
Све што је овде написано јесте несумњива истина. Пожали себе, С., буди милостив према себи… Амин.
Твој пријатељ и отац, који те искрено воли и жели ти добро, о. Никон
Драги С.!
Желим ти мир срца, здравље и исправан однос према себи и према другима.
Написао сам ти и послао дугачко писмо, мислио сам да те подржим и макар мало утешим, али ти оно, очигледно, није предато.
Мислим да ћеш ускоро оздравити и доћи код нас. Не падај у униније, већ настој да познаш себе, живот, његов смисао, таштину свега овдашњег. Подржавај у себи бодрост молитвом и исправним расуђивањем. Боље је да неко време потрпимо него да увек патимо.
Буди чврст, оздрави, дођи код нас. Господ те неће оставити и даће ти још времена за покајање и чињење добра. Све ће бити добро.
Одагнавај униније и тугу. До скорог виђења. Питај зашто ти нису предали писмо.
Воли те Н[икон].
Сви наши веома саосећају с тобом, поздрављају те и желе ти брз опоравак. Буди здрав и бодар.
Драги С.!
Примио сам твоје писмо. Вероватно си већ оперисан, надам се, успешно. Све време те се сећам и желим ти здравље, не само телесно, већ, што је неизмерно важније, душевно. Веруј ми да твоја болест није случајна, она ти је послата по великој милости Божијој ради спасења твоје душе. Требало је да будеш отргнут од оног бесмисленог живота који те је упропаштавао и жалостио све оне који те воле.
Сигуран сам да си потпуно свестан своје рђаве прошлости и да се кајеш због ње. Само Господ може да очисти твоју душу од некадашње прљавштине. И ако без роптања, са захвалношћу према Богу потрпиш своју телесну болест, тиме ћеш показати своју веру, своје покајање и смирење и добићеш не само опроштај грехова које си већ починио, него и помоћ за убудуће за борбу с рђавим жељама, а после смрти – вечни живот у општењу са свима Светима, неизрециву радост. Не падај у униније, рођени, одагнавај униније и неверје, чешће призивај име Божије и Господ ће те утешити, иако ће ти дати да потрпиш болест. Закон Духа каже да кроз многе невоље ваља ући у Царство Божије.Знаш кроз какве патње су у будући живот прешли апостоли, мученици и подвижници. Како онда ми грешни да уђемо у Царство Божије без невоља? То није могуће. Зато је и речено да Господ оне које воли кажњава невољама и болестима да би их примио у Своју славу после смрти очишћене кроз покајање и болести.
Кад те буду нападали униније и туга, приморавај себе да мислено говориш: „Слава Теби, Боже, Слава Теби, Боже! Достојно по делима мојим примам.Благодарим Ти, Господе, што си ми послао болест ради спасења моје душе. Слава Теби, Господе, слава Теби“.
Понављај ове речи на десетине, на стотине пута, говори убеђено, од свег срца, и после извесног времена ћеш осетити олакшање у срцу, мир и спокојство, чврстину и трпљење. То су знаци посете благодати Божије. Дај обећање Господу да ћеш преостали живот провести хришћански и Господ ће продужити дане твог живота на земљи ради покајања и ради стицања нових душевних својстава, која су неопходна у Царству Божијем: смирења, кротости, уздржања у свему, милосрђа, страхопоштовања и благодарности Богу и др.
Труди се да мање разговараш сљудима, вежбај се у унутрашњој молитви.
Господ нека те благослови и упути на свако добро. Али и ти сам се „клони зла и чини добро“, бори се с грехом, који живи у сваком човеку, јер се Царство Божије са напором осваја.
Буди здрав телом и душом. Сви наши те поздрављају, желе ти брз опоравак. Дођи код нас.
Н[икон]. 16. јун 1958. године
Мир вам, драги ..!
Опростите што дуго нисам одговарао. Нећу се правдати, мада бих могао. Опростите. Пре свега: много вам хвала за шумске јагоде. Врло сам захвалан. Све је дошло у целости. Опростите што сам вас оптеретио.
С., како је твоје здравље? Да ли је оток спао? Да ли су прошли болови у леђима и грудима?
Што се тиче унутрашњег делања рећи ћу ти следеће: не намећи себи никакве велике задатке, не одређуј било какве рокове, већ се увек и у свему уздржавај од зла, од кршења спољашњих или унутрашњих заповести и приморавај себе на делање добра, односно макар и с великим напором и борбом, али се труди да поступаш не онако као ти хоћеш, већ како Господ заповеда. Јер није тек тако речено: Царство се Божије са напором осваја.Овом делању додаје се још једно: трпљење невоља и болести.
Посетила те је велика милост Божија, која не жели смрти грешника. Ти си духовно пропадао, после смрти те је очекивао бездан пакла. Ниси чуо речи, а ниси ни могао. Било је потребно јако средство да те отргне од погибељног пута. Ово средство је Господ и био принуђен да ти пошаље у виду твоје болести. Зато немој роптати на Бога, не падај у униније, већ Му благодари за Његову милост према теби и бригу за твоје спасење. У речи Божијој је казано: Кога Господ љуби, онога и кори, и бије свакога сина кога прима.Дакле, ти си близак Богу, не вређај Га незахвалношћу, кршењем Његових светих заповести, роптањем.
Да би човек стекао сабрану молитву треба да се смирава пред Богом и пред људима и да много вежба. Без смирења ће човек увек бити расејан. Али, не падај у чамотињу и не очајавај, већ трпи, чекај, сматрај себе недостојним било каквих дарова. Заиста смо сви ми недостојни не само било каквих посебних милости, већ смо недостојни и да изговарамо име Божије.
Ако буде корисно за тебе, Господ ће продужити твој живот ради твоје користи. Живот на штету је по хиљаду пута гори од смрти, ако води у Царство Божије. Драго ми је што си победио своју љутњу на мене. То ми даје наду да ћеш уз помоћ Божију победити у себи световне погледе, жеље и све што нас удаљава од Бога. Тако побеђуј и остале страсти. То није лако, али је то једини пут ка спасењу. Увек криви себе, говори самом себи: „Господ све зна, значи, тако ми треба“, и умирићеш се.
У духовним питањима слушај К., будите у миру. Господ нека вас благослови, нека вас упути на свако добро. Опрости ми, С., за увреду. Можда и није требало тако да поступам. Помолите се за мене, и ја вас помињем. Поздрав свима које познајем. Труди се. Не падај у униније, све трпи, за све благодари Господу.
Воли вац Н[икон]. 25. август 1958. године
Драги …! Мир вам!
Хвала вам за писмо које сте ми послали. Већ сам почео да се секирам за вас. Нешто пре него што сам примио писмо сањао сам да удвоје на јарцу тестеришете брвно за огрев. Мислио сам да радите исту ствар и да је она подједнако тешка за вас.
Што се тиче прошлости, немој много да се секираш, моли се Господу за опроштај и Он неће поменути твоје грехове на Свом Суду. Само немој да их понављаш, немој попуштати непријатељским наговорима.
О болести … мислим да је то од неправилне исхране: недостатак неких витамина. Такве чириће врло често има наш отац Н., они пролазе од туширања ране јаким јодом. Треба јести више поврћа, нарочито у сировом облику, на пример: шаргарепу, роткву, бели и црни лук, а лети треба јести више бобичастог воћа и воћа уопште. Није грех обратити се лекару ако не буду пролазили.
Пишеш да још „ниси научио да се бориш против непријатеља“. То је исто као кад би ђак рекао: још не могу да будем професор. За тебе и мене боље је да непријатеља побеђујемо смирењем и молитвом Богу да би нас Он Сам, како зна, спасавао, и победио наше непријатеље. Чешће благодари Господу за све, невоље и непријатности прихватај као човек који их је у потпуности заслужио, без роптања и унинија. Више читај духовне књиге и Јеванђеље. Земаљски живот ће брзо проћи, наступиће вечни; за њега се треба припремати, да би он био радост, а не мучење. Због тога нам је земаљски живот и дат. Спасавајте се.
Не читај безбожне књиге, не разговарај с безбожницима, иначе ћеш много нашкодити себи и навући ћеш сувишне муке. Света Црква категорички забрањује онима који нису достигли духовну снагу овакве разговоре и лектиру. Непријатељ безбожнике подстиче да започну ове разговоре, а теби ће сугерисати мисао да можеш да их обратиш вери у Бога, да си дужан да их пожалиш, да их спасаваш од погибли и др. То је непријатељско лукавство. И сам умало што ниси пропао. Била је потребна веома јака вера, а не речи да би се уразумио. Сматрај да исто важи и кад су други у питању. Ако је Господ тебе пожалио, тако и свакога жали и свима жели спасење, само да човек макар мало тражи где је истина, а где лаж.
Господ нека благослови тебе и …, нека вас упути на свако добро и заштити од зла.
Н[икон]. 16. фебруар 1959. године
Драги С., мир теби и К.!
Хвала вам на писму. Већ сам почео много да се секирам због тебе. Нажалост, прошлост те веома притиска. Драго ми је што си макар свестан тога. Ја те због тога не осуђујем. Човек је тако слаб, а грех тако јако делује на душу и тело, јер се демони љуте на онога ко жели да измакне њиховој власти, да су неизбежни падови и известан повратак некадашњем греховном животу. Немој да се секираш због тога и да падаш у униније. На брзину се само буве хватају. Многим невољама, борбом и с напором сви улазе у Царство Божије.
Ти си читао у Јеванђељу да је Царство Божије слично квасцу који је стављен у брашно док није све ускисло. Тако и људска душа не бива одмах заквашена новим јеванђељским квасцем. Понекад се овај процес надолажења одвија брзо, понекад се успорава. Схваташ о чему говорим. Зато немој да се секираш ако не видиш никакав напредак. Једно је потребно: тежи ка томе да живиш по заповестима Јеванђеља, бори се, супротстављај се добровољно сваком греху, без обзира да ли је он учињен делом, речју или помишљу и немој добровољно да се препушташ рђавој жељи. Ако се препустиш, кај се пред Господом, моли за опроштај. И опет се бори, и тако до смрти.
Не заборави да својим снагама ништа нећеш постићи, већ увек призивај Господа Исуса Христа у помоћ у сваком искушењу. Тада ће твојој доброј вољи помагати сила Божија, која побеђује сваки грех, свако демонско дејство. Ако победиш неку греховну жељу, не приписуј то себи ни својим моћима, већ Господу, благодари Му што ти је помогао да победиш грех. Ако победу припишеш себи, опет ћеш пасти у исте грехове.
Чешће призивај име Божије. Ти си унеколико схватио шта је добро а шта зло. Господ сад од тебе чека да се прилепљујеш уз Њега, уз Његове свете заповести, да се њима руководиш у животу, а не сугестијама демона и своје пале природе, заражене грехом. Избор је у твојим рукама. Господ те гледа, гледа куда тежи твоја воља. Земаљски живот је човеку дат управо зато да би он овде слободно изабрао или Бога или ђавола. Будући живот баш зато и зависи од овдашњег, да би они који су целог живота служили греху и ђаволу били с њим и после смрти заувек, а они који су целог живота тежили ка Господу, без обзира на то што су повремено и падали, после смрти ће пребивати са Господом у вечном блаженству.
Господ ти није послао болест случајно и само као казну за некадашње грехове (иако по духовном закону после сваког греха следи невоља), колико због љубави према теби, да би те отргао од греховног живота и упутио те на пут спасења. Благодари за то Богу, Који се брине за тебе, не вређај Га добровољним греховима, већ се бори против сваког греха. У противном можеш да пострадаш горе него пре.
Сврати кад кренеш за Москву. Ако је могуће, пусти К. на неколико дана. Опрости ми ако сам те нечим увредио. Поздрав и благослов Божји К. Остајте у здрављу. Нека те Господ благослови и нека ти помогне да спасиш душу, а не да је упропастиш због ништавних земаљских лукавих интереса.
Ј. Никон. 3. децембар 1959. године
Драги С.!
Твој сан тако јасно показује, као прво, да непријатељи нашег спасења покушавају да уђу у нашу душу, да је опљачкају, испрљају, учине неваљалом за Господа; као друго, да се од њих треба спасавати молитвом код куће или у храму и испуњавањем заповести; као треће, да Господ жали сваког човека и жели му спасење. Какву је требало имати љубав према грешнику да се Сам Творац света оваплоти на земљи, претрпи пљување, шибање, мучење и Крсну смрт ради спасења грешника!
Шта нас очекује ако ми на ову Божију љубав према нама одговоримо равнодушношћу, неверовањем, одсуством жеље да се боримо против грехова, свесним кршењем заповести Божјих и самооправдањем уместо покајања са сузама? – Тада нас очекује одбацивање од лица Божијег. Каквом мером мериш, онаквом ће се и теби мерити – каже Господ. Ако делима одбацујемо љубав Божију према нама, и Господ ће нас одбацити. Не знам вас, идите од Мене у огањ вечни.Ево Суда Божијег, који се већ овде изриче тврдоглавим грешницима који презиру реч Божију, који изопачују Јеванђеље ради оправдања своје греховности. Тешко њима! Вечна мука, плач и шкргут зуба предстоје онима који су презрели љубав Божију, који ради прљавих задовољстава овога света продају своје достојанство хришћана, који више воле да испуњавају вољу ђавола. Човек ће и после смрти бити с оним чију вољу испуњава овде на земљи. Онај ко је на земљи био слуга ђавола и после смрти ће бити његов слуга и биће подвргнут истој судбини као и демони.
С., ти имаш све услове за покајање и спасење, и спољашње и унутрашње, какве данас у наше време ретко ко има. Ако то не искористиш, већ будеш одлагао спасење, можеш много себе да превариш. Сутрашњи дан нам не припада са сигурношћу. Господ све упозорава: буди спреман сваког тренутка, не знаш ни дан, ни час кад ће доћи по твоју душу.
Одреци се свог посла, иначе ћеш изгубити пензију. И према духовном животу можеш да постанеш потпуно равнодушан.
Топло ти саветујем: не правдај себе ни за један грех, ма како мали ти изгледао. Сваки грех је нарушавање воље Божије, показатељ одсуства љубави према Богу, као и обрнуто. „Воли Ме онај“, каже Господ, „ко испуњава заповести Моје“. Зато сваки учињени грех треба чистити покајањем.
С., ти код куће имаш учитељицу у духовном животу – К. Ти си пред њом као новорођенче које још сиса. Зато је слушај, питај је све што те занима о духовном животу. Ниједан духовни отац не може да те воли као она. Али од ње можеш да стекнеш много користи.
Ако будеш сумњао у речи К., напиши мени. Потрудићу се да ти не изложим своје мишљење, већ мишљење Светих Отаца тим поводом.
Остај у здрављу. Спасавај се. Труди се да се ослободиш овога света, који је увек био и биће непријатељски расположен према свему духовном и према Самом Богу. Свет ће вас омрзнути,рекао је Господ.
Кога то „вас“? Све који буду веровали у Господа Исуса Христа и трудили се да живе по Његовим светим заповестима.
Моли се за мене. К. не вређај, и још једном кажем – слушај је у духовним питањима
Искрено ти жели спасење твој Н[икон].
2. април 1960. године
Христос васкрсе!
Драги С., чујем да си се потпуно заплео у непријатељске мреже. Зар то не видиш? Зар ти није јасно да непријатељи хоће да те упропасте? Није ти много остало од живота. Ако се не опаметиш, после смрти ћеш пасти директно у руке демонима. Знаш како су они сурови. За њих постоји само једно задовољство – да упропашћују и муче људе. Нико не може ни да замисли какав ужас, какве муке трпе они који падају у руке демона. Понекад безумни и ништавни људи говоре: како буде другима, биће и нама. Зар је то утеха? Демона има довољно за све.
Нека се тиме не теше.
С., теби је Господ много показао. Сам си дао обећање да ћеш се поправити: молио си да ти се да време за покајање. Господ ти је дао време: продужио ти је живот, ослободио те посла, све ти је обезбедио. Дао ти је и помоћ за покајање у оцу Павлу и твојој сопственој жени. А шта ти радиш: исповедаш се како ти се ћефне и причешћујеш се скоро у пијаном бунилу. Шта је то? О чему размишљаш? Знај да се Бог не да ружити.Господ чека покајање грешних људи, зато и дуго трпи. А безумни људи мисле: грешници живе у благостању, значи, Бога нема. Бог их жали, уразумљује их и добром, и невољама и болестима, очекујући од њих да се поправе. И ако се не кају, оставља их у земаљском животу на њихову вољу, да би им после смрти дао оно што им следује. И праведницима је често тешко да умру, а за грешнике је речено: смрт је грешника љута,а живот после смрти је још љући.
С., па ти ниси глуп и ниси без срца. Размисли куда идеш. Покај се искрено, од свег срца, не спољашње, по обичају, без скрушености, као што веома многи раде, а затим се причешћују себи на осуду. Ти код своје код куће сам заплачи пред Господом, моли од свег срца опроштај за прошли рђав живот. Моли се за помоћ да се поправиш. А пре свега искрено замоли К. за опроштај, да ти она од свег срца опрости. Кад је човек у непријатељству с неким, Бог не прима његове молитве. То знаш. Зато се помири с К. и са свима које си нечим увредио и онда смело припадни пред Господа, кај се, моли Господа да не допусти да пропаднеш.
Стојиш на ивици провалије. Демони лако могу да те гурну у бездан. Ако не можеш да оставиш пиће, пиј код куће, не вређај К. Пре него што попијеш, помоли се макар минут-два, реци: „Господе, не могу сам да се уздржим од вотке, сад ћу да пијем, напићу се, можда ћу да псујем и да грдим жену. Господе, ако је могуће, задржи ме или опрости што ћу се опет напити”. Кад се тако помолиш, пиј, трудећи се да попијеш што мање. А кад се отрезниш, пре свега упитај да ли си вређао…, да ли си псовао и др., помири се с њом и помоли се, моли Господа за опроштај.
Драги С., знај да на небу бива радост због једног грешника који се каје. Ако не можеш да се уздржиш, плачи пред Господом, преклињи Га да ти опрости и да ти да снаге да се уздржиш. Само искрено жели да не вређаш Бога и ближње. Не правдај себе никаквим околностима, не криви никога осим себе. У самооправдању је погибао. То је глас демона. Смири се пред Богом и људима. Немој да се размећеш, не осуђуј никога, да те Бог не би осудио. Извади брвно из свога ока, тада ћеш видети како да извадиш трун из ока другог човека.
Пожали себе, немој себе потпуно да упропастиш. Нека те Господ упути и нека ти помогне, нека не допусти твоју погибао.
Воли те Н[икон]. 4. мај 1961. године
Драги С.!
Очигледно да код тебе није све у реду са твојом основном болешћу. Господ ти је давао и још ти даје време за покајање. Нема другог средства да се добије опроштај учињених грехова осим искреног дубоког покајања.
Ову искреност покајања треба да покажемо остављањем грехова, молитвом и чињењем добра ближњима и свима који нас за то замоле. Сви најгори грешници (разбојници, на пример: Мојсије Мурин, Давид, Варвар и др.) искреним покајањем, које је доказано тиме што су оставили некадашње грехове и добрим делима, не само што су добили опроштај свега, већ су достигли и светост.
Знам твоје грехове, а њима треба додати још један грех: обраћаш се Господу кад ти прети болест. А чим престанеш да се плашиш болести, престајеш и Бога да се бојиш. Молиш за дозволу да дођеш у току Светле седмице. Опрости, али јако лоше се осећам, тако да ми сад није ни до кога, тешко ми је да трпим и самог себе. Сваког дана имам температуру, у просеку 37,3; већ неколико месеци осећам болове у грудима и у срцу.
Хвала … (пренеси јој моју захвалности), она је посаветовала и чак је послала лек. Он умирује бол у срцу, а друга средства не делују. Могу да заспим само уз помоћ прашка. Приметно сам смршао, снага ме напушта. Твој долазак не сматрам неопходним за твоју душевну корист. Сам знаш шта треба да радиш. И … може да ти укаже и помогне. Г. се спрема да за два месеца дође у Москву, онда можеш да дођеш ако још будем жив и ако будем имао довољно снаге. Тада ћемо видети. Не треба да се вређаш што сам те одбио још и због тога што сам и својим најрођенијима засад забранио да долазе код мене, иако, истина, не слушају баш много. Жао им је и долазе понекад да ме посете, нарочито брат, који је лекар.
Хвала на честиткама за празнике. И ја теби честитам и желим сваку милост од Бога, а што је најважније – покајање. Пренеси срдачан поздрав … и њеним рођацима. Знам да бих од тебе сазнао много занимљивог о црквеним стварима у … и др, али немам снаге чак ни да седим дуго. Опрости ми. Помени ме понекад у својој молитви.
Нека те Господ благослови и спаси на начин Њему јединоме знан. Писао сам с великим тешкоћама.
Н[икон]. 13. април 1963. године
Драги С.!
Добио сам твоје опширно писмо. Из њега се види да ништа ниси научио. Иста стара песма, самооправдање, оптуживање других и недостатак жеље да се потрудиш на свом спасењу. Уместо да се уз помоћ Божију и добрих људи подигнеш духовно, макар до К., ти се све време трудиш да се она сроза до тебе.
Твоја ствар је јасна. Ако желиш да се спасиш, престани да се опијаш и да се предајеш у руке демонима. Они те неће поштедети ако Господ одступи од тебе због твојих гадости. Не заборављај не само пијанке и за њих везане одвратности, већ и друге безбројне грехове. Не правдај сам себе, већ моли опроштај од Бога. Али Бог не опрашта онима који сами не праштају другима, а ти си стално злопамтив. Не желим да пророкујем, али ћу рећи категорички да ћеш жестоко пострадати ако се не поправиш.
Свим својим греховима додајеш још и фарисејство. Твој несрећни језик те правда и за све гадости и грехове и криви друге. И људи томе верују, а ти у очима Божјим постајеш фарисеј, које Господ толико није волео и које је за живота осудио ако се не покају.
Ако желиш да се спасиш покај се и за пређашње своје грехове и на исповести и код куће, свакодневно се на молитви сећајући свих својих прошлих грехова, и моли Господа да ти опрости прошлост и да ти да снагу да убудуће не грешиш.
На друга питања нема потребе да одговарам. Сам знаш како си раније поступао с недостојнима, треба да знаш и сад. Спасавај се. Господ нека те упути и нека ти помогне. Не покушавај да превариш Господа. Имај у виду да ће онога ко чак и из несташлука, с циљем да уплаши друге људе, гура врат у омчу – демони и против воље угушити. Дакле, немој да правиш глупости, него пожали себе, не пружај руке демонима. Они ће те радо примити, али немој очекивати поштеду од њих.
Кад те буде много вукло да попијеш, направи три метаније и реци: „Господе, моја исквареност ме опет вуче да се напијем. Не могу, немам снаге да се уздржим. Ако буде Твоја милост, дај ми снаге да се уздржим. А ако сам недостојан твоје помоћи, заштити ме од демона и велике штете, уколико се напијем“.
Ако се са смирењем будеш тако молио Господу, Он ће ти дати снаге да се уздржиш. Будеш ли опет осуђивао друге, поново ћеш бити предат у руке демонима.
Ја сам болестан. Не могу више да пишем. Помоли се за мене. Поздрав и благослов К.
Ја. 26. јун 1963. године
Драга ..!
Данас сам добио Ваше писмо. Веома бих хтео да чујем једну реч на моје оптужбе, а добио сам осам ватрених страница. „Била је и остала гл…ва (глупава)“
Пишете: „Веома желим да пре смрти познам и оплачем себе“. Рећи ћу истину: никад човек не спознаје себе (стога неће себе ни оплакати) ако се: 1) бави самооправдањем и 2) приписује себи разне позитивне особине. Прво је очигледно, о другом учи јутарња молитва преподобног Макарија Египатског: „Боже, очисти ме грешног, јер ништа добро не учиних пред Тобом“.
Драга …, повлачим своје речи. Молим Вас да ми опростите за нанете увреде.
Господ нека Вас благослови и упути на свако добро.
Н[икон]. 7. фебруар 1959. године
К.!
„Онај ко одбацује правилно или неправилно разобличење, одбацује своје спасење“. Онај коме се отварају душевне очи за виђење грехова, не види поједине грехове, већ потпуну изопаченост своје душе, из које стално извиру разни грехови, па и више од тога – види да су чак и добра дела прожета отровом греха. Кад човек то јасно види, а такође кад се потпуно увери на основу хиљада случајева, да не може сам да исцели губу своје душе, он ће се природно (а не вештачким методама или самоубеђивањем) смирити и природно ће престати да осуђује друге или да се вређа због увреда.
Он у другима види само исти такав пад као у себи и већ их жали као пријатеље у невољи. Онда ће престати да уздиже једне и понижава друге, потпуно ће престати да суди, јер су, с једне стране, сви пали, а с друге, лажна су људска мерила,ма колико се трудили да буду објективна. Како онда човек може да оправдава своје грехове? Како може да се вређа ако га неко оптужи за оно за шта није крив, кад имамо безбројне најодвратније грехове за које, по милосрђу Божијем, које покрива наше грехове, нико не зна?
Не треба да се тешимо привидним врлинама, већ непојамном љубављу Божијом према нама палима, Крстом Христовим … тиме што сам „икона неизрециве Твоје славе, иако носим ране греховне”. Исус Христос је дошао на земљу да „васпостави лик палих“. Нека Му је вечна хвала са Оцем и Духом Светим од свих створења.
Нека ишчезну пред Њим све наше добродетељи (врлине), нека заједно са цариником почнемо да вапимо из дубине образа Божијег: „Боже, милостив буди мени грешноме! Боже, милостив буди свима нама грешнима!“ Тада ћемо изаћи као оправдани из овог живота, као цариник из храма, и ући ћемо у овчији тор, где ћемо наћи вечну пашу.
Н[икон]. 10. март 1959. године
Драга …!
Веома ми се свидело Ваше последње писмо управо у оном делу где говорите о себи. Предивна је, због истинитости слика Вашег устројства. Пошто сте, пославши писмо, вероватно заборавили шта сте писали, ја ћу Вас подсетити, преписаћу Вам Ваше сопствене речи: „Ја сам, авај, одавно погазила своју чистоту и Ви имате посла с прљавим крхотинама. Осећате смрад, не желите да имате посла с мојом нечистотом“. Даље: „Опростите мени, поганој“ – Бог ће Вам опростити.
Пишете о „ружној иронији” у мом писму. Верујте, није било никакве ироније. То сте и сами схватили, што се види из Ваше реакције.
„Повлачим своје речи“ – опет, то не значи да се одричем свог мишљења. Требало би се изразити тачније: „Засад повлачим своје речи“. То значи да сам Вам прерано указао на неке недостатке.
Ви још не можете да поднесете никакво, чак ни најмање разобличавање. Засад се одричем, а ако се буде могло, указаћу и на више. Уосталом, више него што сами указујете не може се ни рећи. Не могући да поднесете моје мало разобличавање, Ви лако трпите од себе оно што и папир једва трпи. То није једина противречност у Вашем писму богатог садржаја. Међутим, не желим о томе да пишем, јер то нема великог значаја. А за поуке упућене ми како у овом, тако и ранијим писмима Вам се веома захваљујем.
Остајте ми здраво.
Н[икон]. 23. март 1959. године
В.!
С дубоком тугом размишљам о Вама. Кад бисте могли са стране да погледате себе и да увидите своје стање макар у оној мери како се оно открива кроз Ваша писма и слање туђих писама (узгред буди речено, да ли сте добили дозволу за то?), постало би Вам жао себе, као што Вас је и мени жао. Преклињем Вас, погледајте боље себе на молитви пред лицем Божјим, молите се да Вам Господ открије Вашу душу.
Са пуном сигурношћу Вам кажем: Ваше душевно стање је опасно за спасење. Ви само маштате, а не видите реалност. Пред Богом ће се Ваши снови расејати, и с чим ћете онда остати? Моја братска дужност ме приморава да Вам то напишем, да ме после смрти не бисте прекорели зато што сам видео и нисам Вам рекао.
Опростите.
Искрено Вам жели добро и спасење Н[икон].
24. мај 1962. године
Драги..!
Како се ти тамо подвизаваш? Не истичи се ни у чему пред друговима. Без потребе не откривај себе и своје. Нека по речима пророка буде и код тебе „сва слава кћери Цареве унутра“. Не губи време узалуд, посебно у цркви. Упражњавај с пажњом и свештеним страхом Исусову молитву. Ако ти Господ да умилење – не траћи га, већ се моли док оно не прође. Буди мудар. Воли пријатеље. Сви смо болесни, али се не зближавај пребрзо ни са ким, не препуштај се првом утиску, већ провери темељно. Не ласкај учитељима. Буди једноставан.
Господ нека те благослови и упути на свако добро.
Воли те Н[икон].
11. септембар 1958. године
Драги..! Здраво да си!
Добили смо твоје писмо. Због нечега је оно на нас оставило тужан утисак. Насекирало нас је то што си примљен да певаш у хору Лавре.
Вероватно би било најбоље да нигде не певаш, него да се молиш у цркви. Потруди се да, без обзира да ли си у хору или ван њега, време боравка у храму искористиш за унутрашњу молитву. Знаш да се Царство Божије са напором оцваја.Сабирај помисли колико можеш, тако да буду пажљиве према речима молитве. А ако дође до расејаности, скрушавај се пред Господом због своје немоћи, као и због свега осталог рђавог. Онај који се труди достојан је хране,а ко се не труди на духовној њиви, не једе духовне плодове. Без муке нема науке. Онај Који даје молитву ономе ко се моли,даће и теби ако се потрудиш. С молитвом је лако и радосно бити у цркви, са њом време неприметно пролази; без молитве ћеш се више уморити него уз највећи напор ради стицања молитве, а време ће проћи бескорисно, боље речено штетно: ко не сабира са Мном, расипа.
Напиши како усвајаш градиво, да ли имаш времена да прочиташ детаљније из предмета које учите, да ли ти је занимљиво оно што се предаје и да ли се могу постављати питања и кад?
Јуче сам поправљао пећ у сауни и вероватно су ми озебла крста. Потпуно ме је стегло, али данас је већ боље. Мислим да ће сутра проћи. Мазао сам „ватром“ и добро утопљавао.
Пиши о свом здрављу, расположењу и животу. Ми те стално помињемо. Остај у здрављу. Господ нека те чува и нека ти помогне у свему добром и сачува те од свакога зла. Нека благослов Божји увек буде стобом.
Воли те Н[икон].
17. септембар 1958. године
Драги..!
После твог писма и телефонског разговора пожелео сам да те подсетим на речи епископа Игњатија: „Себе спасавај! Благо теби ако нађеш једног верног сарадника у делу спасења: то је велик и у наше време редак дар Божји.
Пази се ако желиш да спасиш ближњег, да те он не одвуче у погибељну провалију. То се стално дешава. Одступништво је допустио Бог. Немој се дрзнути да га заустављаш својом немоћном руком. Удаљи се, чувајући га се сам: и то ти је довољно.
Упознај се с духом времена, проучи га, да би по могућности избегао његов утицај. „Данас готово да нема истинске побожности“, каже већ светитељ Тихон пре сто (сад већ пре двеста) година – „данас је само лицемерје“. Бој се лицемерја, као прво, у себи самом, а затим у другима.
Ваља придати пун значај овим речима, примити их као руководство за себе, знајући какав човек их је изрекао.
Ако приметиш да предавачи направе грешку, али да она или нема великог значаја или је свима очигледна, не истичи је пред другима, већ је покриј љубављу и снисхођењем. Ако ти је то важно и ако ти је потребно да разјасниш истину, упитај предавача насамо као ученик, а не као свадљивац. Ако се он вређа, уопште немој разјашњавати и не питај више никад ни насамо, а тим пре у присуству других, већ тражи одговор у књигама или напиши мени. Ако будеш поступао другачије, створићеш себи непријатеље, и без користи за себе и друге јако ћеш погоршати свој положај. Веома те молим, послушај ме у томе.
Људи су превише немоћни и самољубиви. Треба их штедети и имати на уму речи Игњатија (Брјанчанинова), и примењивати их на професоре, на студенте и на све…
Буди мудар. Другове такође немој да учиш; а ако те неко нешто пита, одговарај уопштено онако како сматраш да је истинито, али одлучно одбиј да судиш, а још пре да осуђујеш било кога, нарочито претпостављене или педагоге. То је заповест Јеванђеља.
О правилима апостола и Сабора ти нећу писати. Прочитај сам. О њиховој дословној примени данас не може бити ни речи.
У своје време митрополит московски Филарет се овако изразио о кандидатима за свештенике: ако бисмо се прецизно руководили канонима, скоро нико не би био свештеник (не знам његове речи дословно, а смисао је потпуно тачан).
Да не бих задржавао писмо – завршавам. Остај у здрављу. Нека те Бог чува!
Откривај своје немоћи, невоље и недоумице Господу у молитви и у свако доба. За све прекоревај себе и немој да се правдаш.
Опрости што ти стално дајем савете. Одлично се сећам речи преподобног Серафима о камењу које се носи на звоник и о томе како се оно оданде баца. Али желим ти добро. Макар нешто ће ти можда добро доћи.
Нека те Господ благослови и сачува од сваког зла!
Воли те Н[икон].
10. септембар 1958. године
…!
2. октобра смо примили твоје писмо. Хвала ти што си брзо написао. Драго нам је што си срећно стигао на одредиште.
Што се тиче проповеди, на ту тему постоји одлична проповед с богатим материјалом код Димитрија Херсонеског у трећем тому. Мислим да ти више ништа неће бити потребно.
Напиши кратко, и мислено чешће говори у слободно време; говори као да говориш пријатељу или учитељу. Труди се да изложиш мисли које сматраш да је потребно да кажеш; у твом случају излажи усмено оно што си написао. Тема је таква да ће осећање мало учествовати (Ако не грешим – рачунам 24. недељу после Педесетнице о крвоточивој жени и о васкрсењу Јаирове кћери?).
Не бој се. Сви људи су пала бића, сви су душевно болесни, као ти, премда то ни издалека не виде сви. По преподобном Петру Дамаскину, то је духовно виђење које је дар Божји, а не човекова својина. Телесни човек никад не може да види себе онаквим какав јесте. Зато се не бој људи, њиховог суда, њиховог утицаја. Смири се. Ускоро ћеш стећи слободу од људског мишљења и мир духа. Нека ти је Господ на помоћи!
Остај у здрављу. Нека те Господ чува. Ми те веома волимо и желимо ти свако небеско добро, и колико је могуће земаљско.
…! Ради Бога немој ништа да радиш због опкладе или такмичења. То су ми хиљаду пута говориле мајка и бака и наводиле много упечатљивих примера озледа или смрти (људи који су се удавили). Тако се удавио и младожења моје мајке. Кладио се да ће препливати Тверцу и удавио се, а био је изванредан пливач.
Сети се правила спољашњег понашања код Игњатија (Брјанчанинова) у петом тому. Он наводи мишљење светитеља Василија Великог и других древних Отаца, који су спољашњем добром понашању приписивали велики значај у духовном животу.
Сви наши те поздрављају. Чекамо те.
Воли те Н[икон]. Поздрави… 3. октобар 1958. године
Драги..!
Мир ти и благослов Божји. Нека те Господ чува.
Твоје писмо смо добили на Светог Николу. Јако нам је драго што ниси киксирао с проповеђу. Речено је: Дух Свети ће творитикад буде потребно. Ето, и на теби се то испунило…
О, какво је срце мајчинско! Тешко ономе ко га увреди! Много суза ће бити потребно пролити да би такви људи ослободили своје срце од патње, гриже савести („црв који не спава“). За човека све почиње овде: рај и пакао. Само они који су овде умрли душом не осећају ништа док не васкрсну за вечне муке, о чијој реалности говоре муке оних који су још овде васкрсли и осетили патњу која представља слику, сенку будуће патње за оне који се овде нису покајали. (Каква тешка реченица: форма одговара садржају.)
До виђења, драги …, чекамо те. Остај у здрављу. Немој превише да се замараш, не препуштај се таштини и не љути се кад не добијеш оно што си очекивао. Учи се смирењу. Ма шта рђаво или непријатно да се догоди, прихватај као заслужено. По Марку Подвижнику, ништа не може да се догоди, ако човек није заслужио. Једна од страна покајања се састоји у томе да човек сваку невољу прихвата као последицу учињених грехова. То човека учи смирењу и др.
Нека те Господ чува и упути на свако добро.
Воли те Н[икон].
Драги..!
Желим ти трпљење, мир и спасење!
Одржао сам проповед о посту. Развио сам мисао о неопходности уздржања телесних чула. Кроз њих (нарочито кроз вид и слух) се затрпава и душа; ова старудија за време молитве оживљава и не дозвољава јој да се усредсреди. Ако будеш импровизовао, врло је згодно и корисно да се истакне ова страна поста. Такође треба истаћи неопходност опраштања увреда и милосрђа према свима (будите милосрдни као Отац Небески).
Користи срдачну чежњу да развијеш унутрашњу молитву (Исусову). Када те обузме таква чежња, она се лако твори и продубљује у срцу, и брзо ће дати мир и утеху, али зато при томе опет нестаје и молитва, тако да понекад не знаш чему да даш предност. И сам сам то искусио. На пример, у затвору ми је молитва Исусова лако ишла сама, скоро без икаквог напора, а касније је постало теже.
Опрости што ти можда пишем оно што не треба. Добро, остај у здрављу, мили мој. Опрости што старачки многословим. Не замери ми. Нека те Господ чува, нека ти помогне да безболно завршиш годину.
Воли те Н[икон].
Пренеси мој искрени поздрав В., жељу да успешно заврши годину и упише следећу. До виђења, рођена душо.
Н[икон]. 18. март 1959. године
Драги ..! Мир теби, рођени!
Примили смо твоја писма. Не секирај се због неуспеха. Цве је таштина над таштинама, цве је таштина.Да би се стекло смирење, а с њим мир Божји (у души), који превазилази сваки разум,треба претрпети много неуспеха, падова, увреда и др. Стални успех може да упропасти духовног човека; зато је Промисао Божји принуђен да нам шаље разноразна искушења, неуспехе, невоље, болести и др., како би човек на хиљадама примера спознао своју немоћ и потпуно се препустио у руке Божије, да се не би уздао у себе.
Господ нека те чува, рођени наш, и нека те благослови у свако доба. Чекам писамце од тебе.
Деда Теодот. 24. март 1959. године
Драги..! Здраво!
Честитамо ти имендан! Нека те Господ по светим молитвама Анђела заштити од сваког спољашњег и унутрашњег зла, нека ти дарује духовну мудрост и ревност за спасење. Нека ти преподобни … помогне да прођеш земаљски пут у испуњењу Христових заповести и нека те прими у своја вечна обиталишта.
Твоје писмо добили смо 24. марта, а ти си га написао 23. Врло нам је драго што се сан није обистинио и што ти је пошло за руком да успешно одржиш проповед. Биће ти све лакше да говориш. Главно је – треба имати довољно материјала да би се приликом држања проповеди могло користити оно што нам дође на ум док говоримо. Хвала Богу!
Да, већ сам ти спремио поклон. Сећаш се? Надамо се да ћеш на Благовести доћи на дане о којима сам писао у прошлом писму.
Покушаћу да издејствујем да те пусте на Васкрс ради појања, јер бас и даље болује и нема наде да ће се поправити.
Сви наши те поздрављају и желе ти свако добро. Чекамо.
Ћелави с белом брадом.
26. март 1959. године
Драги..!
Мир ти и спасење од Господа!
У К-у су у позоришту ради јавног срамоћења истакли слику В., како учи своју децу да се моле с натписом: „Ово је жена радника С.“ Последице тога нису ми познате, али су они нерасположени.
Зато су се наши обрадовали за О. Н. Надамо се да ће се све добро завршити.
… рођени, не падај у униније од гласова о немирима.Тако мора бити, одавно је то речено и не може да се не оствари.
У Смољенску има један старац, који је потпуно „мирски“ човек, иако сам убеђен да је сигурно православац. Старост се огледа у многоме, и није искључена могућност нечег неочекиваног.
Ја сам у то време био у врло тешком душевном стању. Сад је све у реду, али „у животу већ ништа не бирам, за прошлошћу нимало не жудим“[14](Љермонтов).
Опрости ми, рођени… што те можда заражавам унинијем. Код нас је засад све у реду, сви су здрави и постали су веселији, тако да немаш разлога да се препушташ песимизму. Дођи првом приликом.
Поздрав В. и Д. Нека вас Господ чува и упути на прави пут и заштити од сваког спољашњег и унутрашњег зла.
Твој [Никон]. 15. септембар 1959. године
Драги..!
Данас смо добили твоје писмо. Жао нам је што ниси ту. Вишње су процветале. Само се део цветова отворио, а цело дрво је бело. Певају славуји. Пала је кишица. Данас смо засадили парадајз. Код нас је данас на нашем [термометру] +26°. У шуму не идемо, немамо времена.
Ма како чудно било, тек сад почињем да спознајем шта је то нада. Са шездесет пет година! А молитву цариникову сам исто тако спознао тек пре неколико година. Ја сам, као вероватно и сви остали, спознавао спољашњост, а њихова суштина, која се спознаје у искуству, није ми била доступна.
Веома бих волео да знам како се то дешава код других. Затим, треба још разликовати разумевање, макар свецело, од овладавања њиме. За разумевање нечега то треба доживети у искуству, а овладавање је стално владање тим искуством. Тако и остало у духовном животу.
Како из перспективе духовног искуства јадни изгледају антирелигијски покушаји да се на земљу обори лав! Господе, упути их све и не допусти никоме да пропадне у удаљености од Тебе.
Нека те Господ чува! Чекамо те са нестрпљењем. Пиши о предстојећим испитима.
Н[икон]. 16. мај 1959. године
Драги..! Мир ти!
Данас 13. октобра смо примили твоје писмо и фотографију. Обоје сте добро испали. Ј. има смеран изглед. Добар пар.
Што се тиче негативне критике, моје мишљење је – никад је не треба читати и никад не треба спорити. Никога нећеш убедити, а себи ћеш увек нашкодити, читајући и пуштајући у душу демонски дух. Својевремено сам много пострадао. Нико од тога није имао никакве користи. Кад будеш имао духовну снагу, та снага ће деловати на слушаоце, ако су иоле кадри, чуће онај „ко има уши“.
Погледај како су деловале речи Самог Исуса Христа (прича о сејачу и др.) Ако теби самом дођу нападне мисли у духу негативне критике, најбоље је да се против њих бориш молитвом и посвећивањем пажње нечем другом, а пре свега читањем Светих Отаца. Треба вољом утврђивати своју веру, макар то палом и демонском разуму изгледало као апсурд. Затим ће оно (односно оно у шта сумњаш) постати очигледна истина, ако будеш узрастао.
Н[икон]. 13. октобар 1959. године
Драги..!
Хвала ти на писму и фотографији. Веома озбиљно изгледаш на њој! Вероватно завршаваш преписивање рада? А како је В., да ли си читао његов рад?
…, у другом тому дела Антонија (Храповицког) постоји занимљив чланак о проповеди, каква она треба да буде, тачније, какав треба да буде проповедник. Тамо је нешто написано и о пастирском богословљу, а има и занимљив чланак о Достојевском. Ако будеш имао времена, погледај. Вама и професорима су ови чланци веома потребни. И ујка би требало да прочита. Немам први том. Можеш ли да ми донесеш да прочитам, а можда може и да се купи?
Данас, 26. октобра је +4°, сунчано је, скоро без ветра.
Чувај мир у себи, а затим и с ближњима. Свакога пожали, јер сви болују од исте болести – удаљили су се од Господа и потпали под утицај непријатеља. А како мир на кога утиче – није толико битно. Важно је да је човек свестан где се налази и да иде правим путем.
Остај у здрављу, мили. Господ нека те чува и благослови у свако доба.
Х[икон], 26. октобар 1959. године, увече
Драги…! Мир ти!
Хвала ти што си ме назвао у недељу. Због нечега сам се јако обрадовао. Чак ми се и расположење потпуно променило. Нека ти Бог да здравље, мудрост и снагу.
Да, епископ М. је послао писмо. Захваљује се на честикама и жели ти успех у „богословским наукама“.
Ја сам стално кисео. Грип пролази, а све је некако ненормално. Треба трпети и приморавати себе. Сами не носимо никакав подвиг, па нам се шаље споља. Остаје само да без роптања трпимо и признајемо да заслужујемо много горе. Тада ће се таквом човеку спољашње невоље и болести уписати у његов лични подвиг. Свети Оци су одавно предсказали такав начин спасења у последња времена. Слава Богу за све!
Нека ти Господ помогне у свему добром и нека те задржи од тајног и јавног зла. Премудрост Божија се све више открива у сфери моралног. Ако те нешто буде збуњивало и ако не будеш могао да објасниш, не жури да доносиш разумске закључке који су обавезно лажни, што ћеш препознати по деловању на срце. Реци себи: Господ зна, ако Му је угодно, у своје време ће и мени открити. Онда ћеш се смирити. Смирење увек и у свему даје спокој и мир души.
Нека те Господ чува! Пиши. Дођи.
Воли те деда. 1. фебруар 1960. године
Драги..! Мир теби!
Твоје писмо од 4. марта смо добили касно – 8. марта. Обрадовали смо се што си добро рекао и што си још потрпео за ове „очинске савете“. Свима је Бог судија.
Кад ће код Ј. бити промена? Ако још није касно, посаветуј га у име оних који су прошли тим путем да одложи макар до јесени. А нека у току лета прочита пети том Игњатија (Брјанчанинова), нека поразговара с онима који су прошли овај пут, нека узме у обзир наше време, нека стекне јасну представу о томе у чему може да се огледа истинско монаштво у данашњим условима, који ће се у истом смеру све више и више развијати. Споља се то може учинити било кад и било где за пола сата, а изнутра се треба трудити целог живота да би човек макар у старости годину-две бар мало личио на оно што би желео да буде. Ако буде постојало, макар у извесној мери, унутрашње без спољашњег, то ће бити неизмерно драгоценије од спољашњег монаштва без унутрашњег. А пошто се ово потоње веома тешко даје, спољашње ће га у очима људи обавезивати да одговара својој форми и неприметно ће почети да се појављују лицемерје, фарисејство и … можда морална погибао.
Овим речима ни у којој мери нисам против његове намере, радујем се његовој жељи, али треба узети у обзир многе околности. Ђаво често сугерише врло добре жеље у погрешно време, и то оне које превазилазе човекову снагу, да би помео и погубио човека и да му не би дао да испуни добру намеру у право време.
Нема никакве сумње да Ј. још не зна нови пут, да може да има много лажних мисли, очекивања, а можда и скривених световних рачуница којих није ни сам свестан у потпуности. Опет понављам: нека изучава пети том и испуњава колико може, тада ће много схватити. Нека такође обавезно прочита писма епископа Игњатија у другом тому његове биографије коју је саставио Соколов. Нека их обавезно прочита! Не мешам се у туђи живот, али ме савест приморава да напишем оно што је овде написано. Могло би се још много рећи, али је засад довољно. Нека се не угледа на друге. Данас се сви људи (укључујући и монахе) спасавају, по предсказању Анонија Великог и других древних Светих Отаца које се испунило, невољама и, додаћу у своје име, унутрашњим монаштвом, а не спољашњим, ако неко има тежњу ка монаштву. Прочитај ово Ј. Сматрам преступом од стране „старијих“ то што они без испитивања, без указивања пута примају у монаштво због личних рачуница. Сигуран сам да то не би радили својој деци, а туђу не жале.
… овим завршавам писмо. Хтео сам још нешто да ти напишем, али то ће бити у следећем писму.
Пиши. Напиши и каква је реакција Ј. на ово писмо. Ако учини по свом, хиљаду пута ће се сетити ових речи.
Нека Господ чува тебе и све! Остај ми здраво!
Х[икон] 10. март. 1960. године
Драги..!
Мир ти! Како си, како здравље? Чекамо још писама, а нема их. Код нас засад нема ништа ново. Ако се у теби по непријатељском дејству појави неверје у глави или (што је горе) у срцу – немој томе придавати значаја, већ чврсто с вољним напором реци: „Верујем, желим да верујем; иди од мене, сатано“. И више не задржавај пажњу ни на помислима, ни на осећањима неверја, исто као што не обраћамо пажњу на хулне и прљаве помисли. Неверје Свети Оци прибрајају страстима, које настају услед сугестије демона због палости људске природе. Зато је и борба с њима иста као и с осталим страстима: 1) одвући пажњу, 2) појачано упражњавати молитву Исусову, 3) кајати се због грехова, 4) понекад се уздржавати у храни и узносити молитве („овај род демонски истерује се постом и молитвом“).
Ако човек не предузима мере против неверја, не бори се како треба, тиме већ постаје крив за ове помисли и кажњава се истим овим неверјем, као што се кажњава и свим страстима ако се не бори против њих.
Вероватно сам ти већ досадио. Остај ми здраво. Пиши о својим пословима. Завршавај што пре. Дођи одмах, чим даш последњи испит. Моли да те не задржавају.
Н[икон]. 3. мај 1960. године
Драги..!
Поцепао сам писмо које сам написао. Бићу кратак. Засад је све у реду, међутим анаконда све више стеже, али засад могу да дишем. Од ње зависи да ли ће ме стегнути или не у свој загрљај. А код тебе тамо је то још јаче. Зато треба да се руководиш разумевањем ситуације и трпљењем. Не осуђуј своје, него саосећај с њима. Ни у коме од нас нема јунаштва. Сви смо ми мали, сви се плашимо великих патњи. Свакога треба жалити, искрено свима желети и чинити што више добра. Каквом мером меримо таквом нам ће се и мерити и овде, и у будућности.
Тешко је у природи, тешко је на души. Једино уточиште је у миру с ближњима, и што је најважније, у молитви. Без молитве би било ужасно! Благо ономе ко је умео да је нађе! И ти тражи. Без трагања и труда ништа нећеш стећи.
Узеће нам нову велику дрвену кућу: или ће нас иселити, или ће некога уселити. Тиме се ограничава „казна“.
За Н. је добијена занимљива инструкција. Али за то ћеш сам сазнати кад дођеш.
У К. је умрла схимница А. Имала је око сто година.
Немој прекомерно да се замараш, учи латински, можда ће ти добро доћи. Добро је бити оптимиста. Чиме се објашњава њихов оптимизам? Можда још нису видели и доживели велику муку? Или им нерви нису тако осетљиви? Старост је увек песимистичка. Ја сам и у младости био исти. Због свега сам се секирао.
Желим ти здравље и извесну количину оптимизма, јер туга и униније разједају здравље. Чика М. је још увек овде. Сви те поздрављају. Љубим те и веома ти желим сваку срећу. Господ нека те сачува и благослови. Чекамо писма.
Н[икон]. 13. септембар 1960. године
Драги..! Мир ти!
Добили смо твоје писмо и рецепте. Ако не осећаш да је то штетно, научи макар да диригујеш. У мислима унапред сваком појању дај тон, а кад га диригент зада, провери себе. Само тако човек може да научи. Певај без икаквог напора, да се срце не замори. Зато из све снаге сабирај помисли и од срца се труди да твориш Исусову молитву.
Тако ћеш стећи велику корист. Не заборави да је без молитве човек оруђе ђавола. Без молитве ни добра дела неће донети корист, она ће бити оскрнављена разним отровним примесама.
Подсећам те на речи јеванђелисте Матеја, гл. 10, 17. Таквих код вас има много. Уђи у себе.
Код нас је засад тихо. Чика М. је овде. Време је лепо, релативно топло, расту медењаче.
Пиши нам чешће. Саопшти теме за радове. Дођи чим будеш имао прилике.
Н[икон]. 26. септембар. 1960. године
Драги..!
Добили смо писмо с темама и декрет бр. 9. Мораћеш да играш по тим правилима. Смиравај се!
Обе теме су врло важне. Требало би их анализирати и написати рад због саме љубави према духовном знању, а не само због обавезе. Ако одлучиш да узмеш прву тему, у другом тому Игњатија (Брјанчанинова) има специјалан чланак о Божијем лику и подобију.
Ако га изложиш својим речима, биће то одличан рад. Добро би било да узмеш још однекуд, углавном примере, ради илустрације појединих црта лика и подобија. На пример, љубав код мученика и слично. Способност ума код подвижника да виде на огромном растојању. Власт над природом и др. Кад изабереш тему одмах почни да радиш свакодневно. Прикупи у библиотеци или читаоници (па морају је отворити) материјал и почни да пишеш.
Постепено ћеш додавати и исправљати, али немој да чекаш под изговором да прикупљаш материјал или да наводно размишљаш, не одлажи за касније. Мисли ће наилазити у току писања. Нови материјал може да подстакне и друге мисли, које ћеш такође унети у рад. Потруди се да ми одговориш на ово писмо, а такође коју тему си изабрао.
В. сам послао писмо.
Остај у здрављу. Нека те Господ чува и упути. Немој посебно да се љутиш ни због чега. Такав је живот. Ти постепено улазиш у њега. Не можеш све време да седиш код куће под стакленим звоном. Кроз многе патње ваља нам ући у Царство Божије.Паметан и верујући човек користи невоље за велико напредовање у духовном животу, а онај који није мудар већ је склон роптању губи прилику да нешто стекне, штети себи, узнемиравајући и тело, и душу. Туга овога света води у смрт– ето како човек може да се растроји. Моли Господа да ти да мудрост ради спасења и испуњавања воље Божије (а не ради световних циљева), и Господ ће ти дати. Пиши, зови, дођи. Чекамо те.
Н[икон]. 1. октобар 1960. године
АКО НЕ ВЕРУЈУ МОЈСИЈУ И ПРОРОЦИМА
Драги..!
Данас, 20. октобра добили смо твоје писмо. О. је код нас. Читао сам о карти Антарктиде. Ничему се не чудим – све спољашње је ништа пред унутрашњим светом. Чини ми се да ће људи налазити све више и више доказа (спољашњих) за то да је Библија истинита, али, авај! Ни топом се не може пробити дух овога света. Нема много људи који ће искористити и чињеничне доказе. Ако не верују Мојсију и пророцима, чак и ако мртвац васкрсне неће поверовати.
Код нас је данас пао снег, 15 сантиметара. Права зима.
Пиши чешће. Нека те Господ чува! Спасавај се, рођени, држи себе у трезвеном стању и телом и душом. Нека је Господ свима у помоћи!
Н[икон]. 20. октобар 1960. године
Драги ..!
Мир ти! Добили смо два твоја писма. Желим да ти кажем нешто о магистарском раду. Ових дана сам отворио Нови Завет на немачком језику у Лутеровом преводу. Отворила се 13. глава по Луки, о Галилејцима, чију крв је Пилат помешао с њиховим жртвама и о онима који су погинули кад се срушила Силоамска кула.
Чини ми се да је Лутеров превод врло карактеристичан. Код њега нема схватања покајања на начин на који су га поимали Свети Оци и како га поима сва Православна Црква, зато је и употребио чисто формални израз: „исправити се“. То је уопште карактеристично за протестантизам. Сећам се да сам некад читао Нови Завет на немачком језику у Лутеровом преводу и много пута сам се чудио непрецизности превода, скретању од православних схватања. Сад се не сећам тих места.
Ово ти пишем због следећег: да ли можеш да узмеш рад – да упоредиш грчки текст с немачким Лутеровим текстом и да наведеш разлике у целом Новом Завету? То би било занимљиво и карактеристично. Поразговарај на ову тему. Да ли се то може учинити и у ком облику? Тако би се добио рад и из грчког језика и из упоредног богословља. Ова мисао ми је пала на памет потпуно неочекивано, од случајног отварања немачког Јеванђеља. Она те ни на шта не обавезује, али ако те заинтересује, можеш да се обратиш Н. К.
Узгред буди речено, има радова у којима се до танчина анализирају значења и нијансе сваке грчке речи у Новом Завету. Вероватно постоји слично и о немачком Лутеровом тексту. За такав рад треба или имати обе књиге или добро знати оба језика, да човек не би награбусио. Али неке упадљиве разлике су јасне чак и мени и парају слух православном човеку.
Да се С-в није увредио због твоје дискусије с њим? Не вреди расправљати се с њима. Старијем је тешко да попусти, а нарочито у присуству трећих особа, и то још студената. То имај у виду и убудуће буди опрезан. Данас скоро да нема подвижника, а тешко да ћемо наћи оне који жуде за тим да буду понижени ради стицања смирења. Речено је: будите мудри као змије.
Код нас су засад сви здрави, што и теби желимо. Не заборављај да у свакој прилици (нарочито у цркви) твориш Исусову молитву с пажњом и покајањем.
Не правдај себе ничим, тада ћеш угледати своје грехове безбројне као морски песак, што је „знак почетка оздрављења душе“. Чекамо твоја писма.
Н[икон]. 20. новембар 1960. године
Драги..!
Примили смо твоја писма. Твоја бака М. је о сновима говорила: „Ко се поводи за сновима – жив бити неће“. Врло прецизно речено. Међутим, несумњиво је да постоје посебни снови или чак откривења, али су врло ретки и дају се у нарочитим приликама. Они су посебног карактера. Обично се притом даје неки особити доказ њихове истинитости. Међутим, пошто су такви снови реткост, а ђаво може да нашкоди онима који верују у снове (има много примера за то), Свети Оци категорички забрањују да се верује свим сновима, чак и ако се међу њима нађе истинит сан.
Господ ће наћи средство да сугерише човеку ову или ону мисао кад то буде потребно. Зато је боље и мирније уопште не веровати у снове.
Код нас је засад све у реду. Не само да смо задовољни својим стањем и да благодаримо Богу, већ искрено сматрамо да не заслужујемо такав живот.
Учи спољашње и унутрашње колико можеш. Кад завршиш, видеће се шта треба предузети. Још нешто што се тиче пријатеља: не откривај себе ником. То је мишљење епископа Игњатија (Брјанчанинова). Сети се кад је то било речено – пре сто година. Већ тада човек скоро никоме није могао да се повери. А шта данас да се каже! Осим очигледне издаје, другом човеку се може нашкодити на хиљаде начина. Послушај у овоме епископа Игњатија!
Провери у часопису „Хришћанин“ за 1908. годину бр. 10, 11 и 12 и за 1909. годину бр. 1 и бр. 2, чланак П. Флоренског „Со земље, односно казивање о ави Исидору”. Погледај такође и у „Богословском веснику“ за 1912. годину писма митрополита Филарета Московског епископу Игњатију (Брјанчанинову) (у крајњој линији, удецембарском броју објављено је 3. писмо). Ако је занимљиво, донеси часопис у којем има неколико писама. Одавно сам хтео да прочитам шта је митрополит Филарет могао да напише. Епископ Игњатије је сматрао да митрополит Филарет није у праву у погледу Цркве.
Буди здрав …, мир ти! Господ нека те благослови и упути на свако добро. Хвала за ђурђевак.
Чекамо те 3. децембра у 9 сати увече.
Н[икон]. 23. новембар 1960. године
Драги..!
Засад је код нас све у реду. Сви смо здрави. Спознајемо своје немоћи и помало се смиравамо.
Драги …, пази на себе (стражи), пази на главу змије, не дај јој да те уједе изнад пете. Знаш да „грех на прагу лежи“ и заповеђено нам је да кроз призивање имена Божијег господаримо над њим.
Ако се оклизнеш, не правдај себе, већ се одмах кај пред Господом, прекоревај себе и смиравај се. По мишљењу епископа Игњатија и по предсказању Светих Отаца, нашем времену је дат нарочит пут спасења, који одговара стању читавог човечанства, тачније: спасиће се они који: 1) сачувају веру, 2) без роптања буду трпели све невоље и искушења и 3) буду свесни својих немоћи и смире се. Нашем времену се не могу дати подвизи због гордости која је продрла у сваког човека. Онај ко жели, може да се смири сагледавајући стално своје недостатке. Саме невоље ће тада прихватати као благоразумни разбојник: „достојно по делима нашим примамо“. Тада ће се оне лакше подносити.
Остај у здрављу. Господ нека те чува. Дођи!
Н[икон]. 28. новембар 1960. године
Драги ..!
Сигурно си у „Правди“ од 5. децембра прочитао чланак А. Осипова. Твоје мишљење, а и сваког паметног човека, је јасно. Веома бих желео да детаљније и боље знам мишљење студената. Да ли им је јасно да је овај несрећник у свом чланку показао да је такво морално ништавило (а што је најважније, ни сам то не примећује), да чланак изазива потпуно супротно дејство од онога што је аутор хтео. Он се ни сам није оправдао, нити је вери нашкодио, већ је показао да Господ у своје време открива скривене Јуде и избацује их из Цркве.
Да ли си обратио пажњу на то да у одељку о молитви под речју „богослужење“ стоје три тачке. Не сумњам у то да је овде била нека пакосна реч. Чак ни редакција није сматрала да је могуће да се она одштампа. Дух који је водио његово перо је сву своју злобу углавном излио на богослужење и Исусову молитву. Обрати пажњу на то! Пали човек за време молитве, искрене и правилне, ступа у општење с Творцем света, добија од Њега велику милост и снагу да одагна моћ духа који умишља да је раван Богу. Како може да се истрпи ово понижење! Ето, он зато излива своју злобу и мржњу на молитву и богослужење. Нека људи схвате сав значај и силу молитве и Божију милост према нама палима! Несрећни Александар је својим речима о молитви показао да се никад и ниједном није помолио, дакле да никад није ни веровао у Бога. Он се ни не одриче Бога и хришћанства, већ се одриче оне представе о вери и Богу коју је имао.
Само његово одрицање није резултат искрених сумњи и трагања. Не. Превише су ништавни разлози одрицања које је он сам навео. Очигледно је да је он практичан човек, човек од овога света. Док је његов положај био мање или више стабилан, док је могао да прима одличну плату, претварао се да је верник, целивао је руке архијереја које је презирао и „припремао је младиће за пастирску делатност“. Кад је његов положај почео да се љуља, одлучио је да обезбеди себи чврст положај на другом фронту, док тамо још могу да искористе његово одрицање и приме га, пожурио је то да учини док још није касно.
Кад је Исус Христос, након што је нахранио пет хиљада људи, почео да говори о хлебу живота, многи су Га напустили, зато што нису могли да прихвате Његове речи. Они су поступили поштено. Њихово телесно мудровање није могло да се уздигне до Духа Истине. Али Јуда није напустио Исуса Христа зато што је носио кесу с новцем и користио га за себе. Надао се нечем већем. Заједно с другима очекивао је да се Месија зацари и очекивао је корист коју ће му то донети. А кад је сазнао да се Исус Христос не спрема да на земљи оснује Своје Царство, да Га очекује смрт, и то је искористио за себе: прешао је у табор Његових непријатеља, издао је Христа и добио тридесет сребрњака, јер Он ће свеједно умрети!
Није случајно то што се они који се данас одричу Христа пореде с Јудом. Ово се не чини да би се они увредили (такви су достојни великог сажаљења), већ зато што у оба случаја постоји исто душевно расположење: они су без вере, због користољубивости ишли за Христом, због користољубивости су Га и продали. Међутим, издајници никада и нигде нису уживали поверење, а још мање поштовање. „Мавр је обавио свој посао, Мавр може и да оде…“
У Александру није било искрености пре одрицања, нема је ни у одрицању. Он је психолошки „јуродиви“ који је саградио кућу на песку. Он малог искушења она је пала, и пад њезин бејаше страшан[15].
…! Чекамо твоје писмо. Не иди на пошту кад је мраз. Да ли ћеш можда доћи на Светог Николу? Код нас су засада сви здрави. У кући је топло. Чекамо те. Остај у здрављу. Господ нека те чува. Поздрави В. Сви наши те поздрављају.
Н[икон]. 7. децембар 1960. године
Драги ..!
Бог није створио зло. Зло нема суштину. Оно представља поремећај светског (а у односу на човека и Анђеле – моралног) поретка слободне воље човека и Анђела. Кад не би било слободе, не би било могућности да се поремети морални поредак, који је премудар и савршен. Анђели и људи би се као аутомати потчињавали законима физичког и моралног света и зла не би било. Међутим, без слободе воље не би у људима и Анђелима било лика и подобија Божијег. Савршено биће је незамисливо без слободне воље (Узгред буди речено: сва атеистичка учења су принуђена да негирају слободу воље; она је и негирају у теорији, а у пракси кришом допуштају слободу воље, иначе би се са ужасом морало признати да је човек ништавни део бездушне огромне машине која нема појма и не жели да зна за човека и немилице га изобличава или уништава, кад законитости ове машине доводе до тога.).
Разумна бића, која су познала себе као самосталне личности, „ја“ као нови самостални извори светлости, као центри за које је цео свет (круг Н-радијуса) само објекат, објекат спознаје и дејства, при чему чак Господ Бог у извесној мери може да буде само објекат – ове личности су у много већој мери биле свесне своје величине пре пада. За њих је било речено: богови сте и синови Вишњег сви.Они нису знали и нису могли да оцене добро које су уживали. Жеља да постану као богови који знају добро и зло довела је до пада и Анђела и људи. Од тада почиње историја човечанства. Васпитати човека у трепетној побожности и љубави према Богу, у љубави према човеку, не гушећи његову слободну вољу, уздићи га у достојанство сина Божијег – ето изузетно компликованог задатка који је апсолутно нерешив за људе и који је чак од Бога захтевао највећу Жртву – оваплоћење, Крсну смрт и Васкрсење Самог Бога.
С гордошћу човек не може да се спаси. Уз постојање гордости он и у рају опет може да отпадне од Бога, сада већ коначним падом, попут демона.
Зато у току целог земаљског живота Господ даје човеку да позна да је без Бога ништа, да је роб својих страсти и да је роб ђавола. Ево зашто Господ не дозвољава да се до смрти ишчупа кукољ, да се не би оштетила и пшеница. То значи да би се човек без недостатака, који има само врлине, обавезно погордио. Ако сад с малим добродетељима (врлинама) налазимо могућност да се гордимо, шта би било кад би нам се још овде открила сва слава обожене душе? Чак је и апостолу Павлу била потребна негативна помоћ анђела сатане, који му је чинио пакости да се не би надимао. А о нама нема потребе ни говорити.
Као што се Господ труди да спаси човека, тако се и ђаво труди да га погуби. Ђаво човеку даје привидну победу над собом и на тај начин га наводи на задовољство собом и гордост; даје му успех у покоравању сила природе и сугерише мисао: „Кроз знање (науку) ћете победити природу, бићете бесмртни и постаћете богови. Ево, и сад већ можете да се поносите својим достигнућима“.
Очигледна је супротност два правца. Потпуно очигледни постају промишљање Божије о спасењу човека и напор ђавола да погуби чак и оне који све снаге улажу у тражење „јединог што је потребно“, односно Царства Божијег. Из области теорије ово прелази у сам живот, човек се налази у непрекидној борби са злом, с ђаволом, с његовим сугестијама, час падајући, час устајући.
У овој борби он спознаје своју немоћ, непријатељско лукавство, Божију помоћ и Божију љубав према себи. Он спознаје цену добра и зла и сада већ свесно бира добро, постаје непоколебив у давању предности добру и његовом Извору – Богу и одбацује зло и ђавола. Иако пада и понекад чини зло, свестан је тога као зла и греха, и осуђује себе, каје се, моли Бога за опроштај и самим тим се још више утврђује у давању предности добру и Богу, иако негативним путем.
Тема је превише опширна. Ти си исправно рекао да човек мора да стекне смирење као супротност гордости. Ову мисао и ја овде изричем, само у другом облику. Можда ти је занимљиво да прочиташ, а ако није, ипак ће ти некад добро доћи. Ово се може изложити убедљивије и лепше, с позивањем на Свете Оце. Овде су само набацане мисли које су последњих година постале моје. Опрости. Код нас је све у реду. Кише, блато до колена. Не шетамо. Кашљуцамо због времена. Све ти је то познато, драги А. О, дај Боже да будеш и човек Божји!
Деда-Мраз, 12. децембар 1960. године
БИТИ ХРИШЋАНИН ЗНАЧИ БИТИ НОРМАЛАН
Рођени …!
Добили смо твоје писмо и јако се радујемо. Ових дана сам те посебно осећао. Да ниси имао неких неприлика?
У М-и ми је чика Јерем поклонио књигу Јосифа Давидовича Амусина „Рукописи са Мртвог мора“. Намерно сам написао име и патроним у потпуности. Док наводи чињенички материјал, врло је занимљиво. А кад почиње да расуђује о значају открића, допире таква смердјаковшчина да човек може само да се запањи до које мере човека заслепљује атеизам и то још јеврејски, с органском мржњом према хришћанству. Сви атеисти, а тим пре милитантни, апсолутно су неспособни да схвате Јеванђеље. То је заиста књига иза седам печата. Кад нечисти дух са седам других, још горих од себе, завлада нечијом душом, он не само што је заслепи, већ је по лукавству изопачује, као код душевних болесника, који пате од изопачења опажаја (халуцинације и др.).
Само хришћанство човека чини нормалним, као што је било са светима. Норма човека је Христос. Не живим више ја, већ живи у мени – Христос.Ако пак већина не може да доспе до таквог ступња, она је свесна своје изопачености и исправља изопаченост опажаја и погледа по онима који су достигли у меру раста Христовог.
Разговори о истини с милитантним атеистима су потпуно бесмислени. Међутим, апологија хришћанства међу неутралнима би неке могла да упути на озбиљнији однос према хришћанству. Сва ова размишљања човек мора да заврши речима Игњатија (Брјанчанинова): „Дланом се не може зауставити ток реке“. Онај ко спасава, нека спаси своју душу.
Да ли си говорио В. о дипломском раду на тему: „Апостол Павле као изражавалац и тумач Јеванђеља“? Могла би се понудити следећа тема: „Психолошко објашњење нужности оваплоћења Господа Исуса Христа ради спасења људског рода по Игњатију (Брјанчанинову)“. Међутим, ова тема може бити доступна онима који су прилично времена покушавали да живе аскетски и да се боре с палом људском природом. Само проучавањем не може ништа да учини чак и дубоко верујући хришћанин.
- јануара 1961. године завршавам писмо, одмах после телефонског разговора.
Тешко онима који увреде мајчинску љубав! Бесконачно је теже онима који вређају љубав Божију. Боље би им било да се нису родили! Вечни пламен у грудима ће их палити и неће их спаљивати.
Да, распричао сам се. Остај у здрављу, рођени! Нека ти је Господ у помоћ! Сви наши те поздрављају. Пиши!
Н[икон]. 30. јануар 1961. године
Драги …! Мир ти!
Већ нам недостајеш. Како си? Не придај значаја томе ако се људи буду „пристрасно“ односили према теби. Ти ступаш у живот све више и више, а сви људи су пала бића. Овај пад не може да се не одрази на односе према околини. Ево због чега је, између осталог, Господ рекао ученицима: ево шаљем вас, као овце међу вукове, будите мудри …али: и ево, Ја сам с вама у све дане.
С једне стране, потребни су сопствена мудрост и опрез, али главно је стално обраћање за помоћ Господу Који је невидљив за плотског човека, али је видљив духом, Који је обећао свима који се у Њега надају да ни „длака с главе њихове неће пасти без воље Његове“.
Уздајући се у Њега апостоли су све претрпели, али су победили свет – мали број оваца је победио небројена стада вукова. Зар ово није доказ моћи и промишљања Божијег? Међутим, Господ је и јуче и данас исти и у векове.У свим невољама и тешкоћама обраћај се Господу и Он ће те прехранити.
Увек, колико год био заузет, човек може мислено да се обрати Господу и да каже: Исусе Христе, помилуј ме; Господе, буди милостив мени грешном; или, како каже Варсануфије Велики, макар се сети да постоји свевидећи Господ Који те види, и то је довољно да би се изашло из тешке ситуације. А кад невоља дође и молитва не донесе олакшање, немој падати у униније, не ропћи и не препуштај се неверју, већ имај на уму да човек без невоља не само што не може да се спаси, већ не може да стекне ни овоземаљско искуство.
Међутим, вера и молитва дају то да невоља доноси огромну корист, а без молитве може да доведе до роптања, маловерја, штете по душу и тело. Ево због чега човек и треба да учи да увек буде с Богом, а Он је увек с нама. Са нама је Бог! Схватите то, пагани / Разумјејте јазици/ (страсти, демони, пали људи – оруђа демона), и покоравајте се, јер је с нама Бог!
Открио сам своје објашњење „Тројице“ Рубљова. Испричаћу ти кад дођеш. Сигуран сам да је исправно. Не знам да ли негде постоји такво објашњење. Код Алпатова га нема, иако он прилази близу.
Пиши како си, како је В. Не тугуј у непријатностима: пребаци на Господа тугу…и др.
Бележи на писму, кад га добијеш, да ли је коверат читав. Народ је постао врло непоуздан. Чекамо писма од тебе.
Н[икон]. 6. фебруар 1961. године
Драги ..!
Напокон смо добили твоје писмо од 17. фебруара. Одузели су нам кућу. Хтели су да узму и цео ходник. За старице су рекли: нека улазе кроз прозор. Почео сам да негодујем, телефонирао сам у Смољенск опуномоћеном. Он је обећао да ће рећи силеџијама да ходник треба сви да користе.
Прочитај Другу посланицу Тимотеју, глава 3, стихови 1-15. Обрати пажњу на последње две речи 5. стиха.
Каква је срећа имати веру! Они који се уздају у Господа су као гора Сионска!
Имај у виду своје стање. „Све је ради човека, а није човек ради разних субота.“
Н[икон]. 22. фебруар 1961. године
Рођени …!
Твоје писамце смо добили данас. Радујемо се због тебе, што те је Господ удостојио да мало осетиш „благодат“. „Окусите и видите…“ Увек сам се чудио људима, колико су алави на све ново, посебно ако их неко похвали. Све што је написано, осим онога што су написала четворица јеванђелиста, је неизмерно испод њиховог текста и по мисли, а главно је – по духу. Мисао се још може фалсификовати, а дух се никако не може фалсификовати. Ево због чега је Црква, поседујући дух Христов, непогрешиво одбацила све што нема дух Христов. Ко нема дух Христов није Његов ученик, следбеник.
Време је јако тешко, али ми осећамо храброст. Слава Богу! Ти обавезно пиши сваке недеље. Остај у здрављу. Нека те Господ чува. Увек те се сећамо и волимо.
18 часова 2. марта 1961. године
Н[икон]. 2 март 1961. године
Драги …!
Труди се да у току дугих служби твориш Исусову молитву. Приморавај себе. Такође приморавај себе да сузбијеш непријатност, иначе ти Господ неће дати молитву, а може чак и невољу да пошаље. Теби се даје да искуствено спознаш борбу са старим човеком. Ако желимо да неко савлада себе и промени свој однос према нама, сами пре њега треба потпуно да одагнамо из свог срца непријатељство према њему. Тада ће Господ обавестити његово срце. То су наши бесплатни Драги учитељи. Прихвати ове мисли са свом озбиљношћу. Бори се са собом.
Нека те Господ чува.
Приликом делања Исусове молитве корисно је да човек понекад закршта срце, да центар крста буде један сантиметар изнад брадавице. Пажња никад не сме да се спушта испод брадавице. Вероватно то знаш. Треба начинити сасвим мали крст. Молитву треба говорити као цариник, односно сматрајући да си у стању погибли, молити искључиво милост од Господа: „Помилуј ме, Господе, нема ми спасења од дела. Ти си, Господе, наш Спаситељ, у Тебе полажем наду у спасење и моје и ближњих. Буди милостив према мени грешном“. Кад спознаш истинитост онога што је сад речено не умом, него срцем и искуством, то ће бити знак значајног успеха. Само, то неће бити тако скоро. Човеку се чини да је то спознао, али је у ствари спознао само умом, а не срцем и искуством. Кад срце буде плакало што си далеко од Господа и др., тада ће моћи да се каже да си се искуствено приближио поимању.
Остај у здрављу. Желим теби, В., Д. и свима да с благодарношћу и колико можете љубављу проведете дане Страсне седмице. Они су нам ближи од Васкрса.
Дуго ти нисам писао, јер сам се надао да ћеш ускоро доћи! Помоли се за све нас.
Н[икон]. 6. април 1961. године
Све више се уверавам да хришћанство не само да „нестаје“, како је говорио Светитељ Тихон Задонски, него је већ нестало. У потпуности се испуњава предсказање Игњатија (Брјанчанинова) о опадању монаштва, а затим и Православља. Ни у једног човека се не можеш поуздати. Ужас. Остај у здрављу. Недостајеш нам. Сви те поздрављају. Нека те Господ чува!
Н[икон]. 3. октобар – 61. године
Драги …!
Допутовали смо сасвим добро. Код куће је све у реду. Сви су здрави. Мисао о пресељењу је засад потиснута у други план, а и куда да идемо? Свуда је исто.
Време је одлично. Данас је био велики мраз.
Остај у здрављу. Нека те Господ чува! Смиравај своје протестантске пориве. Може се говорити и туговати због неправилног уређења духовне школе, а с појединим административним одлукама се треба и мора мирити. То смирује нашу гордост. Ономе који љуби Господа све користи на добро.Труди се да све окрећеш на корист. А то ће бити онда кад се будеш смиравао. Пример смирења нам је дао Господ Исус Христос. Научите се од Мене, јер сам Ја кротак и смирен срцем.А како су Њега прогањали и вређали! Господу је било тешко да трпи само устројство људи – фарисеја и осталих. Докле ћу бити с вама? Докле ћу вас трпети?– не заборави ове речи Спаситеља.
Остај у здрављу.
Н[икон]. 15. октобар 1961. године
Драги …!
Све ми је више жао што ми људи не користимо добра која Бог жели да нам да, и не трудимо се да учинимо себе кадрима да примимо дарове Божије. А ова способност се састоји у томе да се смиравамо пред Богом и да желимо да испунимо вољу Божију на нама. Тада Господ излива на нас Своју неизрециву милост о којој телесни човек нема никаквог појма.
Драги наш, научи да се молиш и да трпиш све, као што је трпео Господ Исус Христос. Јер, ако су се Њему ругали и ако су Њега разапели, какву онда правичност ми да очекујемо? Нема је на земљи, и неће је ни бити. Правда и Истина су разапете на Крсту. Свуд унаоколо су лаж, превара, егоизам, издаја…
Опрости, мили: можда пишем нешто сувишно. Али ти ниси крив за то. Како ти је здравље? Како врат? Чекамо писма и тебе. Нека те Господ чува и благослови!
Воли те… 1. децембар 1961. године
Драги …!
Добили смо твоје писмо. Хвала што нас не заборављаш. Не жалости се због рада. Обично бива да, кад много очекујеш, добијеш мање. Има различитих узрока за то.
Јако ми је жао оца Павла. Ни у ком случају га не треба осуђивати, него сваки пут, кад га се сетиш, из свег срца уздахни: Господе, помози слузи Твом, спаси га! Њему су потребни наше саучешће и молитве. Ако један уд страда, и цело тело такође страда. Сви ви би требало да замолите да се за њега одслужи Литургија, да замолите намесника Лавре да се у свим црквама моле за спасење оних који се налазе у искушењу.
То је плод погрешног уређења духовне школе. Механички су преузели спољашње уређење старе школе – без њених врлина, без њених искусних и образованих предавача, без узимања у обзир данашњих околности и – мирни су. Чак је и однос према студентима као према логорашима, а не као према слободним живим личностима којима на сваки начин треба помоћи да се учврсте пре свега у вери, у живој вери у Бога, а не да се захтева бубање напамет гомиле сировог материјала. Да ли макар један предмет допире, не кажем до срца, већ чак до ума? Да ли он постаје „свој“ за студента? Сумњам. То је гомила чињеница, сиров, необрађени материјал. И горе од тога! Уз слабу веру, разматрање духовних истина плотским, „лажним“ разумом доводи до „срозавања“ значаја ових истина. С њих се скида покров тајанствености, дубине Божанске мудрости. Ове истине постају предмет „препирања језика“, туђ за душу онога ко учи. Вера слаби, па чак и нестаје. Зато из духовне школе излази много окорелих безбожника.
Студенти су преоптерећени предметима. Немају времена за размишљање. Програм је састављен неправилно. Духовна школа треба: 1) да учврсти веру, 2) научи човека да се моли, 3) да научи човека да спозна себе и свој пад, 4) да га научи да се бори с грехом и с искушењима, као што су се борили Свети Оци, 5) да га научи да схвата и осећа дела Светих Отаца, а кроз њих и Јеванђеље, да их учини својима, рођенима, блискима срцу, живима, да она одговарају на све захтеве душе у сваком стању, а не да буду предмет проучавања, 6) да га науче да на заповести Светог Јеванђеља не гледа као на препреке за слободан живот или као добар морални основ за друштвени живот, већ као на пут ка налажењу још овде, на земљи, драгоценог бисера, који човек кад угледа с радошћу продаје све, односно све овоземаљске светске интересе, задовољства, све што свет цени, све оставља, али не због принуде, већ због тежње душе ка овом бисеру. А може да је нађе само онај ко има веру у Христа и свим силама се труди да живи по заповестима Јеванђеља.
Већ и ово кратко, али потпуно набрајање задатака духовне школе показује како је савремена школа далека од ових задатака. Све би требало прерадити, почевши од програма до администрације, чак и просторија. Неко ће рећи да сад није такво време. Можда не може све да се уради, али нешто може. А што је најважније, сви би требало да имамо у виду овај циљ, да што можемо чинимо са своје стране, а због осталог да тугујемо. Тада сам по себи и однос према студентима не би био онакав какав је сад, већ као према живим душама, пред којима би сви, од ректора до службеника и помоћног особља, требало да сматрају себе дужницима који не могу да отплате свој дуг.
Баш сам се распричао. Гледај на изложено као на врло приближну скицу, која је написана у једном даху. Главна препрека је недостатак одговарајућих људи. Неста Светих…Седимо на рекама Вавилонскими плачимо! Можда ће се Господ сажалити на нас, и на начин Њему јединоме знан спасити и нас, који смо свесни опасности свог положаја и који вапимо, ако не увек, онда што је могуће чешће: Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме, грешног! Нека те Господ чува. Код нас су сви здрави.
Н[икон]. 10,5 сати увече 7. децембра 1961. године
Драги …!
Бог је по доброти Својој пожелео да има поред Себе разумна слободна бића која би могла да учествују у Његовом блаженству, да буду учесници у Његовом животу, заједничари Његове природе. Ради тога је створио анђеоски свет, а затим и човека. Део Анђела је употребио своју слободу на зло, није хтео да буде у јединству с Богом, супротставио се Богу, погордио се, постао је неспособан да заједничари у Божанском животу и био је збачен с неба, осуђен да гмиже на „земљи“, ван Бога, да труне у својим страстима, да се храни њима – да једе прах у свим данима живота свог(1 Мојс. 3, 14).
Човек је такође пао, премда не онако као некадашњи Анђели. Још пре стварања човека Господ је предвидео да човек неће бити у стању да Му увек остане веран, да он неће моћи ваљано да оцени дарове Божије – тачније: живот, своја својства, рајско блаженство. Да би човек оценио ове дарове и заволео Господа свим срцем, свом душом, свом помишљу, свом снагом својом, треба да прође посебан пут на којем би могао потпуно да осети на себи зло, разне патње, смрт, да до краја схвати да је његово блаженство у заједници са Богом, у љубави према Богу свим срцем.
Даље, он треба искуствено да спозна да не може сам да васпостави ово општење. Општење је могуће само уз очишћење себе од разних нечистота плоти и духа; а искуство миленијума је показало да нико не може сам да се очисти. Човек који је препуштен својим силама принуђен је да живи ван Бога у земаљском животу и да после смрти такође оде у пакао, да пребива „изван“ Бога.
И ево, кад је човечанство то до краја схватило, Господ је учинио такво дело од којег је уздрхтало небо (анђеоски свет) и земља (сва видљива васељена). Ради нас људи и ради нашега спасењаје Сам Господ сишао с неба, оваплотио се од Духа Светог и Марије Дјеве и постао Човек, добровољно се изложио прогонима, пљувању, Крсној смрти да би спасио човека, сјединивши га са Собом и претрпевши за њега све што је требало да претрпи сваки човек да би васпоставио заједницу са Богом.
У овоме се испољила таква љубав Божија да није могла да не победи најокорелије срце и да га не привуче себи. Да би се човек спасио, он у току свог земаљског живота треба да поверује у Господа, да схвати свој пад, обрати се Господу, одговори на Његову љубав својом љубављу, доказавши је животом по речи Његовој, да постане неспособан да употреби слободну вољу против Бога, неспособан не због гушења његове слободне воље и околности које су за њега спољашње, већ због оданости и љубави према Богу, због захвалности према Њему.
Ако и постоје неки други путеви за спасење човека, као што допуштају неки Свети Оци на основу тога што је Бог свемогућ и може да спасава различитим путевима, ипак ми се чини да из својстава Божјих треба извести закључак да је пут који је Бог изабрао најбољи и најкраћи.
Човеково „ја“, „личност“ је свесна свог битија, свесна је себе као центра свега, супротставља себе као субјекат свему што је ван њега као објекту. Притом објекат није само цела васељена, већ и Бог. Отуда стално искушење човека да велича себе, да покорава себи све објективно (о ужаса, и Бога), да учини све потчињеним себи, као на известан начин продужетком свога „ја“. И што више талената човек види у себи, тим му је лакше да се оклизне и скрене на овај пут. У овоме помаже и ђаво, који је коначно заузео непријатељски однос према Богу и према свету.
Ево, Господ је и требало да изабере такав пут човека да се он у вечности не би погордио као ђаво, већ да би свесно заволео Бога, покорио Му се коначно у векове без могућности отпадања. А пошто је смирење својство душе које је супротно гордости, и Реч Божија и Мати Божија и Свети Оци тако високо цене смирење. Без смирења никакви подвизи неће помоћи човеку, он ће увек моћи да падне у гордост и да отпадне од Бога. Човека с Богом сједињује љубав, али без смирења не може бити ни љубави.
- Кад човек само разумом покушава да схвати зашто је Господ изабрао такво средство за спасење људи као што је оваплоћење Господа Исуса Христа, остаје у недоумици, бива склон да призна да је Бог и на други начин могао да спаси људе, чак и да једноставно опрости њихове грехове и уведе их у рај. Пре свега на то треба одговорити речима апостола Павла: лудост Божија мудрија је од људи (1 Кор. 1, 25, в. 1 Кор. 1, 18). Дакле, човек треба вером и смирењем да прихвати тајну оваплоћења Сина Божијег и да призна да је ово средство спасења најпотребније и најбоље.
- Да се Сам Господ није оваплотио и није пострадао за нас, ми не бисмо могли да познамо дубину Божије љубави према човеку. Човек у својим тешким патњама или патњама ближњих, или кад види изузетно испољавање зла или суровости и неправде у свету, може некако да претрпи то, да се помири с овим и да не „враћа улазницу за свет“ (како је говорио Иван Карамазов) имајући на уму да је Сам Бог, Творац целог света пострадао ради уништења зла, ради привлачења људи без насиља над њиховом вољом у Царство добра и љубави.
- Кад човек увиди сву дубину пада човечанства и свог сопственог пада, када позна своју ништавност, душевну ругобу, потпуну недостојност да постане члан Царства Божијег, кад постане свестан и немоћи и немогућности да изађе из овог стања сам, чак и ако поново започне живот; кад услед тога падне у потпуни очај и безнадежност, што је древне пагане и данашње атеисте доводило до самоубиства или хуле на Бога – излаз из ове ситуације је вера у Бога, Који је дошао на земљу и принео Себе на Жртву за наше грехове, поставши Јагње које узима на Себе грехове,мрскости, развраћености света;вера да Он никога од оних који Му се обраћају са скрушеношћу срца, не одбацује због њихових гадости, већ омива, васпоставља, чини блиским Себи, покрива Својом љубављу све недостатке, не помиње их, подиже очајне грешнике у достојанство синова Својих. Како бисмо, да није било оваплоћења и страдања Спаситељевог, поверовали у могућност такве љубави Божије према људима? Не, не бисмо могли, и пропали бисмо у очајању, можда бисмо доспели у стање злобе и постали непријатељи добра и противници Бога, као сатана. Само оваплоћење и Крст Сина Божијег могу да спасавају људе, и никаква друга средства. Треба искуствено спознати силу зла у себи и у свету, да би се у потпуности оценила жртва Божија и признала њена нужност за спасење човека.
Н[икон]. 1962. године, јануар
Драги …!
Чекамо писмо од тебе. Ни са ким се не упуштај у дискусију и препирку. Нипошто не тражи похвалу или високо мишљење од људи. Што је високо за људе, то је гнусоба пред Богом. Буди глупан („безуман“) у очима људи да би постао мудар пред Богом.
Овде те нисам подсећао, али сећам се послушања које ти је дато: да свим силама одагнаваш од себе одмах две помисли. Учи се да то чиниш свим силама-средствима, од којих је најважније – име Господа Исуса Христа. Опколивши, опколише ме, и именом Господњим противљах се њима.Тако је и с помислима, а и с различитим невољама, нападима демона или њиховог оруђа, па чак и с болестима. Навикавај се помало на невидљиву борбу. Стичи искуство, без чега ће све здање (из богословије, теолошког факултета и властито) пасти, и овај пад ће бити страшан. Небо и земља ће проћи…и др. Речи Новог Завета, који изучавате, примењуј на себе и на све. С ове тачке гледишта анализирај своју садашњост, будућност и цео живот. Много шта ће ти постати јасније. Тражи пре свега Царство Божије, а не личне интересе, па ћеш стећи и једно и друго, а уколико делање буде супротно, изгубићеш и личну срећу и нећеш наћи Царство Божије, које је у нама, дакле, и блаженство је у нама, а не споља. Ово је јасно и доказано је безбројним примерима.
Ових дана сам читао житија Антонија Великог, Макарија Египатског, митрополита Алексија, Максима Исповедника и др. Велика је ствар читати такве биографије. Душа се освежи.
Остај у здрављу, мили. Нека те Господ чува. Спасавај се! Сви те поздрављају. Чекамо вести од тебе.
Н[икон]. 3. фебруар 1962. године
Драги …!
Писмо ти је било послато 3. фебруара, а од тебе смо примили 4. Много нам те је жао, али се и радујемо. На теби се испуњава реч Истине: а и сви који хоће да живе побожно у Христу Исусу биће гоњени(2 Тим. 3, 12). Кроз многе патње ваља нам ући у Царство Божије(Дап. 14, 22). Сам Овај Дух сведочи нашем духу да смо деца Божија(Гал. 4, 4-6). А кад смо деца, и наследници смо: наследници, дакле, Божији а сунаследници Христови; пошто с Њим страдамо да се с Њим и прославимо(Рим. 8, 16-17).
Ако вас мрзи свет, знајте да је Мене омрзнуо пре вас. Кад бисте били од света, свет би своје љубио, а како нисте од света него вас Ја изабрах од света, зато вас мрзи свет. Опомињите се речи, коју Вам Ја рекох: није слуга већи од господара својега. Ако Мене гонише, и вац ће гонити;(Јн. 15, 18-20). И сви ће вац народи омрзнути због имена Мога(Мт. 24, 9). А ву се чувајте, јер ће вац предавати судовима и по синагогама биће вац(Мк. 13, 9). Ето, Ја вац шаљем као овце међу вукове. Будите, дакле, мудри као змије и безазлени као голубови! А чувајте се од људи; јер ће вац предати судовима, и по синагогама својим тући ће вац. А предаће брат брата на смрт и отац сина; и устаће деца на родитеље и побиће их. И цву ће вас мрзити због имена Мога; али који претрпи до краја тај ће се спасти(Мт. 10, 16-22).
Знај да ће у последње дане људи бити самољубиви, среброљубиву, хвалисави, гордељиви, хулници, непослушни родитељима, неблагодарни, непобожни. Безосећајни, непомирљиви, клеветници, неуздржљиви, сурови, недоброљубиви. Издајници, напрасити, надувени, више сластољубиви, него богољубиви. Који имају изглед побожности, а силе њезине су се одрекли. И клони се ових(2 Тим. 3, 1-5).
Ето закона, који је Бог открио, који су на себи искусили милиони хришћана. Он се укратко може изразити на следећи начин: онога ко има у себи Дух Христов мрзеће и прогониће они који немају овог Духа. Знам да ти је све то познато и јасно, али није лоше да се освежи у сећању, тим пре што смо навикли да се врло површно односимо према речима Светог Писма. Превише је већ празних речи, које хотимице и нехотице,улазе у нас. То је невоља нашег времена. Оне нас затупљују.
Реченица која те је запањила је неочекивана и за њега самог, она можда открива његову жељу да се избави од тебе по сваку цену, да чак и по цену пропасти другог човека оствари своју срећу, своју каријеру, да заштити своје самољубље. Бог му је Судија. Усрдно те молим, остави га на миру, не помињи га ни пред ким, чувај се да му не пружиш повод да ти напакости. Он је очигледно другог духа и неће презати ни од чега, ако буде имао и најмање података против тебе. Пазите се људи,као што каже Господ, жалећи нас. Буди послушан!
О стипендији саопшти мирно, али немој да се препиреш. Све препусти вољи Божијој.
Драги мој, трпи. Господ те води Својим путем, зато немој туговати, већ се радуј, само сам не скрећи. Сви те поздрављају. Једва чекамо писма. Напиши кад добијеш ово писмо.
Н[икон]. 5. фебруар 1962. године
Драги …!
Данас смо примили твоје четврто писмо. А ми ти шаљемо пето. Одговарамо на твоја последња два писма.
Од давнина се једном од четири најважније врлине сматра умереност. Реч Божија каже: нашавши мед, једи га с мером.Свети Оци кажу: све неумерено је од ђавола. Рано ти је да мењаш кошуље од зноја. Овде је несумњиво присутна штетна неумереност.
Обавезно прочитај о саветовању на Родосу у једанаестом броју часописа Патријаршије.
Погледај „списак тема предстојећег предсаборског заседања“. Искрено ти саветујем да изнесеш иницијативу пред академијом (поразговарај с Остаповом или с ким мислиш да треба) да се те теме прораде с православне тачке гледишта. Дипломци Духовне академије треба да знају тачно и детаљно решење ових питања.
Такође прочитај чланак „О међународном конгресу научника на Оксфорду“. Тужно је читати га. Наравно, погађаш због чега.
Пролазне промене, као и промене у ваздуху, дешавају се сваком, али је стабилан прелазак са старог на ново велика ствар, он изискује много труда и времена. Тетка О. је схватила реч „патрон“ у руском значењу речи и рекла: „Па, он ће експлодирати“.[16]Вероватно ће тако и бити. А ти ћути, као Исус Христос на суду, јер је Он знао да се не одвија суђење, већ убиство с предумишљајем. Овде је оправдавање бескорисно… и др. Размишљај кад говориш и међу пријатељима. Већ из искуства знаш ко је у твојој околини.
Моја старост се огледа и у томе што после краћег времена не могу да се сетим шта сам написао у писму, а шта сам само мислио да напишем.
Време је већ одавно јако тешко за старе и болесне. С горчином сам у току ове непогоде спознао колико треба водити рачуна о себи, само да би човек самог себе могао да трпи. Досадна прича.
Ако добијеш своје радове и ако буде прилике, пошаљи. Занимљиво би ми било да погледам.
Остај у здрављу, нека те Господ чува!
Н[икон]. 17. фебруар 1962. године
Драги …!
Хвала ти на писму. Жао ми је што си за то изгубио много времена. Док пишеш рад, можеш да нам не пишеш ако је код тебе све у реду.
Написао сам О. да онај ко озбиљно тражи Царство Божије мора бити усамљен и да ономе ко иде овим путем Господ даје утеху, у поређењу с којом су све земаљске радости – ништа. Само се треба „не освртати уназад“, као што је учинио Игњатије (Брјанчанинов).
Да ли је Н. Г. говорио да је у бр. 11 било речи о масонерији? После писања рада прочитај пажљиво, а засад ради на њему.
Сви ми треба да молимо за духовну мудрост, јер постоји и демонска мудрост (Јак. 3, 15). Људи, су у суштини, у дубини свога бића бољи него што се показују у животу. Једна је ствар лик Божји и благодат добијена у Тајни крштења; то и јесте човекова личност, његово „ја“. То је велики дар Божји. Из небића је настао нови центар самосвести, „ја“, које је свесно себе и целог света. „Ја“ је једнако целој васељени, јер „ја“ као личност која спознаје саму себе има за свој објекат не само целу васељену, већ и Бога. „Ја“ тежи да спозна, односно да схвати, односно да поима, то јест да узме, укључи у себе целу васељену и Самог Бога. Богови сте и синови Вишњег цву.Творац је ово, односно спознају, и дозволио, на ово је човек и позван, али само законитим путем. Ето како је човек велик! Ево због чега човек понекад и изгледа тако предиван, без обзира на то што његова велика суштина лежи, као у гробу, покривена старудијом емпирије, односно јадних спознаја, осећања, ситних послова, разонода, задатака и т. сл. Човек, у части будући – не разумеде!
Тако у младости, а неки људи и увек имају способност да осећају дубину људске душе кроз његову емпирију. Сразмерно узрасту, стални сукоб са старим, односно емпиријским човеком и приморава да се с њим буде опрезан, на шта и Спаситељ позива. Нећу више говорити о томе, иако би се још много могло рећи. Надам се да је и овако јасно.
Ових дана сам прочитао, истина врло летимично, „Браћу Карамазове“. Ево где се открива људска душа! Научна психологија у поређењу с психологијом Достојевског изгледа као жалосна пародија. Некад сам био толико наиван да сам хтео да спознам душу проучавајући психологију. Колико човек у младости чини глупости кад нема руководиоца! И стварно сам лутао, као у шуми. Кнез овога света тако заслепљује људе да слепи иду пипајући и зато стално из једне баре падају у другу.
Наука је лаж кад се њени подаци прихватају као нешто апсолутно, јер ће сутрашња наука негирати данашњу; уметност је углавном свесно фалсификовање; политика је увек била пуна преваре, лажи, злочина, овде све треба схватати обрнуто; а оно што се назива „животом“ је таштина над таштинама, све је таштина,а главно је ужасна плиткост, празнина, лаж, и то лаж без краја. Речју, „епоха лажи“, царство кнеза овога века.
Ово писмо пишем ујутру, са свежим снагама, зато сам се и распричао и ударио у „философију“.
… мили, труди се да се ишчупаш из таштине „у суштину“, као што си некад говорио, из емпирије у ноуменалну област, где су истина, мир и радост. Прилепљуј се за Спаситеља. Он је Пут, и Истина, и Живот. Он је Врата, само Њиме и кроз Њега се може ући у истину и вечни живот, само уз Његову помоћ човек може да се ишчупа из таштине и царства ђавола у Царство Божије.
Остај у здрављу. Нека те Господ чува!
Код нас је све по старом. Опет је била мећава. Јуче смо били у шуми.
Кад је тетка П. О. причала матери М. да је поздрављаш у сваком писму, она је заплакала и рекла да си јој мио као рођени син. Зато, не заборављај је у молитви и понекад је се сети. Сви смо ми затрпани старудијом, а ипак испод ње светлуца ватрица истинског „ја“.
Сви те поздрављају. Наша кућа је увек с тобом. Благослов Божји нека увек буде с тобом.
Н[икон]. 27. фебруар 1962. године
Драги …!
Желимо ти здравље и др.! Брже се опорављај. Секирамо се због твог здравља и рада. Пиши рад тамо где се налазиш.
Господ воли П. – шаље му невоље да би се смирио и почео више да саосећа с другима. Ако то не постигне циљ, Господ ће „гвозденом уздом“ зауздати чељусти оних који Му се не покоравају, али још даје наду на спасење.
…, не сећам се скоро ничег што сам ти писао. Много ми је попустило памћење. Да бих запамтио, треба брижљиво да повежем садашњост с прошлошћу уз помоћ различитих асоцијација. Ако мислиш да је занимљиво, сачувај. Драго ми је ако ти се свиђа или ако ти је корисно нешто од написаног. Добили смо чудно писмо од Т. Ако се следи савет Спаситеља: по плодовима се познаје дрво – онда се по писмима Т. може спознати у каквом душевном хаосу се она налази. Заглибила се на високом (можда највишем) мишљењу о себи и не трпи указивање ни на најмањи недостатак. За ситницу експлодира хиљадама речи самооправдања и набрајања недостатака онога ко јој је указао на било какав њен минус. Ово ужасно расположење не види и одбацује сваки покушај да јој се отворе очи. Навикла је да је људи хвале и огрезла је у својој надмености. Нека би је Господ опаметио. Код нас је засад мирно. Сви смо релативно здрави.
Остај у здрављу. Нека те Господ благослови!
Н[икон]. 5. март 1962. године
Драги..!
Данас смо добили твоје писмо. Веома нам је драго што су се наше авантуре срећно завршиле. Хвала Богу за све!
Твоја оловка ништа није ваљала: или није писала, или је правила крмаче. О. Н. је ставио перо из старе оловке, шире. Оно је затворило рупе и оловка је почела да пише одлично, пише одмах и без крмача.
Преподобни Исак Сиријски у другој беседи пише: „Потруди се да уђеш у своју унутрашњу клет и угледаћеш клет небеску, зато што су једна и друга – исто, и улазећи у једну видећеш обе. Лествица оног Царства је у теби, скривена у твојој души. Погрузи се од греха у себе самог и наћи ћеш тамо усхођења по којима ћеш бити у стању да се пењеш“ (бес. 2, стр. 14).
А Господ је говорио: Царство Божје је у вама.Ево због чега Свети Оци тако упорно свима заповедају да по могућности увек творе молитву Исусову. Уз помоћ ње човек улази у себе. Пишем ти ово сада зато што је за време дугачких црквених служби, нарочито великопосних, веома згодно и лако творити Исусову молитву и то дуго времена. Усрдно ти саветујем да не занемарујеш савет Светих Отаца. Ђаво на све начине одваја човека од овог делања. То треба знати и супротстављати му се, и приморавати себе на ову дивну молитву.
Господ нам је још овде отворио улаз у Царство Божије, а ми тражимо јадна зрнца истине у науци, философији и где било, само не у Јеванђељу и не код Светих Отаца, који су остварили Јеванђеље у свом подвигу. Јадни смо ми људи! Сами себе осуђујемо на несрећно полуживотињско постојање, а још и друге оптужујемо за животне тешкоће. „Достојно по делима својим примамо“.
Време је код нас тешко. Опет цела старија генерација кашљуца и жали се на време. Врло, врло нам је драго што завршаваш последњи рад. Нека ти Господ помогне да успешно положиш колоквијуме.
Како је здравље оца Питирима? Господ га очигледно воли кад му шаље невоље, без којих се човек данас не може спасити. Само да не ропће кад га задесе.
14. марта сам се сетио и одлучио да те још једном подсетим: кад седиш на предавањима и не слуша ти се, а нечим другим не смеш да се бавиш, зашто да се не „вежбаш у Исусовој молитви“? Ову реч „вежбати“ људи врло често користе, али то доказује да они који је употребљавају не знају шта је молитва. Човек се не вежба (може да се оде још даље и да се каже „тренира“!), он у молитви с највећим страхопоштовањем мора да стоји пред Богом и да са свешћу да је потпуно недостојан чак и да изговара име Божије препуштајући се милости и снисхођењу Божијем, с пажњом и страхом изговара речи молитве.
Правилна молитва ће врло брзо показати срцу какав човек треба да буде на молитви. Јер дата је заповест: непрестано се молите.
Посредством молитве човек се подиже од земље, постаје недоступан за гмизавце, који пужу на стомаку по земљи, стиче слободу као птица која је побегла из кавеза. Управо то значи израз Светих Отаца: „одвој се од земље“.
А ми смо, обрнуто, одступили од Бога и везали се за земљу и пужемо по њој и хранимо се прахом, односно страстима, мучимо себе и друге. Идемо за светлошћу своје ватре, одбацивши светлост Божију. Исусу Христу је сатана нудио сва царства света на поклон, а ми за чинију сочива не само што се клањамо, већ и служимо и чак смо сервилни, а то не видимо. Тако овоземаљска таштина заслепљује душу. Опет се треба сетити речи: не оптерећујте срца ваша преједањем, пијанством и таштином овоземаљском.
Авај, авај! Човек у части будући, не разумеде, приброја се стоци бесловесној и постаде јој сличан.Опрости за савете које ниси тражио. Можда ће се нешто прилепити за тебе, а ја ћу макар „олакшати своје срце“, јер говорим, а не творим оно што треба. Тешко мени!
Поздрав од свих наших. Свиђа ми се Велики пост!
Н[икон]. 13. март 1962. године
…!
Данас смо добили два твоја писма. Одговарам на друго. Несумњиво је да постоји одређени историјат терминологије делова храма, као што постоји историјат самог здања. За тебе је важно да ти буде јасна савремена терминологија и устројство грчких храмова. Епископ Порфирије (Успенски) је добро познавао ово устројство. Има много његових дела. Врло је занимљива његова књига, чини ми се под називом: „Књига мога бића“. Боље је да прочиташ ову књигу него свакојаку белетристику. У њој говори о боравку у Грчкој. Мислим да у њој постоји опис грчких храмова. Ја сам читао само одломке из ове књиге. Нисам могао да је набавим целу (она је веома велика). Ако је имате у библиотеци, саветујем ти да се упознаш с њом.
Јако ми је драго што си донекле осетио значај поста. За молитву ћу засад рећи: (Господ) даје молитву ономе који се моли – значи, треба се правилно и што је могуће више, чешће молити, тада човек у своје време може да добије и благодатну молитву. Ова тема је врло занимљива. Требало би је детаљно проучити! Овде би се могао нанети такав поразни ударац атеизму да му не би преостало ништа друго сем да заћути или да бесмислено, без икакве основе, негира чињенице.
Занимљиво је прочитати чланак о којем си писао. Покушаћемо сутра да потражимо овај часопис на киоску или у продавници.
Цело човечанство тражи срећу, тражи свуда, само не тамо где се она може наћи. Зар то није симптоматично?!
Царство Божије је у вама – односно највеће које уопште може да се замисли (тачније, које никако не може да се замисли). Оно све превазилази … (Наведен је пут ка овом Царству. Хиљаде људи су прошле овим путем и то потврђују не само речима, већ проливањем крви (мученици), подвигом целог живота (преподобни), чудима, дивним делима – а скоро нико чак ни од верујућих не иде тим путем. Такав је човеков пад! А ко крене, никад се неће покајати што је изабрао тај пут, иако ће га ђаво и смућивати и сметати му на сваком кораку; али будите храбри, Ја сам победио свет.И ову победу Он даје Својим искреним следбеницима).
Саветујем ти да се у прво време чешће сећаш имена Господа Исуса Христа. Увек се од све душе може уздахнути пред Њим за себе и за цео свет. Молитва и милосрђе према свима су два крила уз помоћ којих људи лако узлећу у Царство Небеско.
Пишем врло хаотично. Ни ја сам, ни перо нисмо у реду. Остај у здрављу. Нека те Господ чува. Сви наши те поздрављају.
Н[икон]. 21. март 1962. године, среда
Драги …!
Прочитао сам чланак Спинакина.[17]За мене ту нема ништа ново, осим форме излагања. Одавно смо „ми њега (атеизам) измерили и оценили да не заслужује ни веру ни поверење“. Жао ми је што су чланак скратили много више него што признају. Али суштински ново се ништа не може рећи поврх онога што је речено и што сами знамо.
Више ме је заинтересовао Осиповљев одговор на ово писмо. Да ли си обратио пажњу шта и како пише? Он не одговара ни на једно питање које је Спинакин покренуо, а зашто? – Не зна шта да одговори, и несавесно, с лукавством говори о потпуно споредним стварима. А како говори? – Најпримитивнијим језиком. Две реченице на стр. 32, леви стубац, немају субјекат. Мноштво реченица се састоји од слагања, нагомилавања понекад празних речи; на крају, изрази: „ви вршите извртање“, „ви покушавате да надиграте“, „ви надигравате“ и др. Стиче се веома снажан утисак да је Осипов поремећен у интелектуалном и моралном смислу. Овај чланак би требало дати неком добром психијатру на анализу. Мислим да резултат не би био далеко од мог утиска.
Говорећи речима Осипова, атеизам је септичка јама, која скупља оно што религија избацује… (Осипови, Дулумани и слични). Али, доста о томе. Желео бих да се удаљим од овог духа. Часопис или дај некоме, или узми чланак и одговор, а остало – у пећ. Ми чланак имамо. Човек жели да се окупа након држања овог часописа у рукама. Узгред, погледај презимена чланова редакције.
… Драги, честитам ти имендан. Нека те преподобни Алексије научи да будеш човек Божји, а не креатура овога света. Увек треба бити врло пажљив да се у душу не би примиле неке сугестије ваздушног кнеза. Велики људи су падали у његове мреже. Сети се виђења преподобног Антонија Великог о постављеним мрежама. Њих избегава само смирење, односно потпуно ненадање у себе и свецело предавање Богу.
Тебе и друге чланове хора дирнула је захвалност парохијана. Чувај се тога. То је такође једна од непријатељских мрежа. Увек буди равнодушан према похвалама. Ако примиш похвалу, неприметно ћеш се трудити да и убудуће угађаш људима и можеш неприметно да постанеш фарисеј. Сви уметници живе од похвала. Исто се дешава и с многима из клира. А ово се завршава непријатељством и мржњом. Јеванђеље учи томе.
Драго ми је што си донекле осетио деловање благодати Божије. Захваљујући реалном „контакту са Свевишњим“ јача вера. Ових контаката има на милијарде, од једва осетљивих до не живим више ја, већ живи у мени Христос,они чине „веру од слушања“ живом вером, коју не могу да поколебају не само јадни атеисти, него ни сва војска паклена. Не може се реална чињеница учинити непостојећом само расуђивањима и негирањем. Беспотребно ово и пишем, ионако је све јасно.
Засад завршавам на овом. Остај у здрављу. Господ нека те чува и нека те приведе спасењу. Сви наши те поздрављају.
Нека те Господ чува. Најрођенији који те воле.
24. март 1962. године, 20 часова
Драги …!
Здраво! Послао сам ти писмо у којем се говори о Спинакину и А. Осипову. Да ли си га добио? Напиши у две речи.
Како твоји колоквијуми?
Да ли се слажеш с мојом оценом Осипљевог „одговора“? Занима ме како он пише у другим приликама? Очигледно је да су у часопису имали поверења у њега и нису редиговали његове чланке. Сигуран сам да други пут његов чланак неће моћи да се препозна, а овај је врло карактеристичан. Да ли ће га септичари дуго задржати код себе?
На данашњи дан, 5. априла 1930. године, били су Цвети. Добио сам ново име. А три године касније, такође 5. априла – 1933. године био сам … То је заиста било одрицање од свега. Наша генерација (мало их је остало у животу) је буквално била ђубриво за будуће генерације. Наши потомци никад неће моћи да схвате шта смо ми доживели. Примили смо достојно по делима нашим. Шта ћете ви примити? А ви тешко да сте бољи од нас. Нека вас Господ избави од наше судбине!
Већ други дан је сунашце, топло је. Не може се прећи поток. На пољима има сасвим мало снега, само у жбуњу га данас има много. Чико, пиши сваке недеље. Остај у здрављу. Нека те Господ благослови!
Н[икон]. 5. април 1962. године
Драги …,
Помаже Бог! Твоје писмо је доспело у неку хаварију судећи по штамбиљу: „хаварисано“. Јако ми је жао што нисам стигао да поразговарам с тобом.
Мислим да те је отац Н. упитао за оно што нису сматрали за потребно да се припреми, а он те намерно питао и ти си пао. Не жалости се, него се смиравај. У свакоме од нас надмености и самоуверености има без краја и конца. Треба много-много пута награбусити, да би се схватила сопствена ограниченост, неопходност сталне помоћи од Бога. Ако су све душевне силе изопачене, изопачена је, нарочито много и свест о својој личности, своме „ја“.
Као лик Божји, као онај ко је призван да буде дете Божије, заједничар природе Божије, човек је заиста велика драгоценост, драгоценији је од целог света. Требало би да је човек свестан тога, да благодари за то Богу, да се понаша у складу са тим, а у ствари човек или не зна своју истинску величину, или због искварености сматра да је његово „ја“ у ситницама, бори се за плитко самољубље, размеће се, горди се… и постаје непријатан и Богу и људима. То је изопаченост гора од других грехова и тешко се исцељује, јер се тиче саме дубине човекове душе, његове основе, „ја“. Смирење је исправљање ове изопачености, зато се оно толико и цени.
То ја приближно, непрецизно изражавам мисао. Тема је одвише дубока и тешка, и у неколико реченица то се не може изразити. До краја живота сваки човек мора да се бори са својим лажним, палим „ја“. Сам успех у духовном животу мери се дубином смирења.
Ево због чега све треба примати као из руке Божије (као што и јесте), сва понижења, увреде, вређања, чак и падове – све то помаже гушењу нашег „ја“, не с роптањем, него са захвалношћу. Чак и уз овакву помоћ човек до краја живота не може потпуно да се ослободи таштине и надмености. Без смирења човек не може без штете по себе да добије ни било какве дарове Божије. Ево због чега је написано да ће се у последња времена, због повећане гордости, људи спасавати само трпљењем невоља и болести, а подвизи ће им бити одузети.
Зато се захваљуј Богу за тројке[18]и сличне случајеве, захвали се и оруђу Промисла – онима кроз које нас Господ учи смирењу. Господ кажњава онога кога воли…Треба да искуствено спознајеш истине хришћанства.
Духовна школа даје одређена теоретска знања о хришћанству. Уз ова знања, имајући потпуно заслужено звање доктора теологије, човек може уопште да не верује не само у Христа, него да негира и постојање Бога. Само искуство, реално општење са Христом даје живу, животну веру. Она се стиче многим невољама, искушењима, падовима и усправљањима и другим, што најпре доводи до смирења (постоје различити степени смирења), а затим до духовних дарова. Замоли Бога да ти подари мудрост, да окреће и грехове и искушења на твоју корист ради духовног узрастања. А главно је да увек треба тражити царство Божије, да би се нашло…
Код нас је већ пролеће. Скоро сав снег је нестао. Топло је. Свом душом саосећамо с тобом и свима онима који су приковани за кућу. Нека вам је Господ у помоћи! Код нас су засад сви здрави. Празник је лепо прошао. Нека те Господ чува и води Својим путем у живот вечни. Не продаји Господа ни за мало, ни за нешто велико. Боље је сиромаштво Алексија човека Божијег него богатства и слава овога света! Направи једном и заувек избор и држи се свог пута, без обзира на све!!! Ово писмо је написано управо у моменту кад су донели твоје. Написаћу ти ново писмо у вези с питањем којег си се дотакао.
Н[икон]. 7. април 1961. године
Мир ти, …!
Добили смо још једно твоје писмо. Пишеш: „Треба објаснити зашто, тачније чиме је изазвано размимоилажење у служби Грчке и наше Цркве“. Ако би се дао одговор у две речи, разлике су условљене тиме што је за дуго време престало општење између двеју Цркава. Догодило се исто што и с народом који се поделио, који је говорио једним језиком. Са временом језик се мења у различитом смеру, и може да се догоди да народи престану да се разумеју. Али зар је то довољно објашњење за разлике у богослужењу? Да би се ово објаснило на задовољавајући начин, човек треба да буде одличан познавалац историје грчког народа и његове црквене историје, менталитета народа, психологије и др. и др. Исто је и што се тиче руског народа. Онда ће то бити потпуно друга тема. Погледај то добро. Можда (чак и вероватно) постоје радови на ту тему.
Вероватно треба врло кратко набројати разлоге који су утицали на стварање разлика. У слободно време поразговарај с Н. Н. темељно. Ако ти не буде одговарала, треба узети другу тему. Ја бих ти посаветовао: „Пут према хришћанском савршенству по делима епископа Игњатија (Брјанчанинова)“. Рад на њој би ти много дао. А код Н. Н. – ништа.
Перо не пише. Завршавам.
10. април. Данас поштом шаљем карловарску со за Д., две кутије. Реци Д. да сви веома саосећамо са њима. Будућност ће показати смисао његове чудне женидбе и свега што је уследило. Господ и грешке и преступе окреће на нашу корист по Својој свемоћи и љубави. Ми смо глупа деца, која умишљају да су одрасла, имитирају понашање одраслих. Одраслом је смешно, понекад и непријатно да их гледа. Тако и ми изгледамо у очима Анђела и Светих, а можда и у очима Божјим.
Код нас је пролеће у пуном јеку. Снег је само у жбуњу, где га је нанео ветар. Шума је оживела. Јуче смо д. К. и ја дошли до другог потока. Он се разлио као река. А преко првог смо прошли са штаповима. Здравље Т. П. у знатној мери зависи од ње. Ако се придржава дијете и не прехлађује, осећа се подношљиво. Ових дана се замарала због чишћења и одлазака у цркву. Ја сам обуздавао њихову ватреност (да ли се може рећи ревност? – не знам). Добро се осећам. Чекамо те. Кад бисмо завршили што пре! Нека те Господ чува!
Остај у здрављу! Пиши. За оцене се не секирај. Ту има више таштине него посла.
Н[икон]. 8. април. 1962. године
ПРАВОСЛАВНИ И РИМОКАТОЛИЧКИ ПОДВИЖНИЦИ
Драги …, мир теби и свима!
Добили смо твоје писмо. Цитат је карактеристичан. Требало би изабрати слична места и послати Његовој Светости на поуку. Просто запањујуће! Обавезно набави скрипта. Можда ће ти врло добро доћи касније. Не само ова, већ и друга, чији је он аутор. Требало би набавити његову магистарску дисертацију. Није чудо што је крију.
Пишеш о борбама с Н. поводом католичких подвижника. Овде логомахија неће помоћи. Није ствар у логосу, него у духовном делању. Шта су тражили источни подвижници, а шта западни? Оно што строго, одлучно, с претњом и убеђењем забрањују источни Оци западни подвижници покушавају да достигну.
Сви источни Свети Оци су сматрали себе потпуно недостојнима било каквих виђења и дарова, а ако су их мимо своје воље добијали, преклињали су Бога или да им одузме ове дарове или да им да посебну заштиту, како дарови не би за њих били штетни или чак погубни. Они су сматрали да је свима до краја живота неопходно дубоко непрестано покајање зато што је човек дужник који не може да отплати дуг пред Богом. Он никад не може толико да „заради“ да би отплатио дуг. Наравно, нема никаквих изузетних заслуга. Ако учините све што вам је заповеђено, творите да сте слуге недостојне и да сте учинили оно што сте били дужни учинити.Сви дужници су, као што показује Јеванђеље, измолили само опроштај дуга, а нико није могао да га отплати, ни онај ко је био дужан 50 динара, ни 500, а тим пре 10 хиљада таланата. Где су онда изузетне заслуге? О даровима које су добили апостоли Господ каже: Забадава сте добили, забадава и дајте.
Свети источни Оци говоре да, ако човек тражи дарове, ђаво, који запажа ово расположење, врло лукаво и препредено почиње да показује нешто, наводи га на високо мишљење о себи, овладава овим подвижником и упропашћује га, ако се овај не освести на време.
А како је лако преварити оне који се (као западни подвижници) без очишћења себе, уз пуну снагу старог човека, упињу да траже узвишена духовна стања! Сви они постају играчке и оруђа ђавола.
И реч Божија и Свети Оци из свог искуства кажу да се само смиренима даје благодат зато што само они без штете по себе могу да имају благодатне дарове, јер сматрају да су их недостојни, а ако их добијају од Бога, сматрају да су им дати привремено на чување, за које ће морати да дају одговор Богу; зато су и преклињали Бога да им одузме ове дарове.
Најважније је искуствено спознати потребу и вредност смирења. Тада ће постати јасна истина источних Отаца, а не западних. Треба искуствено спознати, на пример, тврдњу преподобног Исака Сиријског да је „онај који плаче због грехова већи од онога ко речју васкрсава мртве“. Ако човек то не схвата, није могуће да спори са западнима. То ће бити препирка, где обе стране саме ништа не знају, него користе туђе речи и туку противника у погрешно место и погрешним оруђем.
Нека те Господ чува! Чекамо те. Поздрав Н. Г. и свима које можеш да поздравиш. Јер чак и последња реченица се може схватити различито, а шта онда да причамо о сложеним стварима…
Учи се смирењу.
Н[икон]. 2. април 1962. године, 21 час
Жив је Господ – жива је душа моја!
Драги …! У среду 9. маја сам се коначно пробудио без болова, устао, пио чај, ишао у башту. Осећам да сам потпуно здрав. Данас ћу опет ићи код зубара. Бол је била од зуба који су ми лечили.
Сећамо се да данас имаш испит. Желимо ти да лако положиш све испите – обману и зло, који доказују да још нема правилног школовања, нема ни правилног средства за преношење знања студентима. Већ и моја опширност доказује да сам здрав, што и теби и свима желим. Сад је сунчано, топло је, сви су живнули, врзмају се по башти. Чешће пиши о себи, о В., како његов рад и о свему што може да нас занима. Нека те Господ чува! Немој да болујеш. Ако те заболе зуби, макар мало – одмах трчи код зубара. Сам сам крив што ме је мрзело да одем код зубара кад је требало. Чекамо твоја писма.
Воле те дека и остали. 9. мај 1962. године
Драги ..!
Добио сам твоје друго писмо. Драго нам је због твог успеха, само немој да се премараш. Сви ми кашљуцамо помало. Ја идем да лечим зубе. Срце прескаче, осећам слабост. Још више губим жељу да живим. А ту жељу никад нисам ни имао.
Код нас је свакодневно падала киша, хладно је. Данас нема кише, сунце је. Сад су дошли из шуме. Башта само што није процветала. На шљивама ће бити много бехара. Вишња се расцветала до земље. Ово је година златног делишеса. Сорта „мелба“ је најбоља. Сваке године даје плод, и јабуке нису горе (чак су и боље) од оних што миришу на цимет.
Остај ми здраво. Нека те Господ чува! Обавезно пиши како си.
Н[икон]. 20. мај 1962. године
НИЈЕ БИТАН ЗЕМНИ ЖИВОТ, НО МИЛОСТ БОЖЈА
Драги …, помаже Бог!
Веома нам је драго што си здрав и што успешно полажеш испите. Башта је престала да цвета. Жао нам је што те није било. Већ трећи дан је хладно, влажно, код нас пада кишица. Ујка је непоправљив. Куда се спремају у поход? Идеш ли и ти? Ако хоћеш, иди. М. више воли да те не пусти, али се види да није много ни против. Имај то у виду.
Кад је код И. свадба?
Код нас нема новости. Сви смо релативно здрави. Код мене су се откриле неке срчане мане. Могу тихо „својим темпом“ слободно да дођем до Сењкова и назад, али се после десет брзих корака задишем и осећам јак бол у грудима. Међутим, то ме уопште не секира. Све амплитуде се сужавају. Живот ме уопште не занима, а надам се само у милост Божију.
Не заборави да купиш папир за магистарски.
Буди здрав. Нестрпљиво те чекамо.
Н[икон]. 2. јун 1962. године
Ко хоће да иде за Мном, нека се одрекне себе и нека узме крст свој и за Мном иде.Чујеш ли? Ко хоће да следи за Христом и достигне Царство Божије, треба с великом и дуготрајном муком да сузбија у себи све рђаве појаве нашег „старог човека“ и да трпи разне муке и болести. Бесконачна Премудрост Божија сваком човеку за његово исцељење, очишћење и спасење шаље свој крст у складу с његовим карактером, особинама и снагом. Ако без роптања носимо свој крст, кајемо се за своје грехове и не правдамо себе, ући ћемо у Царство Божије попут благоразумног разбојника.
Ако будемо роптали, хулили на људе и Бога – пропашћемо као зли разбојник у још већим мукама, без наде у спасење, која олакшава муке. Избор је у нашим рукама. И ми треба да будемо благоразумни. Крст нико не може избећи. Олакшајмо га онда вером у Господа, борбом против греха, покајањем и опраштањем свима ближњима, ношењем невоља без роптања и молитвом упућеном Господу. Љубав Божија жели наше спасење и не допушта невоље преко наше снаге и без крајње нужде. Невоље су неопходне, али човек може да види њихову нужност само после значајног очишћења покајањем, уздржавањем од грехова и читањем речи Божије.
Опрости ми. Господ нека те укрепи, благослови и огради од сваког зла.
Твој отац Н[икон]. 28. јун 1950. године
Помаже Бог,..!
Примили смо твоје писмо. Како је отац И. К. „одбацио“ све „Немце“?
Шта значи да „превише моралистички” звучи тема о значењу заповести? Може се вештачки по сопственом нахођењу исећи сав Нови Завет, а ствар је у вери и у заповестима. Ја бих рекао да је ова тема свакодневна. Она може веома радикално бити усмерена против „Немаца“ и против свих протестаната уопште, али ће исто тако ударати и по католицима, зато што источно светоотачко учење признаје преображај старог човека у новог, а не механичку сатисфакцију за грехове. Расеј те мисли В., и нека тако објасни ову тему коме треба да би је одобрили.
Ако је одбију, нека понуди следећу тему: „Учење Новог Завета о старом и новом човеку”.
То ће бити иста тема као прва. Опет ће бити потребе да се говори о испуњавању заповести као својствима новог човека. Превладавање „старог човека“ одвија се кроз веру и испуњавање заповести, умерено превладавање спасава, а дубље доводи до хришћанског савршенства.
Шта значи „спасоносна вера“ као супротност „теоретској“? Без вере човек не може да се спаси. Јасно је да је он (К.) требало потпуно и убедљиво да покаже неопходност и дела вере, односно испуњења заповести.
Ако хоћеш да се спасеш – испуњавај заповести. Ако хоћеш савршен да будеш… идр. Ово је опет иста тема В. Она је изузетно актуелна и за нас, јер већина савремених хришћана не схвата значај испуњавања јеванђељских заповести. За њих је то наравоученије које они одбацују због тежине или га својим страстима и похотама и испразности овоземаљској прилагођавају тако да од јеванђељских заповести не остаје ништа Христово. То је лукавство ђавола који упропаштава тобожње хришћане. Пре двеста година светитељ Тихон Задонски је писао (у келејним писмима): „Хришћанство се неприметно удаљава од људи, остаје само лицемерје“.
А шта је данас остало и на Западу и код нас? Ове речи наводи (пре сто година) епископ Игњатије (Брјанчанинов) у писмима свом брату и предсказује да ће монаштво ускоро бити уништено, а одмах затим иста судбина очекује и Православље. Требало би да руководиоци свакако размисле о томе и донесу одговарајуће закључке!
У средњој богословској школи и на Академији не треба да се баве схоластиком, већ да делују на срце и вољу, а не само на разум и меморију.
Данас смо ишли до Сењкова да беремо печурке. Скоро да их нема, али је време предивно. Дошли смо у пола четири. Окупао сам се у парном купатилу и сео да ти пишем.
Писао сам у кухињи, јео ротквице и роткву и пио чај. У недостатку хемијске морам да пишем графитном оловком.
Н[икон]. 18. септембар 1962. године
Драги …, помаже Бог!
Добили смо твоје не сасвим јасно писмо. Време ти је да знаш у каквим условима се налазиш и да се понашаш у складу са тим. Као што не можеш песницом да пробијеш зидине Лавре или да дланом задржиш воду у реци, тако нико од људи не може да промени ток ствари. Све је прожето духом овога света. Овај дух делује чак и кроз људе у Цркви, не само у духовним школама. А о животу у свету да и не говорим.
Дон Кихот је постао смешан кад су прошла времена витештва. Да се Дон Кихот појавио у области религије за време инквизиције, био би спаљен…
Твоје понашање није исправно.
Своје поимање овог или оног питања можеш да искажеш, али мирно и ни у ком случају не дотичући се личности опонента или било кога. Најмањи убод у самољубље – и најистинитије речи ће бити одбачене и даље ће се одвијати штетна расправа, увредљива за Истину. Ти не умеш да водиш дискусију. Ти, као и скоро сви (укључујући и мене), разматрање питања претвараш у спор и јаловост, а често и у међусобно непријатељство. А Истина се удаљава из такве средине.
Гордост је најдубља, најскривенија, најтежа, чак се најтеже и открива, а тим теже може да се искорени. Сам Бог се гордима противи,зато што се гордост корени у дубини личности и одређује је, а сви остали грехови се налазе на периферији личности, лакше их је уочити и лакше се искорењују.
Ево зашто Бог и људи тако високо цене смирење, јер је то стање које је супротно гордости, које уништава гордост. Због чега је Мајка Божија изабрана и узвеличана? Од Кога Исус Христос заповеда да се учимо смирењу? Где ће човек наћи мир и спокој? – У смирењу.
Пошто си и сам горд, позлеђујеш гордост других. Труди се да у свему, а нарочито у речима, будеш смиренији. Смирење побеђује и демоне и људе и звери, а гордост све окреће против себе.
Не вређај се што ти пишем оштро. Нисам баш најздравији. Ј. И. је умрла. Умирала је и страшно и тешко. Било је мучно гледати. Још су стари грчки философи говорили да човек целог живота треба да се учи да умре. „Сећај се свога краја…“ Сви треба да будемо спремни за смрт. Кнез света овог спрема гозбу од које ће сви уздрхтати и заплакати.
Сви наши су релативно здрави. Поздрављају те.
В. су дали јадну тему, она је много лакша, „механичка“. Никаквог стваралаштва. Пресипање из шупљег у празно. Наравно, она даје некаква спољашња знања. А Јеванђеље код вас не воле и чак га се боје, зато на сваки начин избегавају да се дотакну суштине хришћанства.
Тема о значају новозаветних заповести је толико актуелна за цео свет, тако је радикално уперена против протестаната и католика да би цело Наставно-научно веће Академије требало да се обрадује и не само да је одобри, него још да обећа да ће на сваки начин помагати овај рад. Подразумевам истинско источно схватање испуњавања заповести код древних Светих Отаца, а не онакво о каквом говоре и уче вас на моралном богословљу. То је пародија на хришћанство, прилагођавање јеванђељских заповести световном паганском животу ради успављивања душе и њеног погубљења, непријатељско лукавство.
Човек се и нехотице сећа речи светитеља Тихона Задонског да се „хришћанство неприметно повлачи од људи, остаје само лицемерје“. То је речено пре двеста година. А шта видимо данас? Духовна школа је мртва и фабрикује потпуне мртваце. Ускоро ће „мртви сахранити и ове мртваце“, што се већ и ради. Господе, спасавај све нас!
Н[икон]. 23. септембар 1962. године
Драги …!
Примили смо твоје писмо. Поправили су нам телефон.
Здравље је код свих као што је и било. Осећам се много боље. Нека буде воља Божија! Никад нисам имао интересовања за живот, а сад имам још мање. Жао ми је само да се растанем од неких и да оставим оне који ће туговати због моје смрти. Али то се дешава са свима, и сви умиру као лишће у јесен. У четрдесети дан после смрти Н. Г. на његовом столу је остала нетакнута отворена књига с забелешкама Н. Г. Врло је занимљива, по речима Ј. А. Она је тамо била на помену. Ако се сретнеш с оцем В. питај, можда ће дати да је прочитам. Уопште, замоли га за занимљиве књиге на читање. Вратићу их.
Он је хтео да дође овамо на мој имендан. Кад би ми дао књиге у октобру, могао би сам да их узме од мене кад дође.
Нека те Господ чува! Буди пажљив према себи, стражи, не заборављајући непријатеља. Од свега рђавог брани се именом Исусовим, од њега дрхте видљиви и невидљиви.
Н[икон]. 16. октобар 1962. године
…!
Духовни човек је онај ко је стекао у себи Духа Светога, ко је постао храм Духа Светога. Ви сте храм Божји и Дух Божји живи у вама (1 Кор. 3, 16).
О томе како стећи Духа Светога говори и Јеванђеље, а посебно детаљно Свети Оци. Ви то треба да знате.
Рећи ћу нешто о својствима духовног човека, како га описују Свети Оци. Духовни човек се потпуно разликује од душевног или телесног, што овде има скоро исто значење. Он је нови човек, а душевни је стари човек. Шта је у њему ново? – Све: ум, срце, воља, цело стање, чак и тело.
Ум новог (односно духовног) човека у стању је да поима удаљене догађаје, прошлост и много тога из будућности, да поима суштину ствари, а не само појаве, да види душе људи, Анђела и демона, да разуме много тога из духовног света (оностраног). Ми имамо ум Христов (1 Кор. 2, 16) – каже духовни апостол Павле.
Срце новог човека је у стању да осећа таква стања о којима је укратко речено: око не виде, ухо не чу, и на ум човеку(телесног, душевног, старог) не дође.
Написао сам да „осећа“, али то није прецизно. Може се рећи, да доживи, да прими. Ова осећања… Ову реч сам написао и зауставио се зато што она има субјективну нијансу, зато је боље рећи: овај доживљај срца је толико пун блаженства и неизрециве радости, да дотиче целу душу човека, испуњава је највећом благодарношћу према Богу као Извору ових стања, љубављу према Њему и жељом да се претрпе све муке и страдања за Њега, да бисмо Му се захвалили, да бисмо Му показали своју узвратну љубав, да се не бисмо лишили ових добара.
Шта ћy Ти узвратити,Господе, за све што си ми дао?Исто тако и воља новог човека се у целини устремљује ка љубави и захвалности према Богу, ка жељи да у свему испуњава само Божију вољу, а не своју.
Једном речју, човек који је стекао Духа Светог обнавља се у потпуности, постаје другачији (одавде потиче и предивна руска реч: инок) и по уму и по срцу и по вољи.
Тело духовног човека се такође мења, постаје делимично слично телу Адама пре пада у грех, способно за духовна осећања и дејства (ходање по води, способност да остаје без хране, моментално прелажење великих растојања и т. сл.)
Стање духовности човеку даје такве доживљаје блаженства да се апостол Павле вели: страдања садашњега времена нису ништа према слави која ће нам се открити(Рим. 8, 18). А преподобни Серафим је у складу с древним Оцима овако говорио: кад би човек знао за она стања блаженства која бивају још и овде, а тим пре у будућем животу, пристао би да проживи хиљаде година у јами испуњеној гмизавцима који гризу његово тело, само да би стекао ова стања.
Ево кратког поимања духовног човека, а значи и духовности. У Тајни крштења и миропомазања човек се облачи у Христа и Духа Светог и од човекове слободне воље зависи да животом по јеванђељским заповестима закваси целог себе квасцем Царства Божијег, квасцем Духа Светога и да постане постојано нови човек по лику Исуса Христа или да све угуши животом по старом човеку.
Телесни човек не прима што је од Духа Божијега, јер му је лудост (1 Кор. 2, 14). Ово видимо на сваком кораку, јер ни ми сами, ни они који нас окружују, нисмо духовни, већ душевни, налазимо се још у старом човеку. У најбољем случају свесни смо да смо такви, боримо се, желели бисмо да будемо духовни, али недовољно чинимо да бисмо то остварили. Ми можемо и да ценимо духовне људе, али не можемо да их спознамо и схватимо, већ их сматрамо духовнима по туђем мишљењу, најчешће погрешно. А телесног човека треба сматрати још нижим од душевног. Термин „стари човек“ може се односити и на душевног и на телесног. Оба су још стари, нису се обновили. Међутим, телесни човек је грубљи него душевни, материјалнији је, слабије верује или уопште не верује у Исуса Христа, а о духовном нема никаквог појма (в. Галатима 5; 19-21).
Не знам да ли ће вас задовољити ово објашњење. Напиши како си ти то примио и како други буду схватили.
Световни људи (нови термин, односно душевни и телесни) називају „духовним“ онога ко има свештенички чин или монахе или чак свакога ко помало почиње да чита Псалтир, иде у цркву и чита духовне књиге. Из горе реченог је очигледно колико је то погрешно. Исто тако и многе књиге називају духовнима, само ако се у њима говори о духовним питањима.
Међутим, духовних књига скоро да и нема. Само Свето Писмо и дела Светих Отаца су духовни. Из њих се и може донекле искуствено схватити шта значи „духован“. Упореди дела Игњатија (Брјанчанинова) и било ког професора богословља. Каква огромна разлика! Добро си то осетио.
Гозба, о којој сам ти говорио се ужурбано припрема. Ако почне, одмах долази овамо не обазирући се ни на шта, да заједно живимо или умиремо.
Мени је стварно боље, али понекад ми срце прескаче и имам болове у целим грудима.
Ево још текстова који потврђују речено: то су људи душевни, који немају духа(зашто је овде реч „дух“ малим словом?) (Јуд. 1, 19).
Ово није она мудрост што силази одозго него земаљска, чулна, демонска(Јак. 3, 15). Свуда је реч „душеван“ у грчком тексту изражена као „психикос“.
Речју „психи“ Грци су означавали нижи део човекове душе, какав имају и животиње. А виши обично изражавају речју „ноос“ или „нус“, односно ум, разум.
У делима Светих Отаца се веома много говори о духовности, о обожењу човека, о томе да човек постаје бог по благодати, као и о телесном и душевном стању.
Авај! Нема код душевних и телесних људи укуса за читање духовних књига. А ако читају само разумом, остају хладни и гладни, не схватају силу онога што је написано и остављају читање обраћајући се докторима богословља, нарочито протестантима.
Из мојих писанија немој закључити да сам искуствено познао човекову духовност. Не. Али ономе ко тражи Господ по Својој истинитој речи, нарочито на почетку пута, даје да унеколико осети будућа блага да би га подстакао на даље трагање. О томе сви говоре.
Али ми се, спознавши нешто, „као пси враћамо на своју бљувотину“ и губимо небеска добра. Остаје, а и то само код неких, чежња за изгубљеним рајем, а дела и труда за повратак у њега нема. То је нови повод за двоструки плач због своје греховности, због тога што Бога издајемо делима…
Остај ми здраво. Нека те Господ чува од плотских дела и ђавола. Дођи. Чекамо, увек се радујемо.
Твој познаник. 25. октобар 1962. године
…!
Твоја писма смо добили. Кратко ћу одговорити на нека места.
- Л. треба оставити.
- Одакле ти таква небулозна мисао: „човек својим силама не може да чини добро, не зато што се налази у стању палости, већ по самој природи која му је дата приликом стварања“.
Овакву мисао хришћанин може да искаже само у ненормалном стању. Каквог онда смисла има давати заповести? Јер добро је испуњење заповести Божјих. Како поставити за услов испуњење заповести ако по самој природи човек не може да их испуни?
Пре пада човек је био слободан у избору и чињењу добра. После пада је постао роб греха. Преподобни Симеон Богослов каже да је човек после пада изгубио слободу да чини добро, остала је само слобода да бира добро, да даје предност добру, да жели да чини добро. Да би га чинио, човек мора да се обрати Богу с молитвом, како би му Он дао снаге да учини добро које је пожелео. Исто то каже и преподобни Исак Сиријски.
Недовољност испуњења заповести надомешта се скрушавањем срца. Осмелићу се да кажем да је скрушеност срца, односно плач срца због кршења заповести драгоценији од њиховог испуњења по својој вољи, јер ово потоње доводи до уображености и гордости, чиме се уништава свако добро. А скрушеност срца замењује (по милости Божијој) делање и држи човека у смирењу, без чега је све делање узалудно, оно је чак погубно.
- Питаш да ли је тачна мисао епископа Теофана да „благодат делује само на разум и осећања, док човекова воља остаје неприкосновена“.
Опште је прихваћен став да Господ (благодат) не врши насиље над човековом вољом. Добро по принуди није добро. У овом смислу мисао епископа Теофана изгледа правилна. Међутим, прихвативши тврдњу да благодат делује на разум и осећања, а ово се заиста чини ради спасења човека, да би му се олакшало да нађе истину и спасење, треба ограничити мисао епископа Теофана. Човекова душа се не састоји од појединих независних делова: ум, осећање, воља и др., већ је јединствена суштина.
Очишћење или просвећење ума и срца благодаћу деловаће на целу душу, дакле и на вољу. Зар ум подвижника, који јасно види истину и последице грехова и срце које тежи ка Богу, неће помоћи вољи да изабере пут спасења, пут ка Богу и да одбаци пут који води у мрак, зло и погибао? Значи, постоји индиректан утицај на вољу.
Опет се може поновити оно што је већ речено: ако човек види добро, својом слободном вољом му даје предност у односу на зло, жели да иде путем спасења, он треба да моли Бога за помоћ да чини оно што жели, а ако нешто није учинио, да покрије то скрушењем срца. Узгред: ми употребљавамо речи „скрушеност срца“, „плач срца“, али шта они јесу и какво је њихово дејство, тешко да знамо или знамо премало. Тако је и у другим случајевима: користимо речи, а њихову снагу не поимамо.
Топло ти саветујем да сваког дана макар мало времена посветиш магистарском раду. Време пролази. Глупо је трошити време у празно. Позориште је паганство, делује на кожу, а душа тугује… Поздрави И. Нека му Бог подари духовну мудрост. Нека не говори међу старијима, ништа што му није потпуно јасно. Боље је више ћутати!
Код нас је све по старом. Чекамо. Остај ми здраво. Нека те Господ упути на свако добро!
Н[икон]. 29. октобар 1962. године
Драги…!
Данас смо добили твоје писмо… о светости Цркве. Пре него што почнемо да анализирамо зашто је она света треба дати дефиницију или одређење Цркве.
Шта је Црква? – Црква је Тело Христово(Еф. 5, 23; Кол. 1, 24). Глава Цркве је Христос(Еф. 5, 23; Кол. 1, 18). За Бога нема прошлости и будућности, постоји само садашњост. Он(Бог Отац) нас изабра у Њему (у Христу) пре постања света, предодредивши нас себи на усиновљење кроз Исуса Христа, по благонаклоности воље Своје у Коме имамо избављење крвљу Његовом, опроштење грехова, по богатству благодати Његове(Еф. 1, 4; 5; 7).
Они који верују у Христа кроз Тајну крштења улазе у Цркву као чланови, а у Тајни Причешћа се сједињују у једно Тело и један Дух с Господом. Ако се човек Господа не одриче свесно речима или делима, ако се труди да живи по јеванђељским заповестима, ако се каје за њихово кршење, он није потенцијално, већ је реално свет, он је члан Цркве, члан Тела Христовог.
Грубим и свесним греховима он отпада од Цркве привремено, а покајањем („друго крштење”) може поново да се сједини са Црквом. Тако духовник над оним који се каје чита молитву: „Помири га и сједини са Твојом Светом Црквом“. Ако се грешник не каје, он остаје изван Цркве.
Човек је свет по лику и подобију Божијем, свет је зато што се у Тајни крштења облачи у Христа, изузетно је свет причешћујући се Светим Тајнама Тела и Крви Христа.
Ако се бори с грехом и бива рањен, али наставља борбу, каје се, моли за опроштај и помоћ од Бога, он је свети војник Христов, и у борби с грехом стиче многа духовна блага која не би могао да стекне на други начин. Као што човеково тело кроз чир избацује из себе страно тело, тако Господ из Свете Цркве избацује оне који су Му туђи, тачније, они сами напуштају Цркву. Зато је Црква увек света. Она је тајанствено Тело Христово. Она је стуб и тврђава Истине. Лажни разум не може то да појми. За то је потребна вера. „Верујем у једну, свету, саборну и апостолску Цркву“ (Сети се митрополита Венијамина Петроградског). Ко жели да опитно позна тајне хришћанства, треба све своје снаге да употреби на духовно делање, а не да покушава да све схвати само разумом. Ево неких размишљања на тему које сте се дотакли.
Не чудим се што се многи бугарски професори (као и многи, ако не и сви наши) кљукају протестантским делима и чак прихватају њихове погледе. Протестантство је разум, спољашње знање, а Православље је тајанствени живот у Христу. А људи су постали мртви. Лакше је расуђивати него се трудити, борити са старим човеком, молити се и друго. „Хришћанство се неприметно удаљује од људи, остаје само лицемерје“. Ово су речи Светитеља Тихона Задонског, које наводи епископ Игњатије (Брјанчанинов). Напиши, молим те шта значи „ради на Игњатију (Брјанчанинову)“.
Нека те Господ чува! Код нас је све по старом. Постао сам знатно јачи. Гутање је исто. Остај ми здраво!
Н[икон]. 4. март 1963. године
Драги..!
Честитам ти имендан и рођендан, премда са закашњењем. Нисам се добро осећао у последње време и никако нисам могао да натерам себе да се латим пера.
Напунио си 25 година. Већ си одрастао човек. У младости сви праве грешку одлажући за касније оно што би требало учинити сада, са напором свих снага.
А на крају време пролази, човек стари, услови могу да се промене на горе, често здравље почиње да попушта и човек не учини оно што је требало да учини, на шта га је Господ призивао, што је било јасно и разуму и срцу. Остаје само једно – жалити због протеклог јаловог живота и приносити покајање.
Појављују се мисли: када бих могао поново отпочети живот, више не бих учинио многе грешке. То уопште није тачно. Као што се у зрну јабуке у потенцији налази цело дрво јабуке, а не јасена, тако и свака индивидуалност јесте нешто непромењиво у својој суштини.
Човек може и мора да мења спољашњу емпиријску, стару страну за нову по јеванђељским заповестима.
Зато се може извести опште правило: у сваком узрасту, у било којим условима, у било ком послу треба поступати по Јеванђељу. Тада неће бити грешака, неће бити прекасног жаљења и покајања. Од испуњења јеванђељских заповести ће човекова личност, његов лик Божји, његова ноуменална суштина расти, постајати свесна себе као лика Божијег, супротстављати се спољашњем свету, издизати се изнад њега. Он ће успоставити реалну везу с Богом, која се у потпуности може опазити и осетити и која је толико чврста да га никакве ни буре ни ветрови овога света неће поколебати.
Закључак из овог опширног излагања је: од данас почни пажљиво да стражиш, не крши, колико је могуће, ни најмању јеванђељску заповест: језиком, видом, слухом, пипањем и др. и др.
Ко буде веран у малом, добиће власт над многим. И не осуђуј никога. Чувај се притом таштине, као најотровније змије, која може да убије и уништи све духовно што си стекао.
Ево ти мога завета на дан твог 25. рођендана за цео преостали живот. Какав ће он бити по спољашњости – нека буде воља Божија, али и делатношћу и мислима и срцем увек треба пребивати са Богом. Тада ће све бити добро. Видиш како се све у свету очигледно мења буквално из дана у дан. Оно што је најстабилније – наука – данас негира јучерашњу. Уметност се продаје. Човек не може да се ослони на људе. Само је у Богу стабилност, и разум, и светлост, и радост, и непоколебива стена за овоземаљско море.
Како бих желео да примиш ове речи, не само слухом, већ и целим животом! То би ти дало спасење, слободу од људи и од околности и миран живот у бури овоземаљског мора. Говорим од свег срца, из све своје снаге. Саветујем ти да размислиш и делаш, јер то је заповедио Сам Господ Исус Христос! Ја те само подсећам. Ако верујемо у постојање Божије и у Сина Божијег, треба да верујемо и Његовим речима као истинитом закону, чије испуњење даје и добробит у свету и спасење.
Амин.
Н[икон]. 29. март 1963. године
Драги оче Рафаило!
Добио сам Ваше писмо с хришћанским опроштајем мојих грехова и неправди према Вама!
Требало је да проживим шездесет година да не схватим само разумом, већ и осетим свом душом да сам истеран из Јерусалима, да су ме разбојници свега израњавили, да сам неспособан и немоћан да учиним сам било какво добро без примесе зла, да само Милосрдни Самарјанин може да ме спаси, ако будем вапио к Њему за спасење колико будем могао. У светлости овог духовног стања цео мој живот ми изгледа као ланац падова, кршења свих јеванђељских заповести, њихово изопачење чак и у случајевима кад сам, наизглед, поступао хришћански.
Између осталог, и мој однос према Вама је такође био прожет грехом, као и цело моје понашање. Ево због чега сам Вас искрено молио за опроштај и срдачно се захваљујем што сте ми „све“ опростили.
Ја сам Вама одавно опростио и овим писмом потврђујем: Господ нека Вам опрости све вољне и невољне грешке које сте учинили према мени, и ја Вам од свег срца опраштам.
Желим Вам мир, спасење и што бржи повратак служењу у Светој Цркви.
Недостојни јер. Никон. 16. септембар 1953. године
Драги многопоштовани оче Мелетије!
Вашим сопственим болестима додата је још и туга. Чујем да и мати А. болује, она је туговала због Вас, а сад тугујете једно због другог. Нека вам Господ помогне и дарује трпљење. Драги оче М. и мати А., иако су судови Божији скривени од нас, Господ је оно што је корисно за све који се спасавају открио Светима Својим, а они су много тога записали на утеху и поуку нама.
Тако нам свети угодници објашњавају да у последња времена монаштва неће бити уопште или да ће негде остати спољашње, али без монашког делања.
Неће бити никаквих посебних подвига код оних који траже Царство Божије. Људи ће се спасавати само трпљењем туге и болести. Зашто неће бити подвига? Зато што у људима неће бити смирења, а без смирења ће подвизи донети више штете него користи; они чак могу да погубе човека, јер нехотице изазивају високо мишљење о себи код оних који се подвизавају и рађају прелест. Само уз руководство веома искусних духовних људи могли би бити допуштени ови или они подвизи, али их сада нема, не могу се наћи. Данас је руководилац Сам Господ, и делимично књиге – ко их има и ко може да их схвати. Како пак Господ руководи? Допушта прогоне, увреде, болести, дугу старост с тегобама и немоћима.
У причи о домаћину који је узимао у најам раднике речено је да ће они који су дошли у једанаестом часу добити исту плату као они који су радили цео дан, па чак и пре њих. Ова прича је применљива на нас, савремене монахе и трагаоце за Царством Божјим, који су цео дан земаљског живота провели у лењости. Међутим, због Свог неизмерног милосрђа Господ нас призива да у последњем периоду живота порадимо у Његовом винограду трпљењем старости, болести, губитком блиских људи или њиховом патњом. Ако пак без роптања поднесемо ове тегобе, и нама ће се уписати ово кратко страдање као радницима једанаестог часа, као да смо се подвизавали целог живота. Штавише, Антоније Велики, авва Исхирион и други тврде да ће они који се спасавају у последња времена трпљењем невоља без роптања бити прослављени више од древних Отаца.
Драги оче М. и м. А, очигледно је да вам Господ волећи вас и желећи да вас прослави, шаље невоље и болести. Дакле, будите храбри, трпите Господа и Он ће вас узнети с вашег крста у славу синова Својих, у вечну Пасху, у неизрециву радост, где ће се заборавити све невоље земаљског живота.
Преподобни Серафим Саровски, чудотворац, је у складу с древним Светим Оцима говорио да, када би човек знао каква су блаженства припремљена онима који се спасавају, пристао би да хиљаду година живи у келији пуној гмизаваца који гризу његово тело, само да се не лиши будућег добра.
Трпљењем вашим спасавајте душе ваше.Нека вам Господ помогне да до краја носите крстове који су вам послати.
Амин.
Саосећа са вама и жели ваше спасење, уверен у ваше спасење,
недостојни јеромонах Никон.
1. фебруар 1958. године, град Гжатск
Драги оче Мелетије!
Добио сам Ваше писмо. Опростите што Вам тако дуго нисам одговарао. Час посао, па путовање – тако је и прошло доста времена, а што је најважније, тешко ми је да Вам пишем и зато што сте много искуснији од мене, више сте доживели, више знате. Шта корисно или утешно може да каже човек који је цео живот проживео у испразности и самовољи? Али на Вашу молбу покушаћу да поделим с Вама оно што ме задивљује и теши: бескрајна је васиона коју је Бог створио – колика је моћ Божија?! Све у васељени у целини и у њеним деловима (на пример, у људском организму) налази се у дивној хармонији – колика је онда Премудрост Божија?! Ако је све хармонично у свету који је Бог створио, онда треба да постоји хармонија (односно склад) и у својствима Божјим. И каква је моћ Божија и Премудрост Божија, такво је и „срце Божије“, односно љубав Божија.
Ову непојамну љубав и ми видимо у оваплоћењу Сина Божијег, Господа Исуса Христа, у трпљењу пљувања, разних увреда, и на крају, распећа. Непојамна је, бесконачно велика љубав Божија. Сав анђеоски свет задивио се, видећи ваплоћење и распеће Творца света из љубави према палом роду људском.
Апостол Јован Духом Светим тврди да је Бог Љубав,а не да само има љубав, чак и бесконачно велику.
Љубав пак све покрива,по речима апостола Павла. Она покрива и наше грехове, недостатке, немоћи, нестрпљивост, склоност ка роптању и остало.
Чим онај ко верује у Христа постане свестан својих немоћи и грехова и замоли за опроштај, љубав Божија омива му и исцељује све греховне ране. Грехови целог света тону у мору љубави Божије, као камен бачен у воду.
Не сме бити места за униније, безнадежност и очајање! Господ је с Божанском суштином сјединио људску природу, омио је Својом крвљу грехове свег верујућег човечанства, усиновио је пале људе, вазнео их на небо, учинивши их заједничарима Божанског живота и радости, радости занавек.
Овдашње земаљске невоље, болести и тегобе старости радоваће нас у будућем животу. Ако је Господ страдао за нас, како онда да немамо, макар у малој мери, удела у страдањима Христовим?! Наша душа, лик Божји, који живи у нама, жели да има удела у страдањима Христовим, само их се наша малодушност и немоћ плаши, иако бисмо можда имали довољно снаге за трпљење.
И ево, Господ из љубави према нама шаље нежељене муке и болести, по снази сваког од нас, али даје и трпљење да би се оне издржале, да би и нас учинио заједничарима Својих страдања. Онога ко овде није страдао Христа ради савест ће гристи у будућем веку – јер могао је да покаже своју љубав према Христу трпљењем невоља, али није то учинио, трудећи се да се на сваки начин клони сваке муке и да је избегне.
Савест ће нас мучити што на Божију љубав нисмо узвратили љубављу.
Благодаримо онда од свег срца Господу за све што Му буде угодно да нам пошаље. Не шаље нам Господ невоље и болести у гневу, ради казне, већ због љубави према нама, премда то не схватају сви људи, и не схватају увек. Зато је и речено: за све благодарите. Треба се свом душом предати благој вољи Божијој, која нас спасава, воли, жели да нас кроз мале невоље земаљског живота доведе до вечног блаженства, у славу деце Божије.
Нека би дао Господ да се ово испуни на свима нама. Амин.
Опростите, драги оче, што сам се усудио, да вам нешто напишем. Господ нека пробуди у Вашем срцу благодарност према Њему, највеће страхопоштовање и потпуну преданост Његовој светој вољи са спремношћу да све претрпите из љубави према Њему.
Поздрав м. А., Ј. Ј. и свима у Вашој близини.
Н[икон]. 20. мај 1958. године
Драга Л.!
Добио сам од Вас писмо и био веома дирнут Вашим речима: „Писаћу, нећу чекати на одговор, а ако га некад добијем, осећаћу се као да је празник“. Истина, никако не могу да схватим да моја писма у некоме могу да изазову празнично расположење, али ме ове речи и нехотице приморавају да Вам напишем неколико речи. Дубоко сам дирнут и захвалан на поверењу. Али Ви грешите мислећи да сам увек заузет онако као што сте видели. То је било тих дана. У друго време сам много мање заузет, и авај ! – у лењости проводим дане своје. Рећи ћу Вам да ме у будућности очекује већа осуда због тога што људима изгледам бољи него што заправо јесам. Очигледно је да у мени постоји некакво лукавство или лицемерје, можда несвесно (мислим да свесног нема), због чега ме многи сматрају бољим него што јесам. Тога се плашио чак и апостол Павле. Опростите!
На духовном путу постоји моменат који је кратко, али тачно у другом тому Игњатија (Брјанчанинова), на стр. 373, описао Григорије Синаит. Прочитајте ово место и све што га објашњава и пре и после тога. Мислим да човек који сам није доживео ово стање никад неће схватити оно што је главно у духовном животу, никад неће стећи скрушеност срца, плач, истинску молитву. Зато, у ма какву свечану одећу човек да се обуче све ће бити само спољашње, а унутрашње промене неће бити, све ће бити само у спољашњем човеку.
Овај моменат је врло уочљив. Треба да нас вређају не само сопствене страсти, већ и људи и да би човек увидео да га вређају заиста зато што има разлога, да ништа не вреди и не може само по себи да се поправи; управо тада ће искрено прибећи Своме Спаситељу, заплакаће пред Њим као блудница или као блудни син, и лежаће покрај Његових ногу док не чује у срцу глас: „Опраштају ти се грехови твоји многи“, иди, бори се, трпи, проучавај духовни пут, научи се непрестаној молитви, плачи у свом срцу, да не би пао у руке разбојника, и друго. Од овог момента човек ће мало пажње обраћати на најближе људе, чије му је мишљење раније било драгоцено. Трудиће се само да га Господ не осуди, да га не лиши Своје милости и помоћи, да само Њему угоди.
Опростите, ако сматрате за потребно, молио бих Вас да прочитате ово место у књизи заједно, да га анализирате и примите на знање.
Још ћу рећи: треба бити апсолутно искрен пред Богом, никад не умањивати, не правдати своје грехове, не тражити за њих оправдање – напротив, треба кривити себе и говорити: „Ево таквог и таквог рђавог, који ништа не ваља, пожали, Господе, и спаси“. Остајте у здрављу. Поздрав свима.
Н[икон]. 19. децембар 1946. године
Драга Л.!
Добио сам од Вас неколико писама, а никако да одговорим. Опростите. Засад седим без службе у својој собици и немам жељу да идем било куда, а и не знам каква је Божија воља о мени. Одавде из Бељова ме никуда далеко не пуштају, а у близини нема места, засад седим ту, а после ћемо видети.
Драга Л. В., желим да Вам напишем нешто што се тиче Ваше реченице „Л. је одложила део својих часова, постало је лакше; часови из књиговодства слабо напредују“. Сећам се да сам Вам писао нешто о истом том питању. Нећу Вам писати своје мишљење. Ако се све заповести садрже у две: у љубави према Богу и ближњима, а љубав се достиже делањем заповести које су дате у Јеванђељу, треба стећи знања која воде најкраћим и најлакшим путем ка испуњењу ових заповести. За световног човека могуће је ограничавање на телесно делање, а за оне који траже више, осим овога потребно је унутрашње делање.
Сам Господ је у две речи указао у чему се оно састоји и шта је нарочито потребно у тешка времена: стражите и молите се (в. Мк. 13, 33). Није речено у неко време, већ увек. Стражити – значи пазити на себе, на своје мисли, речи и осећања; пазити и све што противречи Јеванђељу одгонити молитвом Исусовом, чиме се испуњава друга реч. Ако буде постојало то делање, оно ће заменити све, премда се ради олакшања не искључују ни друга делања. Непрестано приморавање себе не Исусову молитву најбољи је доказ да човек жели да буде с Господом, да жели да испуни Његову заповест.
Цариник је чак и за време богослужења изговарао само пет речи – и изашао је оправдан. Свети Оци кажу да се све молитве могу заменити једном – Исусовом.
Правилно делање ове молитве ће бити онда кад се она нераздвојиво споји с покајањем, кад буде израз срдачне скрушености због властите недостојности, греховности, свести о сталном кршењу јеванђељских заповести. Овакав израз срдачне скрушености је била и цариникова молитва. Имајте ово у виду. Не даје резултат понављање Исусове молитве гласом, већ молитва као изливање скрушеног срца: у том случају она ће брзо изазвати умилење и топлину срца, а после тога лакоћу делања молитве и остало. Испуњавање јеванђељских заповести колико је у нашој моћи – споља и унутра, стражење и скрушена Исусова молитва јесу непобедиво оружје, које је, ако могу тако да кажем, једино доступно нашем времену. Ово делање човека увек држи у духовној напетости, не везује га ни за књиге, ни за стамбене услове, чак ни за здравље. Оно је приступачно свуда и увек (осим кад се човек удуби у неки посао који захтева дубоку пажњу).
Желим Вам да схватите ово и да се навикнете. Одредите себи мало правило, примерено околностима и Вашој снази, а остало време, дању и ноћу, увек, колико можете, испуњавајте правило Господа Исуса Христа: стражите и молите се,јер ћете се овим делањем удостојити да избегнете све невоље које долазе, материјалне и душевне.
Срдачан поздрав Т. Н. и С. Д. Крив сам пред њима, одавно нисам писао. Стално сам се спремао да дођем, а пут се одлаже. Молим их за опроштај. Желим им здравље и свако добро. Срце баш вуче ка Т. Н. Хтео бих да се видим с њом, али не знам кад ћу моћи да дођем. Као да значајних преграда нема, а никако не могу да се покренем. Од Т. и В. сам добио писма. Спремам се да јој данас напишем. Она се, по писмима, добро осећа. Поздрав свима познатима. Опростите ми, драга Л. В.
Поштује Вас Н[икон]. 1. фебруар 1948. године
Драга Л. В.!
Хвала Вам на писмима, што нас не заборављате и не вређате се због ћутања.
Врло се жалостим што се Н. разболела, надајмо се да ће се све срећно завршити. Жао ми је Н. М., јер је сав њен живот у ћерки. Тешко да она верује у будући живот. Нека је Господ утеши и упути на добро. Неверујућима или онима који сумњају чини се да је главно само да поверују или се увере да Бог постоји. Они још не знају да човек може да верује, да буде убеђен у постојање Бога, а да живи супротстављајући се Богу, као демони, који верују у Бога и дрхте пред Њим, а не покоравају се, не смиравају се, већ са злобном мржњом раде све супротно Божијој вољи. Сироти, слепи људи. Они не виде, не знају, не осећају духовни свет, продају за чинију сочива световног живота своје првородство, највишу част и достојанство да буду деца Божија.
Ја сам увек био и данас сам убеђен да ће онима који траже Бога и желе да живе по Његовој вољи (односно по заповестима) сигурно бити дато да поверују или чак више: да се из искуства увере у постојање Божије и у постојање духовног света. Тако каже и Исус Христос: тражите Царство Божије, и цве остало(што је потребно за материјални живот) ће вам се додати.Много је примера, па и мој лични живот је доказ за то. Нажалост, човек не може да убеди другог без његове сопствене жеље и труда. Жао ми је С., скоро сва њихова породица је равнодушна према вери, па чак и философији.
Пренесите моје искрено саучешће Н. М. у њеној тузи. Увек их се сећам. Хтео сам да дођем, али и ове године, и прошле две године код нас је у току градња и ремонт и никако не могу да се удаљим на неко време. Можда ћу ове јесени успети да дођем, али бих веома желео да видим своју кумицу, а у јесен она неће бити код куће ако се опорави. Како живите? Како Ваше здравље?
Пренесите поздрав свима које познајем. Господ нека благослови све вас.
Још једном се захваљујем за писма.
Н[икон]. 23.јуни 1958. године
Драга Л.!
Хвала на писму и честиткама. О м. В. сам Вам писао (и тога се одлично сећам) да је умрла у недељу на покладе 1957. године. У целој кући су остале М. и К. Обе болују и тегле, вуку болести и страсти.
Н. 3. је васпитана у духу спољашњег подвижништва, а унутрашње је код ње у другом плану, ако не грешим. Чини ми се да она не уме да примени на време речи: субота је ради човека, а није човек суботе ради.Душевни подвиг је неизмерно већи од телесног.
За душевни подвиг потребна је телесна снага, иначе ће се све обављати тромо, чак и молитва. Боље је свом снагомсе молити или се борити с помислима и јести месо, него таворити и умишљати да је човек подвижник. Сви телесни подвизи морају да поспеше унутрашњи подвиг. Ако сметају, они су од лукавог. То је тако јасно!
Код нас је све по старом. Поздрав дому С. и свима, свима. Хвала Вам на писму.
Н[икон]. 25. мај 1959. године
Наши Вас поздрављају.
Драга Л.!
Примио сам Ваше писмо од 18. фебруара. Жао ми је што у кући Ваших домаћина није све како треба. Карактеристика Н., коју сте дали подсећа на њеног оца, осим занимања за разоноде. Нека им је Господ у помоћи!
Што се тиче дијете: тешко је да одбијете да једете заједно. Мислим да је то бреме које јој не треба давати да носи. Треба одлучно захтевати да код куће поштује дијету, а што је главно и ван куће, у себи: 1) да се не преједа, 2) да не даје слободу очима, ушима и језику, 3) да никога не осуђује, 4) да чита само духовну литературу, 5) да има мир са свима. То ће бити права дијета за нерве и др. Н. 3. не спада у оне који схватају, цене и упражњавају душевно делање. Она се, чини ми се, заглибила се у телесно делање. Отуда и све њене настраности. Ако буде много звала, покушајте да свратите код ње, ради Бога. Онда видите да ли има смисла још ићи. Оно чиме хоће да Вас угости одбијајте, колико је могуће.
Остајте ми здраво. Хвала Вам на писмима. Немојте престајати да и даље саопштавате оно што је занимљиво. Код нас је све као што је било и у Ваше време. Баштован још није долазио. Сви ћуте.
С поштовањем према Вама, Н[икон].
21. фебруар 1960.
Драга Л.!
Хвала Вам на писмима у којима сте описали болест и смрт Н. Т. Зар тешка болест пред смрт није милост Божија према покојнику? У данима страдања, а можда и виђења, он је могао да се покаје пред Богом за своје мислене грешке и друге грехове, јер за покајање није потребно много времена, као што видимо на примеру разбојника, цариника, блуднице и др. Човек само треба да постане свестан своје греховности и погибли, да призна да спасава само Господ и да не спасава за дела (делима закона нико се неће оправдати),већ због човекове свести о својој рђавости, својој неваљалости, због молитве за спасење и вере.
Разуме се, вера је потребна. Без вере не може бити ни покајања. Дела се од нас захтевају као послушање вољи Божијој и као средство за кроћење страсти и грехова, који унакажавају човека и спречавају дејство благодати Божије, као и за стицање смирења, сиромаштва духа. Уз помоћ дела, односно испуњавања заповести, јача вера, оживљује нови човек, привлачи се милост Божија. Међутим, смирење, свест о властитој неваљалости, грешности и искварености, свест о томе да нема у нама ничег доброг (сиромаштво духа), нада у спасење, али не због својих добрих дела, већ уздање у на Спаситеља – замењују недовољност испуњења заповести.
За смирење и молбу за спасење Господ даје спасење, опраштајући човеков неисплативи дуг. А коме се више опрашта, он ће више благодарити Господу и волети Га, а то и јесте највећа заповест. Смирен човек, који је свестан да је грешан у свему, неће осуђивати друге, неће бити суров према ближњима, јер се сам плаши осуде, самом му је потребно милосрђе ближњих и милосрђе Божије. А овим се испуњава друга од највећих заповести – љубав према ближњима. Фарисеји не могу да воле Господа као цариници и грешници. За последње је Господ и рекао да ће они у Царству Божијем бити пре фарисеја.
Будимо милостиви према сваком човеку. Пожелимо спасење свима, „сами себе и једни друге Христу Богу предајмо”.
Новац сам добио. Веома ми је жао што сте га послали. Остајте у здрављу. Нека Вас Господ чува и благослови. Опростите за оно што сам написао. Ако Вам буде изгледало да нешто није у реду, не хитајте да осуђујете, већ се упитајте да ли је тако. Поздрав познаницима.
Да, заборавио сам да напишем још нешто. Почели су много да нас притискају. Постављају нам различита ограничења. Замало да доспем у ситуацију оца Б. Засад су ме оставили на миру. Могуће је да ћу морати да се преселим у други крај.
Поздрав С. и нарочито Н. Никако не могу да се ишчупам. Да, сад је постало и тешко. Треба добити дозволу од виших да би се било куда отпутовало из било ког разлога.
Н[икон]. 20. септембар 1960. године.
Добра Л.!
Примили смо Ваше писмо. Тако ми је драго што је Нађуша боље и што је већ код куће. Шаљем јој писмо. Веома бих желео да видим њу, Н. М. и све вас. Надам се да ћу ускоро доћи код Вас. Сад сам заузет с радницима.
Искуство овоземаљског живота учи нас да без Божије воље ништа не бива (речи Божијој ми придајемо мало значаја). Све се чини ради нашег спасења, иако то не видимо увек. Сав мој живот ми то потврђује. Мислим да је то тачно и кад су други у питању, али нису свима отворене очи за оно што се дешава.
Остајте у здрављу, драга Л. В. Поздрав свима. Надам се да ћемо се ускоро видети. Господ нека Вас благослови.
Н[икон].
Драга Л.! Мир Вам!
Потпуно сте ме заборавили и ништа не пишете шта се тамо код Вас дешава. А у међувремену су до мене стигле гласине да су се око цркве створиле две партије, које се под привлачним изговором борбе за истину мрзе љутом мржњом. Очигледно је да је то од земаљске мудрости, „демонске”, како каже апостол Јаков.
Не оговарајте један другога, браћо; јер ко оговара брата или осуђује брата цвојега оговара закон и осуђује закон, а ако закон осуђујеш, ниси вршилац закона него судија. Један је Законодавац и Судија, који може спасти и погубити. А ко си ти што другога осуђујеш? (апостол Јаков)
Ја нисам судија ни Вама ни Вашим противницима, али моје овоземаљско искуство (а пре свега реч Божија) каже да је страшно живети, а тим пре умрети у непријатељству. Никаква земаљска истина не може да оправда непријатељство. Говорим „земаљска”, зато што небеска истина даје и унутрашњи и спољашњи мир. Ако умре онај кога сматрате својим непријатељем, ви ћете патити, јер ћете пре или касније осетити своју кривицу. Обично се то дешава за време молитве. Ако умрете у непријатељству (не дај Боже), знајте да ће сва Ваша добра дела и сва нада на спасење пропасти. Доспећете у руке оних који сеју непријатељство. Царство Божије је царство љубави и мира. Непријатељство не може да уђе у њега.
Како ћете после смрти моћи да се помирите ако умре онај с ким сте у непријатељству? Мораћете много, много да отплачете, да се потрудите у молитвама,у добрим делима, да се много кајете са сузама. Зашто себе доводити у такву ситуацију? Због чега или због кога?
Драга Л., са жалошћу и љубављу Вам кажем: прихватите на себе сву кривицу у Вашој свађи с противницима. На молитви пред лицем Божјим погледајте целу себе, покајте се пред Богом, замолите да Вам Господ открије Вашу кривицу, да Вам опрости, омекша Ваше срце и подари Вам снагу и искреност да замолите Ваше тобожње непријатеље за опроштај. То ђаво показује грехове других људи као велике, а Ваше као ништавне. Сматрајте да је све обрнуто и помирите се. Нека Вам је Господ у помоћи! Утешите ме. Напишите да ћете учинити по мом савету.
Наравно, досећате се с ким пре свега треба да се помирите. Она је скоро на самрти. Искрено је замолите за опроштај и, ако можете, докажите искреност помирења бригом о њој. Негујте мало болесницу. Нека буде с Вама милост Божија, нека Вас Господ избави из руку лажљивог непријатеља, нека Вам дарује мир који превазилази сваки разум, мир о којем телесни човек нема никаквог појма. Није случајно што се на богослужењу много пута преноси мир свима. Без мира с људима (у крајњој мери) не може бити ни хришћанства, већ је све само самообмана. Нека Вам Господ помогне и нека Вас упути на добро дело.
А мени, који сам се усудио да Вам то напишем из љубави према Вама опростите.
Н[икон]. 26. фебруар 1962. године
Драга Л.!
Хвала Вам на писму. Опростите што дуго нисам одговарао. Нешто нисам баш најздравији. Слабост је узела маха, а ту су и друге болести.
О Н. 3. ћу рећи да сви треба да је пожалите и да се молите за њу. Шта Ви од ње хоћете? Она је пропала. Не зна за духовни живот. Нема искуства у томе. Она чак неће ни схватити о чему се ради, ако прочита ове редове. Била је на ивици очаја. Требало ју је подржати. И сад јој је то веома потребно. Ко може и жели да стекне велику корист нека помогне, колико може, да се она хришћански упокоји. Не тражите од ње ништа и не намећите јој ништа.
Дошао сам до уверења да опитно унутрашње хришћанство данас скоро нико не познаје. Људи не познају себе и зато не знају и не могу да оцене Христово дело. Сви желе да буду добри у својим очима и у очима ближњих, а таквом стању човек остаје слеп, ма колико сматрао за себе да добро види.
Како је Ваше здравље? Како су Ваше комшије? Остајте у здрављу. Нека Вас Господ чува! Опростите ми.
Н[икон]. Октобар 1962. године
Мила Н. М.!
Опрости што дуго нисам одговарао после примања твог драгог писма. Лоше се осећам, мисли о смрти ме не напуштају. Видим да нећу преживети 1963. годину чак и ако је доживим. Прижељкујем смрт. Знам да постоји будући живот, да постоји милост Божија према нама, да они који верују у Господа Исуса Христа имају несумњиву наду да ће ући у блажени, а не мукотрпан вечни живот.
Верски доживљаји нису психологизам, већ су реални исто тако као што су реални доживљаји физичког света. Земаљски живот није дат ради насладе, већ ради спознаје себе и Бога. Човек у току земаљског живота треба одлучно и неповратно да се одлучи за добро или за зло, за Бога или за ђавола. Онај ко тражи Бога и правду Његову наћи ће Бога и нови живот овде, на земљи, у зачетку, а после смрти – у свој пуноти. Егоиста који на земљи тражи само насладу наћи ће ђавола, и после смрти ће као једнодушан с њим отићи у царство ђавола, у пакао, у друштво крајњих егоиста и злочинаца. Наша будућа судбина је у нашим рукама… Опрости што можда пишем оно што не треба.
Жао ми је што овог лета нисам дошао код вас и што се нисам видео с вама.
Желео бих да будем што даље од овог живота, од духа овога света. Овај дух је овладао читавим човечанством. Само са стране човек може да види и да осети сву одвратност и ужас тога духа. Данас на земљи има мало људи који би могли да се ослободе утицаја злог духа. То је ужасно! Кажу да жаба, сусревши погледом очи змије, не може да се одвоји од њих, крекеће у ужасу, али не може да побегне, већ се стално приближава змији док не падне у њену чељуст.
У вечерњим молитвама постоје следеће речи: „Отми ме, Господе, из чељусти пагубне змије која је зинула да ме прогута и сведе жива у пакао.“ Ово је написано на основу искуства. Људи који се налазе у сфери утицаја овог духа то не осећају и не верују онима који су га се већ ослободили.
Нека Вас Господ благослови, нека Вас заштити од сваког зла и после смрти приведе вечном блаженству. Можда ћемо се видети на оном свету.
Изаберите Бога, клоните се ђавола душом и делима да би Господ и за Вас казао: Онога који долази к Мени нећу избацити напоље.
Поздрав свима.
Воли Вас Х[икон], 1. новембар 1962. године
Слушкињи која много говори, али мало дела, оној која зна вољу Господара и не твори је – радуј се у Господу!
Мир ти и благослов Спаситеља нашег Господа Исуса Христа. Жељно сам прочитао твоје писмо: види се да си у извесној мери свесна своје кривице пред Богом.
Наша заједничка кривица је што недовољно приморавамо себе на покајање, молитву и уздржање. Милосрђе Божије је такво да се недовољност делања може надокнадити искреном скрушеношћу срца, срдачним плачем или сузама (оно прво најбрже води ка смирењу).
Зашто се не скрушавамо ако смо свесни своје кривице пред Богом? О чему се ту ради? Анализирај детаљно. Мислим да се у дубини души крије високо мишљење о себи, уважавање себе. Ово се индиректно препознаје по томе што човек не трпи никаква разобличавања или их подноси са великим напором. Зар то није случај и с тобом? Буди свесна и тога и многог другог и у тишини пред Богом излиј у сузама срца своју кривицу, бесконачну нечистоту, неотплативи дуг према Њему. Моли да ти по цену било каквих мука опрости и да те спаси.
Потрпи ради свог спасења оно што сам ти заповедио, тачније: седи у својој соби, сама без крајње нужде никуда не иди и никога не пуштај. Потрпи ако те људи због тога осуде. Тугу и униније одагнавај одлучношћу да све потрпиш и молитвом, обавезно највећи део дана посвећуј појању псалама, остало – Исусовој молитви. Мало читању Јеванђеља, Посланица и затим Светих Отаца. Не смишљај згодне изговоре за општење с људима. Замоли Љ. да напољу окачи катанац, ако очекујеш да ће бити посетилаца. Из цркве одлази мало раније да се не би сретала с људима и празнословила.
Свако кршење заповести, макар и најмање, исправљај одмах, молећи се Господу за опроштај, не чекајући вечерње молитве. Не губи време узалуд. Убрзо ће почети пролећни радови, тада ћеш бити потпуно расејана. Помињи и мене и мог покојног оца. Спасавај се. С људима мање разговарај и о духовним питањима. Ако не питају, уопште немој ни да причаш. А до пролећа, односно до пролећних радова седи у свом кутку, тако ћеш у пракси можда схватити шта значи духовно делање.
Прво време или због неке потребе можеш недељом да одеш код наших, а више ни код кога. За сваки прекршај се кај пред Богом и пиши ми кратко. Ако не испуниш – види сама, а после немој да кривиш другог.
Желим ти свако добро.
8. јануар 1949. године
Глупави, ташти Цврчку!
Чиме се гордиш? По телу си стара и ружна, душа ти је неваљала, само што имаш нешто памћења и способност да мало брбљаш о духовним предметима, а ни то ниси сама усвојила или пронашла, већ ти је дато од рођења, па си и то више злоупотребљавала. А како би по заповести Божијој требало да размишљаш о себи чак и кад би у свему била савршена? – Говорите да сте слуге непотребне, јер сте учинили оно што сте били дужни учинити.А шта си ти учинила, коју си – макар једну заповест – испунила у чистоти, не кварећи је ничим? Усуђујем се да кажем – ниједну! Па због чега онда да се гордиш? Анализирај то темељно, прими у срце и у мисли да не само ти, већ ни апостол Павле није имао због чега да се горди, као што је и сам говорио.
Кад будеш тако размишљала, биће ти лако да одагнаш горде и таште мисли и осећања: 1) непристајањем на њих и 2) призивањем имена Исуса Христа. Њих треба бацити на исту прљаву гомилу са свим страстима, оне су чак и горе од осталих због своје штетности. И свако њихово испољавање у мислима и осећањима, па чак и покретима тела, нетремице треба пратити и истеривати, молећи истовремено Господа за помоћ. Док човек себе сматра бољим од других, достојнијим од њих – никако неће стећи ни умилење, ни плач, неће се пети духовном лествицом. Мислено треба лежати пред ногама Господа и обнаживати пред Њим сваки свој рђав покрет душе и тела, не стидећи се, не прикривајући се смоквиним лишћем самооправдања.
Читај пажљиво и по неколико сати Псалтир, као што сам саветовао. Засад никога немој поучавати. Труди се да цео Велики пост будеш сама. У писмима, а и у разговорима, немој бити опширна. Много се може написати једном речју, чак и једним словом, а ти у писмима празнословиш. Нема разлога да се плашиш да спаваш сама. Дочекала си старост, а стално су ти дадиље потребне, и још се гордиш! Никоме ниси потребна, а твоје ствари не вреде пребијеног цвоњка. Сви смо ми у рукама Божјим, а ако се будеш уздала у дадиље, а не у Бога, и усред бела дана ће те ојадити. Мање се бави својом тугом и страстима. Ако не можеш да истрпиш малу глад ради избављења од страсти или мали прекор да би нестала сва твоја туга, значи да су ова твоја туга и страсти мање него патња због малог уздржања или због прекорне речи.
А ти се стално бакћеш с њима! Кад би били јачи, истрпела би оно што их истерује. Ти си стара брбљивица и празнословка, и још се хвалиш тиме што се молиш за мене. Сакрушавај се сваког трена због тога што ниси ни за шта, па ће те Господ помиловати као цариника или блудницу, или блудног сина. Али ипак, приморавај на уздржање и стомак, и осећања, и језик, а прекршај и најмање заповести нека буде стално и изнова повод за скрушеност срца и молбу за помиловање. Чешће уместо Исусове молитве изговарај молитву цариникову. Иначе се и због овог размећеш, непотребна слушкињо.
Обавезно опрости свима онима који су те било стварно, а још пре привидно увредили. Сви они који су те вређали чинили су ти добро, они су твоји доброчинитељи, а они који те хвале су ласкавци.
Све твоје делање и молитве и остало су празни без опроштаја. Од овога и почињи, а крај је бесконачан. Господ ће те благословити и помоћи ће ти. Немој да се препиреш, а тим пре немој ни са ким да се свађаш и не брбљај узалуд. Седи код куће и никуда не иди.
Љ. пренеси поздрав и благослов свим познаницима. Опрости ми.
Ако можеш да понесеш дај нашима да прочитају ово писмо. Ти знаш за средство да нађеш мир душевни, на њега је указао Сам Господ: научите се од Мене, јер сам Ја кротак и смирен срцем.
Значи, сакрушавај се због своје гневљивости и свадљивости, због таштине и гордости, заволи прекоре, моли људе за опроштај због и најмањих увреда и друго; такође, немој да мудрујеш и не трчи разумом унапред, кад на делу ништа ниси учинила; трпи све, и своје недостатке; и у своје време ће силом Божијом ослабити твоји непријатељи и победићеш их, као што је Господ испред Мојсија одагнао туђинце кад су Јевреји ишли у обећану земљу.
Труди се, јер „што посејеш, то ћеш и пожњети“. Још ћу те подсетити на следеће: ако се будеш више молила са страхом и побожношћу, схватићеш да сама не можеш да учиниш ништа заиста добро. Тада ће молитва постајати све смиренија и смиренија, и ово расположење смирења које је присутно за време молитве прошириће се и на друго време ван молитве и одржаваће се честим призивањем имена Спаситељевог од срца; обрати пажњу на ове речи.
Закључак из њих је да се треба молити што више и што је могуће чешће се обраћати Господу у свако доба. Средство је исто за све болести.
Н[икон]. 9. фебруар 1950. године
Неразумни и похлепни Цврчку, желим ти мир, спасење и душевно и телесно здравље!
Убија се од посла, променила је служење Господу за служење мамону, јер свако ко оставља молитвено правило ради излишне испразности и земаљске разоноде почиње да служи мамону, идолу, издавши свог Господа, Творца и Владику, Који каже: „Тражите пре свега Царство Божије и истину његову,и све ће вам се додати, не брините се сувише о томе шта ћете јести и шта ћете пити и у шта ћете се обући. Ја сам Господ ваш, Који се брине за вас.“ А ми Господу не верујемо, слушамо древну змију, која нас вуче ка земљи да бисмо заједно с њом пузали на стомаку у прашини испразних помисли и дела.
Глупи Цврчку! Друге поучаваш, а где си сама? Шта је лакше: пузати на стомаку или летети у читању речи Божије и Светих Отаца, у молитви и уздању у Господа? Треба и радити, али знати меру, узимати у обзир здравље, иначе можемо постати слични самоубицама. Ми треба да будемо страстоубице, а не телоубице; ово потоње може да нам се упише и као самоубиство, ако радимо по страстима, преко своје снаге. Плачи због овог свог греха и због осталих грехова и више размишљај о смрти. Кад ништа не би имала, вероватно би сањала само о кутку и парчету хлеба, а кад имаш засебну собу и све што је потребно – предајеш се раду до смрти: прича о рибару и рибици.
Моли се Господу за опроштај што си претерала с послом и убудуће немој то да чиниш. Ујутру се добро, без журбе помоли од срца прочитавши јутарње молитве, изговори сто молитава Исусу Христу, једи и с молитвом, без острашћености, ради свој посао, а ако те обузме страст према послу иди кући, начини три метаније с молитвом за опроштај што те је то обузело и моли да будеш сачувана од штете. Уопште, ако се налазиш код куће, док се одмараш од посла начини три појасна поклона с Исусовом молитвом или молитвом Мајци Божијој, а ако ниси код куће, онда десет Исусових молитава у себи. Пази: ако не предузмеш ове мере – претрпећеш велику штету. Опрости ми због грубости, поздрави К., Л. и све наше.
Засад не треба да долазиш код мене. Треба да се исповедаш и причешћујеш код оца С. Доћи ћеш на јесен после радова, ако сам не дођем. Треба да се видим и с К. Б. и са другима. Засад ћемо причекати, а после ћемо да видимо.
Не заборављај да се молиш за мене.
Н[икон].
Цврчку!
Здраво, Цврчку, празнословни, глупави! Види ти ње: „већ сам осуђена пре четрдесетог дана“ – неваљалице једна. Ко те је осудио? Господ те трпи и није изговарао свој суд и неће га изговорити до смрти; Он чека кад ћеш са речи прећи на јеванђељска дела. Христов суд ћеш зачути после смрти, а сад чујеш, тачније, можеш да чујеш одлуку Божију кад станеш на молитву. Ако на молитву станеш у душевном миру и скрушеног срца (а не језика), Господ ће примити твоју молитву по речима пророка: срце скрушено и смерно Бог неће одбацити,и помолићеш се без расејаности, с пажњом и топлином. А ако станеш на молитву у рђавом стању, „без свадбеног руха“, Господ ће се окренути од тебе и одбацити те и предаће те непријатељима, који ће те бацити у таму испразних помисли, лењости и суровости срца. Ево ти и суда Божијег овде. Али овде човек још може да се покаје и да се поправи. А шта ћеш да кажеш четрдесетог дана? Немој да мудрујеш, већ плачи пред Богом и преклињи Га за опроштај док си жива да не будеш заувек предата у руке непријатеља, као што овде бивамо предати на неко време. Опрости ми. Спасавај се.
Сад имам помоћника и, ако Богу буде угодно, на јесен ћу доћи у Козељск на недељу дана. Моли се за мене. Видећемо се ускоро.
Н[икон].
М. П., мир и спасење теби и твојим сестрама!
Твоје писмо сам добио од Љ. Мислим да, ако ти и О. А. можете да понесете немоћ матере А., ради Бога би било добро да је узмете и да јој послужите, јер добра нема ни код кога од нас, као ни молитава у духу и истини.
Зато не би било лоше да макар мало учините ради Христа. Блажени милостиви… суд без милости биће онима који нису учинили милост.Љ. је против зато што се плаши за вас да нећете изаћи на крај с неговањем матере А., а биће јој незгодно и тешко да је пошаље негде. Она сматра да не ваља то што је одвајате од места на којем јој није лоше. Не знам да ли је тако. Љ. ћу написати да не спречава да се узме мати А. ако сматрате да ћете моћи да живите заједно. А мислим да ће Господ благословити ваше добро дело. Будите мирни, јер само је у миру место Божије,а у хаосу, ма какав био, нема места за Бога. Свима вама Божји благослов и помоћ Божија на добро.
Нека вам Господ помогне да побеђујете лукавог и своје самољубље, и гордост.
Н[икон].
Мир и спасење теби, мати П.!
Пишем ти на брзину. Добио сам пакет печурака. Нека те Господ спаси. Добро је што си се сетила да пошаљеш печурке. Пренеси моју захвалност матери А. За храну немој да се бринеш. Господ вас неће оставити.
Свима пренеси поздрав од мене и благослов Божји.
Пренесите оцу М. и матери А. да искрено с болом саосећам с њима. Нека им Господ помогне да без роптања до краја понесу свој крст.
Ти такође не падај у униније. Остајте у здрављу. Господ нека чува све вас.
Како је здравље Љ., М. и К.?
Н[икон].
…!
Мати П., хвала ти на печуркама. Јако добро си погодила. Ове године их није било код нас, чак ни обичних, ни пасјих вргања.
Нека се нико не вређа што не пишем. Мислим да је бескорисно да стално понављам једно исто. Нека читају стара писма и макар нешто испуњавају, у противном ће бити само празнословље. Јеванђеље је свагда исто, и две хиљаде година га читају милијарде људи и спасавају се, а нашој радозналости и таштини је увек потребно нешто ново. Мени здравље више не дозвољава да пишем, а тим пре да допутујем.
М. сам писао оно што је било потребно и спасоносно, а она није прихватила моје речи, већ се на сваки начин правдала уместо да искрено каже: опростите за све. Никад се и нигде није прихватало самооправдање, чак и ако је човек био у праву. Самоосуђивање је спасавало, а самооправдање, је упропаштавало људе ако су се кајали, макар и касније.
Остајте у здрављу. Нека вас Господ чува и благослови!
Не знам ко је отац Д.
Н[икон].
Драга мати П., мир ти и спасење! Молиш да ти напишем нешто. Онај ко се дави хвата се и за сламку, тако и ти у свом душевном хаосу тражиш подршку у својим ближњима. Моје животно искуство ме је довело до мишљења да нико не може да нам помогне: ни човек сам себи, ни други људи, већ само Господ. Твоје душевно стање не само што се не побољшава, већ повремено постаје неиздрживо, и зато што имаш мало наде у Бога. Ти гледаш на своје грехове и исправно сматраш да за њих с правом треба да пострадаш у будућем животу, па чак и овде пред смрт и после смрти, на митарствима, и даље. Ако се тако гледа, човек може да падне у потпуно очајање. Зар хришћанин може тако посматра ствари?
Зашто би било потребно да дође Господ Исус Христос и да страда кад би се човек спасавао својом праведношћу? Нико није ушао у Царство Божије само због својих заслуга. Човек треба да схвати: 1) свог старог човека, исквареност, пад, сваку неистину, потпуну изопаченост све своје душе и друго; 2) да се увери на основу свог горког искуства да сам својим моћима не може да се поправи, иако мора стално да се бори са својом исквареношћу и да оплакује ово стање; 3) треба да се обраћа Господу као цариник: „Боже, милостив буди мени грешноме.Пропадам, давим се у мору безакоња мојих, спаси ме, Господе Исусе Христе, као што си спасавао све оне који су Ти се обраћали: разбојника, цариника, блудницу и т. сл.“ Бог је љубав.Због љубави према палом људском роду Господ није оклевао да принесе највећу жртву: Бог Отац је послао Свога Сина на Крсне муке, Бог Син носи послушање, укључујући и Крсну смрт, Бог Дух Свети се не гнуша да уђе у човекову грешну душу, да је очисти и спасе. Шта више Господ може да учини за наше спасење? Собом се кунем, каже Господ: не желим смрти грешника, већ да се поврати и жив буде. Бог је толико заволео свет да је дао Сина Свог да свако ко верује у Њега не погине, него да има живот вечни.
Значи, спасење је обезбеђено за свакога ко верује у Христа и моли Га да га спаси од греха и вечне муке. За покајање због грехова Господ обећава опроштај и милост, и ако се молимо, сигурно ћемо добити оно за шта се молимо, јер су то речи Самог Господа. Речју Божијом створен је цео свет, Његовом Речју се одржава поредак у свету и он се не претвара у хаос. Истом овом речју обећава се опроштај грехова и вечни живот за веру и покајање. Ово се потврђује оваплоћењем Сина Божијег (речи Јеванђеља) и Крсним страдањима Његовим.
Ти верујеш у све то. Како онда губиш наду на своје спасење? Како можеш да сматраш да ће ти Господ послати страдања која превазилазе твоје снаге било овде или после смрти? Не и не! Твоје расположење, болест, униније, туга и остало су од ђавола. Не пружај му руку, одагнавај све ове помисли призивањем имена Господа Исуса Христа и молитвом цариниковом; захваљуј Господу за све, за Његову љубав према људском роду, за Његово дуготрпљење твојих грехова, за милосрђе према теби и према свима, за твоју болест, благодари за све, препуштајући се Његовој вољи и Његовом милосрђу, и добићеш олакшање.
Патиш због свог маловерја, сву пажњу обраћаш на себе, на своје грехове и мало се сећаш љубави Божије. Чини супротно. Увек и пре свега се сећај милосрђа Божијег, Крсних страдања ради нашег спасења, а затим својих грехова. Нека твоји грехови буду повод, подстицај на цариникову молитву, на појачану молитву, а не повод за очајање.
Имај мудрост. Не хватај се на лукавство непријатеља. Презири их, не разговарај с њима и сећај се Господа Који нас спасава. Господ нека те упути овде и у будућем животу.
Написао сам кратко. Сама допуни у духу написаног. Свима поздрав и Божји благослов.
Н[икон].
Мир души твојој, мати П.!
Скоро сви ми се налазимо у стању човека који на слици види раскошну гозбу, трпезу с обиљем јела, али остајемо гладни. Туђи хлеб не може да нас нахрани. Тако читамо реч Божију и речи Светих Отаца, тако се већином и молимо: односно језиком изговарамо речи туђих молитава, а душа је гладна, изнемогла, само што не умре без хране.
Кад дође време испитивања наших дела, испоставља се да немамо ништа, наш таленат није донео никакав добитак; чак и горе од тога: од узетог талента не можемо да вратимо, чак ни без камате, већ га, као блудни син, траћимо у гресима и овоземаљском ковитлацу, а још и друге поучавамо. Јадни смо ми људи! Шта нам преостаје да чинимо? Да послушамо Спаситеља нашег Господа Исуса Христа!
Питаш како да се молиш? Господ Исус Христос каже свима нама: моли се као цариник, прибегавај Господу као удовица неправедном судији. Опет Господ учи: буди свестан свог сиромаштва, свог неотплативог дуга, спознај и осети своју кривицу пред Господом, заборави сва своја добра дела (ми немамо својих добрих дела, а ако нешто и имамо, то је оскрнављено разним нечистим примесама – таштином, уображеношћу, користољубивошћу и др.) и као дужник који не може да врати дуг, као блудни син, моли Господа за милост, односно опроштај свих твојих безакоња. Немој да молиш ни за шта друго, већ само за помиловање.
Када човек срцем осети да му се душа прекрила губом греха, да је сва у гнојним чиревима, да је немоћан да сам исцели своју душу, као што је губавац немоћан да се сам исцели, кад пред очи изађу смрт и митарства – тада остаје једна нада, једно прибежиште – Спаситељ наш Господ Исус Христос! До тада је Он био далеко од нас, тачније, ми смо били далеко од Њега, а сад је Он наш једини Спаситељ, Који је дошао с неба да нас спаси, Који је узео на Себе наше грехове уместо нас, Који је претрпео последице наших грехова, покрио Својом љубављу наша безакоња; Који је обећао да ће за веру у Њега и за покајање све опростити, очистити нашу душу и тело, сјединити грешнике који се кају са Собом у Тајни Причешћа још овде на земљи, као залог за вечно сједињење у будућем животу, да ће нас усвојити Оцу Свом и на тај начин учинити учесницима вечне Божанске славе и блаженства. Ево у чему се састоји хришћанство! Ево љубави Божије, милости Божије према палом људском роду.
Невоља, тескоба, вечна грижа савести, црв који не спава и неугасива ватра у срцу оних који презру ову љубав Божију, неће дати пуну цену Божије жртве за нас. „Нека ћути свако тело људско, нека стоји са страхом и трепетом“ пред Крстом Христовим, пред љубављу Божијом, која сваког грешника позива на спасење кроз веру и покајање. Господ Исус Христос није дошао да суди свету који пропада у греховима, већ да га спаси.
Покајте се, приближило се Царство Божије! Грешници, будите свесни своје погибли, своје кривице пред Богом, не тражите оправдање у својим добрим делима. Будите свесни своје слабости и немоћи да се избавите од својих грехова – прошлих, садашњих, или будућих. Преклињите јединог Свемогућег, јединог Милостивог, Јединог Који спасава – Господа, и Он ће опростити, очистити, назваће нас Својима: олакшаће нашу муку, одагнаће очајање, избавиће од митарстава и увешће нас у Своје вечно Царство као разбојнике, блуднице и остале грешнике. Ево у чему се састоји покајање!
Ово нека буде с тобом и са свима вама. Амин.
Н[икон].
Мати П.!
Добио сам твоје писмо. Брбљивост је штетна и за здраве људе, а тим пре за болесне као што си ти. Више ћути и моли се Богу да кратко, али јако кажеш нешто на душевну корист саговорника. Нека делује сила Божија, а не вербална мудрост.
Смрт је за човека неприродна, зато је се сви и плаше. Међутим, вера у Господа и нада у милосрђе Божије, нада да ће човек из тешког земаљског живота прећи у неизрециво, бескрајно блаженство може не само да ослаби страх, већ и да радује човека, као онога ко се избавио од опасног и у наше време заиста страшног живота. Сви и сваког дана треба да се спремају за смрт и да макар мало размишљају о њој. Јер и Црква се свакодневно моли: „Хришћански крај живота нашег, без бола, миран, молимо“.
На молитви треба мислено анализирати читав свој живот и молити опроштај за све учињене грехове, не само делом, већ и речју и помишљу. Ономе ко се каје Господ све опрашта, а онда нема разлога да се плаши смрти. Не ишти и не очекуј никакве дарове, већ само опроштај грехова и спасење. Господ зна шта је за нас корисно. Не дозвољавај мислима да творе своју вољу. Везуј их за молитву и сећање на Бога колико можеш.
Остај у здрављу. Господ нека те чува. Благослов Божји теби и О. А. Молите се за мене. Честитај у моје име празник свим сестрама које познајем.
Н[икон].
Мати П! Мир теби!
Не пишеш ми први пут о страху од смрти. Ако пажљиво будеш гледала неки предмет, јасно ћеш га видети, а предмети из околине ће бити слабо уочљиви. Тако је и са страхом од смрти. Кад на смрт гледаш очима старог човека и обраћаш пажњу само на предсмртну патњу, она расте и прекомерно те плаши. С тим се преплиће још и деловање демона. Ако човек остане у таквом стању, може да изгуби сваки мир. На смрт треба гледати по речи Божијој: желим да се разрешим и будем са Христом – тако је гледао апостол Павле и сви Свети. Земаљски живот је поправни логор. Као што је радосно ослободити се из затвора или логора, исто, или боље речено, неизмерно је радосније изаћи из мрачног земаљског живота.
Рећи ћеш: „Добро је ако човек доспе у Царство Божије, а ако доспе у пакао?“ А шта нас спречава да уђемо у Царство Божије? Речено је: испуни заповести спасићеш се. А пошто смо ми немоћни и искварени, лако падамо под власт демона и приступачни смо им, Господ нам је дао покајање и друге Тајне. Ако се искрено покајемо, Господ ће нам опростити, односно очистиће нашу душу од греховних рана; Он обећава Царство Божије сваком ко се каје. Ако се дневно покајеш седамдесет седам пута, толико пута ћеш добити и опроштај. Ако пак не верујеш речи Божијој, наравно да ћеш се плашити, пашћеш у власт демона и они ће те измучити. Очигледно да као фарисеј желиш да се ослониш на своја дела, чак и ако је то можда несвесно. А ти буди као цариник, односно све своје спасење положи на милосрђе Божије, а не на своје исправљање, и онда ћеш из овог живота изаћи као цариник из храма – оправдана, односно ући ћеш у Царство Божије.
Ево, на ову страну усмери своју пажњу, не заборави да Господ људе није створио ради муке, већ ради Божанске радости. Цело небо се радује због сваког грешника који се каје и који се на тај начин спасава. Смрт је рођење, а рођење ретко бива без муке, али ова мука се претвара у радост, јер се човек родио за Царство Божије. Прекоревај себе за сваки грех, за сваку рђаву мисао, за маловерје, сумњу, за безразложан страх од смрти, прекоревај и кај се одмах и тако ћеш стицати спокојство и душевни мир, преданост вољи Божијој. И сва Црква се моли за нас: „Хришћански крај живота нашег, без бола, непостидан, миран, и добар одговор на Страшном Суду Христовом молимо“. И ти придружи свој глас гласу Цркве. Господ нека те упути и умири.
4. мај 1961. године
Мати, не осуђуј никога, иначе се нећеш ослободити страха, а ни Господ ти неће опростити грехове ако не опрашташ ближњима, већ их осуђујеш. Извади своје брвно, онда ћеш се научити да вадиш трунчицу.
Мир ти, мати П., и спасење!
Честитам теби и матери А. велики празник Христовог Рођења и Нову годину.
Захваљујеш се за кутак и парченце земље. Благодари Господу, Који уређује живот сваког човека. Добро је што си мало поправила свој кутак. Немој много да се умараш. Ако ти буде потребан новац за поправку (на пример, да купиш дрво, циглу, цемент, за раднике и друго), послаћу ти га чим ми јавиш. Немој да допустиш да потпуно пропадне, треба на време поправљати, иначе ће касније бити горе ако пропустиш време, а биће ти и хладније за живот. Сама немој да се убијаш од посла, него узми људе у најам.
Ти добро знаш шта су древни Оци предсказали за наше време. Речено је: људи ће се спасавати вером, трпљењем мука и болести и покајања. Ми немамо дела. У свему и у свако време кршимо заповести Христове, зато нам преостаје да се кајемо, да трпимо и да верујемо да ће Господ Исус Христос, „Који је дошао да пронађе и спасе пропале“, спасити и нас, који Га преклињемо за опроштај и спасење. У ово треба чврсто веровати. Онај ко се узда у своја дела гради своју кућу на песку. Спасење људи је дело милости Божије, дар Божји палом човечанству, које је поверовало у Христа, које је постало свесно своје погибли и вапије цариниковим гласом: „Боже, милостив буди мени грешноме“.
О људским делима Господ Исус Христос је рекао: Када учините све што вам је заповеђено, творите да сте непотребне слуге; јер учинисте оно што сте били дужни учинити.То значи да смо ми, који смо слуге и творевина Божија, дужни да испуњавамо сву вољу Божију, односно све заповести, а да ли ће у Царство Божије ући чак и онај ко је све испунио јесте ствар милости Божије. Не наводе Господа на милост дела већ смирење. Треба се плашити смрти, чак се и припремити за њу, али очајавати и падати у униније јесте вражија ствар.
Господ је свима заповедио да у свако доба буду спремни на смрт. Зато су снови који подстичу униније и очајање од непријатеља. Снови од Бога доводе срце у умилење, смиравају га, јачају наду у Спаситеља, Који је дошао на земљу и понео Крст ради спасења пропалих, а не праведника, који себе (лажно) сматрају достојнима Царства Божијег. То су гордељивци, умишљени праведници. Сви Свети су сматрали себе великим грешницима.
Све ово ти и сама добро знаш. Ја те само помало подсећам. Помисао да све поделиш или да не радиш да би се прехранила је од непријатеља. Ради колико можеш, али наду полажи у Господа, Који храни целу васељену. Онај ко иде ка Христу с вером, испуњавањем заповести колико може и покајањем, биће са Христом и после смрти. Онога који долази к Мени нећу избацити напоље.Ево вести за све. Хришћанин нема разлога за очајање. А специјална вест се шаље по посебном промишљању Божијем, али на то не треба рачунати. Буди мирна и спокојна.
Поздрав матери А. Л. и свима које познајем. Поздрав К. Б. Као она живи, како је С.? Да ли су здрави? Пренеси им мој срдачан поздрав и благослов Божји, као и свима осталима.
Н[икон].
Мати П.! Мир теби и спасење!
Поздрав и благослов Божији матери А. Хвала и теби и њој на поклону. Не желим да ти пишем о духовном. И ти и ја читамо исте књиге. Ја читам и не делам, а да ли ти делаш – не знам. О твојој сестри сам и њој и теби говорио: ступила је у брак – треба да буде домаћица у кући и жена. Нека се подвизава у душевном подвигу. Речено је: телесно вежбање је мало корисно,а душевно је за све корисно.Ни ти ни она не испуњавате кад вам говорим – зашто много пута питати једно исто? Остај у здрављу. Господ нека благослови све вас.
Н[икон]. 29.јануар 1958. године
Закрсти од мене мати А. Господ нека је благослови и прими у неизрециво блаженство и славу Своју. Амин. Молим за њене свете молитве.
Недостојни игуман Н.
Драга у Христу кћери моја А., мир и спасење ти желим!
Добио сам три твоја писма. Хвала ти што се ниси увредила на моје ћутање. Молим те да се и убудуће не вређаш, већ трпи и стално говори као што су оци говорили у стара времена: „Кад би било угодно Господу, Он би написао или би учинио то и то“, тада ћеш увек бити мирна. Сматрам да ономе што сам ти говорио приликом сусрета треба додати следеће:
- Труди се да ни на који начин не пушташ на вољу својим чулима – виду, слуху, пипању: тада ћеш олакшати себи борбу с помислима и избавићеш се од многих тешких искушења, па чак и падова. За сваку прекомерну слободу у осећањима кај се пред Богом као за велики грех, јер је то заиста почетак греха, можда и тешког.
- Не дозвољавај себи претерану слободу у општењу ни са ким: са сваким човеком се опходи као да се с њим видиш први пут.
Исправно, скромно понашање и владање својим спољашњим осећањима изузетно олакшавају унутрашњу борбу, која је у наше време веома тешка: без смирења, и без помоћи Божије и великог опреза победа је недостижна. А унутрашње делање се до саме смрти састоји у томе да човек увек и у свему поступа по вољи Божијој, односно по јеванђељским заповестима, у којима се огледа воља Божија, уз непрестано призивање имена Господа Исуса Христа у помоћ.
А пошто стално кршимо заповести, ако не грубо, онда танано, увек треба да се кајемо пред Богом и да сачувамо „срце скрушено и смерно”. Без тога све наше делање, ма како узвишено било наизглед, не само да је бескорисно, већ је и штетно, пошто доводи до уображености и гордости и упропаштава душу, јер Бог се гордима противи, а смиренима даје благодат,каже реч Божија. Ево у општим цртама суштине духовног делања. А кад се будеш искрено, ради Бога трудила, појавиће се многа питања и недоумице. Пиши ми о њима и ја ћу се уз Божију помоћ потрудити да ти дам одговор у складу са Светим Писмом и делима Светих Отаца.
Ако посумњаш у моје речи немој сама да се секираш, већ ми одмах пиши. Буди што отворенија према мени говорећи ми о свом духовном животу, немој ништа да кријеш. Ако не будеш имала поверења, реци и то, не плаши се, нећу се увредити, јер се не намећем за твог учитеља: сама долазиш код мене потпуно слободно у односу према мени, можеш да одржаваш духовне односе, ако будеш имала користи, а можеш и да одеш ако не будеш добијала корист. Међутим, и у овоме треба да будеш опрезна. Непријатељ ће покушавати да те одвоји на све начине, видећи корист од тога.
Ако послом дођем у Смољенск, обавезно ћу се видети с тобом и попричаћемо. Захвали се оцу Ф. за његово писмо и замоли га да се моли за мене грешног.
Клањам се пред њим до земље и молим да ме не остави без молитве и савета, јер сам потпуно усамљен и немам никога с ким бих могао да се посаветујем или да замолим за духовну помоћ. Видим да сам у потпуном хаосу и да стално кршим све заповести. Требало би непрестано да плачем, а суза нема. Треба ићи испред оваца, а снаге нема… Молим за његове свете молитве и помоћ.
Рођена, и ти се помоли за мене. Опрости и понеси моје немоћи, а ја ћу се потрудити да носим твоје. Господ нека те благослови и упути на свако добро. Поздрав и благослов твојим сестрама.
Твој отац Н[икон].
Драга душо!
Опрости што нисам одмах одговорио и што сам пропустио воз. Добио сам све што си ми послала. Врло сам ти захвалан. Смиравај се, рођена, и увек и пред свима. Мајка Божија је била изабрана због Свог смирења. Господ заповеда да се од Њега Самог научимо кротости и смирењу, а гордима се Бог противи.Даница је због саме гордости био збачен с неба и постао је сатана. Без смирења ниједна добродетељ није угодна Богу, као ни најбољи ручак који је спремљен без соли.
Бог, богат милошћу, нека те помилује и спаси.
Н[икон].
Драга душо! Желим ти мир и спасење!
Нека те Господ упути на свако добро. Мало ме брине твој однос према мени. Претерујеш и спремна си да ми припишеш врлине којих у мени уопште нема. То је и за тебе штетно и касније може да послужи као узрок за непотребно вређање. Немој да претерујеш. Буди мирна и уравнотежена у односима са мном и моли Господа и Мајку Божију да упуте или мене или неког другог да ти кажемо оно што је корисно за спасење душе, јер шта значи човек?
Дао сам ти пристанак и сад потврђујем да сам спреман да поделим с тобом сва своја знања и искуство ако то буде угодно Богу. Тачније, да помогнем да се у потребном случају нађе не мој одговор, већ Светих Отаца. Зато ти на мене не треба да гледаш као на оца, већ више као на старијег сапутника на истом путу. Не усуђујем се да будем духовни отац, као што је то раније било, јер ми је и самом потребно руководство, и само због гордости и самовоље нисам могао никоме да се потчињавам. Опрости ми.
Затим, упозоравам те да не верујеш сновима. Сањала си да сам добар, а сигурно ћеш ме много пута сањати у најодвратнијем облику да би се у теби родило неповерење. Схваташ ли откуд то и због чега? Ево због чега не треба да верујеш ни лепим ни ружним сновима, ако желиш да избегнеш многе непријатности.
Што се тиче доласка, морам да ти кажем да сад имам госте. Обавестићу те кад оду. А можда ћу и сам морати да дођем послом у С., онда ћемо и попричати. Зато, причекај с доласком. И ја бих желео да посетим оца Ф. Пренеси му од мене искрену захвалност за његове молитве за мене грешног. Ако Богу буде угодно, опет ћу му донети поклон. Молим га да ме, Бога ради, ни убудуће не заборавља у својим светим молитвама. Тебе увек помињем и желим ти сваку милост од Господа. Буди мирна. Ако се роди нека недоумица у духовном делању, пиши или запамти шта је посреди, да анализирамо приликом сусрета. Нека те чувају Господ и Мати Божија и нека те благослове сваким благословом небеским.
Н[икон].
* * *
Здрав сам, задовољан и захвалан Богу, не желим ништа више, само да овога не будем лишен. Нека у свему буде воља Божија. Ако имаш новца, потроши од мене за оца Ф. 100 рубаља део по део, вратићу ти.
Н[икон]. 15. април 1949. године
Рођена…!
Овде сам се навикао, тако да без Божије воље никуда не бих желео да идем одавде. Нека све буде по вољи Божијој, сам ништа не желим да бирам и предузимам. Господ боље зна где ко треба да буде. Прочитај моја прва два писма и труди се да испуниш оно што ти тамо саветујем. Не сматрај да су грехови учињени видом, слухом, пипањем и свим чулима мали. Они су велики по својим последицама, зато се одмах кај, ако погрешиш. Ако приметиш да често попушташ у грешењу неким чулом, пиши и скрушавај се, јер је то почетак великог греха. Убијај вавилонску децу док су мала и уништавај њихов траг Исусовим именом. Имај на уму да се Царство Божије осваја са напором,и да ће Царство Божије наследити само онај који се одриче себе и својих грехова и приморава се на делање заповести.
Остај у здрављу, моли се за мене. Господ нека благослови тебе и твоје сестре. Нека те заштити од сваког зла. Хвала свима вама.
Твој отац Н[икон]. 24. јануар 1949. године
Драга душо!
Добио сам твоје писмо. Нека ти Господ помогне да преживиш у овом вртлогу, да препливаш овоземаљско море и пристанеш у тиху луку. Ово је толико тешко данас, нарочито младима. Увек моли Господа и Мајку Божију за помоћ. Треба добро да знаш да, ако човек из дубине душе не пожели да учини грех, неће му наудити ни читав пакао, зато што ће с њим увек бити помоћ Божија; а ако човек сам пристаје на грех, ако у мислима прво буде разговарао са злим помислима и не буде их одбацивао као отровног гмизавца, непријатељ ће наћи улаз у његово срце, и Господ ће допустити да се догоди грех. Исто тако, допушта се да човек падне и због уображености, гордости или непрестаног злобног осуђивања.
Ево, зато и треба стражити, а не гајити у мислима или у срцу неку отровницу да те не би ујела. Само стражењем, обуздавањем својих спољашњих чула (вида, слуха, пипања) и непрестаним, колико је могуће, призивањем имена Божијег, човек може да победи све непријатељске нападе, да не дозволи себи да падне у велики грех. Именом Исуса Христа треба убијати мисли и осећања који се зачињу од наше греховне, искварене природе и демонског утицаја док нису израсли, док се нису укоренили.
Нема другог пута и средстава за очишћење себе: стражите и непрестано се молитеда бисте се удостојили да избегнете све невоље од своје греховне природе и од непријатеља и њиховог оруђа. Потрпи, потруди се до септембра, а онда ћемо видети. Нека ти је Господ у помоћи. Бори се, не пружај руку непријатељу, буди верна Господу и Он те неће оставити и неће допустити да те вређају, чак и ако се цео свет наоружа против тебе. С нами Бог, разумјејте јазици и покорјајтесја се, јако с нами Бог.Господ нека те благослови и сачува.
Твој отац.
Мир теби, Ц.!
Трпи, моли се, бори се с грехом, смиравај се, прекоревај себе у свему и не криви друге, не оправдавај себе. Не пуштај на вољу језику, очима, слуху. Не осуђуј никога. Дело спасења се не остварује за један дан. У свим тешкоћама обраћај се Богу с молитвом. Бог неће оставити онога ко гледа да угоди Богу, само да ми Њега не оставимо. Незасито читај Јеванђеље с молитвом да ти буде дат разум и испуњавај колико можеш оно што се тамо заповеда, а за оно у чему прекршиш јеванђељску заповест, сакрушавај се и моли за опроштај. Све чини по савести, и код куће и на служби. Немој да празнословиш. Трпи. Не заборављам те. Остај ми здраво. Господ нека те благослови и упути на свако добро. Поздрав и благослов твојој сестри.
Н[икон].
Драга душо!
Данас сам примио препоручено писмо. Оно је од вас путовало шест дана. Не знам да ли сам добио сва твоја писма или нисам, али сам путовао у родни крај и вратио се тек 13. септембра. Пре пута сам ти написао кратко писмо. Беспотребно се секираш због мене. Здрав сам и засад је све у реду. Шта је с твојом руком? Ништа не знам, или ниси писала или нисам добио твоје писмо. Пишеш: „Све о чему сте говорили је већ учињено“, али се не сећам о чему се ради.
Што се тиче преласка код вас на службу, рећи ћу да немам жеље и сматрам да због других околности не треба да пристанем на прелазак код вас, чак и кад би ми руководство то понудило. Зато те усрдно молим да не покрећеш ово питање. Сматрам да је потребно да у свим својим пословима све препустим вољи Божијој, а да сам ништа не предузимам, јер све што човек уради по својој памети никад не бива на корист ни њему ни другима. Мислим да ћу после Крстовдана морати да одем у С., иако нисам потпуно сигуран. Ако нема посебне потребе, причекај до тада, и ако тад не дођем, онда ти дођи. Шта је с Д.?
Буди здрава. Немој непотребно да се секираш. Препуштај се у свему вољи Божијој и сама буди поштена у свему и не одступај од јеванђељских Божјих заповести, ни у делима, ни у мислима. Увек твори Исусову молитву. Кроз њу у нама пребива Сам Господ тако да то можемо да осетимо, и чува нас од сваког зла. Брани се од страсти призивањем нашег Спаситеља у помоћ. Без Њега ништа добро не можемо да учинимо. Буди здрава и срећна.
Поздрав сестрама и м. С. Напиши чим примиш писмо.
Твој Н[икон]. 16. септембар 1949. године
Драга С.!
Теби и твојим сестрама желим мир, спасење и здравље. Увек вас се свих сећам с љубављу. Желим вам сваку милост од Господа. Ако дођем у С., обавезно ћу свратити код вас. Будите здраве и мирне. Носите немоћи једне других. Приморавајте себе да са свима поступате по љубави, а не из рачунице, и Господ ће вас заволети и утешити, и све ће уредити на добро. Не препуштајте се непријатељу, не губите због ситница велика блага која су нам припремљена.
Господ нека вас благослови и упути на свако добро и заштити вас од свега злог. Молим за ваше свете молитве за мене.
Н[икон]. 1. април 1952. године
Драга С.! Мир ти!
Жао ми је што код вас тамо никако не престају разноразне непријатности. Предлажем ти да послушаш јеванђељски савет: одступи од земље (односно од све овоземаљске испразности), привезуј се за Бога молитвом, сећањем на Бога, читањем духовних књига, честим причешћивањем, сузбијањем непријатељства према околини у себи и осталим видовима духовног делања. Док си у вртлогу, док си у води, уронила си у све ситнице света који те окружује и неминовно ћеш да страдаш, излагаћеш се дејству људи и демона.
Не мисли да од тога можеш да се избавиш пресељењем на друго место. Не. Ако овде не умеш да се издигнеш над испразношћу, и на другом месту ћеш претрпети дупло или троструко. Уложи све напоре да угодиш Господу умом, срцем, вољом, свом душом. А знаш како да угодиш. Не читај Јеванђеље само разумом, већ душом, оно ће те свему научити. Научи се да не читаш само очима или чак и разумом, то није довољно, већ се научи да читаш срцем и душом. Макар једном то осети да би схватила о чему пишем. Моли се Господу.
А најважније је чувај мир с ближњима, колико то зависи од тебе. Сматрај да су се тамо на гомилу окупили разноразни болесници, тако и јесте. Зато према свима треба да се односиш као да си у болници. Тамо, односно у болници, не грде зато што се неко разболео на плућима, срцу, стомаку, не кажу: „Ах ти, хулиганко слепа, види ти ње, разболеле су јој се очи!“ Тако и ви не треба да грдите једни друге због душевних болести, већ да се узајамно трпите и сажаљевате једни друге. Бремена носите једни другима и тако испуњавајте закон Христов – каже апостол.
Труди се да послушаш мој савет ако желиш себи и душевно и телесно добро. Кад ти душа буде у миру, у молитвеном расположењу, у покајању, тело ће ти бити здраво, и биће ти лако да подносиш увреде. Уз правилно духовно устројство на сваку увреду, неправичност и муку ћеш говорити свим срцем: „Достојно по делима мојим примам; слава Теби, Господе, што ме учиш трпљењу и испуњавању заповести Твојих“.
Буди мудра, излази из морског вртлога на обалу молитве, покајања, свепраштања, и Господ ће те сачувати од сваког зла и уредити твој живот онако како ниси ни сањала.
Нека те Господ чува, нека те упути на свако добро, нека те уздржи од зла и непријатељства! Благослов Божји нека заувек буде с тобом!
Дека. Поздрав од свих наших.
Драга С.!
Данас, на дан Усековања, добили смо писмо од тебе, тако тужно, тако малодушно, као да си доспела у затвор. А ни у затвору не би требало да будеш тако малодушна! Као што се у природи мења време, тако се неизбежно свима нама дешавају унутрашње промене. Да ли у јесен, кад је бљузгавица, блато и остало треба падати у очај због времена, иако то човеку понекад тешко пада? Трпимо, чврсто верујући да ће поново наступити пролеће и лето и друго, а тако ће и код тебе после туге доћи радост. У твојој ситуацији код почетника постоје два стања:
- осећају се као да су у рају, а затим… се хладе, постаје им тешко, почињу да тугују, не слушају савете, престају да се потчињавају духовном руковођењу, осећају оно што ти сад осећаш и или а) одлазе, или б) трпе, смиравају се и кроз спознају себе стичу покајање, смирење, изгубљени рај и онда почињу да благодаре Богу и свима који су им помогли да се то тако уреди;
- други почињу као ти: туга, униније, малодушност, дрскост, спремност да оду било куда, одвратност према свему духовном, грубост према људима из околине, маштање и помисли о одласку и друго, и остало.
То непријатељ нашег спасења с читавом војском напада почетника да му не би дозволио да дође до Царства Божијег које је у нама. На основу тешког стања у којем се налазиш и које само незнатно подсећа на паклене муке можеш да судиш и о супротном, тачније: ако постоје паклене муке, значи да постоји и неизрецива радост и блаженство какво око не виде, ухо не чу, и на срце човеку не дођоше, који су скривени у нама, који и јесу Царство Божије. Управо њих нам је заповеђено да тражимо пре свега: иштите пре свега Царство Божије и правду његову.
А како да тражимо? Онако као што су сви тражили: вером, послушањем, молитвом, трпљењем спољашњих и унутрашњих мука, стражењем, прекоревањем себе и сталним покајањем од којих се рађа смирење и неосуђивање ближњих. После смирења ће доћи радост у Духу Светоме и Царство Божије. Ти си започела од туге и унинија. То је добро. Даље ће ти бити све лакше, и биће стабилније оно што је достигнуто. Уверавам те да ћеш сад повремено имати утеху од Господа, Који жели да се сви људи спасу и да дођу у познање истине.И Господ неће дати човеку да буде искушаван више него што може да понесе.
Не заборављајући да те је непријатељ напао да би те од самог почетка ометао да идеш путем спасења, бори се кратком молитвом (најбоље је Исусовом молитвом), трпљењем, радом, послушањем. А најважније је – немој да развијаш у себи мисао о томе како си лепо живела раније, како си и код куће могла да се спасаваш и да уредиш свој живот, као и остали, и друго. Одагнавај ту мисао, зато што се од сличних мисли у срцу рађа тешко стање. Ако не можеш да је одагнаш, почни да размишљаш о томе да си могла да доспеш (и то је врло могуће и лако) у затвор на пет или на десет година. Што јасније замисли такав живот, па ће ти твој садашњи живот изгледати као рај у поређењу с њим, јер у твојој ситуацији човек лако може да погреши, да буде оптужен и да доспе под удар строгог закона.
Господ ти се смиловао и сад Му благодари за то и за све, а главно је што те је изабрао међу Своје пријатеље. Потрпи, мила; кад се смириш, моћи ћеш у правој светлости да видиш и себе и људе из твоје околине. Засад ти све изгледа у лажној светлости, као што ти непријатељ показује. Немој никога да осуђујеш. Слушај старије и испуњавај без роптања оно што ти заповеде. Ако имаш слободног времена, читај молитвено Псалтир или Јеванђеље. Сигурно имаш ове књиге. Труди се да увек с пажњом, од свег срца твориш Исусову молитву. Једно од непријатељских лукавстава у твом стању унинија подстиче на упознавање с другима, разговоре с њима и испразно провођење времена.
Трпљењем, молитвом, смирењем и благодарењем Господу побеђуј своје стање. Господ је близу, Он гледа на твоје срце. Кад би Га макар мало волела, радовала би се могућности да Му посветиш свој живот и била би спремна да истрпиш све. Сети се живота Јована Претече, Спаситеља, Мајке Божије, мученика и преподобних. Шта су све они издржали! Да ли твоја ситуација и стање могу да се пореде с њиховим подвизима и невољама? Читај житија Светих, вероватно их тамо има, и пореди их са својим стањем. Пиши детаљно о свему, ја ћу се потрудити да ти одговорим колико могу. Не падај у униније, рођена. Господ је с тобом и неће те оставити без помоћи и утехе.
Твој дека Н[икон].
Пиши како напредује твој спољашњи живот. Радуј се, немој да тугујеш. Трпљењем својим спасавајте душе ваше.Ето шта каже Свето Јеванђеље.
Мир ти, сестро!
Зашто пишеш тако очајна писма? Зар си ти тамо једина која носи тешкоће? Не ради се о спољашњим тешкоћама. Мислим да ти то и сама схваташ, већ о твом душевном устројству. Ма куда да одеш – од себе и од непријатеља се не можеш сакрити. Све твоје ће бити с тобом и на другом месту ће те мучити још јаче него овде. Не смеш да заборавиш да духовни закон гласи: кроз многе невоље ваља нам ући у Царство Божије; ако ко хоће да иде за Мном, нека се одрекне себе, узме крст свој и за Мном иде. Царство Божије се осваја са напором; трпљењем спасавајте душе ваше; ко претрпи до краја, спашће се; у свету ћете имати жалост; свет ће вас омрзнути; ако желиш да служиш Господу – припреми душу своју на искушења…и т. сл.
А Свети Оци изражавају исту мисао кратким и јаким изразом: „Дај крв и прими дух“. Ово је заједнички закон за све оне који се спасавају. Ако погледамо примере, у сваком житију можемо да нађемо потврду овог закона. Пример за све су Господ Исус Христос, апостоли, мученици, исповедници, преподобни. То су светли примери, који су свима познати. У мањој мери су и сви они који желе побожно да живе у Христу Исусубили прогањани, вређани, трпели су болести и спољашње и унутрашње невоље.
Осим тога, треба да знаш пророштво древних Отаца да се у последња времена монаси неће спасавати подвизима, већ трпљењем невоља. То је до те мере тачно и неопходно, да је најтачнији знак богоизабраности и љубави Божије према човеку мноштво невоља и болести га нападају. И обрнуто: ако човек себе сматра верником, а нема невоља и болести, то је, по мишљењу Светих Отаца, знак да Господ овом човеку није наклоњен.
Сад примени на себе оно што је речено. Господ ти, желећи твоје спасење и волећи те, шаље средство које је потребно свима без изузетка – невоље. А шта ти радиш? Не схваташ то, сматраш да су невоље за тебе сувишне, да су чак погубне. Оне су погубне, али не по твоју душу, већ за твоју греховну палу природу, погубне су за старог човека, али су спасоносне за новог. Непријатељ то зна и узнемирава те, убацује ти лажне мисли, нестрпљивост, очајање, осуђивање људи, животног поретка, духовног руковођења и т. сл. Треба то да схватиш, да спознаш у искуству и супротставиш се ђаволу. По речима Божијим, невоље и патње у земаљском животу хришћанина не само да нису зло, већ су дар Божји: вама је даровано(на грчком „дат је дар“) за Христа, не само да верујете у Њега, него и да страдате за Њега(Филипљ. 1, 29).
Невоље које су неопходне за човеково спасење он може да прихвата теже или лакше, у зависности од свог устројства. Ако човек прими на веру реч Божију о неопходности и неизбежности невоља за спасење, ако је свестан својих безбројних грехова речју, делом, помишљу, ако буде сматрао да је заслужио не само невоље које су му послате, већ и много веће, ако се смири пред Богом и људима – муке ће постати мање; а затим ће се у човеку родити оно што је драгоценије од читавог света са свим његовим земаљским радостима, што, по речима апостола Павла: око не виде, ухо не чу, и на срце човеку не дође – оно уготови Господ онима који га љубе.
Ако човек буде роптао на невоље и болести, ако буде тражио виновника ових невоља међу људима, демонима, околностима, ако свим средствима покуша да их избегне, непријатељ ће му у томе помоћи, показаће му наводне виновнике (руководство, поредак, комшије итд. итд.), пробудиће у њему непријатељство и мржњу према њима, жељу за осветом, жељу за вређањем итд. итд. А кроз то ће душу таквог човека бацити у мрак, очајање, безнадежност, жељу да оде на друго место, да се сакрије макар испод земље, само да не види, да не чује наводне непријатеље, а у ствари, слушајући и причињавајући насладу свом истинском смртном непријатељу – ђаволу, који му сугерише све ово зло и који жели да га погуби, понекад доведе чак до самоубиства, односно сигурне погибли.
Ако желиш да стекнеш душевни мир, радост и сигурно спасење, смири се под крепку руку Божију и Он ће те узнети. То значи: прихвати све што ти се дешава као из руке Божије (а не од људи, демона, околности и друго), јер заиста, све што нам се догађа не може да се деси без Божије воље. Људи и околности су само оруђе Божије, које често не схвата шта ради.
Господ Исус Христос је свима објавио да Крсне муке које су Му предстојале нису дело људи: фарисеја, књижевника, Пилата, Јуде – они су само оруђа: чашу коју Ми даде Отац, зар да је не пијем?Чашу страдања Исусу Христу нису дали људи, већ Отац Небески ради искупљења палог човечанства. И свима нама који желимо да се спасимо, чашу туге даје Господ, а не људи. Ако је Господ страдао за нас, кажи како да не страдамо за своје безбројне грехове, које осим тога ни не видимо. Треба молити од Господа: „Дај ми да сагледам моја сагрешења“.
Ако стекнемо овај дар – да видимо своје грехове, осетимо сву њихову тежину, сву неприхватљивост човека с греховима за Бога, потребу да се од Господа добије њихов опроштај и очишћење наше губаве душе силом Божијом – пашћемо пред Господа, заплакаћемо пред Њим као жена грешница и из дубине душе ћемо вапити као цариник: „Боже, милостив буди мени грешном,Господе, ради са мном шта хоћеш, пошаљи ми било коју невољу, само ми опрости грехове, очисти моју губаву душу, не лиши ме Твога Небеског Царства, не предај ме у руке непријатеља мојих – демона“.
Смири се пред Богом, односно реци из свег срца као благоразумни разбојник: примам оно што сам заслужила; помени ме, Господе у Царству Твоме.Немој се угледати на другог разбојника који је роптао на све, псовао, кривио друге за своја страдања и тиме само отежавао своје стање, да би на крају пропао. А благоразумни разбојник је схватио своју кривицу, смирио се, обратио се Господу и добио је утеху и олакшање у невољи и радост брзог избављења од страдања и вечног блаженства у рају: већ данас ћеш бити са Мном у рају.
Господ је све чинио за наше спасење, Он жели спасење сваком грешнику – и ми треба да се потрудимо ради сопственог спасења, да приморавамо себе да живимо, односно да делујемо, размишљамо и осећамо као што је то чинио Господ Исус Христос и како је учио у Јеванђељу. Ако се и ти будеш трудила да будеш ученица Спаситељева, да живиш по јеванђељским заповестима, ако те искрено буде болело срце због хотимичних и нехотичних прекршаја и ако будеш приносила покајање, ако се будеш трудила да чуваш мир са својим ближњима, да се смираваш пред њима, да за све молиш опроштај – ускоро ћеш видети на себи милост Божију, заборавићеш све своје невоље или ћеш их лако поднети и почећеш да благодариш Господу за судбину коју ти је послао. Научите се од Мене, јер сам Ја кротак и смирен срцем, и наћи ћете мир душама вашим.
А мир и утеху нећеш наћи у промени места, већ у заповестима Божјим, нарочито у миру, смирењу, неосуђивању никога, покајању и молитви. Очигледно је да се мало и нерадо молиш. Научи се да тражиш утеху од Господа у молитви и нећеш „отићи празних руку“.
Напиши кад примиш ово писмо.
Н[икон].
Мир ти, С.!
Примили смо пошиљку. С., ниједан човек се ни уз какве подвиге неће спасити ако се не буде борио против гордости и уображености. Ђаво је горд, и горди људи ће после смрти отићи код њега. Није случајно речено: Бог се гордима противи.Ако је Бог против њега, ко може гордом човеку да помогне на било који начин? Ако не можеш да савладаш себе, буди свесна тога, прекоревај себе (а не друге) и плачи и скрушавај се у молитви да би ти Господ опростио и да би те смирио, да не би допустио да погинеш.
Судећи по неким знацима, потрудиће се да затворе ваш скит. Онда пређи у град, моли да те узму тамо. Кући ћеш још успети да одеш кад не буде места у граду. Читај и примењуј на себе прочитано. Без читања и молитве човек постаје стуб соли. За сваки почињени грех криви себе пред Богом, моли за опроштај, немој да одлажеш покајање. Ако некога увредиш, труди се да се помириш с њим, иначе Господ неће примити твоје молитве. Све то знаш и сама.
Пожали себе, немој да губиш време узалуд на погибао себи. Џак ситног песка ће одвући човека на дно исто као и велики камен. Имај разум, не заборави зашто живиш. Страшно је чак и читати твоја писма и то како се понашаш. Други нека чине како хоће. Ти за њих нећеш одговарати. Размишљај о томе какав одговор ћеш дати Господу на Суду кад се твоја судбина буде одлучивала заувек. Нека те Господ упути и спаси.
Ј. Н[икон].
Драга сестрице Ц.!
Добио сам твоје дугачко писмо као и пошиљку. Усрдно те молим да више не шаљеш такве пакете, ја их свеједно у будуће нећу преузимати с поште, они ће ти се враћати, и имаћеш само непријатности. Никако не могу да схватим шта се код вас дешава. Мислим да или м. Т. треба да покаже своју власт и прекрати све оно што не ваља, о чему пишеш и што не пишеш, или да оде ако је не слушају или јој не дозвољавају да делује како треба, да не би сносила одговорност пред Богом и пред људима. Нема разлога плашити се рођачких веза.
И сама се такође неправилно понашаш. Видиш туђе грехове, твоја пажња је усмерена на њих, а сопствене грехове или не видиш, или их лако сама себи опрашташ. Док те не буде болело срце због твојих грехова и док не будеш праштала ближњима њихове грехове, не само што нећеш бити монахиња, већ нећеш бити ни хришћанка по духу. Затвори очи за туђе грехове, а ако не можеш да их не видиш, моли се за оне који греше као за себе да им Господ опрости, онда ћеш стећи милост од Господа; твоја душа ће се стално мењати, појавиће се скрушеност срца, умилење, сиромаштво духа, сажаљење према свима, душевни мир, непрестана молитва и остали дарови Божији.
Бори се против греха који живе у теби, а то су: лаж, лукавство, клевета, завист, нечистота, маловерје, гнев, раздражљивост, лењост, туга овога света, заборављање имена Божијег, заборављање смрти, жудња за почастима, поштовањем од људи итд. итд. Ако будеш пазила на себе, видећеш да сваког трена грешиш и вређаш Бога. Онда искрено нећеш пожелети да осудиш ближњег, зато што си сама способна за сваки грех и за онај који у датом тренутку видиш у другоме.
Наш Спаситељ је Господ. Ниједан човек не може да спаси ни себе ни друге. Све спасава Господ Исус Христос, Спаситељ света, ако смо свесни своје погибли, и ако Му се обратимо с молитвом за спасење. Никад Господ никоме није одбио опроштај, помоћ и спасење, само човек сам заиста треба да осети опасност свог стања, стања погибли, односно да постане свестан да пропадамо у греховима, да не само што смо недостојни Царства Божијег, већ смо недостојни чак и да се молимо. А ако се човек с оваквом свешћу буде обраћао Богу с молитвом за помиловање и спасење, добиће спасење. Пут ка спасењу води кроз покајање за сопствене грехове, а не кроз осуђивање ближњих. Ако човек осуђује ближње, то значи да не осећа своје грехове, и да у њему нема покајања.
И обрнуто, знак свести о сопственим греховима и покајање за њих јесте неосуђивање ближњих. Ради посао који ти је поверен, не петљај се у туђе ствари, по могућству увек ћути, никад ништа другима не преноси; нека у теби тону све речи које чујеш, свакога пожали, свима опраштај и у души и на делу, ако буде прилике.
У Господу Исусу Христу није скривено само спасење, већ и душевни мир, и радост и читав рај. Чешће призивај Његово свето име, и твоје срце ће се загрејати и утешити. Имај мудрост, никад немој бити препредена. Све ће се открити у своје време, и што сејеш то ћеш и пожњети. Господ нека помогне теби и м. Т. и свима који желе да се спасу. А они који живе по телу, од тела ће и пожњети трулеж и смрт.
11. април 1956. године
Драга Л.!
Добио сам твоје писмо. Лот је живео у Содому, и успео је да се спаси. Анђео га је извео из града с читавом породицом, а Содом и градове из његове околине је уништио због невероватног безакоња.
Тешко је спасавати се ако нико унаоколо не верује и не живи по вери. Зато је већа награда коју ће добити они се и у таквом окружењу труде да живе по Јеванђељу. Много се пази да не грешиш у мислима. У твојој ситуацији непријатељ ће се посебно трудити да делује на твоје мисли и осећања. Он ће ти у уобразиљи приказивати разне слике световне и породичне среће, да би ти узбудио нерве, изазвао тугу, униније, роптање на судбину и на Бога, да те целу увуче у световни живот, ако не по телу, онда душом, и да те на тај начин удаљи од Бога и спасења.
Говорио сам ти да осим световног живота постоји још живот духа, бесконачно лепши и радоснији, пун светлости, разума, блаженства, јер, речено је да је Царство Божије у вама.У ово Царство се може ући само вером и сузбијањем свих греховних жеља, помисли, маштања, речи и дела. Кад у теби умре овај „свет“, оживеће Царство Божије у срцу.
Побеђуј у себи овај свет, односно све греховно, чешће мислено изговарај Исусову молитву (Господе Исусе Христе, Сине Божји, смилуј се мени грешној) и почећеш да осећаш други живот, о којем до сада ниси имала никаквог појма. Тада ћеш благодарити Богу за болест и за невоље, за то што си кроз њих могла лакше да се отргнеш од овог света и да се приближиш Богу. Ако пак мало делаш, ако грешиш макар и тренутним мислима, чисти себе покајањем. Моли Господа за опроштај, „мири се с Господом“.
Још ти саветујем: немој имати поверења у људе, не говори о својој вери и унутрашњем животу. Разговарај с њима што је могуће мање. А и о чему да разговараш? Такође мање читај романе и белетристику. У крајњем случају читај историјске књиге. Ако можеш да се осамиш, читај Јеванђеље. Од читања Јеванђеља јача вера, одгоне се туга и униније.
Питаш да ли да идеш да се лечиш. Искуство ти показује да то нимало не помаже. Опет ћеш све време бити с људима, без молитве, без речи Божије. Иди тамо где можеш да се одмориш од испразности, да идеш мало у цркву, да мало читаш реч Божију.
Нека ти Господ помогне, нека те утеши и упути на добро, и заштити од сваког зла. Не падај у униније, рођена. Господ те воли, само потрпи мало и не издај Господа кршењем Његове воље, односно Његових заповести. Нека благослов Божји увек буде с тобом!
С љубављу према теби, остајем отац
Н[икон]. 29. април 1960. године
Драга Л.!
Хвала не честиткама и добрим жељама. Сви ми теби такође желимо сваку милост од Господа. А главно је да не падаш у униније, да не падаш духом. Добро запамти речи: Кога Господ љуби, онога и кори, и бије свакога кога прима.Кажњава – учи, васпитава, припрема за вечно блаженство. Оци су одавно за наше доба рекли да ће се људи спасавати само невољама и болестима, а здрави и срећни заборављају на Бога, на будући живот: живе као да ће вечно живети на земљи и као да никада неће умрети. А невоље и болести човека приморавају да се отргне од земаљских интереса и да се обрати Богу.
Веруј ми да све земаљске радости не вреде једне једине капљице духовног блаженства од Господа. Речено је: потрпи Господа, буди храбар и потрпи Господаи добићеш исти драгоцени бисер који је трговац „нашавши, отишао и продао све што је имао и купио га“. А ти не треба ни да продајеш, већ само трпи своју болест без роптања и благодари Богу, чак и ако се срце томе противи, па ћеш увидети дејство силе Божије у свом срцу. Онда ће Му благодарити и само срце. А засад трпи. Још си млада. Немој падати у униније ако се болест некада појача, само да не буде јаког, неиздржљивог бола.
Нека те Господ упути и утеши. Ако будеш роптала или згрешиш на неки други начин, покај се пред Богом кад се повратиш, замоли за опроштај и Господ ће ти опростити.
Труди се да се чешће сећаш имена Божијег, више се моли, макар у себи ако не можеш отворено. Труди се да постигнеш да ти призивање имена Божијег даје духовну радост. Пророк Давид каже: поменух Господа и узвеселих се.И ти покушај да оствариш ово честим призивањем Његовог имена.
Н[икон].
Мила, неискусна Нађењка!
Душо рођена, зар само ти патиш? Сви који желе да живе побожно у Христу Исусу, Господу нашем, биће гоњени.То је закон унутрашњег духовног живота. Ко ће их прогонити? Непријатељ нашег спасења, ђаво, и људи који се препуштају демонским сугестијама.
Како ђаво прогања? Углавном распаљивањем страсти које у нама живе: угађања стомаку, сластољубља, блудних осећања, раздражљивости, гнева, туге, унинија, таштине, гордости итд. итд. Прогања изнутра, појачавајући и распаљујући страсти, убацујући разне греховне или испразне помисли, нарочито за време молитве. Прогања и преко људи, ометајући молитву, подстичући ближње против нас на најразноврсније начине. Нарочито ако види да је неко почео да тежи ка испуњавању заповести. Онда шаље демонску војску да би човека ометао у делу спасења.
Упозоравао сам те да ће то обавезно бити и с тобом. Ево зашто је у Јеванђељу и речено да се Царство Божије осваја са напором,да треба ићи тесним путем, у трпљењу спасавајте душе ваше, дамногим невољама треба ући у Царство Божијеи остало. А за трпљење овдашњих привремених невоља које брзо пролазе обећана су велика добра, и то вечна. Блажени сте, када вас узасрамоте и успрогоне и реку на вас свакојаке рђаве речи лажући, Мене ради. Радујте се и веселите се, јер је велика награда ваша на небесима. Око не виде, ухо не чу, и на срце човеку не дође оно што Господ приправи онима који Га љубе,онима који теже да живе по Његовим заповестима.
Овде на земљи су и туга и радост пролазни. Човеково стање се мења као што се мења време. И код тебе ће после туге наступити утеха и радост. Без невоље и искушења човек не стиче духовно искуство. Зато, мила моја, немој падати у униније, већ трпи. Свим ближњима опраштај, ако те неко увреди; свакога пожали, колико можеш чини свима добро и чешће (нарочито у себи) призивај име Божије и на тај начин ћеш, као степеницама тајанствене лествице, усходити ка духовном савршенству и наћи ћеш велику радост још овде, на земљи. Трпи, мила, не падај у униније. Ако ми, грешни и самољубиви, можемо да пожалимо и да волимо ближње, зар Господ, Који бесконачно воли, неће пожалити и наградити оне који Га воле, који стреме ка Њему, који се труде да испуне Његове речи? Спасавај се, рођена. Господ нека те благослови и нека ти помогне. Пиши кад пожелиш.
Твој пријатељ Н[икон]. 7. децембар 1945. године
Желим ти мир и спасење, драга девојчице!Једна подвижница XX века, којој су двадесет две године, пише ми: „Јако ми је тешко: осим расејаности савладавају ме рђаве мисли и ништа ми се не ради, у души влада неосетљивост према свему духовном. Почела сам да се сећам свог прошлог живота, игранки, позоришта, сцене…“ Даље она, на срећу, пише: „Јако се плашим, не желим да се вратим томе“.
Шта би јој ти одговорила на то? Ја бих јој рекао следеће: Господ је пре стварања света и човека знао да ће човек којег је створио отпасти од Њега и поћи путем „познања добра и зла“, да ће без нарочите помоћи Божије коначно пропасти, али га је ипак створио и одлучио да га спаси, на начин који је непојаман чак и за Анђеле, испољивши заиста Божанску љубав и премудрост, који превазилазе сваки разум. Господ је дао Сина Свога Исуса Христа, да свако ко верује у Њега не погине, него да има живот вечни…Размисли дубље о томе. Ево какву жртву је принео Бог, ево каква је величина Љубави Божије према отпалом човеку који Га је увредио! Постао је човек, претрпео све увреде, био разапет међу разбојницима, као последњи од људи! Ради чега? Ради спасења свих, ради спасења тебе, чујеш? Ради тебе је био разапет на Крсту. Шта још више може да се жели од Господа?
Он је отворио врата раја, приближио је Себи човека до те мере да Своје тело и крв меша с човеком. Он се сваког трена налази са сваким ко верује у Њега и жели да иде ка Њему, Он дуго трпи наше грехове, наше издаје, очекујући наше покајање и то да Му се обратимо. Господ је учинио све ради нашег спасења, превазиђене су све мере љубави, снисхођења, дуготрпљења… А ми?
Од нас је потребна вера, делатна вера, односно делима доказана вера у Бога и Господа Исуса Христа и Његово Промишљање о нама. Ако човек жели да буде с Господом и овде, и заувек и докаже ову жељу испуњавањем заповести колико је у његовој моћи и покајањем због пропуста, нико и ништа не може да га омете: ни демони, ни људи, ни сопствене страсти и недостаци, јер Господ жели спасење самог човека више него он сам. А ко може против Бога, ко је јачи од Њега? Нико и ништа. Зато нека свако чврсто жели да буде с Господом и нека стално вапије к Њему и открива Му своје немоћи, своје страсти, жеље, обнажујући пред Њим сву душу и молећи да га исцели и очисти од свега рђавог. А Господ све чини…
Не осуђуј никога, јер сви ми „у опасностима ходимо“ и одржава нас сила Божија. Пази на себе, пази на главу змије, односно на сваку рђаву мисао, жељу, тежњу које се појаве и истеруј и уништавај их одмах упућивањем вапаја Господу за помоћ. Све се покорава имену Господа Исуса Христа. Сама не откривај улаз змији у твоју душу, већ је одгони именом Господа Исуса Христа и покајањем.
Постоје одређени духовни закони духовног узрастања, које је утемељила савршена Премудрост Божија, узимајући у обзир човекову психологију. Управо због човекове специфичности он мора бити подвргнут дуготрајном искушењу од својих страсти, људи, разних околности и од демона, да бисмо спознали свој пад, своје недостатке, немоћ, искуствено да увидимо помоћ и милосрђе Божије, да се научимо смирењу и трпљењу недостатака других људи, да стекнемо на основу искуства поверење у Бога, да се научимо да се свецело предајемо вољи Божијој, да се одричемо себе, односно своје воље, како бисмо постали чисти брилијант, који одражава Сунце Правде, Господа, без изопачења. А за то се треба потрудити, потрпети, понети крст, треба приморавати себе на испуњавање заповести, нарочито на молитву, једном речју, треба да идемо уским путем, чиме једино и можемо да докажемо да желимо да будемо с Богом. А добијање духовне радости и тежња ка њој нису доказ љубави према Богу. Ако са Њим пострадамо, с Њим ћемо се и прославити.Зато немојте падати у униније, подвижнице XX века, већ неприметно усред дана, усред испразности овога века, изађите из света својим умом, срцем, а што је најважније – вољом, будући наизглед попут свих, а унутра „другачије“, такве да сте по унутрашњем човеку познате само Богу и своме духовнику.
Нека ти је Господ у помоћи. Не окрећи се уназад као Лотова жена да се не претвориш у окамењени стуб соли.
Чувај своје очи и сва чула. Поздрав Т. И., Т. Н. и свима, свима.
Твој пријатељ Н[икон]. 13. новембар 1948. године, Калуга
Сутра путујем у Козељск, али ћу се вратити на недељу дана, а шта ће бити даље, не знам.
Мир ти, Нађушка!
Пишем из Једорова. У Москви сам се, као што већ знаш, срео с Т. И. Још не знам куда ће одлучити да иде. Привремено смо хтели да је сместимо у Москву.
Пишеш да ти је после одласка учитељице постало теже. То је потпуно разумљиво, исто као и то да те ујутру и увече на молитви савлађују овоземаљске помисли, тако да ти пада на памет да потпуно оставиш бављење овим као да је то јалово. Апсолутно је јасно да је ту посреди демонска рука. Демон обично тако ради: под различитим изговорима одваја од молитве, а ако му то не полази за руком шаље различите помисли – прво добре, затим испразне, ако није одмах отерао прве, затим убацује упадљиво рђаве, нечисте, а затим сугерише да се потпуно остави молитва, нашаптавајући да је потпуно бескорисно да се тако моли, каже, од такве молитве рађа се само грех.
Не слушај овакве демонске сугестије. Нико се није одмах научио чистој молитви. Ово је ствар дугих година и милости Божије. Увек се треба приморавати на молитву, и прихвативши мало правило по својим моћима, обавезно га испуњавати (осим у изузетним случајевима). Ово стално испуњавање макар малог правила може, по речима преподобног Исака Сиријског, да заштити од великих падова. Имај то у виду. Управо у периодима посебне најезде помисли и треба приморавати себе на молитву. То се приближио непријатељ, и није време да се одустаје, већ да се са посебном пламеношћу, са свешћу о својој немоћи, вапије ка Господу да би Он помогао да се непријатељ одагна. Опколивши, опколише ме, и именом Господњим противљах се њима(односно непријатељима). Ми сами, само својим снагама не можемо ништа да чинимо, али ако се боримо ради Бога, ако приморавамо себе на испуњавање заповести са сталним призивањем имена Господњег, Он нам шаље Своју помоћ и после буре даје мир и спокојдушама нашим.
Реч пророка: проклет је свако… – никако се не односе на молитву у случају напада помисли. Треба са сваком побожношћу, пажњом, свешћу о сопственој недостојности стајати пред Господом у молитви – то је тачно, а да ли ће молитва бити чиста или ће је по допуштењу Божијем савлађивати различите помисли због наших грехова или за наш наук – није у нашим рукама. Ми смо дужни да се боримо, а успех препустимо Господу. За стрпљиво остајање на стражи, у борби, у бици, Господ овенчава Своје подвижнике.
Што се тиче поста рећи ћу да ако можеш са страхом и побожношћу да приступаш Светим Тајнама, чини то што чешће. Само да не почнеш да се односиш према томе без довољно страха, без унутрашње припреме.
Још ћу рећи: не тражи радост у молитви или у Причешћу. У томе можеш озбиљно да се превариш. „Руком смирења одбацуј радости које ти долазе да уместо пастира не би примила вука“, каже преподобни Јован Лествичник. Тражи покајање, скрушавање срца, а све остало препусти Господу. Без покајничког осећања, без скрушености срца (које Бог неће одбацити) – све остало је или већ превара, „прелест” по терминологији Отаца, или води у прелест.
Знак исправности духовног делања јесте све јача скрушеност духа, свести о својој огреховљености, искварености, немоћи – једном речју, сиромаштво духа. То је прва степеница на лествици блаженства која узводи на небо. А затим иду они који плачу, кротки итд. Све има своје време и место. Ко на почетку пута тражи узвишено, никад неће добити ништа, већ ће фатаморгану прихватити за стварност и изгубиће се.
Нека те Господ избави од свега тога.
Тражи, рођена, Царство Божије и правду Његову, по истинитим речима Самог Господа, по речи чвршћој него што су небо и земља – додаће ти се и све што је потребно у материјалном животу. Премда Господ испитује слуге Своје, Он пази на све, на духовне и телесне потребе и све даје у потребно време онима који су имали поверења у Господа, а не у своју вештину, силе, умеће и остало.
Спасавај се у Господу. Мир ти. Пиши кад осетиш потребу за тим.
Свако добро жели ти Н[икон].
Поздрављам те!
На твоја питања одговарам: не пита се мањи у присуству већег. Питај деку Стефана[19]и поступи онако као ти он каже. Он боље зна и тамошњи живот, а о свом домаћем животу и о себи можеш све отворено да му кажеш, и о својим односима с Т. И. Ја уопште не познајем Кавказ, а и тебе слабо познајем.
Желим да Господ уреди онако како је боље за тебе.
Н[икон].
Поздрав и поклон до земље од мене О. С. Усрдно молим за његове свете молитве и ако је могуће, за савет.
Мир ти, драга Н.!
Због недостатка времена не могу да ти напишем више, дотаћи ћу се само главног.
Не бој се ничега. Усвоји мисао да се у целом свету ни најмањи покрет не одвија без знања и пристанка Божијег. Тим се пре с човеком, особито са оним који верује у Њега и поштује Га, не дешава ништа – ни добро, ни зло – без Бога. Сам Господ Исус Христос је рекао да Бог зна и број длака на човековој глави. Човек је лик Божји, ради човека је Господ долазио на земљу, ради њега је пострадао на Крсту, послао Духа Светог, основао Свету Цркву начинивши је Својим Телом – да ли Господ може да остави човека без Свог Промишљања о њему? Не и не!
Бог је Љубав;није речено да Бог има љубав, већ да јесте Љубав, Љубав Божанска која превазилази сваки људски разум. Ако људска љубав жртвује живот ради вољеног, како свемогући Господ, Којем није тешко да једном Речју створи читаве светове, Који јесте Љубав, како ће Он, Који је заволео грешног и палог човека, оставити човека без Свога Промишљања, без помоћи у тескоби, у невољи, у опасности?! То никад не може бити!
Човекова психа је таква да му је ради спасења потребно да трпи невоље; зато их Господ и допушта, без обзира на Своју љубав према човеку. Али не допушта више него што човек може да издржи. Затим: у невољама је скривена радост и љубав према Богу ако их прихватамо и трпимо без роптања, са захвалношћу. Човек се без невоља неће смирити, неће се покајати дубоко, неће стећи љубав према Богу.
А затим ћу рећи: ако се плашиш невоља и желиш да их избегнеш, Господ Исус Христос је указао на средство да их избегнеш: стражи над душом и не допуштај греху да се испољи ни у мислима, ни у срцу, ни у телу и непрестано се моли. Да ли можеш то да оствариш? Онда нећеш имати никаквих невоља, тачније, оне ће утонути у духовној радости. А док не достигнеш то, трпи и труди се. Кад бисмо живели на земљи хиљаде година и кад би нас сваки дан разапињали, и то би била недовољна плата за неизрециво блаженство које је Господ припремио онима који Га воле. Само љубав Божија тако мало невоља и на тако кратко време допушта човеку. Ако верујеш у Јеванђеље, мораш да верујеш речима Господа, Који је указао на то да иако ће Његови ученици у земаљском животу имати невоља, њих ће још овде заменити радост, коју им нико неће одузети. А и Господ је увек с нама: Ја сам с вама до свршетка века, амин.Ко је јачи од Бога? Дакле, не допуштај да те обузму страх, малодушност, маловерје, које изазива ђаво, већ им се супротстављај Исусовим именом. Опколивши, опколише ме, и именом Господњим противљах се њима.
Немој никога да поучаваш, а ако видиш човека којем је потребна духовна помоћ и осећаш да би могла мало да му помогнеш, говори о духовном као да си прочитала или чула од људи који знају то и то, а не као из свог искуства или спознаје. Биће ти лакше, а и заградићеш приступ демону кроз таштину. Да ли ти је јасна ова мисао?
Господ нека те упути у свему. Моли од Њега чврсту веру и стрпљење.
У „установи“ се писма дуго не задржавају јер би се тако одали, овде је нешто друго у питању.
Треба да завршим. Нека те Господ благослови! О Гаљи испричај Т. и замоли је да помогне. Чиме могу и ја ћу помоћи. Остај у здрављу.
Н[икон]. 4. фебруар 1949. године
Драга Нађуша!
Примио сам твоје писмо. Хвала ти за добар однос према мени. Што се тиче пресељења, а и осталих случајева, ради онако како ти посаветује чика Степан, он је искусан човек.
Мама треба да анализира сав свој живот од младости и да се исповеда за све и чешће причешћује. Док је на ногама, нека оде и учини то неколико пута. Господ је милосрдан и прима оне који се кају.
Добро је што си за књиге рекла Ј. Н. Она има много и својих књига. Мени те књиге нису потребне само ради мене.
И ти читај у слободно време. Потруди се да почне да ти се свиђа Игњатије (Брјанчанинов).
Сва његова дела су узета из Отаца и прилагођена нама. Он пише о оном најпотребнијем – о покајању, које је једина врата што воде у добро. Човек треба да се труди да увек има стално покајничко расположење, а од њега се рађају страх Божји и смирење, а од страха Божијег се рађа и смирена љубав према Богу. Ово потоње не може бити без претходног. Без покајања и смирења је све таштина и прелест.
Да би се понела енциклопедија, прво се треба прецизно договорити да ли постоји купац и колико даје за њу, без тога нема смисла носити је. Тешко је продати такву ствар, једино у бесцење.
Још једном саветујем: читај више добрих књига. Има мало људи од којих би се могло нешто добити, а и они су често болесни или заузети, а књига се увек може читати.
Чешће, макар мало, стај на молитву и твори Исусову молитву и молитву Мајци Божијој.
Какав утисак је оставила Т. И. кад је долазила код вас? Хоће ли завршити курс?
Желим ти сваку милост од Господа и спасење.
Помињем те. Молим те да ни ти мене не заборављаш.
Не препуштај се мислима о усамљености и осталим празним помислима. То су непријатељске мреже. С нама је Бог, нисмо усамљени. Ако буде потребно, Господ ће нам послати пријатеље које нисмо ни очекивали.
Подвизавај се колико можеш.
Свако добро жели ти Н[икон].
15. новембар 1950. године
НАПОМЕНЕ:
[1]Монахиња Валентина, упокојила се 3. марта (по новом календару) 1957. године.
[2]Светитеља Игњатија (Брјанчанинова).
[3]Јеп је мој духовни отац имао мир.
[4]Имеславци – поборници учења по коме је имену Божијем и имену Исуса Христа својствена божанска природа и светост, тако да је „Бог неодвојиво присутан у своме имену“. Ово учење развило се у руским манастирима на Светој Гори и у скитовима Кавказа почетком XX века, а прихватили су га и извесни руски философи (Булгаков, Ерн, Флоренски) – прим. ред.
[5]Пљушкин – јунак Гогољевих „Мртвих душа“, гротескно оличење тврдице (прим. ред.)
[6]Има се у виду књига „Казивања једног боготражитеља своме духовном оцу“, која говори о стицању Исусове молитве (прим. ред.).
[7]Пад на делу се тешко одражава на духовно устројство, касније захтева велики труд за очишћење себе и дуго кочи кретање напред. А мислени падови су чак и потребни да би човек спознао себе, своје немоћи, неприправљеност за Царство Божије, а услед тога они доводе до смирења, показују да сам човек својим силама не може духовно да расте, већ треба стално да вапије Богу за помоћ, треба да користи за спасење Тајне и све што даје Света Црква. Духовном узрастању доприноси стално читање Светог Писма (Нови Завет и Свети Оци). А још је боље имати духовног руководиоца, али их сад више нема, и човек мора да иде сам, руководећи се лектиром и молитвом и молећи за помоћ Господа и свете угоднике. Опрости ми. Отац.
[8]Сергијев Посад.
[9]Без њега, односно без смирења ће у душу ући гордост, а с њом седам демона, односно све страсти.
[10]Тек овде човек спознаје потребу за Спаситељем, Његовим доласком на земљу, схвата значај Његове Крсне Жртве.
[11]Госторг – државна трговина (прим. ред.).
[12]Мисли се на пријаву пребивалишта у милицији – прим. ред.
[13]Руско женско име (прим. прев.)
[14]Стих из чувене Љермонтовљеве песме „Сам излазим на стазу“ (1841) – прим. ред.
[15]Писмо је написано у време „Хрушчовљевих“ прогона Цркве, кад је неколико свештенослужитеља отпало од вере и то изјавило у штампи. Ради се о Александру Осипову, професору Старог Завета Лењинградске богословије (пре него што се одрекао било му је забрањено да служи због другог брака). Пред смрт Осипов се тешко разболео и написао је покајничко писмо Његовој Светости Патријарху Алексију И с молбом да га прими у општење с Црквом. Његова Светост је одговорио да Александру Осипову може бити дозвољено да се причести Светим Христовим Тајнама после написменог демантија свог одрицања у новинама. Демант није уследио.
[16]Игра речи: рус. Патрон– метак, за разлику од интернационализма патрон – покровитељ (прим. ред.).
[17]Часопис „Наука и религија”, 1962, бр. 3.
[18]Најшира позитивна оцена на студијама у руским високо-школским установама (прим. ред.).
[19]Јеросхимонах Стефан (Игнатенко, 1973), Кисловодск.
