НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Свето писмо и тумачења » НОВИ ЗАВЈЕТ ГОСПОДА НАШЕГ ИСУСА ХРИСТА

НОВИ ЗАВЈЕТ ГОСПОДА НАШЕГ ИСУСА ХРИСТА

 

НОВИ ЗАВЈЕТ
ГОСПОДА НАШЕГ ИСУСА ХРИСТА
 

 
ОТКРИВЕЊЕ СВЕТОГ ЈОВАНА БОГОСЛОВА
 
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22
 
1. Јован заточен на Патмосу. Виђење Христа – Сина Човјечијега. Тајна седам звијезда и седам Цркава.
 
1. Откривење Исуса Христа, које њему даде Бог, да покаже слугама својим шта се има збити ускоро; и објави га пославши га преко анђела својега слуги својему Јовану,
2. Који посвједочи ријеч Божију и свједочанство Исуса Христа, све што видје.
3. Блажен је онај који чита и они који слушају ријечи пророчанства, и чувају оно што је написано у њему, јер вријеме је близу.
4. Од Јована на седам Цркава које су у Азији: Благодат вам и мир од Бога, Који јесте и Који бјеше и Који долази; и од седам духова, који су пред пријестолом његовим;
5. И од Исуса Христа, који је Свједок вјерни, Првенац из мртвих, и Господар над царевима земаљским. Ономе који нас љуби и опра нас од гријеха наших крвљу својом,
6. И учини нас царством, свештеницима Богу и Оцу својему, њему слава и моћ у вијекове вијекова. Амин.
7. Ево, Он долази са облацима, и угледаће га свако око, и они који га прободоше; и заплакаће због њега сва племена земаљска. Да! Амин.
8. Ја сам Алфа и Омега, говори Господ Бог, Који јесте и Који бјеше и Који долази, Сведржитељ.
9. Ја, Јован, брат ваш и заједничар у невољи и царству и трпљењу у Исусу Христу, бијах на острву званом Патмос због ријечи Божије и свједочења за Исуса Христа.
10. Бијах у Духу у дан Господњи, чух глас иза себе силан као труба, који говораше:
11. Што видиш напиши у књигу, и пошаљи на седам Цркава: у Ефес, и у Смирну, и у Пергам, и у Тијатиру, и у Сард, и у Филаделфију, и у Лаодикију.
12. И обазрех се онамо да видим глас који говораше са мном, и обазрјевши се видјех седам свијећњака златних,
13. И усред седам свијећњака Некога налик на Сина човјечијега, обучена у дугачку хаљину, и опасана по прсима појасом златним.
14. А глава његова и коса бијаше бијела као бијела вуна, као снијег, и очи његове као пламен огњени;
15. И ноге његове као сјајни бакар кад се зажари у пећи; и глас његов као хука великих вода.
16. И имаше у својој десној руци седам звијезда, и из уста његових излажаше мач оштар с обје стране, и лице његово бјеше као сунце што сија у сили својој.
17. И кад га видјех, падох к ногама његовим као мртав, и Он положи десну руку своју на ме, говорећи: Не бој се, ја сам Први и Посљедњи
18. И Живи; и бијах мртав и ево жив сам у вијекове вијекова, и имам кључеве од смрти и од пакла.
19. Напиши, дакле, што си видио, и што јесте и што ће бити послије овога:
20. Тајну седам звијезда које си видио на десници мојој, и седам свијећњака златних. Седам звијезда јесу анђели седам Цркава, а седам свијећњака јесу седам Цркава.
 
2. Христова порука Црквама: у Ефесу, Смирни, Пергаму и Тијатири.
 
1. Анђелу Цркве у Ефесу напиши: Тако говори Онај који држи седам звијезда у десници својој, и који ходи посред седам свијећњака златних:
2. Знам дјела твоја, и труд твој, и трпљење твоје, и да не можеш да подносиш зле, и провјерио си оне који говоре за себе да су апостоли а нису, и нашао си да су лажни.
3. И трпљење имаш, и намучио си се за Име моје, и ниси сустао.
4. Али ми је криво на тебе, што си ону прву љубав твоју оставио.
5. Сјети се, дакле, откуда си пао, и покај се, и она прва дјела чини; ако ли не, доћи ћу ти ускоро, и уклонићу свијећњак твој с мјеста његова ако се не покајеш.
6. Али ово имаш што мрзиш дјела николаита, која и ја мрзим.
7. Ко има ухо нека чује што Дух говори Црквама. Ономе ко побиједи даћу му да једе од дрвета живота које је у рају Бога мога.
8. И анђелу Цркве у Смирни напиши: Тако говори Први и Посљедњи, који бјеше мртав и оживи:
9. Знам дјела твоја, и невољу и сиромаштво – али си богат – и хулу оних који говоре да су Јудејци а нису, него синагога сатанина.
10. Не бој се нимало од онога што има да претрпиш. Гле, ђаво ће неке од вас бацити у тамницу, да би вас искушао, и имаћете невољу десет дана. Буди вјеран до саме смрти и даћу ти вијенац живота.
11. Ко има ухо нека чује шта Дух говори Црквама. Ономе који побиједи неће наудити друга смрт.
12. И анђелу Цркве у Пергаму напиши: Тако говори Онај који има мач оштар с обје стране:
13. Знам дјела твоја, и гдје обитаваш, ондје гдје је пријесто сатанин; и држиш Име моје, и ниси се одрекао вјере моје ни у оне дане у које је Антипа, вјерни свједок мој, убијен код вас, гдје сатана борави.
14. Али мало ми је криво на тебе, што имаш ту оних који се држе учења Валаама, који научи Валака да баци саблазан међу синове Израиљеве да једу жртве идолске и да блудниче.
15. Исто тако имаш и ти оних који се држе учења николаита.
16. Покај се, дакле; ако ли не, доћи ћу ти ускоро, и војеваћу с њима мачем уста својих.
17. Ко има ухо нека чује шта Дух говори Црквама. Ономе који побиједи даћу да једе од мане сакривене, и даћу му камен бијели, и на камену ново Име написано, које нико не зна осим онога који га прима.
18. И анђелу Цркве у Тијатири напиши: Тако говори Син Божији, чије су очи као пламен огњени, а ноге као сјајни бакар:
19. Знам дјела твоја, и љубав, и вјеру, и служење, и трпљење твоје, и садања дјела твоја су бројнија од ранијих.
20. Али мало ми је криво на тебе што допушташ жени Језавељи, која вели за себе да је пророчица, да учи и заводи слуге моје да блудниче и да једу жртве идолске.
21. И дадох јој вријеме да се покаје, али она неће да се покаје од блуда свога.
22. Ево бацам је у постељу болесничку, а оне који чине прељубу с њом у невољу велику, ако се не покају од дјела њених,
23. И дјецу њезину погубићу смрћу; и познаће све Цркве да сам ја који испитује бубреге и срца, и даћу свакоме од вас по дјелима вашим.
24. А говорим вама осталим Тијатирцима, који не држе учење ово, који не познају дубине сатанине, као што говоре; нећу метнути на вас друго бреме,
25. Али оно које имате држите док не дођем.
26. И ономе који побиједи и одржи дјела моја до краја, даћу власт над незнабошцима;
27. И владаће над њима гвозденом палицом, и они ће се разбити као судови лончарски;
28. Као и ја што примих од Оца мога; и даћу му звијезду јутарњу.
29. Ко има ухо нека чује шта Дух говори Црквама.
 
3. Порука Христова Црквама: у Сарду, Филаделфији и Лаодикији.
 
1. И анђелу Цркве у Сарду напиши: Тако говори Онај што има седам духова Божијих и седам звијезда: Знам твоја дјела, имаш име да си жив, а мртав си.
2. Прени се и бди, па утврди остало што је готово да помре, јер не нађох твоја дјела да су савршена пред Богом мојим.
3. Памти, дакле, како си примио и чуо, држи то и покај се. Ако ли не будеш бдио, доћи ћу ти као лопов, и нећеш знати у који час ћу доћи на те.
4. Али имаш и у Сарду неколико њих, који не укаљаше хаљине своје, и ходиће са мном у бијелима, јер су достојни.
5. Тако ће онај који побиједи бити обучен у хаљине бијеле, и нећу избрисати име његово из Књиге живота, и признаћу име његово пред Оцем мојим и пред анђелима његовим.
6. Ко има ухо нека чује шта Дух говори Црквама.
7. И анђелу Цркве у Филаделфији напиши: Тако говори Свети, Истинити, који има кључ Давидов, који отвара и нико неће затворити, и који затвара и нико неће отворити.
8. Знам дјела твоја; ево, отворио сам врата пред тобом која нико не може затворити; јер мало снаге имаш, а одржао си моју ријеч, и ниси се одрекао Имена мога.
9. Ево дајем ти из синагоге сатанине оне који говоре за себе да су Јудејци а нису, него лажу; ево, учинићу да они дођу и да се поклоне пред ногама твојим, и да знају да те ја љубим.
10. Зато што си одржао моју заповијест о трпљењу, и ја ћу тебе сачувати од часа искушења који ће доћи на васцијели свијет да искуша оне који живе на земљи.
11. Долазим ускоро; држи што имаш, да нико не узме вијенца твога.
12. Онога који побиједи учинићу стубом у храму Бога мога, и више неће изићи напоље; и написаћу на њему Име Бога мога, и име града Бога мога, новога Јерусалима, који силази с неба од Бога мога, и ново Име моје.
13. Ко има ухо нека чује шта Дух говори црквама.
14. И анђелу Цркве у Лаодикији напиши: Тако говори Амин, Свједок вјерни и истинити, Зачетник творевине Божије:
15. Знам дјела твоја, да ниси ни студен ни врућ. О, да си студен или врућ!
16. Тако, пошто си млак, и ниси ни студен ни врућ, избљуваћу те из уста својих.
17. Јер говориш: Богат сам, и обогатио сам се, и ништа ми не треба; а не знаш да си несрећан, и јадан, и сиромашан, и слијеп, и наг.
18. Савјетујем ти да купиш од мене злата огњем жеженога, да се обогатиш; и бијеле хаљине, да се обучеш, те да се не покаже срамота голотиње твоје; и масти да помажеш очи своје, да видиш.
19. Ја оне које љубим карам и поправљам; зато ревнуј, и покај се.
20. Ево стојим на вратима и куцам; ако ко чује глас мој и отвори врата, ући ћу к њему и вечераћу с њим, и он са мном.
21. Ономе који побиједи даћу да сједи са мном на пријестолу моме, као и ја што побиједих и сједох са Оцем мојим на пријестолу његовом.
22. Ко има ухо нека чује шта Дух говори Црквама.
 
4. Виђење славе пријестола Божијег и поклоњење Сведржитељу на пријестолу.
 
1. Потом видјех: и гле, врата отворена на небу, и чух онај исти глас гдје збори са мном као труба и говори: Попни се амо, и показаћу ти шта има да буде послије овога.
2. И одмах бијах у Духу; и гле, пријесто стајаше на небу, и на пријестолу сјеђаше Неко,
3. По изгледу сличан камену јаспису и сарду; и около пријестола бијаше дуга на изглед као смарагд.
4. И около пријестола бијаху двадесет и четири пријестола, и на пријестолима видјех двадесет и четири старјешине гдје сједе, обучени у бијеле хаљине, и са вијенцима златним на главама својим.
5. И од пријестола излажаху муње и гласови и громови; и седам свијећњака огњених гораху пред пријестолом, а то су седам духова Божијих.
6. И пред пријестолом као море стаклено, слично кристалу; и насред пријестола и око пријестола четири жива бића, пуна очију сприједа и позади.
7. И прво биће бјеше слично лаву, и друго биће слично телету, и треће биће имаше лице као човјек, и четврто биће бјеше слично орлу у лету.
8. И свако од четири жива бића имађаше по шест крила, наоколо и изнутра пуна очију, и дан и ноћ не мирују говорећи: Свет, Свет, Свет Господ Бог Сведржитељ, Који бјеше и Који јесте и Који долази.
9. И када жива бића дадоше славу и част и хвалу Ономе који сједи на пријестолу, Који живи у вијекове вијекова,
10. Падоше двадесет и четири старјешине пред Оним што сједи на пријестолу, и поклонише се Ономе што живи у вијекове вијекова, и положише вијенце своје пред пријестолом говорећи:
11. Достојан си, Господе и Боже наш, да примиш славу и част и силу, јер си Ти створио све, и вољом твојом све настаде и сазда се.
 
5. Јагње Божије узима књигу са седам печата.
 
1. И видјех у десници Онога који сјеђаше на пријестолу књигу исписану изнутра и споља, запечаћену са седам печата.
2. И видјех анђела силна гдје објављује громким гласом: Ко је достојан да отвори књигу и разломи печате њене.
3. И нико не могаше ни на небу, ни на земљи, ни под земљом да отвори књигу нити да загледа у њу.
4. И ја плаках много што се не нађе нико достојан да отвори књигу, нити да загледа у њу.
5. И један од старјешина рече ми: Не плачи, ево, побиједио је Лав који је из племена Јудина, Изданак Давидов, и отвориће књигу и разломити седам печата њених.
6. И видјех посред пријестола и четири жива бића, између старјешина, Јагње гдје стајаше као заклано, и имађаше седам рогова и седам очију, а то су седам духова Божијих који се шаљу по свој земљи.
7. И дође и узе књигу из деснице Онога који сјеђаше на пријестолу.
8. И кад узе књигу, четири жива бића и двадесет и четири старјешине падоше пред Јагњетом; сваки је имао гусле, и златне чаше пуне тамјана, а то су молитве светих.
9. И пјеваху пјесму нову, говорећи: Достојан си да узмеш књигу, и да отвориш печате њене: јер си био заклан и крвљу својом искупио си Богу нас из свакога рода и језика и народа и племена.
10. И учинио си их Богу нашему царевима и свештеницима и цароваће на земљи.
11. И видјех и чух глас многих анђела око пријестола и живих бића и старјешина, и бјеше број њихов миријаде миријада и хиљаде хиљада.
12. Говорећи гласом громким: Достојно је Јагње које је заклано, да прими силу и богатство и премудрост и част и славу и благослов.
13. И чух гдје свако створење што је на небу и на земљи и под земљом и што је на мору, и све што је у њима, говори: Ономе што сједи на пријестолу, и Јагњету, благослов и част и слава и моћ у вијекове вијекова!
14. И четири жива бића рекоше: Амин. И старјешине падоше и поклонише се.
 
6. Јагње отвара првих шест печата књиге.
 
1. И видјех да Јагње отвори један од седам печата, и чух једно од четири жива бића гдје говори као глас грома: Дођи и види!
2. И видјех, и гле, коњ бијели, и онај што сјеђаше на њему имађаше стријелу; и даде му се вијенац, и наступи побјеђујући, и да побиједи.
3. И кад отвори други печат, чух друго живо биће гдје говори: Дођи!
4. И изиђе коњ риђ, и ономе што сјеђаше на њему даде се да узме мир са земље те да се људи међусобно кољу, и даде му се мач велики.
5. И кад отвори трећи печат, чух треће живо биће гдје говори: Дођи и види! И видјех, и гле, коњ вран, и онај што сјеђаше на њему имађаше мјерила у руци својој.
6. И чух као глас између четири жива бића гдје говори: Мјера пшенице за динар, и три мјере јечма за динар, а уље и вино немој ускратити.
7. И кад отвори четврти печат, чух глас четвртог живог бића гдје говори: Дођи и види!
8. И видјех, и гле, коњ сивац, и јахач на њему коме је име Смрт, и пакао иђаше за њим; и даде му се власт над четвртином земље, да убија мачем и глађу и помором и звјерињем земаљским.
9. И кад отвори пети печат, видјех под жртвеником душе закланих за ријеч Божију и за свједочанство Јагњетово које имаху.
10. И повикаше гласом силним говорећи: Докле ћеш, Господару Свети и Истинити, одлагати да судиш и осветиш крв нашу на онима што живе на земљи?
11. И свакоме од њих даде се хаљина бијела, и речено им би да почину још мало времена, докле се напуни и број сатрудника њихових и браће њихове, који има да буду побијени као и они.
12. И видјех, кад отвори шести печат, наста земљотрес велики, и сунце поста црно као врећа од костријети, и мјесец сав поста као крв;
13. И звијезде небеске падоше на земљу, као што смоква одбацује заметке своје кад је заљуља велики вјетар;
14. И небо се измаче као свитак кад се савије, и свака гора и острво покренуше се с мјеста својих.
15. И цареви земаљски и великаши и војводе и богаташи и силни и сваки роб и слободњак сакрише се у пећине и стијене горске;
16. И говораху горама и стијенама: Падните на нас и сакријте нас од лица Онога што сједи на пријестолу и од гњева Јагњетова,
17. Јер дође велики Дан гњева његова, и ко може опстати?
 
7. Број запечаћених из дванаест кољена. Мноштво спасених крвљу Јагњетовом из свих народа.
 
1. И потом видјех четири анђела гдје стоје на четири угла земље, и држе четири вјетра земаљска, да не дува вјетар на земљу, ни на море, нити на икакво дрво.
2. И видјех другога анђела гдје се диже од истока сунца, који имаше печат Бога живога, и повика силним гласом четворици анђела којима бјеше дано да пустоше земљу и море, говорећи:
3. Не кварите земље, ни мора, ни дрвећа, док не ставимо печат слугама Бога нашега на чела њихова.
4. И чух број обиљежених печатом: сто и четрдесет и четири хиљаде оних са печатом из свију племена синова Израиљевих:
5. Из племена Јудина дванаест хиљада са печатом; из племена Рувимова дванаест хиљада; из племена Гадова дванаест хиљада;
6. Из племена Асирова дванаест хиљада; из племена Нефталимова дванаест хиљада; из племена Манасијина дванаест хиљада;
7. Из племена Симеунова дванаест хиљада; из племена Левијева дванаест хиљада; из племена Исахарова дванаест хиљада;
8. Из племена Завулонова дванаест хиљада; из племена Јосифова дванаест хиљада; из племена Венијаминова дванаест хиљада оних са печатом.
9. Потом видјех, и гле, мноштво народа којег не може нико избројати, од свакога племена и рода и народа и језика, стајаше пред пријестолом и пред Јагњетом, обучено у хаљине бијеле, и палме у рукама њиховим;
10. И клицаху снажним гласом, говорећи: Спасење је у Богу нашему који сједи на пријестолу, и у Јагњету.
11. И сви анђели стајаху око пријестола и старјешина и четири жива бића, и падоше ничице пред пријестолом, и поклонише се Богу,
12. Говорећи: Амин! Благослов и слава и премудрост и благодарност и част и сила и моћ Богу нашему у вијекове вијекова. Амин!
13. И одговори један од старјешина, говорећи ми: Ови обучени у бијеле хаљине, ко су, и од куда дођоше?
14. И рекох му: Господару мој, ти знаш. И рече ми: Ово су они који дођоше из невоље велике, и опраше хаљине своје и убијелише их у крви Јагњетовој.
15. Зато су пред пријестолом Божијим, и служе му дан и ноћ у храму његовом; и Онај који сједи на пријестолу обитаваће на њима.
16. Неће више огладњети, нити ће више ожедњети; и неће их пећи сунце, нити каква жега.
17. Јер Јагње, које је насред пријестола, напасаће их и водиће их на изворе вода живота; и убрисаће Бог сваку сузу са очију њихових.
 
8. Отварање седмог печата. Кадионица са молитвама светих. Прве четири трубе.
 
1. И кад отвори седми печат, наста тишина на небу око пола часа.
2. И видјех седам анђела који стајаху пред Богом, и даде им се седам труба.
3. И други анђео дође, и стаде пред жртвеником држећи кадионицу златну, и бијаше му дано много тамјана да принесе са молитвама свих светих на златни жртвеник пред пријестолом.
4. И узнесе се дим од тамјана са молитвама светих из руке анђелове пред Бога.
5. И узе анђео кадионицу и напуни је огњем са жртвеника и баци на земљу. И насташе громови и јека и сијевање муња и земљотрес.
6. И седам анђела који имаху седам труба, припремише се да затрубе.
7. И први затруби, и наста град и огањ, помијешани са крвљу и то би бачено на земљу, и трећина земље изгорје, и трећина дрвећа изгорје, и сва трава зелена изгорје.
8. И други анђео затруби, и као велика гора огњем запаљена би бачена у море; и трећина мора поста крв,
9. И изгибе трећина живих створења у мору и трећина лађа пропаде.
10. И трећи анђео затруби, и паде с неба звијезда велика, која гораше као буктиња, и паде на трећину ријека и на изворе вода.
11. А име звијезди бјеше Пелен. И трећина вода поста пелен, и многи људи помријеше од вода, јер постадоше горке.
12. И четврти анђео затруби, и ударена би трећина сунца и трећина мјесеца и трећина звијезда, тако да се помрачи трећина њихова, и да трећина дана не свијетли, такође и ноћи.
13. И видјех и чух једнога орла гдје лети посред неба и говори снажним гласом: Авај, авај, авај онима који живе на земљи од осталих гласова трубних оне тројице анђела који ће тек затрубити.
 
9. Пета труба и прво зло. Шеста труба и друго зло.
 
1. И пети анђео затруби, и видјех звијезду гдје паде с неба на земљу и даде јој се кључ од дубине бездана,
2. И отвори дубину бездана, и изиђе дим из дубине као дим зажарене пећи и помрачи се сунце и ваздух од дима из бездана.
3. А из дима изиђоше скакавци на земљу и даде им се власт као што имају власт скорпије на земљи.
4. И речено им би, да не шкоде трави земаљској, нити икаквој зелени, нити икаквом дрвету, него само људима који немају печата Божијега на челима својим.
5. И даде им се не да их убијају, него да их муче пет мјесеци; и мучење њихово бијаше као мучење од скорпије кад уједе човјека.
6. И у те дане тражиће људи смрт, и неће је наћи; и пожељеће да умру, и смрт ће од њих бјежати.
7. А изглед скакаваца бијаше сличан коњима спремним за бој, и на главама њиховим бијаху као неки вијенци слични злату, и лица њихова као лица људска;
8. И имаху косе као косе женске, и зуби њихови бијаху као зуби у лавова;
9. И имаху оклопе као оклопе гвоздене, и шум крила њихових бијаше као бука многих коњских кола када јуре у бој.
10. И имаху репове сличне скорпијама, и жаоке, и у реповима својим моћ да шкоде људима пет мјесеци.
11. Они имаху цара над собом анђела бездана, коме је име на јеврејском Авадон, а на грчком Аполион.
12. Једно зло прође, ево иду још два зла за овим.
13. И шести анђео затруби, и чух један глас од четири рога златнога жртвеника који је пред Богом,
14. Гдје говори шестоме анђелу који имаше трубу: Одријеши четири анђела који су свезани на великој ријеци Еуфрату.
15. И бише одријешена четири анђела припремљена за час, и дан, и мјесец, и годину, да побију трећину људи.
16. И број војске на коњима бијаше двије стотине милиона; и чух њихов број.
17. И тако видјех у виђењу коње и оне што сјеђаху на њима, који имаху оклопе огњене, плавичасте и сумпорасте; и главе коња бијаху као главе лавова, и из уста њихових излажаше огањ и дим и сумпор.
18. Од ова три зла погибе трећина људи, од огња и од дима и од сумпора што излажаше из уста њихових.
19. Јер је моћ коња у устима њиховим и у реповима њиховим, а репови су њихови слични змијама, имају главе и са њима шкоде.
20. А остали људи који не погибоше од ових зала, не покајаше се од дјела руку својих, да се не клањају демонима, ни идолима златним и сребрним и бронзаним и каменим и дрвеним, који нити могу видјети, ни чути, ни ходити;
21. И не покајаше се за убиства своја, ни за гатања своја, ни за блуд свој, ни за крађе своје.
 
10. Анђео са књигом. Седам громова. Јован поједе књигу да пророкује.
 
1. И видјех другога анђела силна гдје силази с неба, који бјеше одјевен у облак, и дуга бјеше на глави његовој, и лице његово бјеше као сунце. и ноге његове као стубови огњени:
2. И он држаше у руци својој књижицу отворену, и стаде својом десном ногом на море а лијевом на земљу;
3. И повика гласом громким као што риче лав. И кад он повика, проговорише седам громова гласовима својим
4. А када проговорише седам громова, хтједох да пишем, но чух глас са неба који говори: Запечати оно што говорише седам громова, и то не пиши.
5. И анђео којега видјех гдје стоји на мору и на земљи, подиже своју десну руку према небу,
6. И закле се Оним који живи у вијекове вијекова, Који сазда небо и што је на њему, и земљу и што је на њој, и море и што је у њему, да времена више бити неће;
7. Него у дане гласа седмога анђела, када буде затрубио, онда ће се свршити тајна Божија, као што јави слугама својим пророцима.
8. И глас који чух са неба, опет проговори са мном и рече: Иди, узми књижицу отворену у руци анђела који стоји на мору и на земљи.
9. И отидох анђелу и рекох му да ми да књижицу. И рече ми: Узми и поједи је; и загорчаће ти утробу, али у устима твојим биће слатка као мед.
10. И узех књижицу из руке анђелове, и поједох је; и бјеше у устима мојим слатка као мед, а кад је поједох, постаде горка утроба моја.
11. И рекоше ми: Треба опет да пророкујеш пред народима и племенима и језицима и царевима многима.
 
11. Мјерење храма Божијег. Два свједока Божија убијена и оживјела. Седма труба.
 
1. И даде ми трску сличну палици, говорећи: Устани и измјери храм Божији и жртвеник, и оне који се клањају у њему;
2. А спољашње двориште храма изостави и њега немој мјерити, јер је дато незнабошцима, и они ће газити свети град четрдесет и два мјесеца.
3. И даћу двојици свједока мојих и прорицаће хиљаду и двјеста и шездесет дана, обучени у вреће.
4. Ови су двије маслине и два свијећњака што стоје пред Господаром земље.
5. И ако им ко учини неправду, огањ излази из уста њихових и прождире непријатеље њихове; и ко им буде хтио учинити неправду, он мора тако погинути.
6. Ови имају власт да затворе небо, да не падне дажд на земљу у дане њихова пророковања; и имају власт над водама да их претварају у крв, и да ударе земљу сваком муком кад год буду хтјели.
7. И када сврше свједочење своје, звијер што излази из бездана учиниће рат с њима, и побиједиће их, и убиће их.
8. И тјелеса њихова оставиће на тргу великога града, који се духовно зове Содом и Египат, гдје и Господ њихов би распет.
9. И људи из народа и родова и језика и племена гледаће тјелеса њихова три и по дана, и неће допустити да се тијела њихова положе у гроб.
10. И становници земље радоваће се због њих и веселиће се и дарове ће слати једни другима, јер ова два пророка мучише становнике земље.
11. А послије три и по дана уђе у њих дух живота од Бога, и стадоше на ноге своје, и страх велики обузе оне који их гледаху.
12. И чуше силан глас са неба, који им говори: Узиђите овамо! И узиђоше на небо на облаку, и видјеше их непријатељи њихови.
13. И у онај час би земљотрес велики, и паде десети дио града, и погибе од земљотреса седам хиљада имена људских, а остали се уплашише и дадоше славу Богу небескоме.
14. Зло друго прође; ево зло треће долази брзо.
15. И седми анђео затруби. и настадоше громки гласови на небу који говораху: Постаде царство свијета Царство Господа нашега и Христа његовог, и цароваће у вијекове вијекова.
16. И двадесет и четири старјешине, који сједе на пријестолима својим пред Богом, падоше на лица своја и поклонише се Богу,
17. Говорећи: Благодаримо ти, Господе Боже Сведржитељу, Који јеси, и Који бјеше, и Који долазиш, што си примио силу своју велику, и зацарио се;
18. И незнабошци се разгњевише, и дође гњев твој и вријеме да се мртвима суди, и да се даде плата слугама твојима, пророцима и светима и онима који се боје Имена твојега, малима и великима, и да се погубе они који кваре земљу.
19. И отвори се храм Божији на небу, и показа се ковчег завјета Господњег у храму његовом; и бише муње, и јека, и громови, и земљотреси, и град велики.
 
12. Жена обучена у сунце и црвена аждаја. Рођење мушког Дјетета. Рат Михаила и анђела са аждајом. Аждаја бачена на земљу.
 
1. И знак велики показа се на небу: Жена обучена у сунце, и мјесец под ногама њезиним, и на глави њезиној вијенац од дванаест звијезда.
2. И она бјеше трудна, и викаше од болова мучећи се да роди.
3. И показа се други знак на небу, и гле, велика црвена аждаја која имаше седам глава и десет рогова; и на главама њезиним седам круна;
4. И реп њезин вуче трећину звијезда небеских, и баци на земљу. И аждаја стаде пред женом која треба да роди, да када роди прождере дијете њено.
5. И роди мушко Дијете, које ће напасати све народе палицом гвозденом; и Дијете њезино би узето к Богу и пријестолу његову.
6. А жена утече у пустињу гдје имаше мјесто припремљено од Бога, да је ондје хране хиљаду и двјеста и шездесет дана.
7. И наста рат на небу; Михаил и анђели његови завојштише на аждају, и ратова аждаја и анђели њезини;
8. И не одољеше, нити им се више нађе мјеста на небу.
9. И збачена би аждаја велика, стара змија, која се зове ђаво и сатана, која заводи сву васељену, и збачена би на земљу, и с њом збачени бише анђели њезини;
10. И чух глас велики на небу који говори: Сада настаде спасење и сила и Царство Бога нашега и власт Христа његовог, јер је збачен опадач браће наше, који их опадаше пред Богом нашим дан и ноћ.
11. И они га побиједише крвљу Јагњетовом и ријечју свједочења својега, и не марише за живот свој до смрти.
12. Зато се веселите небеса, и ви који живите на њима! Тешко житељима земље и мора, јер сиђе к вама ђаво у јарости великој, знајући да мало времена има.
13. И кад видје аждаја да би збачена на земљу, поче прогонити жену која роди мушко Чедо.
14. И жени бише дата два крила орла великога да одлети у пустињу на мјесто своје, гдје ће се хранити вријеме и времена и пола времена, далеко од змије.
15. А змија испусти за женом из уста својих воду као ријеку, да би је ријека однијела.
16. И земља поможе жени, и отвори земља уста своја и прогута ријеку коју испусти аждаја из уста својих.
17. И разгњеви се аждаја на жену и отиде да ратује са осталима из сјемена њезиног, који држе заповијести Божије и имају свједочанство Исуса Христа.
 
13. Звијер из мора. Поклоњење звијери. Друга звијер – из земље. Жиг и број звијери.
 
1. И стадох на пијеску морскоме, и видјех звијер гдје излази из мора, која имаше десет рогова и седам глава, и на роговима њезиним десет круна, и на главама њезиним имена хулна.
2. И звијер коју видјех бијаше слична рису, и ноге јој као у медвједа, и уста њезина као уста лава. И даде јој аждаја силу своју и пријесто свој и власт велику.
3. И видјех једну од глава њезиних као на смрт заклану, и њезина смртна рана излијечи се. И сва земља дивећи се пође за звијери, и поклонише се аждаји која даде власт звијери;
4. И поклонише се звијери говорећи: Ко је као звијер? Ко може са њом ратовати?
5. И дана јој бише уста која говоре охоле ријечи и хуљења, и даде јој се власт да злотвори четрдесет и два мјесеца.
6. И отвори уста своја за хуљење на Бога, да хули Име његово, и дом његов, и оне који станују на небу.
7. И дано јој би да ратује са светима и да их побиједи; и дана јој би власт над сваким родом и народом и језиком и племеном.
8. И поклонише се њој сви они који живе на земљи, чије име није записано у Књизи живота Јагњета закланога од постања свијета.
9. Ако ко има ухо нека чује.
10. Ко у ропство одводи, у ропство ће отићи; ко мачем убија, треба и он мачем да буде убијен. Овдје је трпљење и вјера светих.
11. И видјех другу звијер гдје излази из земље, и имаше два рога као у јагњета, и говораше као аждаја.
12. И сву власт прве звијери чињаше пред њом; и учини да се земља и који живе на њој поклоне првој звијери, чија се смртна рана исцијели.
13. И чињаше знамења велика, па учини да и огањ силази с неба на земљу пред људима.
14. И обмањује оне који живе на земљи чудесима, која јој бише дана да чини пред звијери, говорећи онима који живе на земљи да начине лик звијери, која имаде рану од мача и оста жива.
15. И би јој дано да лику звијери даде дух, да лик звијери и проговори и учини да буду побијени они који се не поклоне лику звијери.
16. И учини све, мале и велике, богате и сиромашне, слободњаке и робове, да им даду жиг на десној руци њиховој или на челу њиховом,
17. Да нико не може ни купити ни продати, осим ко има жиг, име звијери или број имена њезина.
18. Овдје је мудрост. Ко има ум нека израчуна број звијери; јер је број човјеков, и број њезин је шест стотина шездесет и шест.
 
14. Јагње и сто четрдесет четири хиљаде дјевственика на гори Сиону. Три анђела са вијестима. Жетва Сина Човјечијега. Каца Гњева Божијега.
 
1. И видјех, и гле Јагње које стајаше на гори Сиону и са Њиме сто четрдесет и четири хиљаде, који имаху Име његово и Име Оца његовог написано на челима својим.
2. И чух глас са неба као глас вода многих, и као глас грома јаког; и глас који чух бјеше као гуслање гуслара у гусле своје.
3. И пјеваху пјесму нову пред пријестолом и пред четири жива бића и пред старјешинама; и нико не могаше научити ову пјесму осим оних сто четрдесет и четири хиљаде који су откупљени са земље.
4. Ово су они који се не оскврнише са женама, јер су дјевственици: ово су они који иду за Јагњетом куда год пође; ови су откупљени између људи као првина Богу и Јагњету;
5. И у њиховим устима не нађе се лаж, јер су без мане.
6. И видјех другога анђела који лети посред неба, који имаше вјечно Јеванђеље да благовијести онима који живе на земљи и свакоме племену и роду и језику и народу.
7. И говораше снажним гласом: Бојте се Бога, и подајте му славу, јер дође час суда његова; и поклоните се Ономе који створи небо и земљу и море и изворе водене.
8. И други анђео следоваше говорећи: Паде, паде Вавилон велики, који је жестоким вином блуда својега напојио све народе.
9. И трећи анђео следоваше за њима говорећи гласом громким: Ко год се поклони звијери и лику њезином, и прими жиг на чело своје или на руку своју,
10. И он ће пити од вина гњева Божијег, које је непомијешано наточено у чашу гњева његовог, и биће мучен у огњу и сумпору пред анђелима светима и пред Јагњетом.
11. И дим мучења његовог уздизаће се у вијекове вијекова; и неће имати одмора дан и ноћ они који се клањају звијери и лику њезином, и ко год прима жиг имена њезина.
12. Овдје је трпљење светих, који држе заповијести Божије и вјеру Исусову.
13. И чух глас са неба који ми говори: Напиши: Блажени мртви који од сада умиру у Господу! Да, говори Дух, нека почину од трудова својих, а дјела њихова ће слиједити за њима.
14. И видјех, и гле облак бијели, и на облаку сјеђаше Неко сличан Сину човјечијему, који је имао на глави својој вијенац златан, а у руци својој срп оштар.
15. И други анђео изиђе из храма вичући снажним гласом Ономе што сједи на облаку: Замахни српом својим и жањи, јер дође вријеме да се жање, јер се жетва на земљи осуши.
16. И Онај што сјеђаше на облаку баци срп свој на земљу, и пожњевена би земља.
17. И други анђео изиђе из храма што је на небу, и он је имао срп оштар.
18. И други анђео изиђе из олтара, који је имао власт над огњем, и повика јаким гласом ономе који имаше срп оштри: Замахни српом својим оштрим, и одрежи грожђе винограда земаљског; јер сазреше гроздови његови.
19. И баци анђео срп свој на земљу, и обра виноград земаљски, и метну у велику кацу гњева Божијега.
20. И изгази се каца изван града, и изиђе крв из каце све до узда коњима у ширину од хиљаду и шест стотина стадија.
 
15. Посљедњих седам зала. Пјесма Јагњету на стакленом мору. Седам чаша гњева.
 
1. И видјех други знак на небу, велики и чудесни: седам анђела који имаху седам посљедњих зала, јер се у њима сврши гњев Божији.
2. И видјех као стаклено море смијешано са огњем, и оне који побјеђују звијер и лик њезин и број имена њезина, гдје стоје на мору стакленоме имајући гусле Божије.
3. И пјеваху пјесму Мојсеја, слуге Божијега, и пјесму Јагњета, говорећи: Велика су и чудесна дјела твоја, Господе Боже Сведржитељу; праведни су и истинити путеви твоји, Царе народа!
4. Ко се неће побојати, Господе, и прославити Име твоје? Јер ти си једини Свет: јер ће сви народи доћи и поклонити се пред тобом; јер се судови твоји показаше.
5. И послије овога видјех, отвори се храм скиније свједочанства на небу.
6. И изиђоше седам анђела из храма, који имаху седам зала, који бјеху обучени у чисто и свијетло платно и опасани преко прсију појасима златним;
7. И једно од четири жива бића даде седморици анђела седам чаша златних напуњених гњевом Бога који живи у вијекове вијекова.
8. И напуни се храм дима од славе Божије и од силе његове; и нико не могаше ући у храм док се не заврше седам зала седморице анђела.
 
16. Седам анђела изливају седам чаша гњева. Велики бој код Армагедона.
 
1. И чух громки глас из храма гдје говори седморици анђела: Идите и излијте седам чаша гњева Божијега на земљу.
2. И отиде први анђео, и изли чашу своју на земљу; и настадоше ране зле и љуте на људима који имају жиг звијерин и који се клањају лику њезином.
3. И други анђео изли чашу своју на море, и оно постаде крв као од убијенога, и све живо угину у мору.
4. И трећи анђео изли чашу своју на ријеке и на изворе водене; и постаде крв.
5. И чух анђела вода који говори: Праведан си Ти, Који јеси и Који бјеше, и Свети, што си ово судио;
6. Јер пролише крв светих и пророка, и крв си им дао да пију, јер су заслужили.
7. И чух жртвеник гдје говори: Заиста, Господе Боже Сведржитељу, истинити су и праведни судови твоји.
8. И четврти изли чашу своју на сунце, и дано му би да жеже људе огњем.
9. И сагореваху људи од велике жеге, и хулише на Име Бога који има власт над мукама овим, и не покајаше се да му даду славу.
10. И пети изли чашу своју на пријесто звијери; и царство њезино поста мрачно, и гризли су језике своје од бола,
11. И хулише Бога небескога од болова и рана својих, и не покајаше се за дјела своја.
12. И шести изли чашу своју на велику ријеку Еуфрат; и пресахну вода њезина, да се приправи пут царева са истока сунчевога.
13. И видјех гдје из уста аждаје и из уста звијери и из уста лажнога пророка излазе три нечиста духа као жабе;
14. Јер ово су духови демонски који чине чудеса, и одлазе царевима цијеле васељене да их скупе на бој за Дан онај велики Бога Сведржитеља.
15. Ево долазим као лопов; благо ономе који бди и који чува хаљине своје, да не ходи наг и не виде срамоту његову.
16. И сабра их на мјесто, које се јеврејски зове Армагедон.
17. И седми изли чашу своју на ваздух, и изиђе глас велики из храма небеског од пријестола, говорећи: Сврши се!
18. И насташе муње и громови и гласови, и би велики земљотрес; такав земљотрес и тако велики какав не би откада су људи на земљи.
19. И град велики раздијели се на три дијела, и градови незнабожачки падоше; и Вавилон велики би споменут пред Богом да му се да чаша вина жестине гњева његовог.
20. И свако острво ишчезе, и горе се не нађоше.
21. И град велики као талант паде с неба на људе, и хулише људи на Бога због зла од града, јер је велико зло његово.
 
17. Вавилон као жена блудница која сједи на црвеној звијери. Тајна жене и звијери. Побједа Јагњета.
 
1. И дође један од седам анђела који имаху седам чаша, и говори са мном и рече ми: Ходи да ти покажем осуду блуднице која сједи на водама многим,
2. С којом блудничише цареви земаљски, и становници земље опише се вином блуда њезина.
3. И одведе ме у Духу у пустињу. И видјех жену гдје сједи на црвеној звијери која бјеше пуна имена хулних и имаше седам глава и десет рогова.
4. И жена бјеше обучена у порфиру и скерлет и накићена златом и драгим камењем и бисером, и имаше чашу златну у руци својој, пуну гнусоба и нечистота блуда свога.
5. И на челу њезину написано име, тајна: Вавилон велики, мати блудница и гнусоба земаљских.
6. И видјех жену гдје се опија од крви светих и од крви свједока Исусових. И видјевши је, зачудих се чудом великим.
7. И рече ми анђео: Зашто се чудиш? Ја ћу ти казати тајну жене и звјери што је носи и има седам глава и десет рогова.
8. Звијер коју си видио бјеше и нема је, и изићи ће из бездана и отићи у пропаст; и зачудиће се они становници земље чија имена нису записана у Књигу живота од постања свијета, гледајући звијер, која бјеше и нема је, и појавиће се.
9. Овдје је ум који има мудрост. Седам глава, то су седам гора на којима жена сједи;
10. И јесу седам царева: пет њих паде, и један јесте, а други још не дође, и кад дође мало треба да остане.
11. И звијер која бјеше и није, она је и осми, и од седморице је, и у пропаст иде.
12. И десет рогова које видје, то су десет царева који царство још не примише, него ће као цареви примити власт на један час са звијерју.
13. Ови једно мишљење имају, и своју силу и власт дају звијери.
14. Ови ће с Јагњетом заратити и Јагње ће их побиједити, јер је Господар над господарима и Цар над царевима; и они који су с Њим, позвани и изабрани и вјерни.
15. И рече ми: Воде што видје, гдје сједи блудница, то су народи и гомиле, племена и језици.
16. И десет рогова што видје, и звијер, они ће омрзнути блудницу, и опустошиће је и оголити, и месо ће њезино јести, и сажећи ће је огњем.
17. Јер је Бог дао у срца њихова да учине вољу његову, и да учине вољу једну, и да даду царство своје звијери, док се не сврше ријечи Божије.
18. И жена коју видје, јесте град велики, који има царство над царевима земаљским.
 
18. Пад Вавилона. Плач царева и трговаца. Радост светих на небу.
 
1. И послије овога видјех другога анђела гдје силази с неба, који имаше власт велику; и земља се засија од славе његове.
2. И повика снажним гласом, говорећи: Паде, паде Вавилон велики, и постаде станиште демонима и тамница свакоме духу нечистоме, и тамница свију птица нечистих и мрских; јер се жестоким вином блуда њезина напојише сви народи;
3. И цареви земаљски блудничише с њом и трговци земаљски обогатише се од силне страсти њезине.
4. И чух глас други с неба који говори: Изиђите из ње, народе мој, да не саучествујете у гријесима њезиним, и да вас не снађу зла њезина.
5. Јер гријеси њезини достигоше до неба, и Бог се опомену неправде њезине.
6. Узвратите јој као што је она вама узвратила, и удвојте јој двоструко по дјелима њезиним; у чашу коју је она наточила, наточите јој два пута онолико.
7. Колико је она себе славила и наслађивала се, толико јој дајте муке и жалости; јер у срцу својему говори: Сједим као царица, и удовица нисам, и жалости нећу видјети.
8. Зато ће у један дан доћи зла њезина: смрт и жалост и глад, и биће сажежена огњем; јер је силан Господ Бог који јој суди.
9. И заплакаће и зајаукати за њом цареви земаљски који блудничише и пироваше с њом када виде дим од пожара њезина,
10. Стојећи издалека због страха од мучења њезина, и говорећи: Авај, авај, граде велики Вавилоне, граде моћни, како у једном часу дође суд твој!
11. И трговци земаљски заплакаће и зајаукати за њом, што њихове товаре нико више не купује;
12. Товаре злата и сребра и драгога камена и бисера и платна и порфире и свиле и скерлета, и сваког мирисног дрвета и свакојаког посуђа од слоноваче и свакојаких посуда од најскупљега дрвета, мједи и гвожђа и мермера,
13. И цимета и балсама и тамјана и мириса и ливана, и вина и уља, и бијела брашна и пшенице, и говеда и оваца, и коња и кола, и тијела и душа људских.
14. И воће које жели душа твоја удаљи се од тебе, и све масно и сјајно отиде од тебе, и никад га више наћи нећеш.
15. Трговци ових ствари, који се обогатише од ње, стаће издалека због страха од мучења њезина плачући и јаучући,
16. И говорећи: Авај, авај, граде велики, обучени у свилу и порфиру и скерлет и накићени златом и драгим камењем и бисером, јер у једном часу пропаде толико богатство!
17. И сви кормилари лађа, и сви који некуда плове, и лађари, и они који раде на мору, стадоше издалека,
18. И викаху гледајући дим од пожара њезина говорећи: Који град би као овај велики град?
19. И посуше прахом главе своје, и повикаше плачући и ридајући, говорећи: Авај, авај граде велики, у коме се обогатише богатством његовим сви који имају лађе на мору, јер у једном часу опустје!
20. Весели се над њим, небо, и светитељи, и апостоли и пророци, јер изрече Бог суд ваш над њим.
21. И један анђео узе камен велики као воденични, и баци у море, говорећи: Тако ће са хуком бити бачен Вавилон град велики, и неће се више наћи;
22. И глас гудача и пјевача и свирача и трубача неће се више чути у теби; и никакав мајстор ни од каква заната неће се више наћи у теби, и хука камена воденичнога неће се чути у теби;
23. И свјетлост свјетиљке неће се више показати у теби, и глас женика и невјесте неће се више чути у теби; јер трговци твоји бијаху великаши земаљски, и од твојих мађија преварени бише сви народи,
24. И у њему се нађе крв пророка и светих и свих посјечених на земљи.
 
19. Слављење Бога на небу због осуде Вавилона. Свадба Јагњетова. Виђење Христа Цара. Звијер и лажни пророк поражени.
 
1. И послије овога чух као глас силни народа многога на небу гдје говори: Алилуја! Спасење и слава и част и сила Богу нашему;
2. Јер су истинити и праведни судови његови, што осуди блудницу велику, која поквари земљу блудом својим, и освети крв слугу својих од руке њезине.
3. И поново рекоше: Алилуја! И дим њезин дизаше се у вијекове вијекова.
4. И падоше двадесет и четири старјешине, и четири жива бића, и поклонише се Богу који сједи на пријестолу, говорећи: Амин! Алилуја!
5. И од пријестола изиђе глас који говори: Хвалите Бога нашега све слуге његове, и који га се бојите, мали и велики.
6. И чух као глас народа многога, и као глас вода многих, и као глас громова силних, гдје говоре: Алилуја! Јер се зацари Господ Бог Сведржитељ.
7. Радујмо се и веселимо се и дајмо славу Њему, јер дође свадба Јагњетова и жена се његова припремила.
8. И дано јој би да се обуче у свилу чисту и свијетлу, јер свила означава праведна дјела светих.
9. И рече ми: Напиши, блажени су они који су позвани на свадбену вечеру Јагњетову. И рече ми: Ово су истините ријечи Божије.
10. И падох пред ноге његове да му се поклоним. И рече ми: Пази, немој! Ја сам слуга као и ти и као браћа твоја која имају свједочанство Исусово; Богу се поклони јер је свједочанство Исусово дух пророштва.
11. И видјех небо отворено, и гле, коњ бијели, и Онај који сједи на њему зове се Вјерни и Истинити, и по правди суди и ратује;
12. А очи су му као пламен огњени, и на глави његовој круне многе, и има Име написано, које нико не зна до Он сам;
13. И обучен је у хаљину црвену од крви, и Име се његово зове: Логос (Ријеч) Божији.
14. И војске небеске иђаху за Њим на коњима бијелим, обучене у свилу бијелу и чисту.
15. И из уста његових излази мач оштар с обје стране, да њиме порази незнабошце; и Он ће их напасати палицом гвозденом, и Он гази кацу вина љутога гњева Бога Сведржитеља.
16. И има на хаљини и на бедру своме Име написано: Цар царева и Господар господара.
17. И видјех једнога анђела гдје стоји на сунцу и повика гласом силним, говорећи свима птицама које лете посред неба: Дођите и скупите се на велику вечеру Божију,
18. Да једете меса од царева, и меса од војвода, и меса од јунака, и меса од коња и оних који сједе на њима, и меса од свих слободних и робова, и од малих и великих.
19. И видјех звијер и цареве земаљске и војске њихове сакупљене да зарате са Оним што сједи на коњу и с војском његовом.
20. И би ухваћена звијер, и с њом лажни пророк који је чинио чудеса пред њом, којима превари оне што примише жиг звијери, и који се клањају лику њезином; обоје живи бише бачени у језеро огњено, које гори сумпором.
21. А остали бише побијени мачем који изиђе из уста Онога што сједи на коњу; и све се птице наситише од меса њихова.
 
20. Сатана свезан и бачен у бездан. Прво васкрсење. Посљедња борба. Страшни суд.
 
1. И видјех анђела гдје силази с неба, који имаше кључ од бездана и ланац велики у руци својој.
2. И ухвати аждају, стару змију, која је ђаво и сатана, и свеза је на хиљаду година,
3. И баци је у бездан, и закључа и запечати над њом, да више не вара народе, док се не наврши хиљаду година; послије тога треба да буде одријешена на кратко вријеме.
4. И видјех пријестоле и сједоше на њих, и даде им се суд; и душе посјечених за свједочанство Исусово и за ријеч Божију, који се не поклонише звијери и лику њезином, и не примише жига на челима својим и на руци својој; и оживјеше и цароваше са Христом хиљаду година.
5. А остали мртваци не оживјеше док се не сврши хиљада година. Ово је прво васкрсење.
6. Блажен је и свет онај који има удјела у првом васкрсењу; над њима друга смрт нема власти, него ће бити свештеници Богу и Христу, и цароваће с Њим хиљаду година.
7. И кад се наврши хиљада година биће пуштен сатана из тамнице своје,
8. И изићи ће да вара народе што су на четири краја земље, Гога и Магога, да их скупи за битку, чији је број као пијесак морски.
9. И изиђоше на ширину земље, и опколише стан светих, и град вољени; и сиђе огањ са неба од Бога, и поједе их.
10. И ђаво који их вараше би бачен у језеро огњено и сумпорно, гдје је и звијер и лажни пророк: и биће мучени дан и ноћ у вијекове вијекова.
11. И видјех велики, бијели пријесто, и Онога што сједи на њему, од чијега лица побјеже земља и небо, и мјеста им се не нађе.
12. И видјех мртве, велике и мале, гдје стоје пред пријестолом, и књиге се отворише, и друга се књига отвори, која је Књига живота; и бише суђени мртви по дјелима својим као што је записано у књигама.
13. И море даде мртве који су у њему, и смрт и пакао дадоше мртваце који бијаху у њима, и бише суђени сваки по дјелима својим.
14. И смрт и пакао бише бачени у језеро огњено. Ова смрт је друга смрт.
15. И ко се не нађе записан у Књизи живота бачен би у језеро огњено.
 
21. Ново небо и нова земља. Нови Јерусалим – Невјеста Јагњетова – Свети Град.
 
1. И видјех небо ново и земљу нову; јер прво небо и прва земља прођоше, и мора нема више.
2. И видјех Свети град, Јерусалим нови, гдје силази са неба од Бога, припремљен као невјеста украшена мужу својему.
3. И чух глас громки са неба који говори: Ево Скиније Божије међу људима, и Он ће становати с њима, и они ће бити народ његов, и сам Бог биће с њима;
4. И Бог ће отрти сваку сузу из очију њихових, и смрти неће бити више, ни жалости ни јаука, ни бола неће бити више; јер прво прође.
5. И рече Онај што сједи на пријестолу: Ево све чиним новим. И рече ми: Напиши, јер су ове ријечи вјерне и истините.
6. И рече ми: Сврши се! Ја сам Алфа и Омега, Почетак и Свршетак. Ја ћу жедноме на дар дати са извора воде живота.
7. Који побиједи наслиједиће све ово, и бићу му Бог, и он ће ми бити син.
8. А страшљивима и невјернима и нечистима и убицама и блудницима и врачарима и идолопоклоницима и свима лажама, њима је удио у језеру које гори огњем и сумпором, што је друга смрт.
9. И дође један од седам анђела, који имаху седам чаша напуњених са седам посљедњих зала, и рече ми говорећи: Ходи да ти покажем Невјесту, Жену Јагњетову.
10. И одведе ме у Духу на гору велику и високу, и показа ми Град, свети Јерусалим, који силази са неба од Бога,
11. И који има славу Божију, и свјетлост његова бијаше слична драгом камену, као камену јаспису који зрачи као кристал;
12. И имаше зид велики и висок, и имаше дванаест врата, и на вратима дванаест анђела; и имена натписана, а то су имена дванаест племена синова Израиљевих.
13. Од истока троја врата, и од сјевера троја врата, и од југа троја врата, и од запада троја врата.
14. И зид Града имаше дванаест темеља, и на њима дванаест имена Дванаест апостола Јагњетових.
15. А онај што говораше са мном имаше метар, трску златну, да измјери Град и врата његова, и зид његов.
16. И Град лежи четвороугаоно, и дужина је његова колика и ширина. И измјери Град трском, на дванаест хиљада стадија: дужина и ширина и висина једнака је.
17. И измјери зид његов на сто четрдесет и четири лакта, по мјери човјечијој, која је и анђелова.
18. И бјеше грађа зида његова јаспис, а Град злато чисто, слично стаклу чистом.
19. И темељи зида Града бијаху украшени сваким драгим камењем: први темељ јаспис, други сапфир, трећи халкидон, четврти смарагд,
20. Пети сардоникс, шести сард, седми хрисолит, осми вирил, девети топаз, десети хрисопрас, једанаести јакинт, дванаести аметист.
21. И дванаест врата дванаест бисера, свака врата бијаху од једнога бисера. И трг Града бијаше злато чисто као провидно стакло.
22. А храма не видјех у њему, јер храм је његов Господ Бог Сведржитељ, и Јагње.
23. И Град не потребује сунца ни мјесеца да му свијетле, јер га слава Божија освијетли, и свјетлост је његова Јагње.
24. И народи ће ходити у свјетлости његовој, и цареви земаљски донијеће славу и част своју у њега;
25. И врата његова неће се затварати дању, јер ноћи ондје неће бити.
26. И донијеће славу и част народа у њега.
27. И неће ући у њега ништа нечисто, ни који чини гадост и лаж, него само записани у Јагњетовој Књизи живота.
 
22. Ријека воде живота и Дрво живота. Опомена на скори Долазак Христов. Дођи, Господе!
 
1. И показа ми ријеку воде живота, бистру као кристал, која извире од пријестола Божијег и Јагњетовог.
2. Насред трга његова и са обје стране ријеке Дрво живота, које рађа дванаест родова дајући свакога мјесеца свој род, и лишће од Дрвета бијаше за лијечење народа.
3. И више неће бити никаквога проклетства; и пријесто Божији и Јагњетов биће у њему, и слуге његове служиће Му,
4. И гледаће лице Његово, и Име Његово биће на челима њиховим.
5. И ноћи више неће бити, и неће требати свјетиљке, ни свјетлости сунчане, јер ће их обасјавати Господ Бог, и цароваће у вијекове вијекова.
6. И рече ми: Ове су ријечи вјерне и истините, и Господ Бог светих пророка посла анђела својега да покаже слугама својим шта ће бити ускоро.
7. И ево долазим ускоро. Блажен је који држи ријечи пророштва књиге ове.
8. И ја, Јован, чух и видјех ово. И када чух и видјех, клањајући се падох пред ноге анђела који ми ово показа.
9. И рече ми: Пази, немој! И ја сам слуга као и ти и као браћа твоја пророци и они који држе ријечи књиге ове. Богу се поклони.
10. И рече ми: Не запечати ријечи пророштва књиге ове, јер је вријеме близу.
11. Ко чини неправду нека још чини неправду, и нечисти нека се још прља; а ко је праведан нека још чини правду, и ко је свет нека се још освећује.
12. Ево долазим ускоро, и плата моја са мном, да дам свакоме по дјелима његовим.
13. Ја сам Алфа и Омега, Први и Посљедњи, Почетак и Свршетак.
14. Блажени су који творе заповијести његове, да имају право на Дрво живота, и да уђу на капије у Град.
15. Напољу су пси и врачари и блудници и крвници и идолопоклоници и сваки који воли и чини лаж.
16. Ја, Исус, послах анђела својега да вам посвједочи ово у Црквама. Ја сам Изданак и Род Давидов, сјајна Звијезда Даница.
17. И Дух и Невјеста говоре: Дођи! И који чује нека каже: Дођи! И ко је жедан нека дође, и ко хоће нека узме воду живота на дар.
18. Ја свједочим свакоме који слуша ријечи пророштва књиге ове: ако ко дометне овоме, Бог ће на њега наметнути муке написане у књизи овој;
19. И ако ко одузме од ријечи књиге пророштва овога, Бог ће одузети његов дио од Дрвета живота, и од Града светога, што је написано у књизи овој.
20. Говори Онај који свједочи ово: Да, доћи ћу скоро. Амин, да дођи, Господе Исусе!
21. Благодат Господа нашега Исуса Христа са свима светима. Амин.

2 коментар(а)

  1. Драган Марјановић

    24. „И да принесу жртву као што је речено у Закону Господњем: двије грлице или два голубића“.
    Овако је, дакле, преведен овај 24. стих 2. главе Лукиног јеванђеља.

    Међутим Свети Григорије Палама у „Беседи на Сретење Господа и Бога и Спаситеља нашег Исуса Христа“ тумачи зашто је речено „пар грлица“ (а не две грлице) и „два голубића“.

    Он овако говори: „Приношење пара грлица представљало је целомудреност родитеља, оних који живе по закону брака; а два голубића, који не познају брак, јасно су наговештавала Дјеву и од ове Дјеве рођенога, Који је до краја Девственик. Обрати пажњу на строгу тачност Закона: говорио је о пару грлица, будући да грлице означавају оне који су сједињени браком; када је пак реч о птићима, на њих ово не може да се примени, јер ни Она Која је родила ни Онај Који је рођен нису знали за јарам (брака). Наговештавајући још у старини девствено рођење, Закон га предсказује овим прасликама (предизображењима). Након што се на чудесан начин родио, Он је сада био донесен у храм, док је Дух Свети припремио друге, достојније грлице и голубиће. Кога то? Симеона и Ану, јер би они због свог младенаштва (детињег узраста) када је у питању грех оправдано могли да буду названи голубићима или пак грлицама, с обзиром на њихову крајњу целомудреност.“
    Питање је, дакле, како треба да гласи стих: „две грлице“ или „пар грлица“ ?

  2. Александар Живковић

    И једно и друго је тачно, јер су те ријечи синоними. Ријеч пар означава двоје. Међутим, у нашем језику је бољи превод двије грлице, јер се тиме недвосмислено указује, колико их има. На примјер, да дословно стоји преведено “пар грлица“, онда би, у духу нашег језика, то могло да значи и неколико грлица, а не само двије, јер се ради о хомониму. Примјер за ријеч пар може бити и следећи: “Рекао ми је пар ријечи о томе“ или “били смо тамо пар дана“ или “’чекали смо га пар минута“. У овим примјерима је очигледно, да пар не значи два, већ неколико.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *