НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Свето писмо и тумачења » НОВИ ЗАВЈЕТ ГОСПОДА НАШЕГ ИСУСА ХРИСТА

НОВИ ЗАВЈЕТ ГОСПОДА НАШЕГ ИСУСА ХРИСТА

 

НОВИ ЗАВЈЕТ
ГОСПОДА НАШЕГ ИСУСА ХРИСТА
 

 
СВЕТО ЈЕВАНЂЕЉЕ ОД МАТЕЈА
 
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28
 
1. Родослов Исуса Христа и његово рођење.
 
(Зач. 1).
1. Родослов Исуса Христа, сина Давидова, Авраамова сина.
2. Авраам роди Исака. А Исак роди Јакова. А Јаков роди Јуду и браћу његову.
3. А Јуда роди Фареса и Зару с Тамаром. А Фарес роди Есрома. А Есром роди Арама.
4. А Арам роди Аминадава. А Аминадав роди Наасона. А Наасон роди Салмона.
5. А Салмон роди Вооза с Рахавом. А Вооз роди Овида с Рутом. А Овид роди Јесеја.
6. А Јесеј роди Давида цара. А Давид цар роди Соломона са Уријиницом.
7. А Соломон роди Ровоама. А Ровоам роди Авију. А Авија роди Асу.
8. А Аса роди Јосафата. А Јосафат роди Јорама. А Јорам роди Озију.
9. А Озија роди Јоатама. А Јоатам роди Ахаза. А Ахаз роди Језекију.
10. А Језекија роди Манасију. А Манасија роди Амона. А Амон роди Јосију.
11. А Јосија роди Јехонију и браћу његову, у сеоби вавилонској.
12. А по сеоби вавилонској, Јехонија роди Салатила. А Салатил роди Зоровавеља.
13. А Зоровавељ роди Авиуда. А Авиуд роди Елиакима. А Елиаким роди Азора.
14. А Азор роди Садока. А Садок роди Ахима. А Ахим роди Елиуда.
15. А Елиуд роди Елеазара. А Елеазар роди Матана. А Матан роди Јакова.
16. А Јаков роди Јосифа, мужа Марије, од које се роди Исус звани Христос.
17. Свега, дакле, кољена од Авраама до Давида, кољена четрнаест, а од Давида до сеобе вавилонске кољена четрнаест, и од сеобе вавилонске до Христа, кољена четрнаест.
(Зач. 2).
18. А рођење Исуса Христа овако би: Кад је мати његова Марија била обручена Јосифу, а прије него што се бјеху састали, нађе се да је затруднила од Духа Светога.
19. А Јосиф муж њезин, будући праведан и не хотећи је јавно изобличити, намисли је тајно отпустити.
20. Но кад он тако помисли, гле, јави му се у сну анђео Господњи говорећи: Јосифе, сине Давидов, не бој се узети Марију жену своју; јер оно што се у њој зачело од Духа јe Светога.
21. Па ће родити сина, и надјени му име Исус: јер ће он спасти народ свој од гријеха њихових.
22. А све се ово догодило да се испуни што је Господ казао преко пророка који говори:
23. Ето, дјевојка ће зачети, и родиће сина, и надјенуће му име Емануил, што ће рећи: С нама Бог.
24. Уставши Јосиф од сна, учини како му заповједи анђео Господњи и узе жену своју.
25. И не знадијаше за њу док не роди сина својега првенца, и надјену му име Исус.
 
2. Долазак мудраца са Истока. Бјекство Исусово у Египат. Ирод убија витлејемску дјецу. Исусов повратак из Египта у Назарет.
 
(Зач. 3).
1. А када се Исус роди у Витлејему јудејскоме у дане Ирода цара, гле, дођоше мудраци од Истока у Јерусалим и рекоше:
2. Гдје је цар јудејски који се роди? Јер видјесмо његову звијезду на Истоку и дођосмо да му се поклонимо.
3. Када то чу цар Ирод, уплаши се, и сав Јерусалим са њим.
4. И сабравши све првосвештенике и књижевнике народне, питаше их гдје ће се Христос родити.
5. А они рекоше: У Витлејему јудејскоме; јер је тако пророк написао:
6. И ти Витлејеме, земљо Јудина, ни по чем ниси најмањи међу кнежевима Јудиним; јер ће из тебе изићи Вођа који ће напасати народ мој Израиља.
7. Онда Ирод, тајно дозвавши мудраце, сазнаде од њих када се појавила звијезда.
8. И пославши их у Витлејем, рече: Идите и распитајте се добро за дијете, па када га нађете, јавите ми, да и ја дођем да му се поклоним,
9. А они, саслушавши цара, пођоше, и гле, звијезда, коју су видјели на Истоку, иђаше пред њима док не дође и стаде одозго гдје бјеше дијете.
10. А кад видјеше звијезду, обрадоваше се веома великом радости.
11. И ушавши у кућу, видјеше дијете са Маријом матером његовом, и падоше и поклонише му се, па отворивши ризнице своје принесоше му даре: злато, тамјан и смирну.
12. И примивши у сну заповјест да се не враћају Ироду, другим путем отидоше у земљу своју.
(Зач. 4).
13. А кад они отидоше, а то анђео Господњи јави се Јосифу у сну и рече: Устани, узми дијете и матер његову, па бјежи у Египат, и буди ондје док ти не кажем: јер ће Ирод тражити дијете да га погуби.
14. И он уставши, узе дијете и матер његову ноћу и отиде у Египат.
15. И би тамо до смрти Иродове – да се испуни што је Господ рекао преко пророка који говори: Из Египта дозвах сина својега.
16. Тада Ирод, видјев да су га мудраци преварили, разгњеви се веома и посла те погуби сву дјецу по Витлејему и по свој околини његовој од двије године и ниже, по времену које је тачно дознао од мудраца.
17. Тада се испуни што је рекао пророк Јеремија говорећи:
18. Глас у Рами чу се, плач и ридање и нарицање много, Рахиља оплакује дјецу своју, и неће да се утјеши, јер их нема.
19. А по смрти Иродовој, гле, анђео Господњи јави се у сну Јосифу у Египту.
20. И рече: Устани, узми дијете и матер његову и иди у земљу Израиљеву; јер су помрли они који су тражили душу дјетета.
21. А он уставши, узе дијете и матер његову, и дође у земљу Израиљеву.
22. Али чувши да Архелај царује у Јудеји умјесто Ирода, оца својега, побоја се онамо ићи, него, примивши у сну заповијест, отиде у крајеве галилејске.
23. И дошавши настани се у граду званом Назарет, да се испуни што су рекли пророци да ће се Назарећанин назвати.
 
3. Проповијед Јована Крститеља. Крштење Христово.
 
(Зач. 5).
1. У оне пак дане дође Јован Крститељ и проповиједаше у пустињи Јудејској.
2. И говораше: Покајте се, јер се приближило Царство небеско.
3. Јер то је онај за кога је рекао пророк Исаија говорећи: Глас вапијућег у пустињи: припремите пут Господњи, поравните стазе његове.
4. А сам Јован имаше хаљину од камиље длаке и појас кожни око бедара својих, а храна му бијаше биље и дивљи мед.
5. Тада излажаше к њему Јерусалим и сва Јудеја, и сва околина јорданска.
6. И он их крштаваше у Јордану, и исповиједаху гријехе своје.
7. А кад видје многе фарисеје и садукеје гдје долазе да их крсти, рече им: Породи аспидини, ко вам каза да бјежите од гњева који иде?
8. Родите, дакле, род достојан покајања.
9. И не мислите и не говорите у себи: Имамо оца Авраама; јер вам кажем да може Бог и од камења овога подигнути дјецу Аврааму.
10. А већ и сјекира код коријена дрвећу стоји; свако, дакле, дрво које не рађа добра рода, сијече се и у огањ баца.
11. Ја вас крштавам водом за покајање; а онај што долази за мном јачи је од мене: ја нисам достојан њему обуће понијети; он ће вас крстити Духом Светим и огњем.
12. Њему је лопата у руци па ће отријебити гумно своје, и скупиће пшеницу своју у житницу, а пљеву ће сажећи огњем неугасивим.
(Зач. 6).
13. Тада дође Исус из Галилеје на Јордан Јовану да га овај крсти.
14. А Јован му брањаше говорећи: Ти треба мене да крстиш, а ти ли долазиш мени?
15. А Исус одговори и рече му: Остави сада, јер тако нам треба испунити сваку правду. Тада га остави.
16. И крстивши се Исус изиђе одмах из воде; и гле, отворише му се небеса, и видје Духа Божијега гдје силази као голуб и долази на њега.
17. И гле, глас са небеса који говори: Ово је Син мој љубљени који је по мојој вољи.
 
4. Кушање Христа у пустињи. Почетак Христове проповиједи у Галилеји. Позив првих апостола. Прва чудеса.
 
(Зач. 7).
1. Тада Исуса одведе Дух у пустињу да га ђаво куша.
2. И постивши дана четрдесет и ноћи четрдесет, напосљетку огладње.
3. И приступи к њему кушач и рече: Ако си Син Божији, реци да камење ово постану хљебови.
4. А он одговори и рече: Писано је: Не живи човјек о самом хљебу, но о свакој ријечи која излази из уста Божијих.
5. Тада га ђаво одведе у Свети град и постави га на крило храма,
6. Па му рече: Ако си Син Божији, скочи доље, јер је писано: Анђелима својим заповиједиће за тебе, и узеће те на руке, да како не запнеш за камен ногом својом.
7. А Исус му рече: И ово је написано: Немој кушати Господа Бога својега.
8. Опет га узе ђаво и одведе на гору врло високу, и показа му сва царства овога свијета и славу њихову,
9. И рече му: Све ово даћу теби ако паднеш и поклониш ми се.
10. Тада му Исус рече: Иди од мене, Сатано, јер је написано: Господу Богу своме клањај се и њему јединоме служи!
11. Тада га ђаво остави, и гле, анђели приступише и служаху му.
(Зач. 8).
12. А када чу Исус да је Јован предан, отиде у Галилеју.
13. И оставивши Назарет, дође и настани се у Капернауму приморскоме, у крајевима Завулоновим и Нефталимовим,
14. Да се испуни што је рекао пророк Исаија говорећи:
15. Земља Завулонова и земља Нефталимова, на путу к мору с оне стране Јордана, Галилеја незнабожачка;
16. Народ који сједи у тами видје свјетлост велику, и онима који сједе у области и сјени смрти, свјетлост засија.
17. Од тада поче Исус проповиједати и говорити: Покајте се, јер се приближило Царство небеско.
(Зач. 9).
18. А идући покрај мора Галилејског видје два брата. Симона, званога Петар, и Андреја, брата његова, гдје бацају мрежу у море, јер бијаху рибари.
19. И рече им: Хајдете за мном и учинићу вас ловцима људи.
20. А они одмах оставише мреже и пођоше за њим.
21. И отишавши одатле видје друга два брата, Јакова Зеведејева и Јована брата његова, у лађи са Зеведејем, оцем њиховим, гдје крпе мреже своје, и позва их.
22. А они одмах оставише лађу и оца својега и пођоше за њим.
23. И прохођаше Исус по свој Галилеји учећи по синагогама њиховим, и проповиједајући јеванђеље о Царству, и исцјељујући сваку болест и сваку немоћ у народу.
24. И отиде глас о њему по свој Сирији; и приведоше му све болеснике, разним болестима и мукама обузете, и бјесомучне, и мјесечаре, и одузете, и исцијели их.
(Зач. 10).
25. И за њим иђаше народа много из Галилеје, и из Декапоља, и из Јерусалима, и Јудеје и испреко Јордана.
 
5. Бесједа на гори: Блаженства. О достојанству апостола. О Закону старозавјетном и заповијестима Христовим.
 
1. А кад он видје народ многи, попе се на гору, и сједе, и приступише му ученици његови.
2. И отворивши уста своја учаше их говорећи:
3. Блажени сиромашни духом, јер је њихово Царство небеско;
4. Блажени који плачу, јер ће се утјешити;
5. Блажени кротки, јер ће наслиједити земљу;
6. Блажени гладни и жедни правде, јер ће се наситити;
7. Блажени милостиви, јер ће бити помиловани;
8. Блажени чисти срцем, јер ће Бога видјети;
9. Блажени миротворци, јер ће се синови Божији назвати;
10. Блажени прогнани правде ради, јер је њихово Царство небеско.
11. Блажени сте када вас срамоте и прогоне и лажући говоре против вас свакојаке рђаве ријечи, због мене.
12. Радујте се и веселите се, јер је велика плата ваша на небесима, јер су тако прогонили и пророке прије вас.
13. Ви сте со земљи: ако со обљутави, чиме ће се осолити? Она већ неће бити ни за шта осим да се проспе напоље и да је људи погазе.
(Зач. 11).
14. Ви сте свјетлост свијету; не може се град сакрити кад на гори стоји.
15. Нити се ужиже свјетиљка и меће под суд него на свијећњак, те свијетли свима који су у кући.
16. Тако да се свијетли свјетлост ваша пред људима, да виде ваша добра дјела и прославе Оца вашeга који је на небесима.
17. Не мислите да сам дошао да укинем Закон или Пророке: нисам дошао да укинем него да испуним.
18. Јер заиста вам кажем: Док не прође небо и земља, неће нестати ни најмањега словца или једне црте из Закона док се све не збуде.
19. Ако, дакле, ко укине једну од ових најмањих заповијести и научи тако људе, назваће се најмањи у Царству небескоме; а ко изврши и научи, тај ће се велики назвати у Царству небескоме.
(Зач. 12).
20. Јер вам кажем да, ако не буде правда ваша већа него правда књижевника и фарисеја, нећете ући у Царство небеско.
21. Чули сте како је казано старима: Не убиј: јер ко убије, биће крив суду.
22. А ја вам кажем да ће сваки који се гњеви на брата свога ни за што, бити крив суду; а ако ли ко рече брату своме: „Рака!“ биће крив синедриону; а ко рече: „Будало!“ биће крив паклу огњеноме.
23. Ако, дакле, принесеш дар свој жртвенику, и ондје се сјетиш да брат твој има нешто против тебе,
24. Остави ондје дар свој пред жртвеником, и иди те се најприје помири са братом својим, па онда дођи и принеси дар свој.
25. Мири се са супарником својим брзо, док си на путу с њим, да те супарник не преда судији, а судија да те не преда слуги и у тамницу да те не вргну.
26. Заиста ти кажем: Нећеш изићи оданде док не даш до посљедњега новчића.
(Зач. 13).
27. Чули сте како је казано старима: Не чини прељубу.
28. А ја вам кажем да сваки који погледа на жену са жељом за њом, већ је учинио прељубу са њом у срцу своме.
29. А ако те око твоје десно саблажњава, ископај га и баци од себе; јер ти је боље да погине један од удова твојих неголи све тијело твоје да буде бачено у пакао.
30. Ако ли те десна рука твоја саблажњава, одсијеци је и баци од себе; јер ти је боље да погине један од удова твојих неголи да све тијело твоје буде бачено у пакао.
31. Тако је казано: Ко отпусти жену своју, нека јој да књигу отпусну.
32. А ја вам кажем да сваки који отпусти жену своју, осим због прељубе, наводи је да чини прељубу; и који се ожени отпуштеницом, прељубу чини.
(Зач. 14).
33. Још сте чули како је казано старима: Не куни се криво, а испуни што си се Господу заклео.
34. А ја вам кажем: Не куните се никако: ни небом, јер је пријесто Божији;
35. Ни земљом, јер је подножје ногама његовим; ни Јерусалимом, јер је град великога Цара.
36. Ни главом својом не куни се, јер не можеш ни длаку једну бијелом или црном учинити.
37. Дакле, нека буде ријеч ваша: да, да; не, не; а што је више од тога од злога је.
38. Чули сте да је казано: Око за око, и зуб за зуб.
39. А ја вам кажем да се не противите злу, него ако те ко удари по десном образу твом, окрени му и други;
40. И који хоће да се суди с тобом и кошуљу твоју да узме, подај му и хаљину;
41. И ако те ко потјера једну миљу, иди с њим двије.
(Зач. 15).
42. Који иште у тебе, подај му; и који хоће од тебе да позајми, не одреци му.
43. Чули сте да је казано: Љуби ближњега својега, и мрзи непријатеља својега.
44. А ја вам кажем: Љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који вас мрзе и молите се за оне који вас вријеђају и гоне,
45. Да будете синови Оца својега који је на небесима; јер Он својим сунцем обасјава и зле и добре; и даје дажд праведнима и неправеднима.
46. Јер ако љубите оне који вас љубе, какву плату имате? Не чине ли тако и цариници?
47. И ако поздрављате само браћу своју, шта одвише чините? Не чине ли тако и незнабошци?
48. Будите ви, дакле, савршени, као што је савршен Отац ваш небески.
 
6. Наставак Бесједе на гори: О милостињи. О молитви: Оче наш. О праштању, посту, истинском богатству, служењу Богу и уздању у Оца небеског.
 
(Зач. 16).
1. Пазите да милостињу своју не чините пред људима да вас они виде: иначе плате немате од Оца својега који је на небесима.
2. Када, дакле, дајеш милостињу, не труби пред собом, као што чине лицемјери по синагогама и по улицама да их људи хвале. Заиста вам кажем: Примили су плату своју.
3. А ти кад чиниш милостињу, да не зна љевица твоја шта чини десница твоја,
4. Да би милостиња твоја била у тајности: и Отац твој који види тајно, узвратиће теби јавно.
5. И када се молиш Богу, не буди као лицемјери, који радо по синагогама и на раскршћу улица стоје и моле се да их виде људи. Заиста вам кажем: Примили су плату своју.
6. А ти када се молиш, уђи у клијет своју, и затворивши врата своја, помоли се Оцу своме који је у тајности: и Отац твој који види тајно, узвратиће теби јавно.
7. А када се молите, не празнословите као незнабошци, јер они мисле да ће за многе ријечи своје бити услишени.
8. Не будите, дакле, слични њима; јер зна Отац ваш шта вам треба прије но што заиштете од њега.
9. Овако, дакле, молите се ви: Оче наш који си на небесима, да се свети име твоје;
10. Да дође царство твоје; да буде воља твоја и на земљи као на небу;
11. Хљеб наш насушни дај нам данас;
12. И опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим;
13. И не уведи нас у искушење, но избави нас од злога. Јер је твоје царство и сила и слава у вијекове. Амин.
(Зач. 17).
14. Јер ако опростите људима сагрјешења њихова, опростиће и вама Отац ваш небески.
15. Ако ли не опростите људима сагрјешења њихова, ни Отац ваш неће опростити вама сагрјешења ваша.
16. А кад постите, не будите суморни као лицемјери: јер они натмуре лица своја да се покажу људима како посте. Заиста вам кажем: примили су плату своју.
17. А ти када постиш, намажи главу своју, и лице своје умиј,
18. Да те не виде људи гдје постиш, него Отац твој који је у тајности; и Отац твој који види тајно, узвратиће теби јавно.
19. Не сабирајте себи блага на земљи, гдје мољац и рђа квари, и гдје лопови поткопавају и краду;
20. Него сабирајте себи блага на небу, гдје ни мољац ни рђа не квари, и гдје лопови не поткопавају и не краду.
(Зач. 18).
21. Јер гдје је благо ваше, ондје ће бити и срце ваше.
22. Свјетиљка тијелу је око. Ако, дакле, око твоје буде здраво, све ће тијело твоје свијетло бити.
23. Ако ли око твоје кварно буде, све ће тијело твоје тамно бити. Ако је, дакле, свјетлост која је у теби тама, колика је тек тама!
24. Нико не може два господара служити; јер или ће једнога мрзити, а другога љубити; или ће се једнога држати, а другога презирати. Не можете служити Богу и мамону.
25. Зато вам кажем: Не брините се душом својом, шта ћете јести, или шта ћете пити; ни тијелом својим, у шта ћете се одјенути. Није ли душа претежнија од хране, и тијело од одијела?
26. Погледајте на птице небеске како не сију, нити жању, ни сабирају у житнице; па Отац ваш небески храни их. Нисте ли ви много претежнији од њих?
27. А ко од вас бринући се може придодати расту своме лакат један?
28. И за одијело што се бринете? Погледајте на кринове у пољу како расту; не труде се нити преду.
29. Али ја вам кажем да се ни Соломон у свој слави својој не одјену као један од њих.
30. Па када траву у пољу, која данас јесте а сутра се у пећ баца, Бог тако одијева; а камоли вас, маловјерни?
(Зач. 19).
31. Не брините се, дакле, говорећи: Шта ћемо јести, или шта ћемо пити, или чиме ћемо се одјенути?
32. Јер све ово незнабошци ишту; а зна и Отац ваш небески да вама треба све ово.
33. Него иштите најприје Царство Божије и правду његову, и ово ће вам се све додати.
34. Не брините се, дакле, за сутра; јер сутра бринуће се за се. Доста је сваком дану зла свога.
 
7. Крај Бесједе на гори: О неосуђивању ближњих, чувању светиње и постојаности у молитви. О уским вратима и тијесном путу, о лажним пророцима и о правом и лажном извршењу заповијести Христових.
 
(Зач. 20).
1. Не судите, да вам се не суди;
2. Јер каквим судом судите, онаквим ће вам се судити; и каквом мјером мјерите, онаквом ће вам се мјерити.
3. А зашто видиш трун у оку брата свога, а брвно у оку своме не осјећаш?
4. Или, како ћеш рећи брату своме: стани да ти извадим трун из ока твога: а ето брвно у оку твоме?
5. Лицемјере, извади најприје брвно из ока свога, па ћеш онда видјети извадити трун из ока брата свога.
6. Не дајте светиње псима; нити бацајте бисера својих пред свиње, да их не погазе ногама својим, и окренувши се не растргну вас.
7. Иштите, и даће вам се; тражите, и наћи ћете; куцајте, и отвориће вам се.
8. Јер сваки који иште, прима; и који тражи, налази; и који куца, отвориће му се.
9. Или који је међу вама човјек од кога ако син његов заиште хљеба, камен да му да?
10. Или ако рибе заиште, да му да змију?
11. Када, дакле, ви, зли будући, умијете даре добре давати дјеци својој, колико ће више Отац ваш небески дати добра онима који му ишту?
(Зач. 21).
12. Све, дакле, што хоћете да чине вама људи, тако чините и ви њима: јер то је Закон и Пророци.
13. Уђите на уска врата; јер су широка врата и широк пут што воде у пропаст, и много их има који њиме иду.
14. Јер су уска врата и тијесан пут што воде у живот, и мало их је који га налазе.
(Зач. 22).
15. Чувајте се лажних пророка, који вам долазе у одијелу овчијем, а изнутра су вуци грабљиви.
16. По плодовима њиховим познаћете их. Еда ли се бере са трња грожђе, или са чичка смокве?
17. Тако свако добро дрво плодове добре рађа, а зло дрво плодове зле рађа.
18. Не може дрво добро плодове зле рађати, ни дрво зло, плодове добре рађати.
19. Свако дрво које не рађа добра плода сијече се и у огањ баца.
20. И тако, дакле, по плодовима њиховим познаћете их.
(Зач. 23).
21. Неће сваки који ми говори: Господе, Господе, ући у Царство небеско; но који твори вољу Оца мојега који је на небесима.
22. Многи ће ми рећи у онај дан: Господе, Господе, нисмо ли у име твоје пророковали, и твојим именом демоне изгонили, и твојим именом чудеса многа творили?
23. И тада ћу им јавно казати: Никад вас нисам знао; идите од мене ви који чините безакоње.
(Зач. 24).
24. Сваки, дакле, који слуша ове ријечи моје и извршује их, упоредићу га са човјеком мудрим који сазида кућу своју на камену;
25. И удари дажд, и дођоше воде, и дунуше вјетрови, и навалише на кућу ону, и не паде; јер бјеше утемељена на камену.
26. А сваки који слуша ове ријечи моје и не извршује их, биће сличан човјеку лудом који сазида кућу своју на пијеску;
27. И удари дажд, и дођоше воде, и дунуше вјетрови и ударише на кућу ону, и паде, а пад њезин бијаше страшан.
28. И када заврши Исус ријечи ове, дивљаше се народ науци његовој.
29. Јер их учаше као онај који власт има, а не као књижевници и фарисеји.
 
8. О исцјељењу губавога, слуге капетановог, таште Петрове и других болесника. О условима идења за Христом. Стишавање буре на мору и исцјељење гадаринских бјесомучника.
 
1. А кад сиђе са горе, за њим пође мноштво народа.
2. И гле, дође губавац и клањаше му се говорећи: Господе, ако хоћеш, можеш ме очистити.
3. И пруживши руку Исус, дохвати га се говорећи: Хоћу, очисти се. И одмах се очисти од губе своје.
4. И рече му Исус: Гледај, никоме не казуј, него иди и покажи се свештенику, и принеси дар који је заповједио Мојсеј ради свједочанства њима.
(Зач. 25).
5. А кад уђе у Капернаум, приступи му капетан молећи га и говорећи:
6. Господе, слуга мој лежи дома одузет, и страшно се мучи.
7. А Исус му рече: Ја ћу доћи и исцијелићу га.
8. И капетан одговори и рече: Господе, нисам достојан да под кров мој уђеш, него само реци ријеч, и оздравиће слуга мој.
9. Јер и ја сам човјек под влашћу, и имам под собом војнике, па речем једноме: иди, и иде: и другоме: дођи, и дође; и слуги своме: учини то, и учини.
10. А кад чу Исус, задиви се и рече онима што иду за њим: Заиста вам кажем: ни у Израиљу толике вјере не нађох.
11. А кажем вам да ће многи од истока и запада доћи и сјешће за трпезу с Авраамом, и Исаком, и Јаковом у Царству небескоме;
12. А синови царства биће изгнани у таму најкрајњу; ондје ће бити плач и шкргут зуба.
13. А капетану рече Исус: Иди, и како си вјеровао нека ти буде. И оздрави слуга његов у тај час.
(Зач. 26).
14. И дошавши Исус у дом Петров, видје ташту његову гдје лежи и грозница је тресе.
15. И дотаче се руке њене, и пусти је ватра, и устаде и служаше му.
16. А када би вече, доведоше к њему бјесомучних много, и изагна духове ријечју, и све болеснике исцијели,
17. Да се испуни што је казао Исаија пророк говорећи: Он немоћи наше узе и болести понесе.
18. А када видје Исус много народа око себе, заповједи да пређу на ону страну.
19. И приступивши један књижевник рече му: Учитељу, ићи ћу за тобом куд год пођеш.
20. Рече му Исус: Лисице имају јаме и птице небеске гнијезда, а Син Човјечији нема гдје главу заклонити.
21. А други од ученика његових рече му: Господе, допусти ми најприје да одем и укопам оца својега.
22. А Исус му рече: Хајде за мном, а остави нека мртви укопавају своје мртве.
(Зач. 27).
23. И кад уђе у лађу, за њим уђоше ученици његови.
24. И гле, бура велика настаде на мору, тако да се лађа покри валовима; а он спаваше.
25. И пришавши ученици његови, пробудише га говорећи: Господе, спаси нас, изгибосмо!
26. И рече им: Зашто сте страшљиви, маловјерни? Тада уставши запријети вјетровима и мору, и настаде тишина велика.
27. А људи се зачудише говорећи: Ко је овај да га слушају и вјетрови и море?
(Зач. 28).
28. А кад он дође на ону страну у земљу гергесинску, сретоше га два бјесомучника, излазећи из гробова, тако опака да не могаше нико проћи путем оним.
29. И гле, повикаше говорећи: Шта хоћеш од нас, Исусе, Сине Божији? Зар си дошао амо прије времена да нас мучиш?
30. А далеко од њих пасијаше велико крдо свиња.
31. И демони га мољаху говорећи: Ако нас изгониш, дозволи нам да идемо у крдо свиња.
32. И рече им: Идите. И они изишавши отидоше у крдо свиња. И гле, навали све крдо свиња са бријега у море, и утопише се у води.
33. А свињари побјегоше; и дошавши у град казаше све, и за бјесомучнике.
34. И гле, сав град изиђе у сусрет Исусу; и видјевши га, молише да оде из њиховог краја.
 
9. Исцјељење одузетога. Позивање апостола Матеја. О грјешницима, покајању и посту. Васкрсење Јаирове кћери, лијечење болесне жене, двојице слијепаца и других. О жетви и посленицима.
 
(Зач. 29).
1. И ушавши у лађу, пређе и дође у свој град.
2. И гле, донесоше му одузетога који лежаше на одру. И видјевши Исус вјеру њихову, рече одузетоме: Не бој се, чедо, опраштају ти се гријеси твоји.
3. И гле, неки од књижевника рекоше у себи: Овај хули на Бога.
4. А Исус, видјевши помисли њихове, рече: Зашто ви зло мислите у срцима својим?
5. Јер шта је лакше, рећи: Опраштају ти се гријеси; или рећи: Устани и ходи?
6. Али да знате да власт има Син Човјечији на земљи опраштати гријехе; тада рече одузетоме: Устани, узми одар свој и иди дому своме.
7. И уставши отиде дому своме.
8. А народ видјевши задиви се и прослави Бога, који је дао такву власт људима.
(Зач. 30).
9. И одлазећи Исус оданде видје човјека гдје сједи на царини, по имену Матеја, и рече му: Хајде за мном. И уставши отиде за њим.
10. И кад јеђаше у кући, гле, многи цариници и грјешници дођоше и јеђаху са Исусом и са ученицима његовим.
11. И видјевши то, фарисеји рекоше ученицима његовим: Зашто са цариницима и грјешницима учитељ ваш једе и пије?
12. А Исус чувши рече им: Не требају здрави љекара него болесни.
13. Него идите и научите се шта значи: Милост хоћу, а не жртвоприношење. Јер нисам дошао да зовем праведнике но грјешнике на покајање.
(Зач. 31).
14. Тада му приступише ученици Јованови говорећи: Зашто ми и фарисеји постимо много, а ученици твоји не посте?
15. А Исус им рече: Еда ли могу сватови бити жалосни док је са њима женик? Него ће доћи дани када ће бити отет од њих женик, и онда ће постити.
16. Јер нико не меће нову закрпу на стару хаљину; јер ће закрпа одадријети од хаљине, и гора ће рупа бити.
17. Нити се сипа вино ново у мјехове старе; иначе се продру мјехови а вино се пролије, и мјехови пропадну. Него се сипа вино ново у мјехове нове, и обоје се сачува.
(Зач. 32).
18. Док он тако говораше њима, гле, кнез један дође и клањаше му се говорећи: Кћи моја сад умрије; него дођи и стави на њу руку своју, и оживјеће.
19. И уставши Исус пође за њим, и ученици његови.
20. И гле, жена која је дванаест година боловала од течења крви приступи састраг и дохвати се скута хаљине његове.
21. Јер говораше у себи: Ако се само дотакнем хаљине његове, оздравићу.
22. А Исус, обазревши се и видјевши је, рече: Не бој се, кћери, вјера твоја спасла те је. И оздрави жена од онога часa
23. И дошавши Исус у дом кнежев и видјевши свираче и народ ускомешан, рече им:
24. Одступите, јер дјевојка није умрла, него спава. И подсмијеваху му се.
25. А кад истјера народ. уђе и ухвати је за руку, и устаде дјевојка.
26. И пронесе се глас о овоме по свој земљи оној.
(Зач. 33).
27. А кад је Исус одлазио оданде, за њим иђаху два слијепца вичући и говорећи: Помилуј нас, сине Давидов!
28. А када дође у кућу, приступише му слијепци, и рече им Исус: Вјерујете ли да могу то учинити? А они му рекоше: Да, Господе.
29. Тада се дохвати очију њихових говорећи: По вјери вашој нека вам буде.
30. И отворише им се очи. И запријети им Исус говорећи: Гледајте да нико не дозна!
31. А они изишавши, разгласише га по свој земљи оној.
32. Када пак они излажаху, гле, доведоше му човјека нијема и бјесомучна.
33. И пошто изагна демона, проговори нијеми. И дивљаше се народ говорећи: Никада се то није видјело у Израиљу.
34. А фарисеји говораху: Помоћу кнеза демонског изгони демоне.
35. И прохођаше Исус по свим градовима и селима учећи по синагогама њиховим и проповиједајући јеванђеље о Царству, и исцјељујући сваку болест и сваку немоћ у народу.
(Зач. 34).
36. А гледајући мноштво народа, сажали се на њих, јер бијаху сметени и напуштени као овце без пастира.
37. Тада рече ученицима својим: Жетве је много, а посленика мало.
38. Молите се стога господару жетве да изведе посленике на жетву своју.
 
10. Имена Дванаесторице апостола. Давање власти и упутстава апостолима и предсказивање страдања због јеванђеља.
 
1. И дозвавши својих дванаест ученика, даде им власт над духовима нечистим да их изгоне, и да исцјељују од сваке болести и сваке немоћи.
2. А имена дванаест апостола су ова: први Симон, који се зове Петар, и Андреј брат његов; Јаков Зеведејев и Јован брат његов;
3. Филип и Вартоломеј; Тома и Матеј цариник; Јаков Алфејев и Левеј прозвани Тадеј;
4. Симон Кананит и Јуда Искариотски, који га и издаде.
5. Ову Дванаесторицу посла Исус и заповједи им говорећи: На пут незнабожаца не идите, и у град самарјански не улазите.
6. Него идите најприје изгубљеним овцама дома Израиљева!
7. И ходећи проповиједајте и казујте да се приближило Царство небеско.
8. Болесне исцјељујте, губаве чистите, мртве дижите, демоне изгоните; на дар сте добили, на дар и дајите.
(Зач. 35).
9. Не носите злата ни сребра, ни бакра у појасима својим,
10. Ни торбе на пут, ни двије хаљине, ни обуће, ни штапа; јер је посленик достојан хране своје.
11. А кад у који град или село уђете, испитајте ко је у њему достојан и ондје останите док не изиђете.
12. А улазећи у кућу, поздравите је говорећи: Мир дому овоме!
13. И ако буде кућа достојна, нека дође мир ваш на њу; а ако ли не буде достојна, нека се мир ваш вама врати.
14. Ако вас ко не прими нити послуша ријечи ваше, излазећи из куће, или из града онога, отресите прах са ногу својих.
15. Заиста вам кажем: Лакше ће бити земљи содомској и гоморској у дан Суда неголи граду ономе.
(Зач. 36).
16. Ето, ја вас шаљем као овце међу вукове. Будите, дакле, мудри као змије и безазлени као голубови!
17. А чувајте се од људи: јер ће вас предати судовима, и по синагогама својим тући ће вас.
18. И пред старјешине и цареве изводиће вас мене ради за свједочанство њима и незнабошцима.
19. А кад вас предаду, не брините се како ћете или шта ћете говорити; јер ће вам се у онај час дати шта ћете казати.
20. Јер нећете ви говорити, него ће Дух Оца вашега говорити из вас.
21. А предаће брат брата на смрт и отац сина; и устаће дјеца на родитеље и побиће их.
22. И сви ће вас мрзити због имена мога; али који претрпи до краја тај ће се спасти.
(Зач. 37).
23. А кад вас потјерају у једном граду, бјежите у други. Јер заиста вам кажем: Нећете обићи градова Израиљевих док не дође Син Човјечији.
24. Нема ученика изнад учитеља својега ни слуге изнад господара својега.
25. Доста је ученику да буде као учитељ његов и слуги као господар његов. Ако су домаћина назвали Веелзевулом, колико ће прије домаће његове?
26. Не бојте их се, дакле; јер нема ништа сакривено што се неће открити, ни тајно што се неће дознати.
27. Што вам говорим у тами, казујте на видику; и што вам се шапће на уши, проповиједајте са кровова.
28. И не бојте се оних који убијају тијело, а душу не могу убити; него се више бојте онога који може и душу и тијело погубити у паклу.
29. Не продају ли се два врапца за један новчић? Па ни један од њих не падне на земљу без Оца вашега.
30. А вама је и коса на глави сва избројана.
31. Не бојте се, дакле; ви сте бољи од много врабаца.
(Зач. 38).
32. Сваки који призна мене пред људима, признаћу и ја њега пред Оцем својим који је на небесима.
33. А ко се одрекне мене пред људима, одрећи ћу се и ја њега пред Оцем својим који је на небесима.
34. Не мислите да сам дошао да донесем мир на земљу; нисам дошао да донесем мир него мач.
35. Јер сам дошао да раставим човјека од оца његовог и кћер од матере њезине и снаху од свекрве њезине.
36. И непријатељи човјеку постаће домаћи његови.
(Зач. 39).
37. Који љуби оца или матер већма него мене, није мене достојан; и који љуби сина или кћер већма него мене, није мене достојан.
38. И који не узме крст свој и не пође за мном, није мене достојан.
39. Који чува живот свој, изгубиће га, а који изгуби живот свој мене ради, наћи ће га.
40. Који вас прима, мене прима; а који прима мене, прима Онога који ме је послао.
41. Који прима пророка у име пророчко, плату пророчку примиће; и који прима праведника у име праведничко, плату праведничку примиће.
42. И ако неко напоји једнога од ових малих само чашом студене воде у име ученичко, заиста вам кажем, неће му плата пропасти.
 
11. Изасланство Јована Крститеља и свједочанство Исусово о њему. Пријетња непокајаним галилејским градовима. Прослављање Бога Оца. Позив уморнима и натоваренима.
 
1. И када заврши Исус заповијести Дванаесторици ученика својих, отиде оданде да учи и проповиједа по градовима њиховим.
(Зач. 40).
2. А Јован, чувши у тамници дјела Христова, посла двојицу од ученика својих.
3. И рече му: Јеси ли ти Онај што ће доћи, или другога да чекамо?
4. А Исус одговарајући рече им: Идите и јавите Јовану ово што чујете и видите:
5. Слијепи прогледају и хроми ходе, губави се чисте и глухи чују, мртви устају и сиромашнима се проповиједа јеванђеље.
6. И благо ономе који се не саблазни о мене.
7. А кад они отидоше, поче Исус говорити народу о Јовану: Шта сте изишли да видите у пустињи? Трску коју повија вјетар?
8. Него шта сте изишли да видите? Човјека у меке хаљине обучена? Ето, који меке хаљине носе по царским су дворовима.
9. Него шта сте изишли да видите? Пророка? Да, кажем вам, и више од пророка.
10. Јер он је тај о којем је писано: Ето, ја шаљем анђела свога пред лицем твојим, који ће приправити пут твој пред тобом.
11. Заиста вам кажем: Међу рођенима од жена није се појавио већи од Јована Крститеља; а најмањи у Царству небескоме већи је од њега.
12. А од времена Јована Крститеља до сада Царство небеско с напором се осваја, и подвижници га задобијају.
13. Јер су сви Пророци и Закон прорицали до Јована.
14. И ако хоћете вјеровати, он је Илија што ће доћи.
15. Ко има уши да чује, нека чује!
(Зач. 41).
16. Али са киме ћу упоредити род овај? Сличан је дјеци која сједе по трговима и довикују друговима својим говорећи:
17. Свирасмо вам. и не играсте; нарицасмо вам, и не ридасте.
18. Јер дође Јован, који нити једе нити пије, а они кажу: Ђаво је у њему.
19. Дође Син Човјечији, који и једе и пије, а они кажу: Гле човјека изјелице и винопије, друга цариницима и грјешницима. И би оправдана премудрост од дјеце њезине.
(Зач. 42).
20. Тада поче Исус корити градове у којима су се догодила многа чудеса његова, што се не покајаше:
21. Тешко теби, Хоразине! Тешко теби, Витсаидо! Јер да су у Тиру и Сидону била чудеса која су се у вама догодила, давно би се у врећи и пепелу покајали.
22. Али вам кажем: Тиру и Сидону лакше ће бити у дан Суда него вама.
23. И ти, Капернауме, који си се до неба подигао, до пакла ћеш сићи; јер да су у Содому била чудеса што су се у теби догодила, остао би до дана данашњега.
24. Али вам кажем да ће земљи содомској лакше бити у дан Суда него теби.
25. У то вријеме одговори Исус, и рече: Хвалим те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и разумних, а открио си безазленима.
26. Да, Оче, јер је тако била блага воља твоја.
(Зач. 43).
27. Све је мени предао Отац мој, и нико не зна Сина до Отац; нити Оца ко зна до Син, и ако Син хоће коме открити.
28. Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени и ја ћу вас одморити.
29. Узмите јарам мој на себе и научите се од мене; јер сам ја кротак и смирен срцем, и наћи ћете покој душама својим.
30. Јер јарам је мој благ, и бреме је моје лако.
 
12. О тргању класја у суботу. Лијечење сухоруког. Испуњење пророштва о Слуги Господњем. Исцјељење бјесомучнога. О хули на Духа Светога и знаку пророка Јоне. Мати и браћа Исусова.
 
(Зач. 44).
1. У то вријеме иђаше Исус у суботу кроз усјеве; а ученици његови огладњеше и почеше тргати класје и јести.
2. А фарисеји видјевши то рекоше му: Гле, ученици твоји чине што не ваља чинити у суботу.
3. А он им рече: Нисте ли читали шта учини Давид кад огладње, он и који бијаху с њим?
4. Како уђе у дом Божији и хљебове предложења поједе, које није ваљало јести њему ни онима што су били с њим, него само свештеницима.
5. Или нисте читали у Закону како суботом свештеници у храму суботу обесвећују, па нису криви?
6. А ја вам кажем да је овдје већи од храма.
7. Кад бисте пак знали шта је то: Милост хоћу а не жртвоприношење, не бисте осуђивали невине.
8. Јер је Син Човјечији господар и суботе.
(Зач. 45).
9. И отишавши оданде, дође у синагогу њихову.
10. И гле, ту бијаше човјек са руком сухом; и запиташе га говорећи: Ваља ли суботом лијечити? – да би га оптужили.
11. А он им рече: Који је међу вама човјек који има овцу једну, па ако она у суботу упадне у јаму, да је неће узети и извадити?
12. А колико ли је човјек претежнији од овце? Дакле, ваља суботом добро чинити.
13. Тада рече човјеку: Пружи руку своју. И пружи. И постаде здрава као и друга.
(Зач. 46).
14. А фарисеји изишавши одржаше вијећање против њега како да га погубе. Но Исус, дознавши то, уклони се оданде.
15. И за њим иђаше народ многи, и исцијели их све,
16. И запријети им да га не разглашују;
17. Да се испуни што је речено преко Исаије пророка. који говори:
18. Гле, слуга мој, којега изабрах, Љубљени мој, који је по вољи душе моје: метнућу Дух свој на њега, и суд незнабошцима јавиће.
19. Неће се свађати ни викати, нити ће ко чути по трговима гласа његова.
20. Трску стучену неће преломити и жижак тињајући неће угасити докле не доведе правду до побједе.
21. И у име његово уздаће се народи.
22. Тада му доведоше бјесомучног који бјеше слијеп и нијем; и исцијели га тако да слијепи и нијеми прогледа и проговори.
23. И дивљаше се сав народ говорећи: Није ли ово Син Давидов?
24. А фарисеји чувши то рекоше: Овај другачије не изгони демоне до помоћу Веелзевула, кнеза демонског.
25. А Исус, знајући мисли њихове, рече им: Свако царство које се раздијели само у себи, опустјеће; и сваки град или дом који се раздијели сам у себи, неће се одржати.
26. И ако сатана сатану изгони, сам се у себи раздијелио; како ће, дакле, опстати царство његово?
27. А ако ја помоћу Веелзевула изгоним демоне, синови ваши чијом помоћу изгоне? Зато ће вам они бити судије.
28. А ако ли ја Духом Божијим изгоним демоне, онда је дошло к вама Царство Божије.
29. Или како може ко ући у кућу јакога и покућанство његово отети, ако најприје не свеже јакога? – и онда ће кућу његову оплијенити.
(Зач. 47).
30. Који није са мном, против мене је; и који не сабира са мном, расипа.
31. Зато вам кажем: Сваки гријех и хула опростиће се људима, а хула на Духа Светога неће се опростити људима.
32. И ако рече ко ријеч против Сина Човјечијега, опростиће му се; а који рече против Духа Светога, неће му се опростити ни у овоме вијеку ни у будућем.
33. Или усадите добро дрво, и род његов биће добар, или усадите рђаво дрво, и род његов биће рђав; јер се по роду дрво познаје.
34. Породи аспидини, како можете добро говорити, када сте зли? Јер од сувишка срца уста говоре.
35. Добар човјек из добре ризнице износи добро; а зао човјек из зле ризнице износи зло.
36. А ја вам кажем, да ће за сваку празну ријеч коју рекну људи дати одговор у дан Суда.
37. Јер ћеш због својих ријечи бити оправдан и због својих ријечи бити осуђен.
(Зач. 48).
38. Тада одговорише неки од књижевника и фарисеја говорећи: Учитељу, хоћемо од тебе знак да видимо.
39. А он одговарајући рече им: Род зли и прељуботворни тражи знак; и неће му се дати знак осим знака Јоне пророка.
40. Јер као што је Јона био у утроби китовој три дана и три ноћи, тако ће и Син Човјечији бити у срцу земље три дана и три ноћи.
41. Ниневљани ће устати на Суд са родом овим, и осудиће га; јер се покајаше Јониним проповиједањем; а гле, овдје је већи од Јоне.
42. Царица јужна устаће на Суд са родом овим, и осудиће га; јер она дође с краја земље да слуша премудрост Соломонову; а гле, овдје је већи од Соломона.
43. А кад нечисти дух изиђе из човјека, иде кроз безводна мјеста тражећи покоја, и не налази.
44. Онда каже: Да се вратим у дом свој откуда сам изишао; и дошавши нађе празан, пометен и украшен.
45. Тада отиде и узме са собом седам других духова горих од себе, и ушавши борави ондје; и буде потоње горе човјеку ономе од првога. Тако ће бити и овоме роду зломе.
(Зач. 49).
46. Док он још говораше народу, гле, мати и браћа његова стајаху напољу тражећи да говоре с њиме.
47. И неко му рече: Ево мати твоја и браћа твоја стоје напољу, тражећи да говоре с тобом.
48. А он одговори и рече ономе што му каза: Ко је мати моја, и ко су браћа моја?
49. И пруживши руку своју на ученике своје, рече: Ево мати моја и браћа моја.
50. Јер ко изврши вољу Оца мојега који је на небесима, тај је брат мој и сестра и мати.
 
13. Приче о Царству небеском: о сијачу и сјемену; о пшеници и кукољу; о зрну горушичном; о квасцу; о сакривеном благу; о трговцу бисера; о мрежи. Исус презрен у постојбини својој.
 
1. А онога дана, изишавши Исус из куће, сјеђаше крај мора.
2. И сабра се око њега народ многи, тако да је морао ући у лађу и сјести; а народ сав стајаше на обали.
(Зач. 50).
3. И он им казива много у причама говорећи: Гле, изиђе сијач да сије.
4. И кад сијаше, једна зрна падоше покрај пута, и дођоше птице и позобаше их.
5. А друга падоше на каменита мјеста, гдје не бијаше много земље, и одмах изникоше, јер не бијаше земља дубока.
6. И кад обасја сунце, увенуше; и будући да немаху жила, посахнуше.
7. А друга падоше у трње, и нарасте трње и подави их.
8. А друга падоше на земљу добру, и доношаху род, једно по сто а једно по шездесет, а једно по тридесет.
9. Ко има уши да чује, нека чује!
(Зач. 51).
10. И приступивши ученици рекоше му: Зашто им говориш у причама?
11. А он одговарајући рече им: Зато што је вама дано да знате тајне Царства небескога, а њима није дано.
12. Јер ко има, даће му се, и претећи ће му; а ко нема, узеће му се и оно што има.
13. Зато им говорим у причама, јер гледајући не виде, и слушајући не чују, нити разумију.
14. И испуњава се на њима пророштво Исаијино, које говори: Ушима ћете чути, и нећете разумјети; и очима ћете гледати, и нећете видјети!
15. Јер је отврднуло срце овога народа, и ушима тешко чују, и очима својим зажмурише да како очима не виде, и ушима не чују, и срцем не разумију, и не обрате се да их исцијелим.
16. А благо вашим очима што виде и ушима вашим што чују.
17. Јер заиста вам кажем, да су многи пророци и праведници жељели видјети што ви видите, а не видјеше; и чути што ви чујете, и не чуше.
18. Ви пак чујте причу о сијачу!
19. Свакоме који слуша ријеч о Царству и не разумије, долази нечастиви и краде посијано у срцу његовом; то је оно поред пута посијано.
20. А на камениту мјесту посијано, то је који слуша ријеч и одмах је с радошћу прима,
21. Али нема коријена у себи, него је непостојан, па кад буде до невоље или га потјерају због ријечи, одмах се саблазни.
22. А посијано у трњу, то је који слуша ријеч, но брига овога свијета и превара богатства загуше ријеч и без рода остане.
23. А посијано на доброј земљи, то је који слуша ријеч и разумије, који, дакле, и род рађа, и доноси један по сто, а један по шездесет, а један по тридесет.
(Зач. 52).
24. Другу причу каза им говорећи: Царство небеско је као човјек што посија добро сјеме на њиви својој.
25. А кад људи поспаше, дође његов непријатељ и посија кукољ по пшеници, па отиде.
26. А када ниче усјев и род донесе, онда се показа кукољ.
27. Тада дођоше слуге домаћинове и рекоше му: Господару, ниси ли ти добро сјеме сијао на њиви својој? Откуда, дакле, кукољ?
28. А он им рече: Непријатељ човјек то учини. А слуге му рекоше: Хоћеш ли, дакле, да идемо да га почупамо?
29. А он рече: Не, да не би чупајући кукољ почупали заједно с њиме и пшеницу.
30. Оставите нека расте обоје заједно до жетве; а у вријеме жетве рећи ћу жетеоцима: Саберите најприје кукољ и свежите га у снопље да се сажеже, а пшеницу одвезите у житницу моју.
(Зач. 53).
31. Другу причу каза им говорећи: Царство небеско је као зрно горушично које узме човјек и посије на њиви својој.
32. Оно је, истина, најмање од свију сјемена, али кад узрасте, веће је од свега поврћа, и буде дрво да птице небеске долазе и настањују се на гранама његовим.
33. Другу причу каза им: Царство небеско је као квасац који узме жена и метне у три копање брашна док све не ускисне.
34. Све ово у причама говори Исус људима, и без прича ништа им не говораше.
35. Да се испуни што је речено преко пророка који говори: Отворићу у причама уста своја, исказаћу сакривено од постања свијета.
36. Тада отпусти Исус народ, и дође у кућу.
(Зач. 54).
И приступише му ученици његови говорећи: Протумачи нам причу о кукољу на њиви.
37. А он одговарајући рече им: Који сије добро сјеме, то је Син Човјечији;
38. А њива је свијет; а добро сјеме синови су Царства, а кукољ синови су зла.
39. А непријатељ који га је посијао јесте ђаво; а жетва је свршетак вијека, а жетеоци су анђели.
40. Као што се, дакле, кукољ сабира и огњем сажиже, тако ће бити на посљетку овога вијека.
41. Послаће Син Човјечији анђеле своје, и сабраће из царства његова све саблазни и оне који чине безакоње.
42. И бациће их у пећ огњену; ондје ће бити плач и шкргут зуба.
43. Тада ће се праведници засјати као сунце у Царству Оца свога. Ко има уши да чује, нека чује!
(Зач. 55).
44. Још је Царство небеско као благо сакривено у пољу, које нашавши, човјек сакри и од радости своје отиде и све што има продаде и купи поље оно.
45. Још је Царство небеско као човјек трговац који тражи добра бисера.
46. Па кад нађе једно многоцјено зрно бисера, отиде и продаде све што имаше и купи га.
47. Још је Царство небеско као мрежа која се баци у море и сабере рибе од сваке врсте.
48. Кад се напуни, извуку је на обалу и, посједавши, изаберу добре у судове, а лоше избаце напоље.
49. Тако ће бити на свршетку вијека: изићи ће анђели и одлучиће зле од праведних,
50. И бациће их у пећ огњену; ондје ће бити плач и шкргут зуба.
51. Рече им Исус: Разумијете ли све ово? Рекоше му: Да, Господе!
52. А он им рече: Зато је сваки књижевник који се научио Царству небескоме као домаћин који износи из ризнице своје ново и старо.
(Зач. 56).
53. И када сврши Исус приче ове, отиде оданде.
54. И дошавши у постојбину своју, учаше их у синагоги њиховој тако да му се дивљаху и говораху: Откуд овоме премудрост ова и моћи?
55. Није ли ово дрводјељин син? Не зове ли се мати његова Марија, и браћа његова Јаков и Јосија и Симон и Јуда?
56. И сестре његове нису ли све код нас? Откуд њему све ово?
57. И саблажњаваху се о њега. А Исус им рече: Нема пророка без части осим у постојбини својој и у дому своме.
58. И не учини ондје чудеса многа због невјерја њихова.
 
14. Погубљење Јована Крститеља. Исус умножава хљебове, иде по мору, исцјељује болесника у Генисарету.
 
(Зач. 57).
1. У то вријеме дође глас до Ирода четверовласника о Исусу.
2. И рече слугама својим: То је Јован Крститељ, он устаде из мртвих, и зато чини чудеса.
3. Јер Ирод ухвати Јована, свеза га и баци у тамницу због Иродијаде, жене Филипа брата свога;
4. Јер му Јован говораше: не можеш ти њу имати.
5. И хтједе да га убије, али се побоја народа; јер га држаху за пророка.
6. А кад бијаше дан рођења Иродова, игра кћи Иродијадина пред њима и угоди Ироду.
7. Зато са заклетвом обећа јој дати што год заиште.
8. А она, наговорена од матере своје, рече: Дај ми овдје на тањиру главу Јована Крститеља.
9. И сневесели се цар; али због заклетве и оних који се гошћаху с њим, заповједи дати јој.
10. И посла те посјекоше Јована у тамници.
11. И донесоше главу његову на тањиру, и дадоше дјевојци и однесе је матери својој.
12. И дошавши ученици његови, узеше тијело његово и сахранише га; и дођоше те јавише Исусу.
13. И чувши Исус, отиде оданде лађом у пусто мјесто насамо. А када то чу народ, пође за њим пјешице из градова.
(Зач. 58).
14. И изишавши Исус видје многи народ, и сажали се на њих, и исцијели болеснике њихове.
15. А пред вече приступише му ученици његови говорећи: Овдје је пусто мјесто, а већ је доцкан; отпусти народ нека иде у села да купи себи хране.
16. А Исус им рече: Нема потребе да иду; подајте им ви нека једу.
17. А они му рекоше: Немамо овдје до само пет хљебова и двије рибе.
18. А он рече: Донесите их мени овамо.
19. И заповједи народу да посједају по трави, па узе оних пет хљебова и двије рибе, и погледавши на небо благослови, и преломивши даде ученицима, а ученици народу.
20. И једоше сви и наситише се, и накупише комада што претече дванаест котарица пуних.
21. А оних што су јели бјеше људи око пет хиљада, осим жена и дјеце.
(Зач. 59).
22. И одмах принуди Исус ученике своје да уђу у лађу и иду прије њега на ону страну док он отпусти народ.
23. И отпустивши народ, попе се на гору да се насамо помоли. А наста вече и бијаше ондје сам.
24. А лађа бјеше већ насред мора, угрожена од валова, јер бијаше противан вјетар.
25. А у четврту стражу ноћи отиде к њима Исус ходећи по мору.
26. И видјевши га ученици гдје иде по мору, узнемирише се говорећи: То је утвара; и од страха повикаше.
27. А Исус им одмах рече говорећи: Не бојте се, ја сам, не плашите се!
28. А Петар одговарајући рече му: Господе, ако си ти, реци ми да дођем теби по води.
29. А он рече: Ходи! И изишавши из лађе, Петар иђаше по води да дође Исусу.
30. Но видећи јак вјетар уплаши се, и почевши тонути, повика говорећи: Господе, спаси ме!
31. И одмах Исус пруживши руку ухвати га, и рече му: Маловјерни, зашто посумња?
32. И кад уђоше у лађу, преста вјетар.
33. А они у лађи приступише и поклонише му се говорећи: Ваистину си ти Син Божији.
34. И прешавши дођоше у земљу генисаретску.
(Зач. 60).
35. И познавши га људи из онога мјеста, послаше по свој оној околини, и донесоше му све болеснике.
36. И мољаху га да се само дотакну скута од хаљине његове; и који се дотакоше оздравише.
 
15. Христос изобличава фарисеје за њихова људска предања. Шта погани човјека. Вјера жене Хананејке. Лијечење многих болесника. Друго умножење хљебова.
 
1. Тада приступише Исусу књижевници и фарисеји од Јерусалима говорећи:
2. Зашто ученици твоји преступају предање старих? Јер не умивају руке своје када хљеб једу.
3. А он одговарајући рече им: Зашто и ви преступате заповијест Божију за предање своје?
4. Јер Бог заповједи говорећи: Поштуј оца и матер; и који ружи оца или матер смрћу да умре.
5. А ви кажете: Ако који рече оцу или матери: прилог је оно чиме бих ти ја могао помоћи;
6. Може и да не поштује оца свога и матер. И укидосте заповијест Божију за предање своје.
7. Лицемјери, добро је за вас пророковао Исаија говорећи:
8. Приближава ми се народ овај устима својим и уснама ме поштује, а срце им је далеко од мене.
9. Но узалуд ме поштују учећи наукама и заповијестима људским.
10. И дозвавши народ, рече им: Слушајте и разумијте.
11. Не погани човјека што улази у уста: него што излази из уста оно погани човјека.
(Зач. 61).
12. Тада приступише ученици његови и рекоше му: Знаш ли да фарисеји, чувши ту ријеч, саблазнише се?
13. А он одговарајући рече: Свако дрво које није усадио Отац мој небески, искоријениће се.
14. Оставите их, слијепи су вођи слијепима; а слијепи слијепога ако води, оба ће у јаму пасти.
15. А Петар одговарајући рече му: Растумачи нам причу ову.
16. А Исус рече: Еда ли сте и ви још неразумни?
17. Зар још не знате да све што улази у уста иде у трбух, и избацује се напоље?
18. А што излази из уста излази из срца, и оно погани човјека.
19. Јер из срца излазе зле помисли, убиства, прељубе, блуд, крађе, лажна свједочења, хуле.
20. И ово је што погани човјека, а неумивеним рукама јести не погани човјека.
(Зач. 62).
21. И изишавши оданде Исус отиде у крајеве тирске и сидонске.
22. И гле, жена Хананејка изиђе из оних крајева и повика му говорећи: Помилуј ме, Господе, сине Давидов, кћер моју много мучи ђаво!
23. А он јој не одговори ни ријечи. И приступивши ученици његови мољаху га говорећи: Отпусти је, јер виче за нама.
24. А он одговарајући рече: Ја сам послан само изгубљеним овцама дома Израиљева.
25. А она приступивши поклони му се говорећи: Господе, помози ми!
26. А он одговарајући рече: Није добро узети хљеб од дјеце и бацити псима.
27. А она рече: Да, Господе! али и пси једу од мрва што падају са трпезе господара њихових.
28. Тада одговори Исус и рече јој: О жено, велика је вјера твоја; нека ти буде како хоћеш! И оздрави кћи њена од онога часа.
(Зач. 63).
29. И отишавши Исус оданде, дође мору Галилејском, и попевши се на гору, сједе ондје.
30. И приступи му народ многи који имаше са собом хроме, слијепе, нијеме, богаље и многе друге, и положише их пред ноге Исусове, и исцијели их,
31. Тако да се народ дивљаше, видећи глуве гдје чују, нијеме гдје говоре, богаље исцијељене, хроме гдје иду, слијепе гдје гледају; и хвалише Бога Израиљева.
(Зач. 64).
32. А Исус дозвавши ученике своје рече: Жао ми је народа, јер већ три дана стоје код мене и немају шта јести; а нисам рад отпустити их гладне да не малакшу на путу.
33. И рекоше му ученици његови: Откуда нам у пустињи толико хљеба да се насити толики народ?
34. И рече им Исус: Колико хљебова имате? А они рекоше: седам, и мало рибица.
35. И заповједи народу да посједају по земљи.
36. И узевши оних седам хљебова и рибе, и заблагодаривши, преломи и даде ученицима својим, а ученици народу.
37. И једоше сви и наситише се; и накупише комада што претече седам котарица пуних.
38. А оних што су јели бијаше четири хиљаде људи, осим жена и дјеце.
39. И отпустивши народ, уђе у лађу и дође у крајеве магдалске.
 
16. Тражење знака с неба. О квасцу фарисејском и садукејском. Петрово исповиједање Христа као Сина Божијег. Исусов наговјештај о страдању, смрти и васкрсењу. О идењу за Христом и ношењу крста.
 
(Зач. 65).
1. И приступивши фарисеји и садукеји кушајући га искаху да им покаже знак са неба.
2. А он одговарајући рече им: Увече говорите: биће ведро, јер је небо црвено.
3. И ујутру: данас ће бити непогода, јер је небо црвено и мутно. Лицемјери, лице небеско умијете распознавати, а знаке времена не можете?
4. Род зли и прељуботворни тражи знак, и неће му се дати знак осим знака Јоне пророка. И оставивши их отиде.
5. И ученици његови полазећи на ону страну, заборавише узети хљеба.
(Зач. 66).
6. А Исус им рече: Пазите и чувајте се квасца фарисејског и садукејског.
7. А они помишљаху у себи говорећи: То је што нисмо хљеба узели.
8. А Исус разумјевши рече им: Шта помишљате у себи, маловјерни, што нисте хљеба узели?
9. Зар још не разумијете, нити памтите пет хљебова на пет хиљада, и колико котарица накуписте?
10. Ни оних седам хљебова на четири хиљаде, и колико котарица накуписте?
11. Како не разумијете да вам не рекох за хљебове, него да се чувате квасца фарисејског и садукејског?
12. Тада разумијеше да не рече да се чувају квасца хљебнога, него науке фарисејске и садукејске.
(Зач. 67).
13. А када дође Исус у крајеве Кесарије Филипове, запита ученике своје говорећи: Шта о мени говоре људи ко је Син Човјечији?
14. А они рекоше: Једни говоре да си Јован Крститељ, други да си Илија, други опет Јеремија, или који од пророка.
15. Рече им Исус: А ви шта велите ко сам ја?
16. А Симон Петар одговори и рече: Ти си Христос, Син Бога живога.
17. А Исус одговарајући рече му: Блажен си, Симоне, сине Јонин! Јер тијело и крв не открише ти то, него Отац мој који је на небесима.
18. А и ја теби кажем да си ти Петар, и на томе камену сазидаћу Цркву своју, и врата пакла неће је надвладати.
19. И даћу ти кључеве Царства небескога: и што свежеш на земљи биће свезано на небесима; и што раздријешиш на земљи биће раздријешено на небесима.
(Зач. 68).
20. Тада запријети ученицима својим да ником не казују да је он Исус Христос.
21. Од тада поче Исус казивати ученицима својим да њему ваља ићи у Јерусалим, и много пострадати од старјешина и првосвештеника и књижевника, и убијен бити, и трећи дан да ће устати.
22. И узевши га Петар поче га одвраћати говорећи: Боже сачувај, Господе! то неће бити од тебе!
23. А он окренувши се рече Петру: Иди од мене, сатано! Саблазан си ми, јер не мислиш што је Божије него што је људско.
(Зач. 69).
24. Тада Исус рече ученицима својим: Ако хоће ко за мном ићи, нека се одрекне себе, и узме крст свој и за мном иде.
25. Јер ко хоће живот свој да сачува, изгубиће га; а ако ко изгуби живот свој мене ради, наћи ће га.
26. Јер каква је корист човјеку ако сав свијет задобије а души својој науди? Или какав ће откуп дати човјек за душу своју?
27. Јер ће доћи Син Човјечији у слави Оца својега са анђелима својим, и тада ће узвратити свакоме по дјелима његовим.
28. Заиста вам кажем: Има неких међу вама што стоје овдје који неће окусити смрти док не виде Сина Човјечијега гдје долази у Царству своме.
 
17. Преображење Христово. Исцјељење бјесомучнога дјечака. Моћ вјере. Друго предсказивање страдања, смрти и васкрсења. Порез храму.
 
(Зач. 70).
1. И послије шест дана узе Исус Петра и Јакова и Јована, брата његова, и изведе их на гору високу саме.
2. И преобрази се пред њима, и засија се лице његово као сунце, а хаљине његове постадоше бијеле као свјетлост.
3. И гле, јавише им се Мојсеј и Илија који с њим говораху.
4. А Петар одговарајући рече Исусу: Господе, добро нам је овдје бити; ако хоћеш да начинимо овдје три сјенице: теби једну, и Мојсеју једну, и једну Илији.
5. Док он још говораше, гле, облак сјајан заклони их, и гле, глас из облака који говори: Ово је Син мој љубљени, који је по мојој вољи; њега слушајте.
6. И чувши ученици падоше ничице и уплашише се веома.
7. И приступивши Исус дохвати их се и рече: Устаните и не бојте се.
8. А они, подигнувши очи своје, никога не видјеше до Исуса сама.
9. И када силажаху са горе, заповједи им Исус говорећи: Ником не казујте што сте видјели док Син Човјечији из мртвих не васкрсне.
(Зач. 71).
10. И запиташе га ученици његови говорећи: Зашто, дакле, књижевници кажу да Илија најприје треба да дође?
11. А Исус одговарајући рече им: Илија ће заиста доћи најприје и уредити све.
12. Али кажем вам да је Илија већ дошао, и не познаше га, него учинише с њиме што хтједоше; тако ће и Син Човјечији пострадати од њих.
13. Тада разумјеше ученици да им рече за Јована Крститеља.
(Зач. 72).
14. И када дођоше народу, приступи му човјек и паде на кољена пред њим говорећи:
15. Господе, помилуј сина мојега, јер је мјесечар и мучи се љуто; јер много пута пада у ватру, и много пута у воду.
16. И доведох га ученицима твојим и не могоше га исцијелити.
17. А Исус одговарајући рече: O роде невјерни и покварени! Докле ћу бити с вама? Докле ћу вас трпљети? Доведите ми га амо.
18. И запријети му Исус; и демон изиђе из њега; и оздрави момче од онога часа.
19. Тада приступише ученици Исусу и насамо му рекоше: Зашто га ми не могосмо изгнати?
20. А Исус им рече: За невјеровање ваше. Јер заиста вам кажем: Ако имате вјере колико зрно горушично, рећи ћете гори овој: пређи одавде тамо, и прећи ће, и ништа вам неће бити немогуће.
21. А овај се род не изгони осим молитвом и постом.
22. А кад су ходили по Галилеји, рече им Исус: Син Човјечији биће предан у руке људске:
23. И убиће га, и трећи дан устаће. И веома се ожалостише.
(Зач. 73).
24. А када дођоше у Капернаум, приступише Петру они што купе дидрахме, и рекоше: Зар учитељ ваш не даје дидрахме?
25. Петар рече: Даје. И кад уђе у кућу, претече га Исус говорећи: Шта мислиш, Симоне? Цареви земаљски од кога узимају порез или царину, од својих синова или од туђих?
26. Рече му Петар: Од туђих. Рече му Исус: Значи, синови су ослобођени.
27. Али да их не саблазнимо, иди на море и баци удицу, и коју рибу прву ухватиш, узми је; и кад јој отвориш уста, наћи ћеш статир: узми га те им подај за мене и за себе.
 
18. Највећи у Царству небеском. О саблазни. Прича о изгубљеној овци. Црквени начин исправљања ближњег. Моћ апостолске власти; о заједничкој молитви и праштању. Прича о немилосрдном слуги.
 
(Зач. 74).
1. У онај час приступише ученици Исусу говорећи: Ко је. дакле, највећи у Царству небескоме?
2. И дозва Исус дијете, и постави га међу њих,
3. И рече: Заиста вам кажем, ако се не обратите и не будете као дјеца, нећете ући у Царство небеско.
4. Који се, дакле, понизи као дијете ово, онај је највећи у Царству небеском.
5. И који прими једно такво дијете у име моје, мене прима.
6. А који саблазни једнога од ових малих који вјерују у мене, боље би му било да се објеси камен воденички о врат његов, и да потоне у дубину морску.
7. Тешко свијету од саблазни; јер потребно је да дођу саблазни, али тешко човјеку оном кроз кога долази саблазан.
8. Ако ли те рука твоја или нога твоја саблажњава, одсијеци је и баци од себе; боље ти је ући у живот хрому или кљасту него да имаш двије руке или двије ноге, а да те баце у огањ вјечни.
9. И ако те око твоје саблажњава, извади га и баци од себе: боље ти је с једним оком у живот ући него да имаш два ока, а да те баце у пакао огњени.
(Зач. 75).
10. Гледајте да не презрете једнога од малих ових; јер вам кажем да анђели њихови на небесима стално гледају лице Оца мога небескога.
11. Јер Син Човјечији дође да спасе изгубљено.
12. Шта вам се чини? Ако неки човјек има сто оваца па залута једна од њих, не остави ли деведесет и девет у планини, и иде те тражи ону залуталу?
13. И ако се догоди да је нађе, заиста вам кажем да се њој радује више него оним деведесет и девет што нису залутале.
14. Тако није воља Оца вашега небескога да пропадне један од ових малих.
15. Ако ли ти згрјеши брат твој, иди и покарај га насамо; ако те послуша, добио си брата својега.
16. Ако ли те не послуша, узми са собом још једнога или двојицу да на устима два или три свједока остане свака ријеч.
17. Ако ли њих не послуша, кажи Цркви; а ако ли не послуша ни Цркву, нека ти буде као незнабожац и цариник.
(Зач. 76).
18. Заиста вам кажем: Што год свежете на земљи биће свезано на небу, и што год раздријешите на земљи биће раздријешено на небу.
19. Опет вам заиста кажем: Ако се два од вас сложе на земљи у било којој ствари за коју се узмоле, даће им Отац мој који је на небесима.
20. Јер гдје су два или три сабрана у име моје, ондје сам и ја међу њима.
21. Тада му приступи Петар и рече: Господе, колико пута, ако ми згријеши брат мој, да му опростим? До седам ли пута?
22. Рече му Исус: Не велим ти до седам пута, него до седамдесет пута седам.
(Зач. 77).
23. Зато је Царство небеско слично човјеку цару, који хтједе да се прорачуна са слугама својим.
24. И кад се поче рачунати, доведоше му једнога дужника од десет хиљада таланата.
25. И будући да он немаше чиме вратити, заповиједи господар његов да продаду њега и жену његову и дјецу и све што имаше, и да се наплати,
26. Но слуга тај паде и клањаше му се говорећи: Господару, причекај ме, и све ћу ти вратити.
27. А господар се сажали на онога слугу, и пусти га и дуг му опрости.
28. А кад изиђе слуга тај, нађе једнога од својих другара који му бијаше дужан сто динара, и ухвати га и стаде давити говорећи: Дај ми што си дужан!
29. Паде другар његов пред ноге његове и мољаше га говорећи: Причекај ме, и све ћу ти вратити.
30. А он не хтједе, него га одведе и баци у тамницу док не врати дуг.
31. Видјевши пак другари његови тај догађај, ожалостише се веома, и отишавши, објаснише господару својему све што се догодило.
32. Тада га позва господар његов, и рече му: Зли слуго, сав дуг онај опростио сам ти, јер си ме молио.
33. Није ли требало да се и ти смилујеш на свога другара, као и ја на те што се смиловах?
34. И разгњеви се господар његов, и предаде га мучитељима док не врати све што му је дуговао.
35. Тако ће и Отац мој небески учинити вама, ако не опростите сваки брату својему од срца својих сагрјешења њихова.
 
19. О браку, разводу и безбрачном животу. Исус благосиља дјецу. О богатом младићу. О награди апостолима за преданост Христу.
 
1. И када сврши Исус ријечи ове, отиде из Галилеје, и дође у крајеве јудејске преко Јордана.
2. И за њим иђаше народ многи и исцијели их ондје.
(Зач. 78).
3. И приступише му фарисеји да га кушају, и рекоше му: Је ли допуштено човјеку отпустити жену своју за сваку кривицу?
4. А он одговарајући рече им: Нисте ли читали да је њих Творац од почетка створио мушко и женско?
5. И рекао: Због тога ће оставити човјек оца својега и матер, и прилијепиће се жени својој, и биће двоје једно тијело,
6. Тако да нису више двоје, него једно тијело; а што је Бог саставио човјек да не раставља.
7. Рекоше му: Што онда Мојсеј заповједи да се даде књига отпусна и да се она отпусти?
8. Рече им: Вама је Мојсеј допустио по окорјелости срца вашега да отпуштате жене своје; а из почетка није било тако.
9. А ја вам кажем: Ко отпусти жену своју, осим за прељубу, и ожени се другом, чини прељубу; и ко се ожени отпуштеницом, чини прељубу.
10. Рекоше му ученици његови: Ако је тако човјеку са женом, није добро женити се.
11. А он им рече: Не могу сви примити ту ријеч до они којима је дано.
12. Јер има ушкопљеника који су се тако родили из утробе материне; а има ушкопљеника које су људи ушкопили; а има ушкопљеника који су сами себе ушкопили Царства ради небескога. Ко може примити, нека прими!
13. Тада му приведоше дјецу да стави руке на њих, и да се помоли; а ученици им брањаху.
14. А Исус рече: Пустите дјецу, и не браните им да долазе к мени, јер је таквих Царство небеско.
15. И положивши на њих руке, отиде оданде.
(Зач. 79).
16. И гле, неко приступи и рече му: Учитељу благи, које добро да учиним да имам живот вјечни?
17. А он му рече: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једнога Бога. А ако хоћеш ући у живот држи заповијести.
18. Рече му: Које? А Исус рече: Не убиј; не учини прељубу; не укради; не свједочи лажно;
19. Поштуј оца и матер; и љуби ближњега својега као себе самога.
20. Рече му младић: Све ово сачувах од младости своје; шта ми још недостаје?
21. Рече му Исус: Ако хоћеш савршен да будеш, иди продај све што имаш и подај сиромасима, и имаћеш благо на небу, па хајде за мном.
22. А када чу младић ријеч, отиде жалостан; јер имађаше многа имања.
23. А Исус рече ученицима својим: Заиста вам кажем да је тешко богатоме ући у Царство небеско.
24. И опет вам кажем: Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатоме ући у Царство Божје.
25. А када то чуше ученици, чуђаху се веома говорећи: Ко се, дакле, може спасти?
26. А Исус погледавши на њих, рече им: Људима је ово немогуће, а Богу је све могуће.
27. Тада одговори Петар и рече му: Ето, ми смо оставили све и за тобом пошли; шта ће, дакле, нама бити?
28. А Исус им рече: Заиста вам кажем да ћете ви који пођосте за мном, у новом животу, када сједне Син Човјечији на пријесто славе своје, сјести и сами на дванаест пријестола и судити над дванаест племена Израиљевих.
29. И сваки који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или дјецу, или земљу, имена мога ради, примиће сто пута онолико, и наслиједиће живот вјечни.
30. Али ће многи први бити посљедњи и посљедњи први.
 
20. Прича о посленицима у винограду. Пут у Јерусалим и треће предсказивање страдања. Молба мајке синова Зеведејевих и о првенству. Исцјељење два јерихонска слијепца.
 
(Зач. 80).
1. Јер је Царство небеско слично човјеку домаћину који ујутру рано изиђе да најми посленике у виноград свој.
2. И погодивши се с посленицима по динар на дан, посла их у виноград свој.
3. И изишавши око трећега часа,[1] видје друге гдје стоје на тргу беспослени.
4. И њима рече: Идите и ви у виноград мој, и што буде право даћу вам.
5. И они отидоше. И опет изишавши око шестога и деветога часа, учини тако.
6. А око једанаестога часа изишавши, нађе друге гдје стоје беспослени и рече им: Што стојите овдје цијели дан беспослени?
7. Рекоше му: Јер нас нико не најми. Рече им: Идите и ви у мој виноград, и што буде право примићете.
8. А кад би увече, рече господар винограда приставу својему: Дозови посленике и подај им плату почевши од посљедњих до првих.
9. И дошавши који су око једанаестога часа најмљени, примише по динар.
10. А када дођоше први, помислише да ће више примити, и примише и они по динар.
11. И примивши роптаху на домаћина.
12. Говорећи: Ево, ови посљедњи један час радише, па их изједначи с нама који поднијесмо тегобу дана и жегу.
13. А он одговарајући рече једноме од њих: Пријатељу, не чиним ти неправду. Ниси ли погодио са мном по динар?
14. Узми своје па иди; а ја хоћу и овоме посљедњему да дам као и теби.
15. Или зар ја нисам властан у своме чинити шта хоћу? Зар је око твоје зло што сам ја добар?
16. Тако ће бити посљедњи први и први посљедњи; јер је много званих а мало изабраних.
(Зач. 81).
17. И полазећи Исус горе у Јерусалим, узе насамо на путу Дванаесторицу ученика, и рече им:
18. Ево идемо горе у Јерусалим, и Син Човјечији биће предан првосвештеницима и књижевницима; и осудиће га на смрт;
19. И предаће га незнабошцима да му се ругају и да га шибају и разапну; и трећи дан васкрснуће.
20. Тада му приступи мати синова Зеведејевих са синовима својим клањајући му се и молећи га за нешто.
21. А он јој рече: Шта хоћеш? Рече му: Реци да сједну ова моја два сина, један са десне стране теби, а један с лијеве стране теби, у царству твојему.
22. А Исус одговарајући рече: Не знате шта иштете. Можете ли пити чашу коју ћу ја пити и крстити се крштењем којим се ја крштавам? Рекоше му: Можемо.
23. И рече им: Чашу, дакле, моју испићете и крштењем којим се ја крштавам крстићете се; али сјести мени с десне и с лијеве стране, није моје да дам, него којима је припремио Отац мој.
24. И чувши то десеторица, расрдише се на та два брата.
25. А Исус дозвавши их рече: Знате да кнезови народа господаре њима и великаши владају над њима.
26. Да не буде тако међу вама; него који хоће да буде велики међу вама, нека вам буде служитељ.
27. И који хоће међу вама да буде први, нека вам буде слуга;
28. Као што ни Син Човјечији није дошао да му служе, него да служи и даде живот свој у откуп за многе.
(Зач. 82).
29. И кад они излажаху из Јерихона, за њим пође народ многи.
30. И гле, два слијепца сјеђаху крај пута, и чувши да Исус пролази, повикаше говорећи: Помилуј нас, Господе, сине Давидов!
31. А народ им пријећаше да ућуте; а они још већма повикаше говорећи: Помилуј нас, Господе, сине Давидов!
32. И ставши Исус дозва их, и рече: Шта хоћете да вам учиним?
33. Рекоше му: Господе, да се отворе очи наше.
34. И смилова се Исус, и дотаче се очију њихових, и одмах прогледаше очи њихове, и отидоше за њим.
 
21. Христов улазак у Јерусалим. Изгон трговаца из храма. Неплодна смоква. О власти Христовој. Прича о двојици синова и о злим виноградарима. О угаоном камену.
 
(Зач. 83).
1. И када се приближише Јерусалиму и дођоше у Витфагу према Маслинској гори, онда Исус посла два ученика.
2. Говорећи им: Идите у село што је према вама, и одмах ћете наћи магарицу привезану и магаре с њом; одријешите је и доведите ми.
3. И ако вам ко рече што, кажите да они требају Господу; и одмах ће их послати.
4. А ово је све било да се испуни што је казано преко пророка који говори:
5. Кажите кћери Сионовој: Ево Цар твој иде теби кротак, и јаше на магарици, и магарету, младунчету товарне животиње.
6. А ученици отидоше и учинише како им заповједи Исус.
7. Доведоше магарицу и магаре, и метнуше на њих хаљине своје, и усједе на њих.
8. А народ веома многи простираше хаљине своје по путу, а други резаху грање од дрвећа и простираху по путу.
9. А народ, који иђаше пред њим и за њим, викаше говорећи: Осана Сину Давидову! Благословен који долази у име Господње! Осана на висини!
10. И кад он уђе у Јерусалим, узбуни се сав град говорећи: Ко је то?
11. А народ говораше: Ово је Исус, пророк из Назарета Галилејскога.
12. И уђе Исус у храм Божији, и изгна све који продаваху и куповаху по храму, и испремета столове оних што мијењаху новце, и клупе оних што продаваху голубове.
13. И рече им: написано је: Дом мој – дом молитве нека се зове; а ви начинисте од њега пећину разбојничку.
14. И приступише му хроми и слијепи у храму, и исцијели их.
15. А кад видјеше првосвештеници и књижевници чудеса која учини, и дјецу гдје вичу у храму и говоре: Осана Сину Давидову, расрдише се.
16. И рекоше му: Чујеш ли шта ови говоре? А Исус им рече: Да! Зар нисте никада читали: Из уста дјеце и одојчади начинио си себи хвалу?
17. И оставивши их, изиђе напоље из града, у Витанију, и заноћи ондје.
(Зач. 84).
18. А ујутру враћајући се у град огладње;
19. И угледавши смокву једну крај пута дође њој, и не нађе на њој ништа осим лишћа, и рече јој: Да никад више не буде од тебе рода до вијека! И одмах усахну смоква.
20. И видјевши то ученици дивише се говорећи: Како одмах усахну смоква!
21. А Исус одговарајући рече им: Заиста вам кажем: Ако имате вјеру и не посумњате, учинићете не само оно што се зби са смоквом, него и гори овој ако речете: дигни се и баци се у море, догодиће се.
22. И све што узиштете у молитви вјерујући, добићете.
(Зач. 85).
23. И кад уђе у храм и стаде учити, приступише му првосвештеници и старјешине народне говорећи: Каквом влашћу то чиниш? И ко ти даде ту власт?
24. А Исус одговарајући рече им: И ја ћу вас упитати једну ријеч, коју ако ми кажете, и ја ћу вама рећи каквом влашћу ово чиним.
25. Крштење Јованово откуда бијаше? С неба, или од људи? А они размишљаху у себи говорећи: Ако кажемо: с неба, рећи ће нам: Зашто му, дакле, не вјеровасте?
26. Ако ли речемо: од људи, бојимо се народа; јер сви Јована држе за пророка.
27. И одговарајући Исусу рекоше: Не знамо. Рече и он њима: Ни ја вама нећу казати каквом влашћу ово чиним.
(Зач. 86).
28. А шта вам се чини? Човјек неки имаше два сина, и дошавши првоме рече: Синко, иди данас ради у винограду моме.
29. А он одговарајући рече: Нећу! И послије се раскаја и отиде.
30. И приступивши другоме рече тако исто. А он одговарајући рече: Хоћу, господару! И не отиде.
31. Који је од ове двојице извршио вољу очеву? Рекоше му: Први. Рече им Исус: Заиста вам кажем да ће цариници и блуднице прије вас ући у Царство Божије.
32. Јер вам дође Јован путем праведним, и не вјеровасте му; а цариници и блуднице повјероваше му; а ви видјевши то, не раскајасте се затим да му вјерујете.
(Зач. 87).
33. Другу причу чујте: Бијаше човјек домаћин који посади виноград и огради га плотом, и ископа у њему пивницу, и сагради кулу, и даде га виноградарима, и отиде.
34. А када се приближи вријеме бербе, посла слуге своје виноградарима да приме плодове његове.
35. И виноградари, похватавши слуге његове, једнога избише, а једнога убише, а једнога камењем засуше.
36. Опет посла друге слуге, више него прије, и учинише им тако исто.
37. А најзад посла им сина својега говорећи: Постидјеће се сина мојега.
38. А виноградари видјевши сина, рекоше међу собом: Ово је насљедник; ходите да га убијемо, и да присвојимо насљедство његово.
39. И ухватише га, па изведоше напоље из винограда, и убише.
40. Када, дакле, дође господар винограда шта ће учинити виноградарима оним?
41. Рекоше му: Злочинце ће злом смрћу погубити, а виноград ће дати другим виноградарима, који ће му давати плодове у своје вријеме.
42. Рече им Исус: Зар нисте никада читали у Писму: Камен који одбацише зидари, тај постаде глава од угла; то би од Господа и дивно је у очима нашим.
43. Зато вам кажем да ће се од вас узети Царство Божије, и даће се народу који доноси плодове његове.
(Зач. 88).
44. И ко падне на овај камен, разбиће се; а на кога он падне, сатрће га.
45. И чувши првосвештеници и фарисеји приче његове, разумјеше да о њима говори.
46. И настојећи да га ухвате, побојаше се народа, јер га држаху за пророка.
 
22. Прича о свадби царева сина. Богу Божије, цару царево. О васкрсењу мртвих, и највећој заповијести. Христос Давидов син и Господ.
 
(Зач. 89).
1. И одговарајући Исус опет им рече у причама говорећи:
2. Царство небеско је као човјек цар који начини свадбу сину своме.
3. И посла слуге своје да зову званице на свадбу; и не хтједоше доћи.
4. Опет посла друге слуге говорећи: Кажите званицама: Ево сам објед свој уготовио, јунци моји и храњеници поклани су, и све је готово: дођите на свадбу.
5. А они не маривши отидоше, овај у поље своје, а онај у трговину своју;
6. А остали ухватише слуге његове, изружише их, и побише.
7. И када то чу цар онај, разгњеви се и пославши војску своју, погуби крвнике оне, и град њихов запали.
8. Тада рече слугама својим: Свадба је готова, а званице не бјеху достојне.
9. Идите, дакле, на раскршћа и кога год нађете, позовите на свадбу.
10. И изишавши слуге оне на путеве, сабраше све које нађоше, и зле и добре; и напуни се свадбена дворана гостију.
11. А ушавши цар да види госте, угледа ондје човјека необучена у свадбено рухо.
12. И рече му: Пријатељу, како си ушао амо без свадбеног руха? А он оћута.
13. Тада рече цар слугама: Свежите му руке и ноге, па га узмите и баците у таму најкрајњу; ондје ће бити плач и шкргут зуба.
14. Јер су многи звани, али је мало изабраних.
(Зач. 90).
15. Тада отидоше фарисеји и на вијећању се договорише како би га ухватили у ријечи.
16. И послаше к њему ученике своје са иродовцима, говорећи: Учитељу, знамо да си истинит и путу Божијему заиста учиш и не обазиреш се ни на кога, јер не гледаш ко је ко од људи.
17. Кажи нам, дакле, шта ти мислиш: треба ли дати порез ћесару или не?
18. Разумијевши Исус лукавство њихово рече: Што ме кушате, лицемјери?
19. Покажите ми новац порезни. А они му донесоше динар.
20. И рече им: Чији је овај лик и натпис?
21. Рекоше му: Ћесарев. Тада им рече: Подајте, дакле, ћесарево ћесару, и Божије Богу.
22. И чувши задивише се, и оставивши га отидоше.
(Зач. 91).
23. У тај исти дан приступише му садукеји, који говоре да нема васкрсења, и упиташе га
24. Говорећи: Учитељу, Мојсеј рече: Ако умре ко без дјеце, да узме брат његов жену његову и подигне сјеме брату своме.
25. У нас бјеше седам браће; и први оженивши се умрије, и не имавши порода остави жену своју брату своме.
26. А тако и други, и трећи, све до седмога.
27. А послије свију умрије и жена.
28. О васкрсењу, дакле, којега ће од седморице бити жена? Јер је за свима била.
29. А Исус одговарајући рече им: Варате се, не знајући Писма ни силе Божије.
30. Јер о васкрсењу нити се жене нити се удају, него су као анђели Божији на небу.
31. А за васкрсење мртвих нисте ли читали шта вам је рекао Бог говорећи:
32. Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев? Бог није Бог мртвих, него живих.
33. И народ чувши дивљаше се науци његовој.
(Зач. 92).
34. А фарисеји чувши да ућутка садукеје, сабраше се заједно.
35. И упита један од њих, законик, кушајући га и говорећи:
36. Учитељу, која је заповијест највећа у Закону?
37. А Исус му рече: Љуби Господа Бога својега свим срцем својим, и свом душом својом, и свим умом својим.
38. Ово је прва и највећа заповијест.
39. А друга је као и ова: Љуби ближњега свога као самога себе.
40. О овим двјема заповијестима виси сав Закон и Пророци.
41. А када се сабраше фарисеји, упита их Исус
42. Говорећи: Шта мислите за Христа? Чији је син? Рекоше му: Давидов.
43. Рече им: Како, дакле, Давид њега у Духу назива Господом говорећи:
44. Рече Господ Господу мојему: Сједи мени с десне стране, док положим непријатеље твоје за подножје ногама твојим?
45. Када, дакле, Давид назива њега Господом, како му је син?
46. И нико му не могаше одговорити ни ријеч; нити смједе ко од тога дана да га запита више.
 
23. Исусова осуда лицемјерја књижевника и фарисеја. Жалост над Јерусалимом.
 
(Зач. 93).
1. Тада Исус рече народу и ученицима својим
2. Говорећи: На Мојсејеву столицу сједоше књижевници и фарисеји.
3. Све, дакле, што вам кажу да држите, држите и творите; али по дјелима њиховим не поступајте, јер говоре а не творе,
4. Него везују бремена тешка и незгодна за ношење и товаре на плећа људска, а прстом својим неће да их помакну.
5. А сва дјела своја чине да их виде људи; јер проширују амајлије своје и праве велике скуте на хаљинама својим.
6. И воле зачеља на гозбама и прва мјеста по синагогама.
7. И да им се клања по трговима, и да их људи зову: учитељу!
8. А ви се не зовите учитељи; јер је у вас један Учитељ, Христос, а ви сте сви браћа.
9. И оцем својим не зовите никога на земљи; јер је у вас један Отац, који је на небесима.
10. Нити се зовите наставници; јер је у вас један Наставник, Христос.
11. А највећи између вас да вам буде слуга.
12. Јер који се уздиже понизиће се, а који се понизи узвисиће се.
(Зач. 94).
13. Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што затварате Царство небеско пред људима; јер ви не улазите, нити пуштате да уђу они који би хтјели.
14. Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што једете куће удовичке, и лажно се молите дуго; зато ћете већма бити осуђени.
15. Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што проходите море и копно да бисте добили једнога сљедбеника, и кад га придобијете, чините га сином пакла двоструко већим од себе.
16. Тешко вама, вођи слијепи, који говорите: Ако се ко куне храмом, то није ништа; а ко се куне златом храмовним, крив је.
17. Безумници и слијепци! Јер шта је веће: злато или храм који злато освећује?
18. И ако се ко куне жртвеником, ништа је то, а који се куне даром на њему, крив је.
19. Безумници и слијепци! Јер шта је веће: дар или жртвеник који дар освећује?
20. Који се, дакле, куне жртвеником, куне се њим и свим што је на њему.
21. И који се куне храмом, куне се њим и Оним који обитава у њему.
22. А који се куне небом, куне се пријестолом Божијим и Оним који сједи на њему.
(Зач. 95).
23. Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што дајете десетак од метвице и од копра и од кима, а остависте што је претежније у Закону: правду и милост и вјеру; а ово је требало чинити и оно не остављати.
24. Вођи слијепи, који оцијеђујете комарца а камилу прождирете.
25. Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што чистите споља чашу и здјелу, а изнутра су пуне грабежа и неправде.
26. Фарисеју слијепи, очисти најприје изнутра чашу и здјелу да буду и споља чисте.
27. Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што сте као окречени гробови, који споља изгледају лијепи, а унутра су пуни костију мртвачких и сваке нечистоте.
28. Тако и ви: споља се показујете људима праведни, а изнутра сте пуни лицемјерја и безакоња.
(Зач. 96).
29. Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што зидате гробове пророцима и красите споменике праведника,
30. И говорите: Да смо ми били у вријеме отаца својих, не бисмо с њима пристали у крв пророка.
31. Тиме сами свједочите за себе да сте синови оних који су побили пророке.
32. Испуните и ви мјеру отаца ваших.
33. Змије, породи аспидини, како ћете побјећи од осуде за пакао?
34. Зато, ево, ја ћу вам послати пророке и мудраце и књижевнике; и ви ћете једне побити и распети, а друге шибати по синагогама својим и гонити од града до града;
35. Да дође на вас сва крв праведна што је проливена на земљи од крви Авеља праведнога до крви Захарије сина Варахијина, којега убисте између храма и жртвеника.
36. Заиста вам кажем да ће све ово доћи на род овај.
37. Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и засипаш камењем послане теби, колико пута хтједох да саберем чеда твоја, као што кокош скупља пилиће своје под крила, и не хтједосте!
38. Ето ће вам се оставити кућа ваша пуста.
39. Јер вам кажем: Нећете ме од сада видјети док не речете: Благословен који долази у име Господње.
 
24. О разорењу Јерусалима, поновном доласку Христа, свршетку вијека и о потреби будности.
 
(Зач. 97).
1. И изишавши Исус иђаше од храма, и приступише му ученици његови да му покажу грађевине храма.
2. А Исус им рече: Не видите ли све ово? Заиста вам кажем: Неће остати овдје ни камен на камену који се неће разметнути.
(Зач. 98).
3. А када сјеђаше на гори Маслинској, приступише му ученици насамо говорећи: Кажи нам кад ће то бити и какав је знак твога доласка и свршетка вијека?
4. И одговарајући Исус рече им: Чувајте се да вас ко не превари.
5. Јер ће многи доћи у име моје говорећи: Ја сам Христос. И многе ће преварити.
6. Чућете ратове и гласове о ратовима. Гледајте да се не уплашите; јер треба све то да се збуде. Али још није крај.
7. Јер ће устати народ на народ и царство на царство и биће глади и помора и земљотреса по свијету.
8. А то је све почетак страдања.
9. Тада ће вас предати на муке, и побиће вас, и сви ће вас народи омрзнути због имена мога.
10. И тада ће се многи саблазнити, и издаће један другога и омрзнуће један другога.
11. И изићи ће многи лажни пророци и превариће многе.
12. И зато што ће се умножити безакоње, охладњеће љубав многих.
(Зач. 99).
13. Али ко претрпи до краја, тај ће се спасти.
14. И проповиједаће се ово јеванђеље о Царству по свему свијету за свједочанство свим народима. И тада ће доћи крај.
15. Када, дакле, угледате гнусобу опустошења, о којој говори пророк Данило, гдје стоји на мјесту светоме – ко чита да разумије –
16. Тада који буду у Јудеји нека бјеже у горе;
17. И који буде на крову да не силази да узме што му је у кући;
18. И који буде у пољу да се не враћа натраг да узме хаљине своје.
19. А тешко трудницама и дојиљама у те дане.
20. Него се молите Богу да не буде бјежање ваше у зиму ни у суботу.
21. Јер ће тада бити невоља велика каква није била од постанка свијета до сада, нити ће бити.
22. И ако се не би скратили дани они, нико не би остао; али изабраних ради скратиће се дани они.
23. Тада ако вам ко рече: Ево, овдје је Христос или ондје, не вјерујте.
24. Јер ће се појавити лажни христоси и лажни пророци, и показаће знаке велике и чудеса да би преварили, ако буде могуће, и изабране.
25. Ето вам казах унапријед.
26. Ако вам, дакле, кажу: Ево га у пустињи, не излазите. Ево га у собама, не вјерујте.
(Зач. 100).
27. Јер као што муња излази од истока и сине до запада, тако ће бити и долазак Сина Човјечијега.
28. Јер гдје је труп, ондје ће се и орлови окупити.
29. И одмах ће се по невољи тих дана сунце помрачити, и мјесец своју свјетлост изгубити, и звијезде с неба пасти, и силе небеске покренути се.
30. И тада ће се показати знак Сина Човјечијега на небу; и тада ће проплакати сва племена на земљи; и угледаће Сина Човјечијега гдје долази на облацима небеским са силом и славом великом.
31. И послаће анђеле своје с великим гласом трубним; и сабраће изабране своје од четири вјетра, од краја до краја небеса.
32. А од смокве научите поуку: Када се гране њене већ подмладе и олистају, знате да је близу љето.
33. Тако и ви кад видите све ово, знајте да је близу пред вратима.
(Зач. 101).
34. Заиста вам кажем: Овај нараштај неће проћи док се све ово не збуде.
35. Небо и земља ће проћи, али ријечи моје неће проћи.
(Зач. 102).
36. А о дану томе и о часу нико не зна, ни анђели небески, до Отац мој сам.
37. Јер како је било у дане Ноја, тако ће бити и долазак Сина Човјечијега.
38. Јер као што у дане пред потопом јеђаху и пијаху, жењаху се и удаваху до онога дана кад Ноје уђе у ковчег,
39. И не схватише док не дође потоп и однесе све; тако ће бити и долазак Сина Човјечијега.
40. Тад ће бити два на њиви: један ће се узети, а други оставити.
41. Двије ће мљети на жрвњевима; једна ће се узети, а друга оставити.
(Зач. 103).
42. Стражите, дакле, јер не знате у који ће час доћи Господ ваш.
43. Али ово знајте: Кад би знао домаћин у које ће вријеме доћи лопов, стражио би и не би дао да му провали кућу.
44. Зато и ви будите спремни; јер у који час не мислите доћи ће Син Човјечији.
45. Ко је, дакле, тај вјерни и мудри слуга кога постави господар његов над својим домаћима да им даје храну на вријеме?
46. Благо томе слуги кога господар његов, дошавши, нађе да чини тако.
47. Заиста вам кажем: поставиће га над свим имањем својим.
48. Ако ли тај рђави слуга рече у срцу своме: Неће мој господар још задуго доћи;
49. И почне тући другове своје, а јести и пити с пијаницама;
50. Доћи ће господар тога слуге у дан када се не нада, и у час када не мисли,
51. И расјећи ће га напола, и даће му удио са лицемјерима; ондје ће бити плач и шкргут зуба.
 
25. Прича о мудрим и лудим дјевојкама. Прича о талантима. О Страшном суду.
 
(Зач. 104).
1. Тада ће бити Царство небеско као десет дјевојака које узеше свјетиљке своје и изиђоше у сретање женику.
2. А пет њих бијаху мудре и пет луде.
3. Јер луде, узевши свјетиљке своје, не узеше са собом уља.
4. А мудре узеше уље у посудама са свјетиљкама својим.
5. А будући да женик одоцни, задријемаше све, и поспаше.
6. А у поноћи стаде вика: Ево женик долази, излазите му у сретање.
7. Тада устадоше све дјевојке оне и украсише свјетиљке своје.
8. А луде рекоше мудрима: Дајте нам од уља вашега, јер се наше свјетиљке гасе.
9. А мудре одговорише говорећи: Да не би недостало и нама и вама, боље идите продавцима и купите себи.
10. А кад оне отидоше да купе, дође женик, и спремне уђоше с њим на свадбу, и затворише се врата.
11. А послије дођоше и оне друге дјевојке говорећи: Господару, Господару! Отвори нам.
12. А он одговарајући рече им: Заиста вам кажем, не познајем вас.
13. Стражите, дакле, јер не знате дана ни часа у који ће Син Човјечији доћи.
(Зач. 105).
14. Јер као што човјек полазећи на пут дозва слуге своје и предаде им благо своје;
15. И једноме даде пет таланата, а другоме два, а трећему један, свакоме према његовој моћи; и одмах отиде.
16. А онај што прими пет таланата отиде те ради с њима, и доби још пет таланата.
17. Тако и онај што прими два, доби и он још два.
18. А који прими један, отиде те га закопа у земљу и сакри сребро господара свога.
19. А послије дугог времена дође господар ових слуга, и стаде сводити рачун са њима.
20. И приступивши онај што је примио пет таланата, донесе још пет таланата говорећи: Господару, предао си ми пет таланата; ево још пет таланата које сам добио с њима.
21. А господар његов рече му: Добро, слуго добри и вјерни, у маломе си био вјеран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара својега.
22. А приступивши и онај што је примио два таланта рече: Господару, предао си ми два таланта; ево још два таланта која сам добио с њима.
23. А господар његов рече му: Добро, слуго добри и вјерни, у маломе си био вјеран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара својега.
24. А приступивши и онај што је примио један талант рече: Господару, знао сам да си ти тврд човјек: жањеш гдје ниси сијао, и скупљаш гдје ниси вијао;
25. Па се побојах и отидох те сакрих талант твој у земљу; и ево ти твоје.
26. А господар његов одговарајући рече му: Зли и лијени слуго, знао си да жањем гдје нисам сијао, и скупљам гдје нисам вијао.
27. Требало је зато моје сребро да даш мјењачима; и дошавши, ја бих узео своје са добитком.
28. Узмите, дакле, од њега талант, и подајте ономе што има десет таланата.
29. Јер свакоме који има даће се, и претећи ће му; а од онога који нема, и што има узеће се од њега.
30. А неваљалога слугу баците у таму најкрајњу; ондје ће бити плач и шкргут зуба.
(Зач. 106).
31. А када дође Син Човјечији у слави својој и сви свети анђели са њим, тада ће сјести на пријесто славе своје.
32. И сабраће се пред њим сви народи, и разлучиће их једне од других као пастир што разлучује овце од јаради.
33. И поставиће овце са десне стране себи, а јарад са лијеве.
34. Тада ће рећи Цар онима што му стоје са десне стране: Ходите благословени Оца мојега; примите Царство које вам је припремљено од постања свијета.
35. Јер огладњех, и дадосте ми да једем; ожедњех, и напојисте ме; странац бијах, и примисте ме;
36. Наг бијах, и одјенусте ме; болестан бијах, и посјетисте ме; у тамници бијах, и дођосте ми.
37. Тада ће му одговорити праведници говорећи: Господе, када те видјесмо гладна, и нахранисмо? Или жедна, и напојисмо?
38. Кад ли те видјесмо странца, и примисмо? Или нага, и одјенусмо?
39. Кад ли те видјесмо болесна или у тамници, и дођосмо ти?
40. И одговарајући Цар, рећи ће им: Заиста вам кажем: кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте.
41. Тада ће рећи и онима што му стоје с лијеве стране: Идите од мене, проклети, у огањ вјечни који је припремљен ђаволу и анђелима његовим.
42. Јер огладњех, и не дадосте ми да једем; ожедњех, и не напојисте ме;
43. Странац бијах, и не примисте ме; наг бијах, и не одјенусте ме; болестан и у тамници бијах, и не посјетисте ме.
44. Тад ће му одговорити и они говорећи: Господе, када те видјесмо гладна или жедна, или странца или нага, или болесна или у тамници, и не послужисмо ти?
45. Тада ће им одговорити говорећи: Заиста вам кажем: кад не учинисте једноме од ових најмањих, ни мени не учинисте.
46. И ови ће отићи у муку вјечну, а праведници у живот вјечни.
 
26. Посљедње предсказивање страдања. Завјера Јудеја против Христа. Помазање у Витанији. Јудино издајство. Пасхална вечера и Причешће. Молитва у Гетсиманији. Јудин пољубац. Хватање Христа и вођење пред Кајафу и Синедрион. Петрово одрицање и кајање.
 
(Зач.107).
1. И када сврши Исус све ријечи ове, рече ученицима својима:
2. Знате да ће за два дана бити Пасха, и Син Човјечији биће предан да се разапне.
3. Тада се скупише првосвештеници и књижевници и старјешине народа у двор првосвештеника по имену Кајафа;
4. И савјетоваше се како би Исуса на пријевару ухватили и убили.
5. И говораху: Али не о празнику, да се не би народ побунио.
(Зач. 108).
6. А кад Исус бјеше у Витанији у кући Симона губавога,
7. Приступи му жена са алавастровом посудом мириса скупоцјенога, и изли на главу његову када сјеђаше за трпезом.
8. А кад ово видјеше ученици његови, негодоваше говорећи: Чему ова штета?
9. Јер се могаше овај мирис продати скупо и дати сиромасима.
10. А разумјевши Исус рече им: Што ометате жену? Она учини добро дјело на мени.
11. Јер сиромахе имате свагда са собом, а мене немате свагда.
12. А она изливши мирис овај на тијело моје, учини то за мој погреб.
13. Заиста вам кажем: Гдје се год успроповиједа ово јеванђеље по свему свијету, казаће се за спомен њен и ово што она учини.
14. Тада један од Дванаесторице, по имену Јуда Искариотски, отиде првосвештеницима,
15. И рече: Шта ћете ми дати и ја ћу вам га издати? А они му положише тридесет сребрника.
16. И од тада тражаше згодно вријеме да га изда.
17. А у први дан бесквасних хљебова, приступише ученици Исусу говорећи му: Гдје хоћеш да ти уготовимо да једеш Пасху?
18. А он рече: Идите у град томе и томе, и кажите му: Учитељ каже: Вријеме је моје близу, код тебе ћу да учиним Пасху са ученицима својим.
19. И ученици учинише како им заповједи Исус, и уготовише Пасху.
20. А кад би увече, сједе за трпезу са Дванаесторицом ученика.
21. И док јеђаху рече им: Заиста вам кажем: један од вас издаће ме.
22. И ожалостивши се веома, поче му сваки од њих говорити: Да нисам ја, Господе?
23. А он одговарајући рече: Који умочи са мном руку у здјелу тај ће ме издати.
24. Син Човјечији, дакле, иде као што је писано за њега; али тешко ономе човјеку који изда Сина Човјечијег; боље би му било да се није родио тај човјек.
25. А Јуда, издајник његов, одговарајући рече: Да нисам ја, Учитељу? Рече му: Ти каза!
26. И кад јеђаху, узе Исус хљеб и благословивши преломи га, и даваше ученицима, и рече: Узмите, једите; ово је тијело моје.
27. И узе чашу и заблагодаривши даде им говорећи: Пијте из ње сви;
28. Јер ово је крв моја Новога завјета која се пролијева за многе ради отпуштења гријехова.
29. Кажем вам пак да од сада нећу пити овога рода виноградскога до оног дана када ћу пити с вама новога у Царству Оца мојега.
30. И отпојавши хвалу, изиђоше на гору Маслинску.
31. Тада им рече Исус: Сви ћете се ви саблазнити о мене ову ноћ; јер у Писму стоји: Ударићу пастира, и овце стада разбјећи ће се.
32. А по васкрсењу своме отићи ћу пред вама у Галилеју.
33. А Петар одговоривши рече му: Ако се и сви саблазне о тебе, ја се нећу никад саблазнити.
34. Рече му Исус: Заиста ти кажем: Ноћас, прије него пијетао запјева, три пута ћеш ме се одрећи.
35. Рече му Петар: Нећу те се одрећи макар морао и умријети с тобом! Тако рекоше и сви ученици.
36. Тада Исус дође са њима у мјесто које се зове Гетсиманија, и рече ученицима: Сједите ту док ја одем тамо да се помолим Богу.
37. И узевши Петра и оба сина Зеведејева, поче се жалостити и туговати.
38. Тада им рече Исус: Жалосна је душа моја до смрти; останите овдје и бдите са мном.
39. И отишавши мало, паде на лице своје молећи се и говорећи: Оче мој, ако је могуће, нека ме мимоиђе чаша ова; али опет не како ја хоћу, него како ти!
40. И дошавши ученицима, нађе их гдје спавају, и рече Петру: Зар не могосте један час пробдјети са мном?
41. Бдите и молите се да не паднете у напаст; јер је дух срчан, али је тијело слабо.
42. Опет и други пут отиде и помоли се говорећи: Оче мој, ако не може да ме мимоиђе ова чаша да је не пијем, нека буде воља твоја.
43. И дошавши нађе их опет гдје спавају; јер им бијаху очи отежале.
44. И оставивши их, отиде опет те се трећи пут помоли говорећи оне исте ријечи.
45. Тада дође ученицима својим и рече им: Још спавате и почивате! Ево се приближио час, и Син Човјечији предаје се у руке грјешника.
46. Устаните, хајдемо! Ево, приближио се издајник мој.
47. И док он још тако говораше, гле, Јуда, један од Дванаесторице, дође, и са њим људи многи с ножевима и с кољем од првосвештеника и старјешина народних.
48. А издајник његов даде им знак говорећи: Кога ја цјеливам, онај је; држите њега.
49. И одмах приступивши Исусу рече: Здраво, Учитељу! И цјелива га.
50. А Исус му рече: Пријатељу, на то ли си дошао? Тада приступивши, ставише руке на Исуса и ухватише га.
51. И гле, један од оних, што бијаху са Исусом, машивши се руком, извади нож свој те удари слугу првосвештеникова, и одреза му ухо.
52. Тада му рече Исус: Врати нож свој на мјесто његово; јер сви који се маше за нож, од ножа ће погинути,
53. Или мислиш да не могу умолити сад Оца свога да ми пошаље више од дванаест легиона анђела?
54. Како би се, дакле, испунила Писма да овако треба да буде?
55. У тај час рече Исус људима: Као на разбојника изишли сте с ножевима и с кољем да ме ухватите, а сваки дан сам код вас сједио учећи у храму, и не ухватисте ме.
56. А ово је све било да се испуне Писма пророчка. Тада га сви ученици оставише и побјегоше.
(Зач. 109).
57. А они што ухватише Исуса одведоше га првосвештенику Кајафи, гдје се књижевници и старјешине сабраше.
58. А Петар иђаше за њим издалека до дворишта првосвештеникова и ушавши унутра сједе са слугама да види свршетак.
59. А првосвештеници и старјешине и сав Синедрион тражаху лажна свједочанства против Исуса да би га убили,
60. И не нађоше; и премда многи лажни свједоци долазише, не нађоше. Најпослије дођоше два лажна свједока.
61. И рекоше: Он је казао: Ја могу развалити храм Божији и за три дана саградити га.
62. И уставши првосвештеник рече му: Зар ништа не одговараш што ови против тебе свједоче?
63. А Исус ћуташе. И првосвештеник одговарајући рече му: Заклињем те живим Богом да нам кажеш јеси ли ти Христос, Син Божији?
64. Рече му Исус: Ти каза. Али ја вам кажем: од сада ћете видјети Сина Човјечијега гдје сједи с десне стране Силе и долази на облацима небеским.
65. Тада првосвештеник раздрије хаљине своје говорећи: Хули на Бога! Шта нам више требају свједоци? Ево сада чусте хулу његову.
66. Шта мислите? А ови одговарајући рекоше: Заслужио је смрт.
67. Тада му попљуваше лице и удараху га, а други га бијаху по образима
68. Говорећи: Прореци нам, Христе, ко те удари?
69. А Петар сјеђаше напољу у дворишту, и приступи му једна слушкиња говорећи: И ти си био са Исусом Галилејцем.
70. А он се одрече пред свима говорећи: Не знам шта говориш.
71. И кад изиђе к вратима, угледа га друга и рече онима што бијаху ондје: И овај бјеше са Исусом Назарећанином.
72. И опет се одрече са заклетвом: Не знам тога човјека.
73. А мало потом приступише они што стајаху и рекоше Петру: Ваистину и ти си од њих: јер те и говор твој издаје.
74. Тада се поче преклињати и клети да не зна тога човјека. И одмах запјева пијетао.
75. И опомену се Петар ријечи Исусове што му је рекао: Док пијетао не запјева, три пута ћеш ме се одрећи. И изишавши напоље, плакаше горко.
 
27. Исус пред Пилатом. Јудино самоубиство. Пуштање Вараве и осуда Христа. Мучење и распеће. Хула Јудејаца. Смрт и погреб Христа. Стража на гробу.
 
(Зач. 110).
1. А кад би јутро, учинише вијеће сви првосвештеници и старјешине народа против Исуса да га погубе.
2. И свезавши га одведоше, и предаше га Понтију Пилату, намјеснику.
(Зач. 111).
3. Тада видјевши Јуда, издајник његов, да га осудише, раскаја се, и врати тридесет сребрника првосвештеницима и старјешинама
4. Говорећи: Сагријеших што издадох крв невину. А они рекоше: Шта ми маримо за то? Ти ћеш видјети.
5. И бацивши сребрнике у храму, изиђе, и отиде те се објеси.
6. А првосвештеници, узевши сребрнике, рекоше: Не ваља их метнути у храмовну ризницу, јер су цијена за крв.
7. Него се договорише те купише за њих лончареву њиву за гробље странцима.
8. Зато се та њива и прозва Крвна њива до данас.
9. Тада се испуни што је казано преко пророка Јеремије који говори: И узеше тридесет сребрника, цијену цијењенога, кога су цијенили синови Израиљеви;
10. И дадоше их за њиву лончареву, као што ми каза Господ.
11. А Исус стаде пред намјесником, и запита га намјесник говорећи: Јеси ли ти цар јудејски? А Исус му рече: Ти кажеш.
12. И кад га тужаху првосвештеници и старјешине, ништа не одговори.
13. Тада му рече Пилат: Зар не чујеш колико против тебе свједоче?
14. И не одговори му ни на једну ријеч, тако да се намјесник дивљаше веома.
15. А о Празнику бијаше обичај у намјесника да народу пусти по једнога сужња кога они хоће.
16. А тада имаху познатога сужња по имену Вараву.
17. И када се сабраше, рече им Пилат: Кога хоћете да вам пустим? Вараву или Исуса названога Христа?
18. Јер знађаше да су га из зависти предали.
19. А када сјеђаше у суду, поручи му жена његова говорећи: Не мијешај се ти ништа у суд тога праведника, јер данас у сну много пострадах због њега.
20. А првосвештеници и старјешине наговорише народ да иште Вараву, а Исуса да погубе.
21. А намјесник одговарајући рече им: Кога хоћете од ове двојице да вам пустим? А они рекоше: Вараву.
22. Рече им Пилат: Шта да чиним са Исусом названим Христом? Рекоше му сви: Да се разапне!
23. Намјесник пак рече: А какво је зло учинио? А они из гласа повикаше говорећи: Да се разапне!
24. А кад видје Пилат да ништа не помаже, него још већа буна бива, узе воду те уми руке пред народом говорећи: Ја сам невин у крви овога праведника; ви ћете видјети.
25. И одговарајући сав народ рече: Крв његова на нас и на дјецу нашу!
26. Тада им пусти Вараву, а Исуса, шибавши, предаде да се разапне.
(Зач. 112).
27. Тада војници намјесникови узеше Исуса у судницу и скупише на њега сву чету војника.
28. И свукавши га, обукоше му пурпурни огртач.
29. И оплетавши вијенац од трња, метнуше му на главу, и дадоше му трску у десницу; и клекнувши на кољена пред њим, ругаху му се говорећи: Здраво, царе јудејски!
30. И пљунувши на њега, узеше трску и бише га по глави.
31. И кад му се наругаше, свукоше с њега огртач, и обукоше га у хаљине његове, и поведоше да га разапну.
32. И излазећи нађоше човјека из Кирине по имену Симона и натјераше га да му понесе крст.
(Зач. 113).
33. И дошавши на мјесто које се зове Голгота, то јест: Мјесто лобање,
34. Дадоше му да пије оцат помијешан са жучи, и окусивши не хтје да пије.
35. А кад га разапеше, раздијелише хаљине његове бацивши коцку.
36. И сјеђаху ондје те га чуваху.
37. И ставише му изнад главе кривицу његову написану: Ово је Исус цар јудејски.
38. Тада распеше с њим два разбојника, једнога с десне и једнога с лијеве стране.
39. А који пролажаху хуљаху на њега машући главама својима
40. И говорећи: Ти који храм разваљујеш и за три дана саграђујеш, спаси сам себе; ако си Син Божији, сиђи са крста!
41. А тако и првосвештеници са књижевницима, старјешинама и фарисејима подсмијевајући се говораху:
42. Друге спасе а себе не може да спасе. Ако је цар Израиљев, нека сиђе сад с крста, па ћемо вјеровати у њега.
43. Уздао се у Бога, нека га избави сад, ако му је по вољи; јер говораше: Ја сам Син Божији.
44. Тако исто и разбојници распети с њим ругаху му се.
45. А од шестога часа би тама по свој земљи до часа деветога.
46. А око деветога часа, повика Исус из свега гласа говорећи: Или, Или, лима савахтани? То јест: Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?
47. А неки од оних што стајаху ондје чувши то говораху: Овај зове Илију.
48. И одмах отрча један од њих те узе сунђер, и напуни оцта, па натаче на трску, те га појаше.
49. А остали говораху: Остави да видимо хоће ли доћи Илија да га избави.
50. А Исус опет повика из свега гласа, и испусти дух.
51. И гле, завјеса храма раздрије се на двоје, од горњега краја до доњега; и земља се потресе, и камење се распаде;
52. И гробови се отворише, и устадоше многа тијела светих који су помрли;
53. И изишавши из гробова по васкрсењу његову, уђоше у свети град и показаше се многима.
54. А капетан и који с њим чуваху Исуса, видјевши да се земља тресе и шта би, уплашише се врло говорећи: Заиста овај бијаше Син Божији.
55. И ондје бијаху и гледаху издалека многе жене које су ишле за Исусом из Галилеје и служиле му.
56. Међу којима бијаше Марија Магдалина и Марија, мати Јаковљева и Јосијина, и мати синова Зеведејевих.
57. А кад би увече, дође човјек богат из Ариматеје, по имену Јосиф, који је такође био ученик Исусов.
58. Овај приступивши Пилату замоли за тијело Исусово. Тада Пилат заповједи да му даду тијело.
59. И узевши Јосиф тијело, зави га у платно чисто.
60. И стави га у свој нови гроб што је био исјекао у камену; и наваливши велики камен на врата од гроба, отиде.
61. А ондје бјеше Марија Магдалина и друга Марија, које сјеђаху према гробу.
(Зач. 114).
62. Сутрадан пак по петку сабраше се првосвештеници и фарисеји код Пилата
63. Говорећи: Господару, сјетисмо се да онај варалица каза још за живота: Послије три дана устаћу.
64. Зато заповједи да се утврди гроб до трећега дана да не дођу како ученици његови ноћу, да га не украду и не кажу народу: Устаде из мртвих; и биће посљедња превара гора од прве.
65. Рече им Пилат: Имате стражу, идите те утврдите како знате.
66. А они отишавши утврдише гроб са стражом и запечатише камен.
 
28. Васкрсење Христово и јављање мироносицама и ученицима. Синедрион поткупљује стражу. Васкрсли Господ шаље апостоле да проповиједају и крштавају по свијету.
 
(Зач. 115).
1. А пошто мину субота, на освитку првог дана недјеље, дођоше Марија Магдалина и друга Марија да осмотре гроб.
2. И гле, земља се затресе веома; јер анђео Господњи сиђе с неба. и приступивши одвали камен од врата гробних и сјеђаше на њему.
3. А лице његово бијаше као муња, и одијело његово бијело као снијег.
4. И у страху од њега уздрхташе стражари, и постадоше као мртви.
5. А анђео одговарајући рече женама: Не бојте се ви; јер знам да Исуса распетога тражите.
6. Није овдје; јер устаде као што је казао. Ходите да видите мјесто гдје је лежао Господ.
7. И идите брзо и реците ученицима његовим да устаде из мртвих; и гле, он ће пред вама отићи у Галилеју; тамо ћете га видјети. Ето казах вам.
8. И изишавши брзо из гроба, са страхом и радошћу великом похиташе да јаве ученицима његовим.
9. А кад иђаху да јаве ученицима његовим, и гле, срете их Исус говорећи: Радујте се! А оне приступивши, ухватише се за ноге његове и поклонише му се.
10. Тада им рече Исус: Не бојте се, идите те јавите браћи мојој нека иду у Галилеју, и тамо ће ме видјети.
11. А док оне иђаху, гле, неки од стражара дођоше у град и јавише првосвештеницима све што се догодило.
12. А они саставши се са старјешинама учинише вијеће, и дадоше војницима довољно новаца, говорећи:
13. Кажите: ученици његови дођоше ноћу и украдоше га док смо ми спавали.
14. И ако то чује намјесник, ми ћемо га увјерити и вас ослободити бриге.
15. А они узевши новце, учинише као што бијаху научени. И разгласи се ова ријеч међу Јудејцима до данас.
(Зач. 116).
16. А Једанаест ученика отидоше у Галилеју, на гору куда им је заповједио Исус.
17. И кад га видјеше, поклонише му се; а неки посумњаше.
18. И приступивши Исус рече им говорећи: Даде ми се свака власт на небу и на земљи.
19. Идите, дакле, и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светог Духа,
20. Учећи их да држе све што сам вам заповједио; и, ево, ја сам са вама у све дане до свршетка вијека. Амин.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. По јеврејском бројању то је девет часова ујутро; и даље: шести час је подне, једанаести час је пет сати после подне.

2 коментар(а)

  1. Драган Марјановић

    24. „И да принесу жртву као што је речено у Закону Господњем: двије грлице или два голубића“.
    Овако је, дакле, преведен овај 24. стих 2. главе Лукиног јеванђеља.

    Међутим Свети Григорије Палама у „Беседи на Сретење Господа и Бога и Спаситеља нашег Исуса Христа“ тумачи зашто је речено „пар грлица“ (а не две грлице) и „два голубића“.

    Он овако говори: „Приношење пара грлица представљало је целомудреност родитеља, оних који живе по закону брака; а два голубића, који не познају брак, јасно су наговештавала Дјеву и од ове Дјеве рођенога, Који је до краја Девственик. Обрати пажњу на строгу тачност Закона: говорио је о пару грлица, будући да грлице означавају оне који су сједињени браком; када је пак реч о птићима, на њих ово не може да се примени, јер ни Она Која је родила ни Онај Који је рођен нису знали за јарам (брака). Наговештавајући још у старини девствено рођење, Закон га предсказује овим прасликама (предизображењима). Након што се на чудесан начин родио, Он је сада био донесен у храм, док је Дух Свети припремио друге, достојније грлице и голубиће. Кога то? Симеона и Ану, јер би они због свог младенаштва (детињег узраста) када је у питању грех оправдано могли да буду названи голубићима или пак грлицама, с обзиром на њихову крајњу целомудреност.“
    Питање је, дакле, како треба да гласи стих: „две грлице“ или „пар грлица“ ?

  2. Александар Живковић

    И једно и друго је тачно, јер су те ријечи синоними. Ријеч пар означава двоје. Међутим, у нашем језику је бољи превод двије грлице, јер се тиме недвосмислено указује, колико их има. На примјер, да дословно стоји преведено “пар грлица“, онда би, у духу нашег језика, то могло да значи и неколико грлица, а не само двије, јер се ради о хомониму. Примјер за ријеч пар може бити и следећи: “Рекао ми је пар ријечи о томе“ или “били смо тамо пар дана“ или “’чекали смо га пар минута“. У овим примјерима је очигледно, да пар не значи два, већ неколико.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *