NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » Kosovo i Vidovdan

Kosovo i Vidovdan

 

Kosovo i Vidovdan
 

 
Carica Milica kao primer ohrabrenja i naši strašljivci
Beseda vladike žičkog Nikolaja u Ljubostinji –
Politika, 1940, br. 11489
Vaskrs je izvor radosti i hrabrosti. Živa voda, o kojoj je govorio Spasitelj ženi Samarjanci, ta živa voda je voda koja poji dušu i posle koje se nikad ne žedni. Ko nju pije jača dušu, postaje viši, plemenitiji, čistiji, snažniji, radosniji.
Mi se danas nalazimo pred jednom od pramajki naših koja se takvom vodom pojila i blagodareći tome, sve udarce sudbine podnela, a sa snagom koja iznenađuje. Carica Milica je Srpkinja sa najdramatičnijim životom: prvo, carica i srećna majka, zatim crna kosovska udovica i najzad smerna kaluđerica i ktitorka ovoga svetoga hrama. Gospođa Milica prva u Srbiji, na Balkanu, ćerka vlastelina Jug Bogdana, careva supruga, sestra Boška Jugovića, majka velikog gospodara Srbije Stevana Visokog. Sve sveto i gospodsko.
Pod teretom krsta kosovskoga i takva gospođa morala bi se skrhati, kad danas vidimo kako ima malodušnih majki, ćerki i sestara koje očajavaju kad čuju za smrt svojih, pa padaju u nesvest, lude i vrše samoubistva. Carica Milica je kao junak: posle Kosova je sav teret na njoj, sve oči uprte u nju, sve nade vezane za nju, ali ona ima jaku dušu. Došla je u ove planine odakle se vidi samo nebesni otvor i samo čuje pesma ptica, da bi bila bliža Bogu i utesi i snazi sa nebesa. Verujući u pravdu Božju ona nije očajavala ni u najtežim časovima.
A danas se razmileli našom zemljom crni gavranovi koji zlo slute, crne misli imaju i plaše narod. Oni nisu od Miličinog roda ni poroda. Oni nisu od vere hrišćanske. Neverni, prljavog srca, oni su strašljivi i kolebljivi i nikakvo dobro ne vide jer gledaju na svet kroz svoje sopstveno zlo. Oni nemaju viziju istine, niti viziju pobede pravde, te stoga ne mogu hrabriti ni uzdizati, već čine što mogu: plaše i unižavaju. Međutim devedeset od sto našega naroda je sveto, čestito, silno, puno vere, karaktera, duše. Ali oko deset od sto kvari sve kao što malo kiseline ukiseli mleko, to malo rđavog kvasca može ceo narod ukvariti. U taj mali procenat mi uračunavamo sve ono što je suprotno hrišćanskoj veri, narodnoj istoriji, narodnim predanjima i narodnome duhu i shvatanju.
Mi hoćemo da suzbijemo uticaj te opasne i razorne manjine. Ta manjina je protivu svetinje, samim tim protivu herojstva duhovnog, protiv veličine moralne, protiv vlade poštenja i istine. Nema, međutim ništa silnije ni potrebnije od svetinje, od svetoga čoveka, od svete duše. Naročito danas, u ove opasne dane, svi koji su nevaljali, nepošteni i prljavi – navlače gnjev Božji na državu, nesvesni su izdajnici koji otvaraju vrata neprijatelju. Na svaku pukotinu moralnu ulazi neprijatelj. Svaka moralna slabost dodaje snazi neprijatelja.
Hoćemo li imati i dalje mir – to od nas zavisi. Rat ili mir – to je uslovna dilema. Rat je stostruk bič kojim se narodi kažnjavaju za njihova teška sagrešenja. Da bi smo izbegli spoljašnji rat, moramo voditi unutrašnji: sa svojim gresima i moralnim slabostima. Kada međutim, dobro izborimo taj unutrašnji rat, onda nas nikakav spoljašnji ne može uplašiti, a kamo li uništiti.
Stoga Žička eparhija u ovo vreme propoveda pokajanje za grehe i narodnu popravku kao jedini lek od svih, i onih najvećih zala.
Današnji evropski rat je za jedne pakao, za druge čistilište, za treće raj…
Pravoslavni Sloveni danas su pošteđeni od rata; jedan širok i mnogoljudan pojas od Jadrana do Tihog Okeana. Ja ne znam planove Božije, ali držim da Božji Promisao hoće preko pravoslavnih Slovena da kaže svetu spasonosnu reč, da donese spasonosnu utehu i spasonosni lek: zato ih drži po strani od rata. Ta spasonosna reč može biti samo ona koja se ovaplotila u Sinu Božjem i koja je zapisana u Jevanđelju.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *