NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Dela savremenih teologa » JERES EVOLUCIONIZMA

JERES EVOLUCIONIZMA

JERES EVOLUCIONIZMA

1. Umesto predgovora. Apologija naslova

U raspravi „Pravoslavni pogled na evoluciju“ jeromonah Serafim Rouz je napisao sledeće: „Oni koji su usavršeni u svetovnom mudrovanju podsmevaju se onima koji nazivaju evolucionizam ‘jeresju’. I zaista, evolucionizam, strogo govoreći, nije jeres; kao što hinduizam, strogo govoreći, nije jeres, već je kao i hinduizam (s kojim on ima veze i koji je verovatno uticao na njegov razvoj) evolucionizam ideologija duboko tuđa pravoslavnom hrišćanskom učenju, ona uvlači u takvo mnoštvo netačnih učenja i mišljenja, da bi bilo daleko bolje kada bi to bila jednostavno jeres koju bi bilo lako prepoznati ili poraziti“ (34, s. 515). Misao blaženopočivšeg o. Serafima o tome da „evolucionizam, strogo govoreći, nije jeres“ izgleda nam savršeno tačnom, pošto evolucionizam nema nikakve veze s crkvenom tradicijom (isto onako kao hinduizam ili gnosticizam).
Značaj o. Serafima Rouza za razobličavanje antihrišćanske suštine evolucionizma može se uporediti sa onim značajem koji je u razobličavanju arijanstva imao u antici sv. Atanasije Veliki. Posle neoborivih reči pravoslavnog Amerikanca pisati na ovu temu ima smisla samo utoliko ukoliko evolucionizam još uvek postoji i dalje napada crkveno učenje – isto onako kao što je kritika arijanstva od strane kapadokijskih otaca i kasnijih svetih ljudi u suštini samo ponavljala razobličavanje ove jeresi od strane sv. Atanasija Aleksandrijskog.
Najnovije modernističko bogoslovlje puno je nespretnih pokušaja da se upregnu u ista kola konj i bojažljiva srna – po svojoj prirodi grubi paganski evolucionizam (kako ćemo dokazati kasnije) i prefinjeno svetootačko učenje o šestodnevnom stvaranju sveta kao dela ruku Božijih. Kada se u naše vreme ne bi nudila masa raznih vrsta teleologizma, tj. „pravoslavnog evolucionizma“, Crkvi bi bilo lako da se izbavi od te lažne filosofske koncepcije. No, sva nesreća je u tome što su danas mnogi hrišćani spremni da prihvate kao tačno učenje o evoluciji vasione, a evolucionisti su veoma skloni da sebe proglašavaju za smerne hrišćane.
Nastala situacija je potpuno analogna odnosu gnosticizma prema drevnoj Crkvi. Škole gnostika nisu imale sa apostolskim hrišćanstvom nikakve veze, te one, strogo govoreći, ne bi trebalo ni da se nazivaju jeretičkim. Profesor V. V. Bolotov je tačno nazivao jedno od svojih predavanja „Borba hrišćanstva protiv paganske misli u obliku gnosisa“. Međutim, lako je nazivati neku pojavu „paganskom mišlju“, kada je ona već odavno mrtva, kada su je Sveti Oci razobličili i kada ne napada Crkvu. Ali kada su mnogobrojne gnostičke škole te „paganske misli“ istupale u ime Crkve i pokušavale, kao što to danas čine evolucionisti, da svoje lažno učenje izdaju za crkveno, Sveti Oci su, čisteći Crkvu od tuđeg nanosa, razobličavali gnosticizam upravo kao jeres. Tako je posebno postupao sv. Irinej Lionski kada je pisao: „Među ovim jereticima (podv. – K. B.) ima neki po imenu Marko koji se hvali da je sledbenik svog učitelja (Valentina – K. B.)“ (22, knj. 1, gl. 13.1. – s. 57). Na drugim mestima svoje rasprave sv. Irinej se izražavao isto tako određeno: „Valentin koji je prilagodio načelo tzv. gnostičke jeresi osobitom karakteru svoje škole“ (22, knj. 1, gl. 11.2. – s. 52) itd.
U svetlu ovoga što je rečeno, kada danas čujemo o teorijama evolucije, možemo ih mirno ne primećivati, sve dok ta paganska mudrovanja nemaju nikakve veze s Crkvom. Ali kada se hrišćanin sreće sa učenjem koje se prikazuje kao „pravoslavni evolucionizam“, on je dužan da ga izobliči kao projavu jeresi, a sve sledbenike „hrišćanskog evolucionizma“ da smatra jereticima. Zato će tema našeg rada koju smo uneli u naslov – „Jeres evolucionizma“ – biti aktuelna sve dotle dok ne prestanu pokušaji da se međusobno pomire i spoje tuđi i nespojivi pogledi na svet: vera u Božansko Otkrivenje i vera u evolucionizam.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *