NASLOVNA » PITANJE PASTIRU, Slava, praznici, običaji, tradicija » Žito ili koljivo?

Žito ili koljivo?

Pitanje:
Pomaže Bog! ! ! Hvala za sve odgovore i pouke, ja ne znam da li pretjerujem ali imam dosta pitanja jer želim sve da naučim pravilno i onako kako je Bogu ugodno ako ja grešnica mogu bar nešto da ispunim kao na primer – Žito ili koljivo (kako mi ovdje kažemo) za Slave ne bitno crkvenu ili svoju kuhano treba mljeti. Ja tako radim ali ima sveštenika koji tvrde da ne treba pa Vas molim da mi odgovorite da li je pravilno i kako? Hvala još jednom….
Svako dobro od Gospoda! ! ! Gresna
Milica


Odgovor:
Bog Vam pomogao, Razumem Vas, Vi biste želeli da znate kako se žito sprema i šta je od toga najpravilnije. Da li je pravilno samleti žito ili ostaviti ga celo? Kod nas ima jedna izreka „sto sela sto običaja“ verujem da ste za to čuli. Vidite, što se tiče žita ili koljiva, još nikada nisam našao jedan i jedinstven način spremanja. Simbolika žita je ova. Žito praslikuje našu veru u vaskrsenje. Po rečima Gospoda našeg Isusa Hrista: ako zrno pšenice padnuvši na zemlju ne umre, onda jedno ostane; ako li umre, rod mnogi donosi. Jn.12, 24. To je i smisao naše vere, vaskrsenje. Zato mi i kada krsnu ili zavetnu slavu slavimo pored slavkog kolača i svece obavezno koristimo i žito. Na parstosima ili na sahrani isto koristimo žito, jer taj pokojnik koji je hrišćanin veruje u vaskrsenje, zato i koristimo žito. Na Slavi koristimo jer svetitelj kojeg tog dana proslavljamo, nije mrtav već je živ, iako se preselio iz ovog privremenog sveta u onaj večni, kod Hrista Boga (Sv. Ilija – sveti anđeli, Arh. Mihajil) i kada sve praznike slavimo sprema se žito jer su oni hrišćanski svetitelji. U mom kraju se žito melje sa drugim plodovima, kao što su badem, lešnik, orahče, orah, neko stavlja suvo grožđe, i to možete videti i u molitvi u Trebniku kada sveštenik osvećuje žito gde se kaže: „sa raznim plodovima“. Takođe naša vera je vera predanja. Ono što se prenosilo sa kolena na koleno. Tako smo dobili predanje koje je primio arhiepiskop Evdoksije od Svetog Teodora Tirona da za vreme prve nedelje velikog posta jedu koljivo. To se dogodilo za vreme Julijana Odstupnika – koji je odstupio od prave vere hrišćanske i vratio se idolosluženju (361 – 363 godine) jer su tada kropili hranu na pijacama krvlju da bi hrišćane oskvrnuli. Tada vidimo da iako je arhiepiskop upitao je Svetog Teodora Tirona koji mu se javio u javi a ne u snu: „Šta je to koljivo“? A Svetitelj mu odgovori: To je pšenica kuvana sa medom, jer smo mi u Evhaiti to navikli da tako zovemo“. Prema tome „sto sela sto običaja“ ali je jedan smisao VASKRSENJE. Ono u šta mi hrišćani verujemo, a pokušavamo da to pokažemo kroz simboliku tvorevine božije ovom prilikom preko žita, za koje znamo da se sigurno kuva, a negde se melje i nećete pogrešiti ako to uradite, a negde, kao što vam vaši sveštenici kažu, ne melje se i smatram da opet nećete pogrešiti jer praslikuje Vaskrsenje. o.Dejan

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *