Жито или кољиво?

Питање:
Помаже Бог! ! ! Хвала за све одговоре и поуке, ја не знам да ли претјерујем али имам доста питања јер желим све да научим правилно и онако како је Богу угодно ако ја грешница могу бар нешто да испуним као на пример – Жито или кољиво (како ми овдје кажемо) за Славе не битно црквену или своју кухано треба мљети. Ја тако радим али има свештеника који тврде да не треба па Вас молим да ми одговорите да ли је правилно и како? Хвала још једном….
Свако добро од Господа! ! ! Гресна
Милица


Одговор:
Бог Вам помогао, Разумем Вас, Ви бисте желели да знате како се жито спрема и шта је од тога најправилније. Да ли је правилно самлети жито или оставити га цело? Код нас има једна изрека „сто села сто обичаја“ верујем да сте за то чули. Видите, што се тиче жита или кољива, још никада нисам нашао један и јединствен начин спремања. Симболика жита је ова. Жито прасликује нашу веру у васкрсење. По речима Господа нашег Исуса Христа: ако зрно пшенице паднувши на земљу не умре, онда једно остане; ако ли умре, род многи доноси. Јн.12, 24. То је и смисао наше вере, васкрсење. Зато ми и када крсну или заветну славу славимо поред славког колача и свеце обавезно користимо и жито. На парстосима или на сахрани исто користимо жито, јер тај покојник који је хришћанин верује у васкрсење, зато и користимо жито. На Слави користимо јер светитељ којег тог дана прослављамо, није мртав већ је жив, иако се преселио из овог привременог света у онај вечни, код Христа Бога (Св. Илија – свети анђели, Арх. Михајил) и када све празнике славимо спрема се жито јер су они хришћански светитељи. У мом крају се жито меље са другим плодовима, као што су бадем, лешник, орахче, орах, неко ставља суво грожђе, и то можете видети и у молитви у Требнику када свештеник освећује жито где се каже: „са разним плодовима“. Такође наша вера је вера предања. Оно што се преносило са колена на колено. Тако смо добили предање које је примио архиепископ Евдоксије од Светог Теодора Тирона да за време прве недеље великог поста једу кољиво. То се догодило за време Јулијана Одступника – који је одступио од праве вере хришћанске и вратио се идолослужењу (361 – 363 године) јер су тада кропили храну на пијацама крвљу да би хришћане оскврнули. Тада видимо да иако је архиепископ упитао је Светог Теодора Тирона који му се јавио у јави а не у сну: „Шта је то кољиво“? А Светитељ му одговори: То је пшеница кувана са медом, јер смо ми у Евхаити то навикли да тако зовемо“. Према томе „сто села сто обичаја“ али је један смисао ВАСКРСЕЊЕ. Оно у шта ми хришћани верујемо, а покушавамо да то покажемо кроз симболику творевине божије овом приликом преко жита, за које знамо да се сигурно кува, а негде се меље и нећете погрешити ако то урадите, а негде, као што вам ваши свештеници кажу, не меље се и сматрам да опет нећете погрешити јер прасликује Васкрсење. о.Дејан

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *