Житија Светих за јануар

29. JAHУAP

ПРЕНОС ЧЕСНИХ МОШТИЈУ СВЕТОГ СВЕШТЕНОМУЧЕНИКА
ИГЊАТИЈА БОГОНОСЦА

Главно празновање светог Игњатија јесте у зиму 20. децембра. Овога дана се празнује пренос његових чесних моштију из Рима, где мученички пострада[1], у Антиохију, где је раније био архијереј. Када свети Игњатије беше позван у Рим, да пред царем Трајаном одговара за своју веру, на томе дугом путу пратише га неколико грађана из Антиохије, побуђени на то великом љубављу према своме дивном архипастиру. Светитељ Божји, пошто се никако не хте одрећи вере Христове презревши сва ласкања и обећања цара Трајана, би осуђен на смрт и бачен у Цирку Великом пред зверове. Зверови га растргоше, и он предаде душу своју Богу. Тада његови пратиоци сабраше његове обнажене кости, пренеше у Антиохију, и чесно сахранише. Но када Персијанци заузеше Антиохију у шестом веку мошти светог Игњатија поново се врате из Антиохије у Рим, где се и сада налазе у цркви светог Климента.

СПОМЕН СВЕТИХ МУЧЕНИКА
ФИЛОТЕЈА, ИПЕРЕХИЈА, АВИВА, ЈУЛИЈАНА, РОМАНА, ЈАКОВА И ПАРИГОРИЈА

Ови свети пошто постадоше војници Небеског Цара Христа, наружише идоле и изобличише заблуду идолопоклоника. Идолопоклоници их ухватише, и најпре им дебелим моткама поломише руке и ребра, затим их немилосрдно шибаше, па им тешке ланце око врата ставише, и тако их у тамницу вргоше. После тога их из тамнице изведоше, и кожу им на кајише секоше; затим их обесише, и онда свакоме од њих укуцаше ексере у главу. И тако ови славни мученици предадоше душе своје у руке Божје, и добише неувенљиве венце мучеништва[2].

СПОМЕН СВЕТИХ МУЧЕНИКА
СИЛУАНА епископа, ЛУКЕ ђакона И МОКИЈА чтеца

За царовања Нумеријанова, 284. године, настаде гоњење против хришћана. Тада овај свети Силуан, епископ у граду Емеси, у Сирији, би оптужен кнезу, одмах ухваћен, и заједно са ђаконом Луком и чтецом Мокијем, сви троје везани изведени пред кнеза. Он их дуго истјазаваше. И пошто виде да они исповедају Христа као истинитог Бога, а проклињу оне који се клањају идолима, силно се разљути. Затим покуша да их ласкањем придобије да се одрекну Христа. А кад и тиме не успе, страшно их тукоше, па их онда баци у тамницу, и остави их да тамо умру од глади.
Но после много дана он их поново изведе на суд. И тукоше их, и по други пут их врже у тамницу. И кад у тамници постадоше као скелети од глади и жеђи, он донесе одлуку да их изведе пред зверове да се боре са њима. И изведоше светитеље у цирк, и пустише на њих разне зверове, а мученици се Христови мољаху Богу да се овим заврши њихова борба. Бог услиши своје слуге, јер чим My ce помолише, Он услиши њихову молбу, и одмах прими душе њихове. Тада се дивље звери са страхопоштовањем зауставише подалеко од моштију светих мученика, и, не приближивши им се, удаљише ce. A када паде ноћ, одоше неки хришћани, узеше света тела светих мученика, и чесно их сахранише, славећи и благодарећи Бога.

СПОМЕН СВЕТИХ МУЧЕНИКА
САРВИЛА И ВЕВЕЈЕ
сестре његове

Ови свети беху из града Едесе, а пострадаше за време цара Трајана, 110. године. Свети Сарвил беше најпре идолски жрец и служитељ гадних жртава демонских. Био је леп и чувен; носио је скупоцене и раскошне хаљине, и имао златну капу на глави; тамошњи јелини су га сматрали као другог малог цара, и поштовали као другог бога. И он је наређивао да се сви клањају идолима и приносе им жртве. Епископ града Едесе, свети Варсимеј често га је корио и саветовао, али он није хтео да напусти своју заблуду. A o једном не знабожачком празнику, када су приносили жртве демонима, и Сарвил надзиравао, свети Варсимеј га опет укори као виновника пропасти многих људи. Чувши то, и дарнут благодаћу Христовом, Сарвил се замисли над речима епископовим, и поверова у Христа заједно са својом сестром Вевејом. Затим их епископ Варсимеј обоје крсти, и поучи истинама вере. После тога Сарвил продаде све имање своје, раздаде новце сиромасима, и сам постаде сиромах. Потом отиде код епископа и живљаше код њега.
Сазнавши за то, намесник Лисије изведе Сарвила преда се на суд. Пошто га је испитао и дознао да исповеда веру у Христа, он нареди те га бише моткама. А пошто мученик изружи њега и идоле његове, па и самог цара који га је поставио за намесника, овај се безумно разјари, и нареди те светога бише воловским жилама, и стругоше гвозденим четкама, и жегоше бакљама. Трпећи све то, мученик само у Бога гледаше и мољаше се, стога му Бог и олакша патње. А Лисије, видећи јунаштво и трпељивост светога, нареди те му укуцаше ексере у главу, и бацише под тестеру да га престружу. Али благодаћу Христовом свети мученик остаде неповређен, што све запрепасти.
Видевши све то, сестра светога Сарвила Вевеја, испуни се смелошћу, и сама оде намеснику, и изјави да је хришћанка. A намесник нареди те је много бише, па је баци у тамницу. Брата пак њеног Сарвила стави на овакве муке: тукоше га дрвеним лопатама, онда му лице одраше, и руке му састраг завезаше, па га по трбуху бише; затим га за једну руку о дрво обесише, па му огњем жегоше разне делове тела; напослетку га целог одраше. А намесник, видећи га где још дише, нареди те и њему и сестри његовој отсекоше главе. И тако обоје добише венце мученичке. А чесне мошти њихове тајно узеше неки хришћани, и чесно их сахранише, славећи и благодарећи Бога.

ЖИТИЈЕ ПРЕПОДОБНОГ ОЦА НАШЕГ
ЛАВРЕНТИЈА
затворника Печерског

После искушења које снађе преподобне затворнике печерске Исакија и Никиту[3], подвизаваше се у том истом светом манастиру Печерском овај блажени Лаврентије. Он се, као добар војник Христов, усуди да сам усамљенички ратује са душегубним нападачем – ђаволом. И зажеле свом душом да се у строгом затворништву посвети молитви Богу, убеђен да Господ управо о затворничком живљењу говори када каже: „А ти кад се молиш, уђи у клијет своју, и затворивши врата своја, помоли се Оцу своме који је у тајности; и Отац твој који види тајно, узвратиће теби јавно“ (Мт. 6, 6). Али преподобни му оци одлучно брањаху да то ради у светом манастиру Печерском, где лукави ђаво силовитије напада подвижнике него на другом месту. Они му напомињаху како ту ђаво савлада Исакија и Никиту, који се насамо у затвору бораху с њим, те их оци многим молитвама једва вратише к себи.
Тада Лаврентије, опростивши се са братијом, оде у манастир светог великомученика Димитрија, подигнут кнезом Изјаславом[4], и тамо монаховаше у затвору. Он стаде веома подвижнички живети и са великом ревношћу радити на спасењу свом, преузимајући сваким даном све веће трудове, умртвљујући уздржањем и глађу све страсне пожуде, секући их мачем духовним, то јест речју молитве, и водом суза својих гасећи распаљене стреле лукавога. И тако он, благодаћу Божјом, не само не би рањен ђаволом, него и доби од сведарежљивог Господа дар да чудотворно исцељује разне болести и недуге по људима, и да изгони ђаволе.
Једном, к блаженом Лаврентију између многих других би доведен ради исцељеља један човек из Кијева, у коме бејаше веома свиреп и јак ђаво, да дрво које су са муком могли носити десеторо људи, он сам узимаше и ношаше. А блажени затворник, желећи да се благодаћу прослави његово духовно отечество – свети манастир Печерски, нареди да овог човека воде тамо. Тала бесомучник стаде викати: „Коме ме ти шаљеш? Ја не смем ни да се приближим пештери због Светих који почивају у њој. У самом пак манастиру живе тридесет светих црноризаца којих се ја бојим, a са осталима водим борбу”
Када бесомучник изговори то о благодати светог манастира Печерског, блажени поново нареди да га силом одвуку тамо, да би се боље потврдило оно што он рече. А они што вуцијаху бесомучника, знајући да он никада није бивао у Печерском манастиру и да никога тамо не познаје, упиташе га: „Ко су ти подвижници којих се ти бојиш?“ Јер у то време у Печерском манастиру бејаше братије сто осамнаест. Бесомучник наброја од њих тридесет по имену, и рече: „Сви они могу ме једном речју истерати“. Тада му они што га вуцијаху опет рекоше: „Ми хоћемо да те затворимо у пештери“. А он им одговори; „Каква ми је корист водити борбу са мртвима? Јер они сада имају већу слободу да се моле Богу за своје црнорисце и за све који долазе к њима. Но ако ви хоћете да видите како ја водим борбу, одведите ме у манастир: сем оне тридесеторице које споменух, ја се могу борити са свима осталима“.
И стаде показивати способности своје, говорећи јеврејски, римски, грчки, једном речју – све језике, које он никада ни чуо није, тако да се они што га вуцијаху веома уплашише и много дивише промени његовог говора и способности да говори разне језике. Затим, пре но што они уђоше у манастир, нечисти дух тaj побеже из човека; и исцељени човек стаде паметно расуђивати, те се сви што беху с њим испунише радошћу. Онда сви заједно уђоше у свету чудотворну цркву Печерску да захвале Богу. Дознавши за то, игуман са свом братијом дође у цркву. Исцељени не познаваше ни игумана, нити икога од оне тридесеторице које поименце наброја у време бесомучности. Тада га упиташе: „Ко те исцели?“ А он, гледајући на чудотворну икону Пресвете Богородице, одговори: „Са Њом сретоше нас свети оци, њих тридесет на броју, и ја се исцелих“. При томе он се сећаше имена свију њих, али никога не познаваше у лице. Тада сви скупа узнесоше хвалу Богу, и Пречистој Матери Његовој, и блаженим угодницима Његовим.
Тако се прослави свето место Печерског манастира по Божјем устројењу, објављеном преко блаженог затворника Лаврентија, који се као Варнава од Павла, на неко време одвоји од печерске бpaтиje, много плода донесе и, украсивши Изјаслављеи манастир многим равноангелним врлинама својим, поново се врати y свети манастир Печерски. После извесног времена он би изабран и посвећен за епископа Туровског[5]. По блаженом престављењу светог Лаврентија[6], тело његово би пренето у Кијево-Печерски манастир и с чешћу положено у пештерама, где и до сада његове чудотворне мошти стоје нетљене, у част Онога који види тајно а узвраћа затворницима јавно – слављеног у Тројици Бога, коме слава вавек, амин.

СПОМЕН ПРЕПОДОБНОГ ОЦА НАШЕГ
АКЕПСИМА

Подвизима умртвио страсти, и у миру се преставио ка Господу.

СПОМЕН СВЕТОГ ОЦА НАШЕГ
ВАРСИМЕЈА

Епископ града Едесе, који је обратио у Хришћанство Св. мученика Сарвила и сестру његову. Због тога је био мучен и затваран, те тако постао исповедник. Пошто је, по заповести царској, пуштен из тамнице, у миру се упокојио.

СПОМЕН ПРЕПОДОБНОГ ОЦА НАШЕГ
АФРААТА

Рођен и одгајен у Персији; не знабожац. Згадио се на не знабоштво; напустио Персију и отишао у град Едесу; тамо се крстио и постао хришћанин, па се изван града затворио у келији и строго подвизавао. Затим прешао у један манастир, близу Антиохије. Ту се подвизавао у великом уздржању. Био многима на спасење својим животом и мудрим поукама, и особито бранећи Православље на Истоку од аријанаца. Преставио се у миру 370. године.

СПОМЕН СВЕТИХ ОТАЦА НАШИХ
ГЕРАСИМА, ПИТИРИМА И ЈОНЕ
епископа Пермских

Апостолски ревносни пастири Цркве Руске; многе иноверце привели Цркви Христовој; богомудро водили и руководили паству своју путем спасења. Свети Герасим мученички скончао. Свети Питирим убијен од не знабожног кнеза 19. августа 1456. године, и тако овенчан славним венцем мучеништва. Његов наследник на Пермском престолу епископ, свети Јона, преставио се 6. јуна 1471. године. Свете мошти ова три светитеља почивају у храму посвећеном њима у граду Уствиму.

СПОМЕН СВЕТОГ НОВОМУЧЕНИКА
ДИМИТРИЈА ХИЈОСКОГ

Био родом са острва Хијоса; пострадао мученички за Господа 1802. године. Као младога агарјани га беху на силу потурчили, но кад одрасте одрече се муслиманства и исповеди Хришћанство и зато претрпи мученичку смрт у Цариграду отсецањем главе.


НАПОМЕНЕ:
[1]Пострадао 20. децембра 107. године.
[2]Пострадали 297. године у граду Самосати, у Сирији, за време цара Диоклецијана.
[3]Спомен преподобног Исакија, затворника печерског, 14. фебруара; спомен Никите затворника, који је скончао као епископ Новгородски, 31. јануара. Обојица беху прелашћени виђењем Кушача у светлом облику.
[4]Манастир св. великомученика Димитрија налазио се у близини Печерског манастира. Године 1128, он би прикључен Печерској обитељи.
[5]Туров – град у Минској губернији. Свети Лаврентије био јe епископ Туровски од 1182. године.
[6]Преставио се у Господу 1194. године.

7 Comments

  1. Ima li koga da se pomoli za mene. Propadoh. -Boško

  2. Поштовани оци молим вас да ми појасните овај појам: “Исписивало се некада, прича Јероним, неисказано име Божје на златној дашчици коју је носио на глави Првосвештеник; сада се исписује божанско име Исусово самом крвљу његовом, изливеном при обрезању његовом. И то се исписује не више на материјалном злату, него на духовном, у срцу и у устима слугу Исусових.” Јел могуће да се баш мисли на ту крв из тог дела тела или се мисли на крв Христову генерално. Опростите мени грешном али ме буни и на неки начин саблажњава

  3. Зоран Петровић

    Поштовани оци,да ли је могуће да се на насловну страну сајта,поред Пролога,постави линк за Житије Светих за тај дан,као што је то било на старој верзији сајта

    • Библиотекар

      Драги брате, биће само нисмо све још завршили. Ништа од садржаја са старог сајта неће бити уклоњено. Ако се нешто тренутно не појављује то је само привремено. Ако да Бог, биће још много новог материјала на сајту.

  4. Стефан Бошковић

    Већ годинама долазим на Ваш сајт и са уживањем читам нешто од великог броја књига и много Вам хвала на томе. Ако моја душа буде спашена, могу да кажем да је преко Вас Бог много дејствовао у мом случају.
    Да кажем утиске око новог сајта:
    – Увек сам уживао када сам видео слику Исуса Христа на позадини између речи које читам. Сада тога нема.
    – Када сам хтео да претражим наслове књига да видим који одговара мојим потребама, могао сам да дођем на страницу библиотеке, притиснем CTRL+F и да потражим све књиге у целој библиотеци које имају у свом називу одређену реч. Сада то не може.
    – Имао сам много издвојених страница у “Бележници” прегледача интернета које сам прочитао и одвојио. Сада ће бити мучење док се пронађе одакле је то.
    – Сајт је био прегледан и није имао ништа сувишно на себи. Сада то није случај.

    • Библиотекар

      Драги брате, хвала ти за коментар. Сајт смо пребацили на нову платформу јер је постављање материјала постало скоро немогуће због техничких ограничења. Сајт је још у фази прераде и видећеш да неке рубрике (светиње, црквенословенски, појање) још стоје празне, али то ће врло ускоро да се промени. Циљ нам је да коришћењем модернијих алата омогућимо сарадницима да спремају и постављају нове садржаје много лакше него до сада. Дизајн јесте претрпео одређене измене и то је било неминовно, али у суштини ништа се није променило. Покушаћу да одговорим на твоја конкретна питања.
      – Спаситељеве иконе нема више у позадини. За сада.
      – И даље може да се претражи цела библиотека. Ако кликнеш на главни линк у банеру (Библиотека), а не на једну од две понуђене опције (списак рубрика или најновије) отвориће се идентичан индекс библиотеке какав смо раније имали. Ctrl + F ради без проблема.
      – Ако сам добро разумео питање, бринеш како ћеш да пронађеш књиге за које си имао директан линк. Као што сам поменуо, сајт је још у изради, а једна од ствари коју управо завршавамо након подизања сајта је комплетна редирекција старих линкова на нове. Дакле, када у браузеру покушаш да отвориш стари линк, аутоматски ће да те пребаци на одговарајућу страницу на новом сајту.
      – Сајт изгледа знатно другачије, то је тачно. Требаће времена за навикавање на нови дизајн, али прегледност не би требало да му је мана. Сада су на насловној страници заступљене све рубрике, док је раније то била само библиотека.
      Још једном, хвала за коментаре. Сајт чека лепа будућност са много богатијим садржајима и увек су нам потребни сарадници. Уколико би желео да се придружиш тиму, јави се.
      Срећан ти почетак Часног поста.