НАСЛОВНА » ПИТАЊЕ ПАСТИРУ, Свето Писмо » Зар није субота седми дан, а не недеља?

Зар није субота седми дан, а не недеља?

Питање:
Поштовани, цитирам ваше речи и молим објашњење: „Одговор: Драги Драгане, Лепо си почео, али ниси завршио. Тамо се не каже „одмарај“ него: „Шест дана ради, а седми посвети Господу Богу своме“! ….Зато је свака недеља празник васкрсења, коју сви хришћани – не треба да одмарају – него да посвете Господу Богу своме… „Питање: Зар није субота седми дан, а не недеља? Александар Београд
Александар


Одговор:
Драги Александре, У Старом Завету субота јесте била седми дан, а недеља-први дан недеље. Међутим, ако си хтео да питаш зашто ми сада не посвећујемо Господу суботу него недељу – зато што, ваљда и сам знаш, нисмо више у Старом, него у Новом Завету. Из истог разлога из кога се и не обрезујемом, немамо један централни храм у Јерусалиму, не приносимо жртве Богу, не кољемо на олтару телади, јагњади, голубове, врапце, не дајемо десетак…Било би сувише дугачко набрајати овде шта све ми не радимо као што се радило у Старом Завету, јер Христов долазак је променио многе и многе обичаје из Старог Завета, међу којима је и празновање суботе. Празновање суботе спада у старозаветне законе које је доласком Христа испуњен. Ево ти још неких цитата из Св.Писма: Не мислите да сам дошао да укинем Закон или Пророке; нисам дошао да укинем
него да испуним. (Mt 5, 17.) Јер су сви Пророци и Закон прорицали до Јована. (Mt 11, 13.) Или нисте читали у Закону како суботом свештеници у храму
суботу обесвећују, па нису криви? (Mt 12, 5.) Јер је Син Човјечији господар
и суботе. (Mt 12, 8.) Јер се Закон даде преко Мојсеја, а благодат и истина
постаде кроз Исуса Христа. (Jn. 1, 17) упита један од њих, законик, кушајући га и говорећи: Учитељу, која је
заповијест највећа у Закону? А Исус му рече: Љуби Господа Бога својега свим
срцем својим, и свом душом својом, и свим умом својим. Ово је прва и највећа
заповијест. А друга је као и ова: Љуби ближњега свога као самога себе. О
овим двјема заповијестима виси сав Закон и Пророци. (Mt. 22, 40.) И зато још више тражаху Јудејци да га убију, не само што нарушаваше суботу, него што и Бога називаше својим Оцем градећи се једнак Богу. (Jn. 5, 18) (Jer je govorio) Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што дајете
десетак од метвице и од копра и од кима, а остависте што је претежније у
Закону: правду и милост и вјеру. (Mt 23, 23.) Тврдоврати и необрезани срцем
и ушима, ви се свагда противите Духу Светоме; како оци ваши, тако и ви. (Djel. 7, 57) Није ли Мојсеј дао вама Закон? И нико од вас не извршава
Закон. (Jn. 7, 19) Ако у суботу човјек прима обрезање, па се тиме не
нарушава Закон Мојсејев, зашто се на мене гњевите што цијелога човјека
излијечих у суботу? (Jn. 7, 23) И од свега, од чега се не могосте оправдати у Закону Мојсејеву, у Њему се
оправдава сваки који вјерује. (Djel. 13, 39) Онда устадоше неки од јереси фарисејске који су повјеровали, говорећи да их
ваља обрезати и заповједити да држе Закон Мојсејев. А послије многог
разматрања устаде Петар и рече им: Људи браћо, ви знате да Бог од првих дана
изабра међу нама да из мојих уста чују незнабошци ријеч јеванђеља и да
вјерују. И Бог, који познаје срца, посвједочи им давши им Духа Светога као и
нама, И не постави никакве разлике између нас и њих, вјером очистивши срца
њихова. Сада, дакле, зашто кушате Бога, и хоћете да наметнете ученицима
јарам на врат, који ни оци наши ни ми не могосмо носити? Одвојисте се од Христа, ви који себе законом оправдавате, и од благодати
отпадосте; (Gal. 5, 4.) Јер се сав Закон испуњава у једној ријечи, у овој: Љуби ближњега својега као себе самога. (Gal. 5, 14.) Па знајући да се човјек
не оправдава дјелима закона него вјером Исуса Христа, и ми повјеровасмо у
Христа Исуса, да се оправдамо вјером Христовом, а не дјелима закона, јер се
дјелима закона ниједно тијело неће оправдати. (Gal. 2, 16.) Јер је Христос
завршетак Закона за оправдање сваком који вјерује. (Rim. 10, 4.) Христос се роди! о.Срба

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *