НАСЛОВНА » ПИТАЊЕ ПАСТИРУ, Свето Писмо » Зар није субота седми дан, а не недеља?

Зар није субота седми дан, а не недеља?

Питање:
Поштовани, цитирам ваше речи и молим објашњење: „Одговор: Драги Драгане, Лепо си почео, али ниси завршио. Тамо се не каже „одмарај“ него: „Шест дана ради, а седми посвети Господу Богу своме“! ….Зато је свака недеља празник васкрсења, коју сви хришћани – не треба да одмарају – него да посвете Господу Богу своме… „Питање: Зар није субота седми дан, а не недеља? Александар Београд
Александар


Одговор:
Драги Александре, У Старом Завету субота јесте била седми дан, а недеља-први дан недеље. Међутим, ако си хтео да питаш зашто ми сада не посвећујемо Господу суботу него недељу – зато што, ваљда и сам знаш, нисмо више у Старом, него у Новом Завету. Из истог разлога из кога се и не обрезујемом, немамо један централни храм у Јерусалиму, не приносимо жртве Богу, не кољемо на олтару телади, јагњади, голубове, врапце, не дајемо десетак…Било би сувише дугачко набрајати овде шта све ми не радимо као што се радило у Старом Завету, јер Христов долазак је променио многе и многе обичаје из Старог Завета, међу којима је и празновање суботе. Празновање суботе спада у старозаветне законе које је доласком Христа испуњен. Ево ти још неких цитата из Св.Писма: Не мислите да сам дошао да укинем Закон или Пророке; нисам дошао да укинем
него да испуним. (Mt 5, 17.) Јер су сви Пророци и Закон прорицали до Јована. (Mt 11, 13.) Или нисте читали у Закону како суботом свештеници у храму
суботу обесвећују, па нису криви? (Mt 12, 5.) Јер је Син Човјечији господар
и суботе. (Mt 12, 8.) Јер се Закон даде преко Мојсеја, а благодат и истина
постаде кроз Исуса Христа. (Jn. 1, 17) упита један од њих, законик, кушајући га и говорећи: Учитељу, која је
заповијест највећа у Закону? А Исус му рече: Љуби Господа Бога својега свим
срцем својим, и свом душом својом, и свим умом својим. Ово је прва и највећа
заповијест. А друга је као и ова: Љуби ближњега свога као самога себе. О
овим двјема заповијестима виси сав Закон и Пророци. (Mt. 22, 40.) И зато још више тражаху Јудејци да га убију, не само што нарушаваше суботу, него што и Бога називаше својим Оцем градећи се једнак Богу. (Jn. 5, 18) (Jer je govorio) Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што дајете
десетак од метвице и од копра и од кима, а остависте што је претежније у
Закону: правду и милост и вјеру. (Mt 23, 23.) Тврдоврати и необрезани срцем
и ушима, ви се свагда противите Духу Светоме; како оци ваши, тако и ви. (Djel. 7, 57) Није ли Мојсеј дао вама Закон? И нико од вас не извршава
Закон. (Jn. 7, 19) Ако у суботу човјек прима обрезање, па се тиме не
нарушава Закон Мојсејев, зашто се на мене гњевите што цијелога човјека
излијечих у суботу? (Jn. 7, 23) И од свега, од чега се не могосте оправдати у Закону Мојсејеву, у Њему се
оправдава сваки који вјерује. (Djel. 13, 39) Онда устадоше неки од јереси фарисејске који су повјеровали, говорећи да их
ваља обрезати и заповједити да држе Закон Мојсејев. А послије многог
разматрања устаде Петар и рече им: Људи браћо, ви знате да Бог од првих дана
изабра међу нама да из мојих уста чују незнабошци ријеч јеванђеља и да
вјерују. И Бог, који познаје срца, посвједочи им давши им Духа Светога као и
нама, И не постави никакве разлике између нас и њих, вјером очистивши срца
њихова. Сада, дакле, зашто кушате Бога, и хоћете да наметнете ученицима
јарам на врат, који ни оци наши ни ми не могосмо носити? Одвојисте се од Христа, ви који себе законом оправдавате, и од благодати
отпадосте; (Gal. 5, 4.) Јер се сав Закон испуњава у једној ријечи, у овој: Љуби ближњега својега као себе самога. (Gal. 5, 14.) Па знајући да се човјек
не оправдава дјелима закона него вјером Исуса Христа, и ми повјеровасмо у
Христа Исуса, да се оправдамо вјером Христовом, а не дјелима закона, јер се
дјелима закона ниједно тијело неће оправдати. (Gal. 2, 16.) Јер је Христос
завршетак Закона за оправдање сваком који вјерује. (Rim. 10, 4.) Христос се роди! о.Срба

3 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *