Темплари

Питање:
Помаже Бог часни оци, Ја сам вам већ пар пута писао, и надам се да вас не оптерећујем. Наиме, моја недоумица је следећа. Ја сам студент историје и највише изучавам средњи век. Још и пре студија највише сам се интересовао за витезове темпларе. Цела њихова историја, од оснивања, деловања и на крају нестанка била ми је фасцинантна. Иначе као будући историчар припадам такозваној ортодоксној струји која тврди да темплари нису били ништа више од обичних војника. Ја сматрам да су садашње приче које круже о њима само најобичније измишљотиње, и имају за циљ да се на њиховом имену зараде паре. Верујем да нису били никакво тајно братство са чудним ритуалима, и да су оптужбе изнете против њих имале за циљ да их краљ Филип IV Лепи погуби, јер им је дуговао велику своту новца. Оно што се не може порећи јесте да су упали у среброљубље и гордост, да су од сиромашних витезова постали зеленаши. Али, мене највише интересује став Православне цркве о њиховим идеолошким и верским начелима, бар о оним које су поштовали у почетку, а верујем да знате која су то. Иначе њихов правилник је написао Бернар од Клервоа. Ипак, ја сам православац и верник, постим, трудим се да у сваком тренутку живим по правилима наше Православне цркве која је једина истинита. И због тога се плашим да чиним грех гајећи симпатије према једном реду, који је још плус католички пре свега. Да ли у мом изучавању има нечега лоше? И молим вас само укратко мишљење које није везано за темпларе већ за неки други ред. Деспот Стефан Лазаревић је био припаднике Реда змаја који је основао краљ Жигмунд. Желео бих ваше мишљење и о томе. Опростите на дужини писма. Молим вас да ми одговорите на моје питање када стигнете. Хвала вам на разумевању и помоћи коју нам пружате, често вас помињем у молитвама. Свако добро од Господа
Милош


Одговор:
Драги Милоше, Кажеш да „темплари нису били ништа више од обичних војника.“ Не знам како си успео да толико поједноставиш мноштво историјских извора и докумената који говоре о томе да су темплари били монаси – ратници (не „обични“ војници) , градитељи, инжињери, банкари, предузетници, велепоседници, финансијери, трговци, стратези, политичари, морепловци, и још много тога… све само не „обични војници“. Ако се већ зна да су били све то, тешко је замислити да нису имали никаквих тајни, и да нису били никакво „тајно братство“. “Ред темплара је основан као монашко-ратнички ред чији је превасхони задатак био да штити ходочаснике и све хришћане у Светој земљи. У прво време темплари, као нов и малобројан ред, нису имали јасна и строга правила, они су се држали уобичајених правила која су важна за монахе тог доба. Омасовљењем реда и стицањем моћи јавила се потреба да ред добије јасна и теолошки обрађена правила. Правила за ред темплара је написао Бернард де Шервоа 1129, по узору на правила Цистерцијанског реда. Форамлно сва ова правила су важила до самог укидања реда, али су се у стварности веровања витезова променила. Основни узрок мењања религијских схватања је продор источњачких и јудистичких учења у доктрину реда. Нема доказа ни докумената да су темплари били јеретици, како су их оптуживали, али је готово сигурно да су веровали у врховно биће које се разликује од католичке интерпретације Бога. Овакви ставови ће бити повод за мишљења да су темплари обожавали сатану, тј. његово оличење Бафомета.” “Од свог оснивања 1118 до укидања реда 1307 темплари су прешли пут од малог монашко-витешког реда до најмоћније финансијске организације у Европи. Када су основани сва имовина темплара се састојала од дела палате Ал Аxа Мусца у Јерусалиму коју су темплари добили од краља Балдуина II, да тамо сместе своје седиште. И остали хришћански великаши у Светој земљи су темпларима доделили поседе, што је реду омогућило да направи мрежу фантастичних утврђења. Први посед у Европи темплари су добили 1123 у Шампањи. Захваљујући огромној подршци Ватикана темплари су убрзо почели да добивају поседе широм Европе. Највише поседа су имали у Француској, Енглеској, Шпанији, Португалу и Холандији, касније су добили поседе и на Кипру, у Немачкој и Угарској. Овакви поседи (године 1300 темплари су имали преко 9000 поседа) доносили су реду велике количине готовог новца, а темплари осим одржавања својих утврђења и милосрдних дела нису имали других трошкова. У таквој ситуацији темплари су се почели бавити банкарством и пружањем других финансијских услуга (трговина меницама, издавање вредносних писама која су се могла уновчити било где у Европи, издавањем зајмова и др.) . Темплари су убрзо изградили флоту коју су користили за превоз и трговину Медитераном што им је донослио значајне приходе. О банкарском угледу темплара говори списак њихових поверилаца: Енглески краљ Едвард I (заложио чак и крунски накит) , Француски краљ Филип IV и многи други…” http: //www.vumidet.net/forum/showthread.php? t=1565 Пуно те поздравља, о. Срба

2 коментар(а)

  1. Pozdrav braco, mislim da nije dat odgovor na pitanje kakav je stav crkve prema tom redu i njegovom delovanju.

    Postovanje

  2. Svi redovi u RKC prilagođavali su se trenutku,vremenu ili ličnostima.Toga nema u pravoslavlju..s dubokim razlogom.Crkva je dala odgovor i na takva pitanja.Na prvoj slijedećoj liturgiji već se može pronaći odgovor….

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *