СТИЦАЊЕ ДУХА СВЕТОГА – ЦИЉ ХРИШЋАНСКОГ ЖИВОТА

 

СТИЦАЊЕ ДУХА СВЕТОГА – ЦИЉ ХРИШЋАНСКОГ ЖИВОТА
 
(Разговор Преп. Серафима Саровског са сибирским велепоседником Николајем А. Мотовиловим)

 
ДРУГИ СУСРЕТ СА СТАРЦЕМ
 
Целу ноћ разговарао сам са о. Гуријем о оцу Серафиму, целу боговетну ноћ, и готово да нисам заспивао од радости, а следећег дана упутио сам се у шумско пребивалиште Старчево, не окусивши ништа и не попивши. И читав тај дан до касно у ноћ, ништа не попивши и не појевши, проборавио сам пред вратима Старчевим. Силесија народа долазила је у међувремену и постојавши мало у трему, пред вазда затвореним вратима, одлазила, без Старчевог благослова. Свега седам или осам људи остало је ту до краја дана, док Старац напокон није изишао из своје келије… Сви они били су са нама одлучили да чекају док старац не отвори врата. Најзад су се и они у духу узнемирили, па се чак и сам отац Гурије, пошто смо већ дубоко зашли у вече, врло узнемирио и рекао ми: “Већ је мрак, баћушка, и коњи су огладнели, а и малишакочијаш вероватно би да једе. Да нас, ако касније пођемо, звери не нападну!?…” Но, ја сам одговорио: “Не, баћушка, о. Гурије, поћите ви сами назад, ако се нечег бојите, а ја нећу отићи од двери баћушке о. Серафима, док их не отвори, макар ме звери растргле!…”
И не много времена затим, о Серафим стварно отвори врата своје келије и, обраћајући ми се, рече: “Ваше богољубље, ја сам вас био позвао, не замерите што вам читав дан нисам врата отворио: данас је среда, дан поста и молитвеног ћутања, и ја безмолвствујем. А ето сутра, само изволите, ја ћу се од све душе радовати да се с вама разговорим… Ви нисте ништа јели читав дан… Сад идите и окрепите се храном, изнемогли сте!…”
После тих речи баћушка се опет затворио.
Никаква реч није у стању изразити ту радост, коју сам ја осетио у срцу своме. Пливао сам у блаженству. Без обзира на дуготрпљење целога дана, сама помисао, да сам се на крају удостојио, ипак, не само видети лице о. Серафима, но и чути поздрав његових богонадахнутих речи, о тако је била утешна! Да, ја сам био на врхунцу блаженства, које се не може сравнити ни с чим земаљским. Иако цели дан нисам ни јео ни пио, осећао сам се тако сит, као да сам се најео до преситости и напио до пијанства. Истину говорим, мада ће се моје речи, можда, учинити преувеличаним и сувише одушевљеним некима, који нису на делу искусили, шта значи сладост, ситост и опијеност, којом се човек испуњава у време низласка Духа Светога на њега. Али, ја сведочим, хришћанском православном савешћу својом, да овде нема преувеличавања, но да је све што сам рекао – сушта истина, па чак и врло слаб опис онога, што сам ја заправо осећао у срцу моме.

One Comment

  1. Амин +