Шта је метања

Питање:
Помаже Бог. Јел можете да ми објасните шта је метања?
Урош


Одговор:
Драги брате Уроше, Својим положајем на богослужењу и молитви хришћани исказују своју побожност и поштовање, које су дужни да одају Богу и светињи. Најобичнији положај верних на богослужењу је СТАЈАЊЕ. Само у изузетним случајевима дозвољено је седење и то нарочито за старије и болесне вернике. Стајањем символишемо Христово васкрсење, којим смо се ослободили од мрака и греха. Отуда је и потекло правило да се, редовно недељом, као и у дане од Васкрса до Духова, не клечи, већ у те дане треба да се молимо стојећи. Ако није пристојно седети пред оним кога треба поштовати у међуљудским односима, то је сасвим неблагодарно седети пред лицем Бога живога, пред којим стоји и анђео који се моли, а то је свештеник.
Поклон изражава осећање поштовања, оданости, покорности и побожности пред Богом. Тако, на пример, сагибањем главе приликом читања Светог јеванђеља, верници изражавају своју пажњу према речи Божјој. Приликом преношења Часних дарова са жртвеника на свет престо (велики вход) , приклањањем главе верни изражавају побожно и мислено учешће у одласку Исуса Христа на добровољно страдање.
Реч метанија је грчког порекла (μετάνοια) и значи покајање, пропраћено земним поклонима. Отуда се сви поклони код грчких монаха називају метанијом, покајањем. Чинити метаније значи клањати се. Има две врсте метанија: „мало“, клањањем телом до појаса, при чему се прстима десне руке додирује под. „Велике“ метаније или велико клањање је кад рукама, коленима и челом додирујемо под. Ове велике метаније се врше за време Великог часног поста, као и пред великим светињама (Часним крстом, светим моштима, чудотворним иконама) , док их свештеници чине приликом рукоположења и примања разних одликовања. Прописи како и када се врше метаније налазе се у Великом типику и у богослужбеним књигама.
Христос је међу нама – о. Душан

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *