Шта је душа

Питање:
Шта је душа? Од чега је састављена? Где је лоцирана у људском телу, шта је њена функција, има ли материјалну основу као што је мозак, да ли могу саентисти да је пронађу? Да ли животиње имају душу или насто слично. Шта је наше потврда да је душа басмртна.
Н.Н


Одговор:
Драги, Душа је животни Божији дар који је предат човеку, и она је индивидуална суштина која постоји на Божијој одлуци да она има потпуну слободу личности и свој оргинални однос према било коме па и Богу. Тај свој ипостасни однос.
Она је лоцирана у свим деловима тела, а ако се део тела изгуби а сам тај губитак није узрок за престанак животне функције тела онда се она „повлачи“ у остале његове делове док одстрањени део умире и нестаје.
Функција душе је оживотворавање тела, материје, и она комплетира човека, када човек и јесте савршени човек. Нити је човек – човек само са телом, нити је човек само са душом, и то треба увек нагласити или подвући, него: Човек је човек само са душом и телом! Због тога је и Слово примило на себе и душу и тело, то јест Човека, или како ми то у богословљу кажемо Богочовека.
Душа нема никакву материјалну основу и научници не могу да је пронађу, или лоцирају. Постоје „научне хипотезе“ или тај хипотетични однос према истинама о души, али то су само нагађања коју су вођена духом времена и политичким приликама. Хипотетична наука је дисциплина која се бави претпоставкама у односу на питање које она сама не познаје. Једина реална духовна наука (или духовни „саентисти“? ) о души јесте светоотачко богослвоље монашког подвига и искуства, јер су се писци на сав свој живот определили на изучавање питања душе и духовног живота, т.ј. унтурашњег или „невидљивог човека“.
Животиње немају „душу“, а имају животни дух који покреће сав живот ван личности човека, и животиње нису личност и зато не треба према њима заснивати тај личности или ипостасни однос. То је грех модерног времена кад се животињама даје више љубави и уздижу више богообразног човека.
Наша потврда да је душа бесмртна јесте то просто саборно исповедање Цркве. Дакле, нико од изабраних Светих Отаца поименице, нити модерних пискарала теолошке садржине као неке научене дисциплине. То исповедање није никим до сада оспорено а и у будећем неће бити, јер онај ко спори са Црквом самим тим он заснива свој однос сукоба са њом, и нажалост отуђује се од ње и духовно нестаје. То њено исповедање је и сваком доступно, и чистим умом разумно, и то је њен посао да учини доступним све истине о себи. Црква је вековно, понављам, вековно исповедала: „душа је ствар бесмртна“ (погледати тропар преподобним) . Она то чини свакодневно на свим језицима света у својим богослужењима кроз која нас учи. Или „лаже“? ! А сада размислите сами а шта је истина и ко нас лаже? Или ће да верујемо једној личноти (чак у нехришћанском култу личности) , или организованој групи људи, или ће да верујемо нашој доброј и милој мајци Цркви која је пуна топлине и љубави према нама палим? Човек је смртан а душа је бесмртна: тело је смртно и пропадљиво а душа није подлежна пропадљивости, и зато је бесмртна према категорији смрти коју ми нашим људским искуством познајемо. Постоје други термини смрти са којима се често манипулише подметањем ове категорије смрти за коју се и ви овим питњем интересуте, али то неки намерно раде ради збуњивања човека. Што је најтрагичније они то раде у невери, која је заснована на личном психолошком ослобађању од „простог наслеђа“, дакле од кривице (од геха) , нашта их прирема човек руковођен западном систематиком богословствовања, када се доктрине вере доносе ван динамичног живота Цркве, а то данас ради наше књижно боголсловље које тако гласно са катедри наших академија.
Душа је бесмртна у том свом реалном односу на човека у којем се одржава овај живот, упркос хипотетичким размишљањима „а шта би било да није било“? У Христу ваш
оЉуба

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *