Шта је душа

Питање:
Шта је душа? Од чега је састављена? Где је лоцирана у људском телу, шта је њена функција, има ли материјалну основу као што је мозак, да ли могу саентисти да је пронађу? Да ли животиње имају душу или насто слично. Шта је наше потврда да је душа басмртна.
Н.Н


Одговор:
Драги, Душа је животни Божији дар који је предат човеку, и она је индивидуална суштина која постоји на Божијој одлуци да она има потпуну слободу личности и свој оргинални однос према било коме па и Богу. Тај свој ипостасни однос.
Она је лоцирана у свим деловима тела, а ако се део тела изгуби а сам тај губитак није узрок за престанак животне функције тела онда се она „повлачи“ у остале његове делове док одстрањени део умире и нестаје.
Функција душе је оживотворавање тела, материје, и она комплетира човека, када човек и јесте савршени човек. Нити је човек – човек само са телом, нити је човек само са душом, и то треба увек нагласити или подвући, него: Човек је човек само са душом и телом! Због тога је и Слово примило на себе и душу и тело, то јест Човека, или како ми то у богословљу кажемо Богочовека.
Душа нема никакву материјалну основу и научници не могу да је пронађу, или лоцирају. Постоје „научне хипотезе“ или тај хипотетични однос према истинама о души, али то су само нагађања коју су вођена духом времена и политичким приликама. Хипотетична наука је дисциплина која се бави претпоставкама у односу на питање које она сама не познаје. Једина реална духовна наука (или духовни „саентисти“? ) о души јесте светоотачко богослвоље монашког подвига и искуства, јер су се писци на сав свој живот определили на изучавање питања душе и духовног живота, т.ј. унтурашњег или „невидљивог човека“.
Животиње немају „душу“, а имају животни дух који покреће сав живот ван личности човека, и животиње нису личност и зато не треба према њима заснивати тај личности или ипостасни однос. То је грех модерног времена кад се животињама даје више љубави и уздижу више богообразног човека.
Наша потврда да је душа бесмртна јесте то просто саборно исповедање Цркве. Дакле, нико од изабраних Светих Отаца поименице, нити модерних пискарала теолошке садржине као неке научене дисциплине. То исповедање није никим до сада оспорено а и у будећем неће бити, јер онај ко спори са Црквом самим тим он заснива свој однос сукоба са њом, и нажалост отуђује се од ње и духовно нестаје. То њено исповедање је и сваком доступно, и чистим умом разумно, и то је њен посао да учини доступним све истине о себи. Црква је вековно, понављам, вековно исповедала: „душа је ствар бесмртна“ (погледати тропар преподобним) . Она то чини свакодневно на свим језицима света у својим богослужењима кроз која нас учи. Или „лаже“? ! А сада размислите сами а шта је истина и ко нас лаже? Или ће да верујемо једној личноти (чак у нехришћанском култу личности) , или организованој групи људи, или ће да верујемо нашој доброј и милој мајци Цркви која је пуна топлине и љубави према нама палим? Човек је смртан а душа је бесмртна: тело је смртно и пропадљиво а душа није подлежна пропадљивости, и зато је бесмртна према категорији смрти коју ми нашим људским искуством познајемо. Постоје други термини смрти са којима се често манипулише подметањем ове категорије смрти за коју се и ви овим питњем интересуте, али то неки намерно раде ради збуњивања човека. Што је најтрагичније они то раде у невери, која је заснована на личном психолошком ослобађању од „простог наслеђа“, дакле од кривице (од геха) , нашта их прирема човек руковођен западном систематиком богословствовања, када се доктрине вере доносе ван динамичног живота Цркве, а то данас ради наше књижно боголсловље које тако гласно са катедри наших академија.
Душа је бесмртна у том свом реалном односу на човека у којем се одржава овај живот, упркос хипотетичким размишљањима „а шта би било да није било“? У Христу ваш
оЉуба

5 коментар(а)

  1. Pomaze Bog.Brate Aleksandre u potpunosti se slazem sa tobom 100 % si u pravu !

  2. Pomaze Bog braco i sestre. Crkva ne stimulise ubijanje zivotinja niti brani da se zivotinje vole. Crkva osudjuje ovodanasnje ponasanje prema zivotinjaka gde ljudi ne vole ljude oko sebe, sto im je zapovedjeno od tvorca, a vole zivotinje sto uzdize zivotinje iznad ljudi. Ja licno sam doziveo da vidim u nasoj pravoslavnoj Srbiji da zena nosi kuce u nosiljki za bebe, na drugom mestu u Americi sam licno video gde zena seta kuce u kolicima za bebe. Ljudi su se izopacili u tom kontekstu i idu u krajnost. Takvo ponasanje nije pravoslavno. Vi kazete da nam nece biti bolje ako ubijamo zivotinje, a ja kazem da nam nece biti bolje ako nastavimo da ne volimo ljude oko sebe, ogovaramo, osudjujemo, zavidimo, lazemo, krademo dane koji su nam dati troseci vremem na neke Da nas Bog pogleda i pomogne nam svima

    • Pomaze Bog.
      Na koji nacin nasa dusa oseca druge ljude? Na neki nacin mogu da shvatim kako dusa funkcionise u coveku kada je sam, ali mi nije jasno sta se desava sa nama kada se pojave neki drugi ljudi? Svaki covek stvara drugaciju atmosferu. Neko nam je veoma drag, mio, u stanju smo da ucinimo sve za njega, a prema nekome osecamo neverovatnu netrpeljivost bez razloga? Kako Crkva gleda na to? Da li je to mozda zapisano u nekom delu naseg genetickog nasledja ili je u pitanju nesto sasvim drugo? Eto, to bih volela da znam.

  3. Nije greh voleti zivotinje, GREH je klati ih . A da li one imaju ili nemaju dusu je veoma diskutabilno pitanje.Dobrota coveka se ogleda u tome kako se odnosi prema onome koji mu je izlozen na milost i nemilost . I sesta Bozija zapovest glasi : Ne ubij !A na zivotinje se primenjuje ubistvo sa predumisljajem

    • Dragi Strahinja, potpuno se slažem. Budimo milostivi prema svim živim bićima. Crkva greši što uzdiže ljude nad životinjama, jer ljudima tako daje alibi da surovo i krvnički muče i ubijaju životinje. Ne može da nam bude bolje ako ubijamo s predumišljajem svaki dan