NASLOVNA » Društvo, Inoslavni, SPC, TRAGOVI U VREMENU » Saopštenje dela Komisije za dijalog o Stepincu povodom članka o njenom radu u Večernjim Novostima

Saopštenje dela Komisije za dijalog o Stepincu povodom članka o njenom radu u Večernjim Novostima

Neslavno propadanje slavnih novina
ili kako se „Večernje novosti” protiv bankrota bore lažima o Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi

Četvorogodišnje strmoglavo propadanje „Večernjih novosti“, očaj zaposlenih i njihova molba državi kao suvlasniku da njih i njihovu kuću spase od menadžmenta, urušavanja tiraža svih izdanja, mobinga, izgubljenih parnica, višemilionskih dugova i, naposletku, blokade računâ pred bankrot, – za koji se nadamo da će ipak biti izbegnut, – iz našeg ugla išli su uporedo sa kardinalnom promenom uređivačke politike prema Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi.

Da neistine sa naslovne i četvrte strane „Večernjih novosti“ od 15. jula nisu toliko brutalne i zlonamerne, na njih se ne bismo ni osvrnuli. Ali, kada na polovini naslovne strane stoje reči „Šok na kraju rada Komisije – POTPISANO: STEPINAC JE MUČENIK?! U SPC nezvanično priznaju da je stav neobično snishodljiv prema rimokatolicima“, jasno je da uredništvo „Novosti” potura čitaocima otrovnu laž da su srpski članovi Mešovite komisije za dijalog o Stepincu mal’te ne potpisali njegovu kanonizaciju. Time, očevidno, želi da kod vernikâ izazove krajnje nepoverenje prema Svetosavskoj Crkvi.

Da bismo pokušali da razumemo motivaciju uredništva za takav odnos prema Srpskoj Crkvi, vratimo se na 18. januar prethodne godine! Tada su „Novosti”, posle posete zvanične crkvene delegacije Vatikanu, objavile: „Novosti saznaju: SPC u Vatikanu ugovarala papinu posetu Beogradu“. Naravno, na sličan način pisala je o ovom događaju i zagrebačka štampa. Da bi povukli ovu izmišljotinu, „Novostima” nisu bila dovoljna ni dva zvanična pismena demantija iz vrha Srpske Crkve, ni izjava Odeljenja za štampu Svete Stolice, ni izjava mitropolita Amfilohija. Za uredništvo „Večernjih novosti“, i tada i danas, važno je jedino šta kaže (ili nalaže?) Zagreb, odnosno deo tamošnjeg političkog i crkvenog establišmenta koji bi imao koristi od kanonizacije nadbiskupa Stepinca. Isključivo u tom svetlu može se razumeti zašto u članku od 15. jula, bez ikakve zadrške ili opreza, gorljivije nego u zagrebačkoj štampi, „Novosti” nemilosrdno vade reči iz konteksta, falsifikuju, tendenciozno i iskrivljeno, a u korist hrvatske strane, tumače pojedine stavove zajedničkog saopštenja, izmišljaju nepostojeće sagovornike iz crkvenih i naučnih krugova, sve do izmišljanja i stavljanja pod navodnike apsolutno nepostojeće rečenice: „Stepinac je mučenik i ispovednik vere Rimokatoličke Crkve“.

Da nema mesta čuđenju zbog ovakvih postupaka nego da se radi o doslednom praćenju kaptolske dirigentske palice, potvrđuje i to što, na primer, deo saopštenja, originalno napisanog na italijanskom jeziku, koji glasi: „Si è pure potuto illustrare la vita e il ministero di un importante rastore cattolico, in un periodo particolarmente travagliato della storia“, navode po netačnom hrvatskom prevodu, – „… Život i služba jednog uglednog katoličkog pastira u posebno teškom istorijskom periodu..“, a  ne pravilno: „… Život i služba jednog važnog katoličkog pastira u posebno problematičnom istorijskom periodu“, kako stoji na zvaničnoj internetskoj strani Srpske Pravoslavne Crkve. Kome i zbog čega je bilo potrebno da svesno daje pogrešan prevod zajedničkog saopštenja, nama je jasno, a jasno je i zbog čega nesavesne prevodioce, svesne toga šta i zašto rade, sledi uredništvo „Novosti“.

Pored zagrebačkih dirigenata, sa srpske strane jedini sagovornik „Novosti“ zapravo je bio dr Veljko Đurić Mišina, enfant terrible srpske istoriografije, trudoljubiv i vredan istraživač, ali i čovek koji će ostati zapamćen kako po nedoličnom pisanju o korifeju srpske nauke, akademiku Vasiliju Krestiću, tako i po neodgovornom i neargumentovanom komentarisanju učinka srpskog dela Mešovite komisije o Stepincu, upravo u „Novostima” od 15. jula. On za „Novosti” predstavlja i crkvene i naučne krugove, a njemu se pričinjavaju igre u režiji političkih i drugih činilaca. On gromopucateljno, ali sasvim neutemeljeno, proglašava: Hrvati odneli pobedu! Nije nego…

Na njegovu žalost i na žalost „Novosti” i njihovih novinara koji, svesno ili nesvesno, pišu kao članovi hora pod dirigentskom palicom zagrebačkog Kaptola, situacija je potpuno drugačija: srpski deo zajedničke komisije, zajedno sa vrhunskim srpskim istoričarima, izneo je, za pravoslavno shvatanje života i svetosti, za pravoslavni etos, snažne i ubedljive argumente za svoje stavove. Istina je da te argumente hrvatska strana u dijalogu nije prihvatila, kao što ni naša strana nije prihvatila njene argumente. To znači izraz „i dalje različita tumačenja” (interpretacije) dveju strana, a ne prihvatanje Stepinca kao svetitelja i mučenika od strane srpskog dela Komisije, kako bezočno i besramno imputiraju novinari „Večernjih novosti”. U skladu sa postignutim dogovorom, bez obzira na falsifikate, pritiske i kampanju koju u Hrvatskoj vodi Kaptol, a u Srbiji neznaveni propagatori kaptolske „istine” o Stepincu, poput urednikâ i novinarâ „Večernjih novosti”, Srpska Pravoslavna Crkva neće iznositi u javnost argumentaciju naše strane sve dok se rad Komisije potpuno ne privede kraju, osim ukoliko kolege iz Zagreba u međuvremenu ne prekrše dogovor.

Naposletku želimo da izrazimo žarku želju i uputimo molitvu Gospodu da, zarad čitalaca i zaposlenih, odgovorni u državi nađu rešenje za opstanak „Večernjih novosti“, a da ih ubuduće vode ljudi koji spas od finansijskog bankrota neće tražiti u duhovnom i moralnom bankrotu, odnosno služenju onim krugovima koji nam ne misle dobro.

Mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije,
predsednik srpskog dela Mešovite komisije
za dijalog o Stepincu, i članovi iste:
mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije,
episkop bački Irinej,
episkop slavonski Jovan i
prof. dr Darko Tanasković

Izvor: Zvanična veb stranica SPC

7 komentar(a)

  1. Ovo sve više liči šahovskoj igri.Svi crkveni velikodostojnici imaju veliko obrazovanje iskustvo.Što se zbiva na tom vrhu,kakvo ozračje,rezultati,politika,diplomacija,pravo,historija bit će zarobljeni u jednu „vremensku“ čahuru.Međutim,na terenu,među prostim pukom stvar je kristalno jasna.Tu ne trebaju silni doktorati.Prostota jednog čobana ,intuicija i narodna mudrost tad stupaju na opustošenu scenu kao potreban korektiv poslan sa nebesa.

  2. Princ Mishkin

    @ Bosko

    Mi smo daleko od „cobana i ovaca“ i u direktnom smislu i u alegoricnom i mnogo od nas je u velikim gradovima i zivimo samo nesto drugacije od ljudi koji su ateisti i svakodnevno komuniciramo sa svima, a neki imaju i dobre prijatelje razne jeretike,…pa i kod nas je bilo tako od posle rata….a neki s u u braku sa drugim vero-ispovestima…
    Niko s e ne moze braniti od tih lukavih (LATINA!) kad sa njima stupi u kontakt…celi je n a r o d ipak kriv i svaki pojedinac….sto SPC odlazi u Vatikan, tamo ne smeju vise ici…TACKA!!! A mi smo kao narod onako kako kaze sveti Justin Popovic:“Mnogo j e bivsih Srba, a pravih Srba-avaj, tako malo!“ Ove su vladike gore svi ucenici svetog Justina POPOVICA a koji je ne samo svetitelj nego i DOGMATICAR vrhunskog ranga, vidi se da se NECASTIVI igra sa svima nama….sa svim Srbima…..p.s. procitaj knjigu u mom linku na prethodnu temu o A.S….jezuiti su srusili celi svet…Mi svi moramo da idemo iz sveta i vladike i svi koji jos veruju u istinitog Boga Isusa Hrista…Zbogom

  3. Ipak,Miškine mi pojedinci formiramo i izgrađujemo vlastite stavove na temelju vlastitog položaja,iskustava,pozicije u regionu u smislu mjesta rođenja i odrastanja,pogotovo negdje gdje predstavljaš manjinu itd.Daleko od toga da je potrebno smirenje i poslušnost Crkvi,po uzoru na mnoge podvižnike npr, Sv.Nektarija i sljedovati takav ili sl. put neosuđivanja,trpljenja,smirenja.Teoretski,možda se je Stepinac i pokajao,a da mi ne znamo.Sve to stoji pa sabornost,pa poslušanje,pa ne sudi da ne budeš osuđen itd.Sve su to mačevi koji nam stoje iznad glava.Međutim,ist tako,ovo su vremena,kada moramo paziti i nad sobom,ali i nad svakom riječju,koja nam se servira sa vrha.Zbog čega bi na liturgiji odzvanjalo „i da pravilno upravlja riječju istine Tvoje“,pa „ako vam angeo nebeski propovjeda nešto drugo“ itd.itd.Puno ima sablazni unutar Crkve,po vertikali i horizontali,krizna su vremena.Odgovornost pastira je nikada veća,ali i nas „malih“.Prostora za popravljanje ima,ali je vremena sve manje.Vrlo klizak teren za bilo kakvu raspravu.Na terenu totalna pustoš i haos.Kako rasuđivati/lako je reći/?

  4. Uvažena Braćo,
    Meni nije jasno šta se ima pregovarati sa jereticima?

    Tu rimokatoličansku jeres je podvukao još i Sveti Sava! Kakva komisija može biti sa jereticima?

    Njihovo proglašenje nekoga za jeretičkog sveca nama NE TREBA DA BUDE BITNO! Jer je gomila gluposti, laži i obmana, kao i sve što rade od 1054. godine.

    Pitam se zašto naš uvaženi Patrijarh i Vladike toliko insistiraju na komunikaciji sa jereticima?

  5. Princ Mishkin

    Oh, mislio sam da sam bio jasan: „Alojzije Stepinac je bio zlocinac visokog ranga i medju „vecim jezuitima“ koji celu Evropu urusise sto j e nekad bila hriscanska….“
    (tako objasnjavaju i sveti O. Ava Justin Popovic i drugi njemu bliski)
    Srbi su do ovog veka bili uglavnom pravedni ali je sve krenulo naopako od veremena oko drugog svetskog rata sa komunistima i sada j e vreme vrlo komplikovano jer Srbi ne poznaju sta je to ekumenizam jer je to svejeres i ona nas razdvaja kao narod „oni koji su ekumenisti su vuci“ a oni koji nisu su „jagnjad „…sad je jasnije brate Bosko, zar ne?….
    A mislio sam bas kao i vi da svi delimo odgovornost za sve…ne samo vrh Crkve….iako je Crkva velikim delom na nebesima (rekao bih 95%) pa ako ovde zgrese i vladike i Patrijath a mi ako smo verni Hristu Bogu jedinome , nista nece nauditi…na nebesima sluzi Liturgiju Sveti Sava i sve nas verne pricescuje…..
    S postovanjem, P.M.

  6. Pingback: KOSOVO VAN SRBIJE, PAPA U SRBIJI

  7. Miškine,jednako mislimo.Sve je stvar vjere,Ne vjerujem u više Crkava,a niti u ovakav ekumenizam po formi,sadržaju,oblicima,pogotovo što na daje nikakve rezultate.Ima i naših pojedinih vladika koji se redovno sastaju sa RKC biskupima,pri kojim susretima naši sveštenici cjelivaju ruku potonjim velikodostojnicima.Oni kažu da do toga mora doći,da smo jedno…Međutim ima i drugih načina i metoda i kanala komunikacije,i pravila i tempo takvih nezrelih igara.Mislim da su takve rabote njihove privatne stvari,koje se u ovom trenutku moraju obavljati iza zatvorenih vrata.Jedan vladika tako,drugi ovako,treći onako…a mi ne smućivati se,ići carskim putem i sačuvati unutrašnji mir.Pozdrav!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *