НАСЛОВНА » Друштво, Инославни, СПЦ, ТРАГОВИ У ВРЕМЕНУ » Саопштење дела Комисије за дијалог о Степинцу поводом чланка о њеном раду у Вечерњим Новостима

Саопштење дела Комисије за дијалог о Степинцу поводом чланка о њеном раду у Вечерњим Новостима

Неславно пропадање славних новина
или како се „Вечерње новости” против банкрота боре лажима о Српској Православној Цркви

Четворогодишње стрмоглаво пропадање „Вечерњих новости“, очај запослених и њихова молба држави као сувласнику да њих и њихову кућу спасе од менаџмента, урушавања тиража свих издања, мобинга, изгубљених парница, вишемилионских дугова и, напослетку, блокаде рачунâ пред банкрот, – за који се надамо да ће ипак бити избегнут, – из нашег угла ишли су упоредо са кардиналном променом уређивачке политике према Српској Православној Цркви.

Да неистине са насловне и четврте стране „Вечерњих новости“ од 15. јула нису толико бруталне и злонамерне, на њих се не бисмо ни осврнули. Али, када на половини насловне стране стоје речи „Шок на крају рада Комисије – ПОТПИСАНО: СТЕПИНАЦ ЈЕ МУЧЕНИК?! У СПЦ незванично признају да је став необично снисходљив према римокатолицима“, јасно је да уредништво „Новости” потура читаоцима отровну лаж да су српски чланови Мешовите комисије за дијалог о Степинцу мал’те не потписали његову канонизацију. Тиме, очевидно, жели да код верникâ изазовe крајње неповерење према Светосавској Цркви.

Да бисмо покушали да разумемо мотивацију уредништва за такав однос према Српској Цркви, вратимо се на 18. јануар претходне године! Тада су „Новости”, после посете званичне црквене делегације Ватикану, објавиле: „Новости сазнају: СПЦ у Ватикану уговарала папину посету Београду“. Наравно, на сличан начин писала је о овом догађају и загребачка штампа. Да би повукли ову измишљотину, „Новостима” нису била довољна ни два званична писмена демантија из врха Српске Цркве, ни изјава Одељења за штампу Свете Столице, ни изјава митрополита Амфилохија. За уредништво „Вечерњих новости“, и тада и данас, важно је једино шта каже (или налаже?) Загреб, односно део тамошњег политичког и црквеног естаблишмента који би имао користи од канонизације надбискупа Степинца. Искључиво у том светлу може се разумети зашто у чланку од 15. јула, без икакве задршке или опреза, горљивије него у загребачкој штампи, „Новости” немилосрдно ваде речи из контекста, фалсификују, тенденциозно и искривљено, а у корист хрватске стране, тумаче поједине ставове заједничког саопштења, измишљају непостојеће саговорнике из црквених и научних кругова, све до измишљања и стављања под наводнике апсолутно непостојеће реченице: „Степинац је мученик и исповедник вере Римокатоличке Цркве“.

Да нема места чуђењу због оваквих поступака него да се ради о доследном праћењу каптолске диригентске палице, потврђује и то што, на пример, део саопштења, оригинално написаног на италијанском језику, који гласи: „Si è pure potuto illustrare la vita e il ministero di un importante рastore cattolico, in un periodo particolarmente travagliato della storia“, наводе по нетачном хрватском преводу, – „… Живот и служба једног угледног католичког пастира у посебно тешком историјском периоду..“, а  не правилно: „… Живот и служба једног важног католичког пастира у посебно проблематичном историјском периоду“, како стоји на званичној интернетској страни Српске Православне Цркве. Коме и због чега је било потребно да свесно даје погрешан превод заједничког саопштења, нама је јасно, а јасно је и због чега несавесне преводиоце, свесне тога шта и зашто раде, следи уредништво „Новости“.

Поред загребачких диригената, са српске стране једини саговорник „Новости“ заправо је био др Вељко Ђурић Мишина, еnfant terrible српске историографије, трудољубив и вредан истраживач, али и човек који ће остати запамћен како по недоличном писању о корифеју српске науке, академику Василију Крестићу, тако и по неодговорном и неаргументованом коментарисању учинка српског дела Мешовите комисије о Степинцу, управо у „Новостима” од 15. јула. Он за „Новости” представља и црквене и научне кругове, а њему се причињавају игре у режији политичких и других чинилаца. Он громопуцатељно, али сасвим неутемељено, проглашава: Хрвати однели победу! Није него…

На његову жалост и на жалост „Новости” и њихових новинара који, свесно или несвесно, пишу као чланови хора под диригентском палицом загребачког Каптола, ситуација је потпуно другачија: српски део заједничке комисије, заједно са врхунским српским историчарима, изнео је, за православно схватање живота и светости, за православни етос, снажне и убедљиве аргументе за своје ставове. Истина је да те аргументе хрватска страна у дијалогу није прихватила, као што ни наша страна није прихватила њене аргументе. То значи израз „и даље различита тумачења” (интерпретације) двеју страна, а не прихватање Степинца као светитеља и мученика од стране српског дела Комисије, како безочно и бесрамно импутирају новинари „Вечерњих новости”. У складу са постигнутим договором, без обзира на фалсификате, притиске и кампању коју у Хрватској води Каптол, а у Србији незнавени пропагатори каптолске „истине” о Степинцу, попут уредникâ и новинарâ „Вечерњих новости”, Српска Православна Црква неће износити у јавност аргументацију наше стране све док се рад Комисије потпуно не приведе крају, осим уколико колеге из Загреба у међувремену не прекрше договор.

Напослетку желимо да изразимо жарку жељу и упутимо молитву Господу да, зарад читалаца и запослених, одговорни у држави нађу решење за опстанак „Вечерњих новости“, а да их убудуће воде људи који спас од финансијског банкрота неће тражити у духовном и моралном банкроту, односно служењу оним круговима који нам не мисле добро.

Митрополит загребачко-љубљански Порфирије,
председник српског дела Мешовите комисије
за дијалог о Степинцу, и чланови исте:
митрополит црногорско-приморски Амфилохије,
епископ бачки Иринеј,
епископ славонски Јован и
проф. др Дарко Танасковић

Извор: Званична веб страница СПЦ

7 коментар(а)

  1. Ovo sve više liči šahovskoj igri.Svi crkveni velikodostojnici imaju veliko obrazovanje iskustvo.Što se zbiva na tom vrhu,kakvo ozračje,rezultati,politika,diplomacija,pravo,historija bit će zarobljeni u jednu „vremensku“ čahuru.Međutim,na terenu,među prostim pukom stvar je kristalno jasna.Tu ne trebaju silni doktorati.Prostota jednog čobana ,intuicija i narodna mudrost tad stupaju na opustošenu scenu kao potreban korektiv poslan sa nebesa.

  2. Princ Mishkin

    @ Bosko

    Mi smo daleko od „cobana i ovaca“ i u direktnom smislu i u alegoricnom i mnogo od nas je u velikim gradovima i zivimo samo nesto drugacije od ljudi koji su ateisti i svakodnevno komuniciramo sa svima, a neki imaju i dobre prijatelje razne jeretike,…pa i kod nas je bilo tako od posle rata….a neki s u u braku sa drugim vero-ispovestima…
    Niko s e ne moze braniti od tih lukavih (LATINA!) kad sa njima stupi u kontakt…celi je n a r o d ipak kriv i svaki pojedinac….sto SPC odlazi u Vatikan, tamo ne smeju vise ici…TACKA!!! A mi smo kao narod onako kako kaze sveti Justin Popovic:“Mnogo j e bivsih Srba, a pravih Srba-avaj, tako malo!“ Ove su vladike gore svi ucenici svetog Justina POPOVICA a koji je ne samo svetitelj nego i DOGMATICAR vrhunskog ranga, vidi se da se NECASTIVI igra sa svima nama….sa svim Srbima…..p.s. procitaj knjigu u mom linku na prethodnu temu o A.S….jezuiti su srusili celi svet…Mi svi moramo da idemo iz sveta i vladike i svi koji jos veruju u istinitog Boga Isusa Hrista…Zbogom

  3. Ipak,Miškine mi pojedinci formiramo i izgrađujemo vlastite stavove na temelju vlastitog položaja,iskustava,pozicije u regionu u smislu mjesta rođenja i odrastanja,pogotovo negdje gdje predstavljaš manjinu itd.Daleko od toga da je potrebno smirenje i poslušnost Crkvi,po uzoru na mnoge podvižnike npr, Sv.Nektarija i sljedovati takav ili sl. put neosuđivanja,trpljenja,smirenja.Teoretski,možda se je Stepinac i pokajao,a da mi ne znamo.Sve to stoji pa sabornost,pa poslušanje,pa ne sudi da ne budeš osuđen itd.Sve su to mačevi koji nam stoje iznad glava.Međutim,ist tako,ovo su vremena,kada moramo paziti i nad sobom,ali i nad svakom riječju,koja nam se servira sa vrha.Zbog čega bi na liturgiji odzvanjalo „i da pravilno upravlja riječju istine Tvoje“,pa „ako vam angeo nebeski propovjeda nešto drugo“ itd.itd.Puno ima sablazni unutar Crkve,po vertikali i horizontali,krizna su vremena.Odgovornost pastira je nikada veća,ali i nas „malih“.Prostora za popravljanje ima,ali je vremena sve manje.Vrlo klizak teren za bilo kakvu raspravu.Na terenu totalna pustoš i haos.Kako rasuđivati/lako je reći/?

  4. Уважена Браћо,
    Мени није јасно шта се има преговарати са јеретицима?

    Ту римокатоличанску јерес је подвукао још и Свети Сава! Каква комисија може бити са јеретицима?

    Њихово проглашење некога за јеретичког свеца нама НЕ ТРЕБА ДА БУДЕ БИТНО! Јер је гомила глупости, лажи и обмана, као и све што раде од 1054. године.

    Питам се зашто наш уважени Патријарх и Владике толико инсистирају на комуникацији са јеретицима?

  5. Princ Mishkin

    Oh, mislio sam da sam bio jasan: „Alojzije Stepinac je bio zlocinac visokog ranga i medju „vecim jezuitima“ koji celu Evropu urusise sto j e nekad bila hriscanska….“
    (tako objasnjavaju i sveti O. Ava Justin Popovic i drugi njemu bliski)
    Srbi su do ovog veka bili uglavnom pravedni ali je sve krenulo naopako od veremena oko drugog svetskog rata sa komunistima i sada j e vreme vrlo komplikovano jer Srbi ne poznaju sta je to ekumenizam jer je to svejeres i ona nas razdvaja kao narod „oni koji su ekumenisti su vuci“ a oni koji nisu su „jagnjad „…sad je jasnije brate Bosko, zar ne?….
    A mislio sam bas kao i vi da svi delimo odgovornost za sve…ne samo vrh Crkve….iako je Crkva velikim delom na nebesima (rekao bih 95%) pa ako ovde zgrese i vladike i Patrijath a mi ako smo verni Hristu Bogu jedinome , nista nece nauditi…na nebesima sluzi Liturgiju Sveti Sava i sve nas verne pricescuje…..
    S postovanjem, P.M.

  6. Pingback: КОСОВО ВАН СРБИЈЕ, ПАПА У СРБИЈИ

  7. Miškine,jednako mislimo.Sve je stvar vjere,Ne vjerujem u više Crkava,a niti u ovakav ekumenizam po formi,sadržaju,oblicima,pogotovo što na daje nikakve rezultate.Ima i naših pojedinih vladika koji se redovno sastaju sa RKC biskupima,pri kojim susretima naši sveštenici cjelivaju ruku potonjim velikodostojnicima.Oni kažu da do toga mora doći,da smo jedno…Međutim ima i drugih načina i metoda i kanala komunikacije,i pravila i tempo takvih nezrelih igara.Mislim da su takve rabote njihove privatne stvari,koje se u ovom trenutku moraju obavljati iza zatvorenih vrata.Jedan vladika tako,drugi ovako,treći onako…a mi ne smućivati se,ići carskim putem i sačuvati unutrašnji mir.Pozdrav!

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *