Самоубиство и опело

Питање:
Помаже Бог, поштовани оци! Имам један велики проблем, па вас молим за савет. Моја рођена сестра је отишла из овог света са своје 32 године. Господ је допустио да тако буде и ми морамо да живимо са тим. Али, проблем је што је она последњих 15 година свог живота била наркоманка, лечила се ко зна колико пута, играла се са тим као са живом ватром и на крају завршила, али како, то је оно што је суштина, ми не знамо… Нађена је мртва, њени „пријатељи“ су рекли да је самоубиство у питању, приче које смо чули су опречне, лекар није могао да утврди узорк смрти, па су тражене клиничка и судско-медицинска обдукција и до 40 дана након њене смрти, ми нисмо добили резултате те обдукције… Наш парох је прочитао извештај и пошто је узрок смрти недефинисан, он је опело и 40-дневни помен обавио, али мене мучи то што је она својим начином живота и петљањем са тим људима који продају дрогу, дружењем са њима да последњег часа, практички себе одвела у смрт. Сада, ја не знам да ли је узорк њене смрти заиста самоубиство (скок са зграде) или су је они гурнули или мртву бацили, то се још истразује… Ја се молим за спасеније њене душе, али нисам сигурна да ли је самоубица или није, па ме страх да дајем име на помињање… Шта ако обдукција утврди да је самоубиство, шта да радимо за годишњи помен? Ништа није наводило тих дана да се она спрема за тако нешто… Мене је страх да од комбинације лекова, дроге, није почела да мисли да може да шета по ваздуху и тако пала са зграде… Да ли је грех молити се за спасеније ове душе када не знамо шта је по среди? Она је била крштена, на мој наговор, али никад се није причестила, исповедила, тешко је то у каквом је стању била пред смрт, духовном, телесном, али сестра ми је… Да ли је Господ тиме што лекар није знао шта је узрок смрти и тако и констатовао, хтео да нам каже да се није убила, па је зато опело и обављено? У велико сам муци, не знам како да се помирим са ови? У тренутку када се ово десило, ја сам била у 8. месецу трудноће, имам још једно мало дете. Не желим због њих и супруга да се упропастим, али велики ми немир ове недоумице уносе…
Н.Н


Одговор:
Драга сестро, Ми не можемо знати све тајне Бога и човека. Такође, ми не можемо волети никога толико колико га Бог воли. Зато је до нас да се молимо Господу за своје ближње, а Он ће одлучити шта је најбоље за кога и коме ће, како и када помоћи.
Треба се држати вере у Бога Оца, Творца неба и земље и нас људи, затим у Господа Исуса христа, Искупитеља рода људског, који је дошао да спасе грешнике и у Духа Светога, који оживотворава сав материјални и духовни свет. Треба поштовати свету тајну живота, пре и после физичке смрти и не губити из вида да је огроман део свега овога за нас Тајна Божија. Зато, као што деца, када упадну у какву невољу, трче код свога родитеља казујући му о проблему, тако и ми прибегавамо своме Оцу Небеском и говоримо Њему о својим мукама, предајући Његовом старању сами себе и један другог, како у овом, привременом, тако и у вечном животу.
Моли се Господу за покој њене душе, и по благослову Цркве и свештеника обави све како треба, не истражујући оно што је сакривено или недоступно, и не сумњајући у милост Божију. А Господ ће нам открити све што је потребно за спасење нас самих и наших ближњих. Ако нам пак, није открио, то значи да за наше спасење такво откривење није корисно.
Поздравља те, О. Срба

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *