Самоубиство.

Питање:
Замолио бих вас да ми дате одговор, тј. да ми појасните став Православне Цркве на једно, можда мало, сложеније питање. Реч је о самоубиству. Наиме упознат сам са учењем Цркве о самоубиству као греху без могучности покајања а самим тим осуди на вечне муке онога ко то уради. Мене, међутим занима да ли ће се за свако самоубиство на Страшном Суду изрећи иста казна тј. осуда на вечне муке? Свестан сам да јуначке смрти Стевана Синђелица и мајора Милана Тепица, као и херојске смрти првих „камиказа“ у Другом светском рату српских пилота, не спадају под самоубиства из очајања и да ће они заузети достојно место у Небеској Србији. Али шта ће се десити са људима других религија нпр. Јапанцима у чијој је традицији, а данас присутно харакири-ритуално самоубиство због губљења части, или са младим људима, готово децом од 15, 16 година која живе у земљи где је присутно Православље а који нису упознали Христа, а дигли су руку на себе. Или са неуро-психијатријским болесницима који су поред болести вероватно мучени и од стране демона? Знам да је питање опширно и помало компликовано али сам се трудио да га максимално сажмем, а да при том задржи неки смисао. Унапред захвалан желим вам свако добро од Господа
Борис


Одговор:
Став православне Цркве је веома јасан када су у питању ратовања. Она оправдава само одбрамбене ратове јер је и српски Свети цар Лазар Хребељановић био велики ратник бранећи се од Турака и остали Светитељи-ратници. Што се тиче разних видова самоубистава: из очајања, ритуала, или било каквих других, све је то дело демонских следбеника, па је и за њих Господ припремио место-а сви знамо где?

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *