NASLOVNA » Mišljenja na savremene teme, PITANJE PASTIRU » Raskid dugogodišnje veze

Raskid dugogodišnje veze

Pitanje:
Pomaže Bog!
Imao sam devojku tri i po godine i u mojim osećanjima i u mojoj glavi sam osećao „pravu ljubav“, što očigledno nije bio slučaj sa njene strane. Napustila me je pod izgovorom da je sve u njoj stalo, da ne postoji „zaljubljenost“, a sa druge strane priča da me itekako voli… Totalno sam bio pogubljen, ali prihvatio sam, pomalo i ljut na sebe jer sam dozvolio da se uzdam u osobu više nego u Boga. Pošto sam se mnogo vezao za nju sada mi je veliki problem da sve to prebrodim.
Shvatam da sam napravio grešku dopuštajući sebi i svojoj duši da zavoli nekoga više od Boga, i svestan sam toga, ali jednostavno ne uspevam da pronađem način da sve to ostavim iza sebe i da se u potpunosti posvetim Bogu, da se smirim i pustim sve Njemu na volju. Uvek se vraćam razmišljanjima o tome svemu i samo me umara sve više i sve više me vuče u očajanje, a to mi je već poznato kao greh.
Ako imate neki savet kako bih bilo kako mogao da se trgnem iz očajanja značilo bi mi mnogo.
Hvala unapred, Slava Bogu!

Aleksa

 


 

Odgovor:

Dragi Aleksa,

Imam samo jedan savet, a to je da u buduće ne brkate pojmove ljubavi, jer ono što nije ljubav zatim će se pokazati i koliko nije. Kao i ova vaša. Ljubav je toliko uzvišen pojam da ona zalazi u božanske predele, a ne u one koji menjaju i potvrđuju ovu našu palu prirodu.

Dugogodišnja veza se ne raskida, kao recimo brak koji mi nazivamo brakom samo kroz Crkvu, a koji u ljubavi prema Bogu potvrđuje ljubav između supružnika. Sve je u našem životu poslušanje, kao i sam naš život da ga smireno kao dar primamo. Jer kada nema poslušanja nema ni života. Takođe kad nema poslušanja Bogu u ljubavi prema svom bračniku ta ljubav je zasićena, jer je nema. Kao i ta vaša, a kako gospođica reče: ne postoji „zaljubljenost“. Voli te, ali su njene strasti umrle. Bez Boga ta ljubav je strast i rastljenije tela. Veza bez braka je „promašaj“ protiv našeg života, a u bukvalnom prevodu greh.

Šta je to zaljubljenost, to samo opažanje stvari koje mi eksploatišemo ili je to davanje, u uverenju da tu postoji investicija da ćemo svi zajedno u njoj da hodamo prema Bogu? Sve drugo je strast, ili ostrašćena vrednost, koju dobijamo u ljubavi kada ona pređe u svoje suprotne izražaje kao što su egoizam i egocentrizam. Mnogi ljudi shvataju ljubav samo kao nekakvo konzumiranje. Zato u ovakvim slučajevima nje nema, jer više nisam zaljubljen, o da, i to je moje pravo?!

A gde je pravo kao čvrsto obećanje pred Crkvom? Jer nas pred venčanje pitaju da li imamo „čvrstu“ nameru… Dakle pred Zajednicom ljudi u kojoj mi crkveno-pravno postojimo, i društveno, a u kojoj se ispunjavaju naši životi. Ili neki misle da mogu da postoje kao ljudi izvan ljudi, da tako njima i ne treba uređenje pametnijih i boljih od njih a koji ove stari milenijumima nama objašnjavaju? Prvo Skinija a zatim i Crkva.

Nijedna ljubav, ni bračna, a kamoli bludna, ne može da postoji bez poslušanja. Jer ni naš život ne može da postoji bez poslušanja. A kada se ono prekine i naš život se prekida. Takođe i poslušanje za našu javno objavljenu ljubav kad smo pred zajednicom dali obećanje da ćemo „čvrsto“ da je čuvamo. A sve po rečima Biblije, da se u zajednici zna ko je ko i šta je šta, a da to ne bude sabor samo-činih odluka u kojima želimo da nam brak uspe. Nema toga u ljubavi pa zato na ovim postulatima nikada i nikakva veza niti brak neće uspeti. A tako ni ljubav. Jer bez Boga u nama ni nje nema, dakle bez toga saznanja uopšte nema ni ljubavi kroz davanje. I ona je koristoljubiva sve dotle dok postoji korist u njoj pa je tako samo imitacija i surogat ljubavi.

Te tri godine „veze“ u našem crkvenom izražaju znači tri godine svega promašenog, i zablude, jer od te reči i dolazi termin „blud“ (seks van ili ispred braka). Jer je on zabluda kao izdaja Božijih planova o nama, kada samovoljom i neposlušanjem Crkvi, a u našoj pogrešno primenjenoj slobodnoj volji, mi njih menjamo. Zato je blud izdaja one naše prave ljubavi koja treba da nam dođe, kada ona često ostaje povređena i do kraja naših života.

Naravno, Crkva je sve ovo odlično razumela i prelepo uredila, ali stvar je u tome da mi u ovom post-hrišćanskom liberalizmu nju odbacujemo kao neku tvorevinu koja nas danas kao moderne i pametnije uopšte ne interesuje.

Iskreno,

o. Ljuba

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *