Раскид дугогодишње везе

Питање:
Помаже Бог!
Имао сам девојку три и по године и у мојим осећањима и у мојој глави сам осећао „праву љубав“, што очигледно није био случај са њене стране. Напустила ме је под изговором да је све у њој стало, да не постоји „заљубљеност“, а са друге стране прича да ме итекако воли… Тотално сам био погубљен, али прихватио сам, помало и љут на себе јер сам дозволио да се уздам у особу више него у Бога. Пошто сам се много везао за њу сада ми је велики проблем да све то пребродим.
Схватам да сам направио грешку допуштајући себи и својој души да заволи некога више од Бога, и свестан сам тога, али једноставно не успевам да пронађем начин да све то оставим иза себе и да се у потпуности посветим Богу, да се смирим и пустим све Њему на вољу. Увек се враћам размишљањима о томе свему и само ме умара све више и све више ме вуче у очајање, а то ми је већ познато као грех.
Ако имате неки савет како бих било како могао да се тргнем из очајања значило би ми много.
Хвала унапред, Слава Богу!

Алекса

 


 

Одговор:

Драги Алекса,

Имам само један савет, а то је да у будуће не бркате појмове љубави, јер оно што није љубав затим ће се показати и колико није. Као и ова ваша. Љубав је толико узвишен појам да она залази у божанске пределе, а не у оне који мењају и потврђују ову нашу палу природу.

Дугогодишња веза се не раскида, као рецимо брак који ми називамо браком само кроз Цркву, а који у љубави према Богу потврђује љубав између супружника. Све је у нашем животу послушање, као и сам наш живот да га смирено као дар примамо. Јер када нема послушања нема ни живота. Такође кад нема послушања Богу у љубави према свом брачнику та љубав је засићена, јер је нема. Као и та ваша, а како госпођица рече: не постоји „заљубљеност“. Воли те, али су њене страсти умрле. Без Бога та љубав је страст и растљеније тела. Веза без брака је „промашај“ против нашег живота, а у буквалном преводу грех.

Шта је то заљубљеност, то само опажање ствари које ми експлоатишемо или је то давање, у уверењу да ту постоји инвестиција да ћемо сви заједно у њој да ходамо према Богу? Све друго је страст, или острашћена вредност, коју добијамо у љубави када она пређе у своје супротне изражаје као што су егоизам и егоцентризам. Многи људи схватају љубав само као некакво конзумирање. Зато у оваквим случајевима ње нема, јер више нисам заљубљен, о да, и то је моје право?!

А где је право као чврсто обећање пред Црквом? Јер нас пред венчање питају да ли имамо „чврсту“ намеру… Дакле пред Заједницом људи у којој ми црквено-правно постојимо, и друштвено, а у којој се испуњавају наши животи. Или неки мисле да могу да постоје као људи изван људи, да тако њима и не треба уређење паметнијих и бољих од њих а који ове стари миленијумима нама објашњавају? Прво Скинија а затим и Црква.

Ниједна љубав, ни брачна, а камоли блудна, не може да постоји без послушања. Јер ни наш живот не може да постоји без послушања. А када се оно прекине и наш живот се прекида. Такође и послушање за нашу јавно објављену љубав кад смо пред заједницом дали обећање да ћемо „чврсто“ да је чувамо. А све по речима Библије, да се у заједници зна ко је ко и шта је шта, а да то не буде сабор само-чиних одлука у којима желимо да нам брак успе. Нема тога у љубави па зато на овим постулатима никада и никаква веза нити брак неће успети. А тако ни љубав. Јер без Бога у нама ни ње нема, дакле без тога сазнања уопште нема ни љубави кроз давање. И она је користољубива све дотле док постоји корист у њој па је тако само имитација и сурогат љубави.

Те три године „везе“ у нашем црквеном изражају значи три године свега промашеног, и заблуде, јер од те речи и долази термин „блуд“ (секс ван или испред брака). Јер је он заблуда као издаја Божијих планова о нама, када самовољом и непослушањем Цркви, а у нашој погрешно примењеној слободној вољи, ми њих мењамо. Зато је блуд издаја оне наше праве љубави која треба да нам дође, када она често остаје повређена и до краја наших живота.

Наравно, Црква је све ово одлично разумела и прелепо уредила, али ствар је у томе да ми у овом пост-хришћанском либерализму њу одбацујемо као неку творевину која нас данас као модерне и паметније уопште не интересује.

Искрено,

о. Љуба

Један коментар

  1. Pomaže Bog!
    Oče Ljubo, korisno, divno i kompletno objašnjeno. Sličnu situaciju imam sa suprugom, u braku smo 10 god. Saznao sam za njene preljube, udaljila se, ispoljavala netrpeljivost, oboje smo zapostavili post, molitvu, bogosluženja… Trenutno pokušavamo da se vratimo na pravi put, ipak kod mene je ogromna doza sumnje, nemira… znam da treba da istrajem u Božijim zapovestima, dugotrpljenjem opstanem u veri, da Gospod sve vidi, može i svojom promišlju dovede nas do spasenja. Molim Vas da mi kažete da li treba da preduzimam nešto/sve da je sprečim u novim sagrešenjima, da li treba da nastavim život sa njom nakon praštanja, ispovedanja, posta, pokajanja obostranog i šta ako ona nastavi putem zla? Više od pola godine imam utisak da su je demoni obuzeli i da se sada samo prikriva iza posta, molitve… Hvala oče i Bog Vas blagoslovio!