Понедељком увече
Прими мољење из мојих оскврнављених и нечистих уста, Владару свих и свега, човекољубиви Исусе Христе. Не узгнушај се мене недостојног и неразумног, и не покажи недостојном утехе Твоје душу моју, која се аду приближи. Потражи ме као овцу изгубљену, јер мимо свега, усрђа у мени нема, ни помисли да исправљам себе. Заслепљен сам сластољубљем, помрачена је душа моја, и од опијености страстима безосећајно постаде срце моје.
Сав јад свој, сво лукавство, сву неразумност Теби исповедам, Господе, Спаситељу света. Исповедам, такође, и сву милину и сладост онога што Ти по благости Својој учини са мном, Човекољупче. Од младости своје огорчих Те и нерасположен према добру постах, изумитељ свакојаких порока, спреман на сваки грех. Али Ти, Владико, Сине Божији, по великом милосрђу Свом, ниси гледао на сва моја лукавства. Глава је моја подигнута благодаћу Твојом, Владико, али поново се приклања ради грехова мојих. Благодат ме Твоја изнова вуче у живот, а ја се са највећим усрђем устремљујем у смрт, јер ме моја погубна навика у слабостима, чак и против моје воље, привлачи к себи.
Ужасна је и страшна та навика, нераздрешивим узама везује мој ум, а те ме везе вазда издају као оног ко их је желео. По навици се уплићем у мреже и радујем се, бедник, што сам уплетен. Тонем у неподношљиву дубину и то ме весели. Непријатељ свакодневно обнавља окове моје, а ја се радујем. О, колику препреденост има непријатељ! Не везује ме везама које не желим, него ми, напротив, ставља увек такве окове и мреже које ја примам са великим задовољством, јер он зна да је моја воља јача, па ме у трен ока окује оковима које ја сам хоћу.
За стид и срамоту је то што сам свезан сопственим жељама, ридања и плача достојно је ово. У трену могу да покидам везе и ослободим се свих мрежа, али побеђен слабостима и добровољно робујући страсним навикама, не желим то да учиним. И оно још ужасније што ме тера да се обливам сузама стида је то, што се саглашавам са жељама непријатеља свога. Он ме везује, а ја умртвљујем себе страстима које га радују. Могу да раскинем везе, али то не чиним; могу да избегнем замке, али не желим. Има ли шта вредније ридања и плача? Која је срамота тежа од ове? Тешко мени, нема већег стида, него када човек испуњава жеље свога непријатеља.
У таквом се стању ја грешни налазим, видим окове своје, а скривам их из страха. Савест ме изобличава:
„Зашто се не уразумиш јадниче? Зар не знаш да је страшни Дан Суда пред вратима? Устани као јунак и раскини своје окове! Ти имаш снаге да дрешиш и везујеш. “ Тако ме увек изобличава света савест, али ја не желим да се ослободим окова и мрежа. Сваки дан тугујем и уздишем, а везан сам тим истим страстима. Јадан сам и бедан, не трудим се ни мало ради живота свога, нити се бојим што остајем у мрежама смрти. Тело ми је, за оне што гледају споља, обучено у побожан изглед, али душа је спутана бестидним помислима. Трудим се да будем побожан споља, а изнутра сам гадост пред Богом; говор ми је сладак у опхођењу са људима, а сам сам пун горчине и лукавих жеља.
Шта да чиним у Дан испитивања, када Бог на судишту све открије? Велики страх непрестано мучи срце моје, јер сам везан оковима безбројних безакоња мојих. И сам знам да ћу тамо бити кажњен, ако овде сузама не умилостивим Судију. Зато Ти, Владару, не штедиш милост Своју ни у гневу, јер чекаш да се обратим; Ти не желиш да видиш како неко гори у огњу, већ желиш да се сви људи спасу и добију /вечни/ живот.
Зато, уздајући се у милост Твоју, Господе Исусе Христе Сине Божији, Теби припадам и Тебе молим: „Погледај и на мене и помилуј ме. Изведи душу моју из тамнице безакоња, и нека засија зрак светлости у моме разуму, док нисам ушао у будући, и за мене страшни живот, где ће бити немогуће да се покајем за своја лоша дела. Велики страх обузима мене бедног и заблуделог; како да пођем потпуно неспреман и обнажен од покрова врлине? Страх и трепет ме обузимају, јер видим да нисам ревностан у добру, већ поробљен лошим помислима, јер слушам демоне који ме сластољубљем увлаче у погибао. “
Ако не испитам савест своју, у много чему изгледам себи добар. Уподобио сам се нерадном и лењивом трговцу, који у једном дану губи сав свој иметак и добит. Тако и ја бедник губим небеска блага у мноштву разоноде, која ме увлачи у лоша дела. Сам у себи осећам како сваког часа бивам поткрадан, и нехотице се бавим оним што мрзим. Чуди ме моја слаба воља у неприликама, када највише грешим. Чуди ме моје покајање које није чврсто утемељено у здању уздржања, јер то не допушта непријатељ душе моје. Свакога дана постављам почетак грађењу и сопственим рукама, опет, рушим сав труд. Дивно покајање још увек није у мени поставило добар почетак, а погубном нехату краја нема. Поробљен сам слабостима, и на радост непријатеља мога, усрдно чиним све што му је по вољи.
О, да би глава моја била вода у изобиљу великом, а очи моје извори сузни (Јер. 9, 1), да плачем непрестано пред милосрдним Богом, да би Он, пославши благодат Своју грешнику, избавио моју стално нападану душу из разбеснелог мора, узбурканог греховним таласима.
Осилише прохтеви моји, посташе подобни ранама које ни лековите мелеме више не трпе. Жена блудница, обузета ужасом, постаде одједном усрдна и целомудрена, јер омрзе дела срамнога греха, опомињући се будућег вечног стида и казне у неиздрживим мукама. А ја свакодневно обећавам да ћу се оканути греховних страсти, и не само да их не остављам, него се као безуман чврсто држим греховне навике. Живим у нади да ћу дочекати покајање, и обманут сујетним обећањем свагда говорим: „Покајаћу се“, и све до сада се не покајах. Само се на речима усрдно кајем, а делима сам веома далеко од покајања. Заборављам на крају и своју сопствену природу, јер грешим упорно, и свесно чиним зло.
Исав не нађе места покајању, јер је навлачио грех на себе са упорношћу, не грешећи због тренутног заноса или заблуде, него је свесно, и после поуке, ожалостио родитеље, и није се по стидео Бога. Ни Јуда издајник не нађе места покајању, јер је грешио живећи заједно са Господом, и знао је шта чини, пошто је на себи искусио благодат. Па шта ће снаћи мене у испитивању грехова мојих, свесно учињених? Зна се да је и онај ко помисли зло једнак ономе ко га је учинио. Чиме ћу се оправдати у безбројном мноштву безакоња мојих? Хам, који само намисли да се наруга оцу, беше одбачен. Саучеснике Корејеве прогута земља, иако баш ништа не рекоше нити учинише. Слично пострадаше и они што беху у Илијево време. И Саул, прихватајући помисао о идолослужењу, беше одбачен. И Ахитофел, који само даде савет, умре у греху. И синови Аронови сагрешише, и беху кажњени смрћу. И Сапфира с мужем, због пренебрегавања, не имаде времена за покајање. Разматрам дело своје, пажњу управљам на сагласје своје и превагу правосуђа очекујем, признајући очиту праведност његову.
Зашто ме доводи у заблуду лик који сам узео на себе, када су ми врлине стране и чиним зло пред Богом који све види? С правом фарисеји претрпеше изобличење од Христа Спаситеља, који њихово држање назва лицемерним. И ја се све чешће налазим у таквој заблуди, јер негодујем изобличен од своје савести, и то изобличење чини ми се суровим. Истина је горка онима који се труде да је сакрију. Уклоним ли са себе своју спољашњост, указаће се у мени црви. Скинем ли са себе маску од праха и пепела, околина ће видети да лежим у гробу. Испитавши плодове мојих дела, приметиће лик фарисејски. А ако се то и не обелодани овде, онда ће се огњем испитати на Суду, као што каже апостол (1. Кор. 3, 13).
Пружи, Господе, руку помоћи, мени који у прашини лежим, јер хоћу да устанем, а не могу. Бреме греха притиска ме, и зла ме навика држи. Очима гледам, а идем као по мраку; подижем руку своју као у најдубљој тами, али сав сам раслабљен. Безбрижан сам, а опет незадовољан собом. Завете дајем да ћу се променити, и постим, али се непрестано спотичем; врло сам славољубив, а не трудим се да угађам Богу.
Како да се усудим и тражим опроштај старих грехова својих, када ни мало не одступам од пређашњег свог понашања? Или како да свучем са себе старог трулог човека, када не одбацујем жеље старих искушења? Тешко мени, како ћу отрпети разобличење безаконих дела својих и помисли? Помилуј ме, Боже, по великој милости Својој и по обиљу милосрђа Твога.
Уста недостојна, и срце нечисто, и душа оцрњена гресима вапију Теби, Владико, услиши ме по благости Твојој и не одбаци мољење моје, јер Ти не одбацујеш молбе оних који се искрено кају. Али моје покајање није чисто, већ нечисто. Један час се кајем, а два Те гневим. Утврди мољење моје у страху Твоме, Господе; утврди душу моју на камену покајања.
Светлост благодати Твоје нека победи таму која је у мени. Смилуј се мољењу моме, Господе добри, не ради праведности моје, јер нема у мени ничег доброг, већ по милости Твојој, и по великој и неизрецивој благости Твојој, подигни удове моје, сатрвене грехом. Просвети срце моје помрачено лукавом жељом. Спаси ме од сваког лукавог дела, да ме до краја не сурва непријатељ. Не одврати лице Своје од мене, и немој ми рећи: Заиста ти кажем, не познајем те.
Спаси моју јадну душу од смрти Господе, Ти који имаш власт над животом и смрћу. Јер си Ти рекао, Владару: Иштите и даће вам се (Мт. 7, 7). Очисти ме Господе од свакога греха, пре кончине моје, и даруј ми Човекољупче, да целог свог краткотрајног живота изливам из срца сузе за очишћење душевне нечистоте моје, да бих могао овде, од многих мојих дугова да отплатим бар понеке, и да тамо обретем спасење под покровом свесилне руке Твоје, када свака душа буде уздрхтала пред страшном славом Твојом.
О, Владико, Јединородни Сине Божији, услиши и прими мољење грешног и недостојног слуге Твога, спаси ме не тражећи надокнаде, по самој благодати Твојој, јер си Ти милосрдан и човекољубив Бог, и Теби, Оцу и Сину и Светоме Духу, приносимо славу и благодарење и поклоњење, сада и увек и у векове векова. Амин.
Izvrsno!!!