NASLOVNA » PITANJE PASTIRU, Razno » Prevara

Prevara

Pitanje:
preverena sam.pre tri godine sam oprostila prevaru da, bi se sada to isto ponovilo, , .cak sta vise sada ima jos jednu vise.kako da postupim, mislim da prastanja nema vise.ocekujem odgovor
pava


Odgovor:
Draga sestro, Jednom prilikom je apostol Petar zapitao Hrista: „Gospode, koliko puta, ako mi zgriješi brat moj, da mu oprostim? Do sedam li puta? Reče mu Isus: ne velim ti do sedam puta, nego do sedamdeset puta sedam“ (Matej 18, 21-22) . Iz ovog Hristovog odgovora apostolu Petru jasno je da praštanje nema granicu, ne može se ograničiti na 1, 2, 5 ili više praštanja. Pa zar je Bog nama ograničio praštanje? Prašta nam uvek kada se mi iskreno pokajemo, kada nastojimo da greh ne ponovimo, kada zažalimo što smo uvredili Gospoda ili bližnjeg svoga. Praštanje je, uostalom, jedna od najvećih vrlina čovekovih i nije uzalud rečeno, da je čovek velik onoliko koliko je spreman da oprosti. I mi se svakodnevno molimo u molitvi Gospodnjoj: „Oče naš… oprosti nam dugove (grehove, propuste) naše, kao što i mi opraštamo dužnicima (bližnjima) svojim“. Međutim, kad su u pitanju ogrešenja u braku, tu onda imaju važnost i zakoni, a ne samo ljubav i potreba praštanja. Pri venčanju Crkva se moli da hrišćanski brak bude večan, ne samo za života supružnika, već i u večnom Carstvu Hristovome. Crkva se moli i da ono što Bog sastavi, čovek da ne rastavlja. I još se moli: „Gospode, Ti sam i sada ovu deci Tvoju (imena) , koja se sjedinjuju po Tvojoj volji, sačuvaj u miru i jednodušnosti; pokaži časnim i njihov brak; sačuvaj čistom postelju njihovu; blagoizvoli da njihov zajednički život bude uvek pošten i veran…. I u Starom i u Novom zavetu preljuba je bila razlog za razvod braka. U svojoj besedi na gori Hristos, upoređujući zapovesti Starog zaveta, govori kako treba da bude u Crkvi Njegovoj, pa se dotiče i braka. „Čuli ste kako je kazano starima: Ne čini preljubu. A ja vam kažem da svako koji pogleda na ženu sa željom za njom, već je učinio preljubu sa njom u srcu svom… Tako je kazano: Ko otpusti ženu svoju, neka joj da knjigu otpusnu. A ja vam kažem da svaki koji otpusti ženu svoju, osim za preljubu, navodi je da čini preljubu“ (Matej 5, 27-28; 31-32) . Razume se, sve ovo što se govori o preljubi žene, važi i za preljubu muža. Crkva se, kao što smo videli, moli Bogu da sklopljeni brak bude pošten i veran i da se supružnici vole kao što Gospod voli Crkvu svoju, jer sklapanjem braka čovek ostavlja roditelje svoje i priljubljuje se ženi svojoj, pa njih dvoje postaju jedno telo, jedno biće. Dakle, supružnici su dužni da žive „kao jedno telo“ i da se trude da to telo neprestanu funkcioniše u najboljem redu. Međutim, dešavaju su, da tako kažemo, sporadični prekršaji, odstupanje od svetinje braka i njegovo obesvećenje. Najčešće je to kroz međusobne nesuglasice po raznim pitanjima, koje se, svakako, mogu obostranim naporima i razumevanjem otkloniti. Jedno od najtežih ogrešenja o čistotu bračne zajednice je svakako preljuba. To se najčešće dešava kad jedan od supružnika, umesto poštovanja svetinje braka, počne praviti „izlete“ i zadovoljavati svoje požude sa trećim osobama. Razume se, to je povreda svetinje braka. Međutim, iz potpuno skladnog braka, gde se supružnici obostrano uvažuju i nemaju nikakvih tajni u odnosu jedno na drugo, gde vlada ljubav i gde se iz te ljubavi rađaju deca, teško da će neko od supružnika tražiti izvan bračne zajednice zadovoljenje svojih strasti. Ali, ako u braku postoji sumnjičavost, ako se supružnici počnu međusobno optuživati, ako počnu da se jedno drugom uskraćuju, onda se tu može pojaviti i želja za nekom vezom, u kojoj će, prividno, da se nađe više razumevanja, nego u braku. U svakom slučaju, supružnici bi, u takvim slučajevima, morali ozbiljno porazgovarati, otkriti jedno drugom sve ono što štrči među njima i što može dovesti do krize braka. A kad se desi, kao u tvom slučaju, da jedan supružnik izvrši preljubu, onda treba opet razgovarati i zatražiti obećanje da se to više neće događati. I treba oprostiti, kao što si i ti to učinila pre tri godine. Međutim, da li si se ti potrudila, u ove tri godine, da ne daš nikakav povod i razlog, da tvoj muž traži nekakvo zadovoljstvo kod druge žene? Da li si ti, znajući da je to učinio jednom, nastojala da u braku načiniš atmosferu, kako on ne bi imao nikakvog razloga da to učini ponovo? Možda si se ti opustila i nisi nastojala da ga neprekidno angažuješ u braku i porodici? On je sigurno tebi iznosio razloge svoga neverstva, kad si ga „uhvatila“ u preljubi. Najbolje bi bi bilo da te razloge otklonite vas dvoje, pogotovo ako imate i decu, da se zbog vaše ljubavi, koja je dovela do braka i vaše dece, žrtvujete i zajednički ostvarujete bračnu harmoniju. Draga sestro, nisi u pravu kad „misliš da više nema praštanja“. Praštanja mora biti, ali i ozbiljnih razgovora. Ako ne možete sami da raščistite međusobne probleme, pozovite vašeg nadležnog sveštenika, da vas oboje posavetuje. Sigurno, ako kažete svoj problem Crkvi (Matej 18, 17) , da će se lakše rešiti i da će muž, pokajavši se, zamoliti oproštaj i poslušati reč Hristovu, upućenu izlečenom paralizovanom čoveku: „Više ne greši, da ti se što gore ne dogodi“ (Jovan 5, 14) . Vreme Časnog posta je vreme kajanja i praštanja, a kada se udostojimo i Praznika nad Praznicima, Vaskrsenja Hristovog, onda zajedno sa crkvenim pesnikom uskliknimo: PROSTIM VSJA VOSKRESENIJEM! , oprostimo sve vaskrsenjem. Blagoslov Božju na vašu porodicu priziva i moli se za vas o. Dušan

3 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *