Превара

Питање:
preverena sam.pre tri godine sam oprostila prevaru da, bi se sada to isto ponovilo, , .cak sta vise sada ima jos jednu vise.kako da postupim, mislim da prastanja nema vise.ocekujem odgovor
pava


Одговор:
Драга сестро, Једном приликом је апостол Петар запитао Христа: „Господе, колико пута, ако ми згријеши брат мој, да му опростим? До седам ли пута? Рече му Исус: не велим ти до седам пута, него до седамдесет пута седам“ (Матеј 18, 21-22) . Из овог Христовог одговора апостолу Петру јасно је да праштање нема границу, не може се ограничити на 1, 2, 5 или више праштања. Па зар је Бог нама ограничио праштање? Прашта нам увек када се ми искрено покајемо, када настојимо да грех не поновимо, када зажалимо што смо увредили Господа или ближњег свога. Праштање је, уосталом, једна од највећих врлина човекових и није узалуд речено, да је човек велик онолико колико је спреман да опрости. И ми се свакодневно молимо у молитви Господњој: „Оче наш… опрости нам дугове (грехове, пропусте) наше, као што и ми опраштамо дужницима (ближњима) својим“. Међутим, кад су у питању огрешења у браку, ту онда имају важност и закони, а не само љубав и потреба праштања. При венчању Црква се моли да хришћански брак буде вечан, не само за живота супружника, већ и у вечном Царству Христовоме. Црква се моли и да оно што Бог састави, човек да не раставља. И још се моли: „Господе, Ти сам и сада ову деци Твоју (имена) , која се сједињују по Твојој вољи, сачувај у миру и једнодушности; покажи часним и њихов брак; сачувај чистом постељу њихову; благоизволи да њихов заједнички живот буде увек поштен и веран…. И у Старом и у Новом завету прељуба је била разлог за развод брака. У својој беседи на гори Христос, упоређујући заповести Старог завета, говори како треба да буде у Цркви Његовој, па се дотиче и брака. „Чули сте како је казано старима: Не чини прељубу. А ја вам кажем да свако који погледа на жену са жељом за њом, већ је учинио прељубу са њом у срцу свом… Тако је казано: Ко отпусти жену своју, нека јој да књигу отпусну. А ја вам кажем да сваки који отпусти жену своју, осим за прељубу, наводи је да чини прељубу“ (Матеј 5, 27-28; 31-32) . Разуме се, све ово што се говори о прељуби жене, важи и за прељубу мужа. Црква се, као што смо видели, моли Богу да склопљени брак буде поштен и веран и да се супружници воле као што Господ воли Цркву своју, јер склапањем брака човек оставља родитеље своје и приљубљује се жени својој, па њих двоје постају једно тело, једно биће. Дакле, супружници су дужни да живе „као једно тело“ и да се труде да то тело непрестану функционише у најбољем реду. Међутим, дешавају су, да тако кажемо, спорадични прекршаји, одступање од светиње брака и његово обесвећење. Најчешће је то кроз међусобне несугласице по разним питањима, које се, свакако, могу обостраним напорима и разумевањем отклонити. Једно од најтежих огрешења о чистоту брачне заједнице је свакако прељуба. То се најчешће дешава кад један од супружника, уместо поштовања светиње брака, почне правити „излете“ и задовољавати своје пожуде са трећим особама. Разуме се, то је повреда светиње брака. Међутим, из потпуно складног брака, где се супружници обострано уважују и немају никаквих тајни у односу једно на друго, где влада љубав и где се из те љубави рађају деца, тешко да ће неко од супружника тражити изван брачне заједнице задовољење својих страсти. Али, ако у браку постоји сумњичавост, ако се супружници почну међусобно оптуживати, ако почну да се једно другом ускраћују, онда се ту може појавити и жеља за неком везом, у којој ће, привидно, да се нађе више разумевања, него у браку. У сваком случају, супружници би, у таквим случајевима, морали озбиљно поразговарати, открити једно другом све оно што штрчи међу њима и што може довести до кризе брака. А кад се деси, као у твом случају, да један супружник изврши прељубу, онда треба опет разговарати и затражити обећање да се то више неће догађати. И треба опростити, као што си и ти то учинила пре три године. Међутим, да ли си се ти потрудила, у ове три године, да не даш никакав повод и разлог, да твој муж тражи некакво задовољство код друге жене? Да ли си ти, знајући да је то учинио једном, настојала да у браку начиниш атмосферу, како он не би имао никаквог разлога да то учини поново? Можда си се ти опустила и ниси настојала да га непрекидно ангажујеш у браку и породици? Он је сигурно теби износио разлоге свога неверства, кад си га „ухватила“ у прељуби. Најбоље би би било да те разлоге отклоните вас двоје, поготово ако имате и децу, да се због ваше љубави, која је довела до брака и ваше деце, жртвујете и заједнички остварујете брачну хармонију. Драга сестро, ниси у праву кад „мислиш да више нема праштања“. Праштања мора бити, али и озбиљних разговора. Ако не можете сами да рашчистите међусобне проблеме, позовите вашег надлежног свештеника, да вас обоје посаветује. Сигурно, ако кажете свој проблем Цркви (Матеј 18, 17) , да ће се лакше решити и да ће муж, покајавши се, замолити опроштај и послушати реч Христову, упућену излеченом парализованом човеку: „Више не греши, да ти се што горе не догоди“ (Јован 5, 14) . Време Часног поста је време кајања и праштања, а када се удостојимо и Празника над Празницима, Васкрсења Христовог, онда заједно са црквеним песником ускликнимо: ПРОСТИМ ВСЈА ВОСКРЕСЕНИЈЕМ! , опростимо све васкрсењем. Благослов Божју на вашу породицу призива и моли се за вас о. Душан

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *