Praznovanje

Pitanje:
Pomaže Bog Ovaj sajt je divan i često ga posjećujem, naročito za čitanje raznih akatista- puno hvala! Možete li mi pisati da li je grijeh raditi kućne poslove (pranje veša, čišćenje stana, pranje kose) u dane kada je u crkvenom kalendaru podebljan crni tekst? Nekada se desi da ako bi neradom poštovali sve te dane zajedno sa crveno označenim danima, šest dana u sedmici nebi trebalo da se radi. To mi unosi veliki nemir i puno se izgriješim nezadovoljnim mislima i komentarima. Za crveno označene dane je jasno da se praznuju ali molim vas za savjet, kako se ponašati u dane označene podebljanim crnim tekstom. Unaprijed veliko hvala za jasni odgovor. Srdačni pozdrav Milenka
Milenka


Odgovor:
Draga sestro, Crkvena godina počinje 01. septembra i prvi veliki praznik je Rođenje Presvete Bogorodice (08. septembar) , kao prvi novozavetni događaj, a završava Uspenjem Presvete Bogorodice (15. avgust) , poslednjim događajem vezanim za zemaljski život Gospoda Isusa Hrista. Svi kalendarski dani su posvećeni nekom spasonosnom događaju ili nekom Božjem ugodniku. Međutim, iako je svaki dan u godini posvećen nekom prazničnom događaju ili Svetom, mi ne proslavljamo svaki dan jednako. Crkva je izabrala nekoliko važnijih praznika, proglasila ih zapovednim i odredila da se samo u te dane ne radi, dok je sve ostale dane nazvala težatnim, odnosno radnim danima. Zapovedni dani su u kalendaru štampani crvenom, a radni dani crnom bojom. Pored određenog broja praznika i sve nedelje su zapovedni praznici. Četvrta Božja zapovest glasi: Sećaj se dana odmora da ga svetkuješ; šest dana radi i svrši sve svoje poslove, a sedmi dan je odmor Gospodu Bogu tvome (Izl. 20, 8-10) . Gospod zahteva da se sedmi dan posveti Njemu, jer i On, stvarajući svet za šest dana, „počinu u sedmi dan od svijeh djela svojih koja učini“ (Post. 2, 1) . I još nešto nam kaže ova zapovest: svrši sve svoje poslove. Čovek treba da isplanira svoje poslove, da nastoji završiti neophodne radove u toku radne nedelje, da bi u dan vaskršnji, u nedelju, mogao da posveti vreme za dušu svoju. Međutim, postoje poslovi od opšteg interesa, koji se ne mogu obustavljati ni u nedeljne, ni u praznične dane. To su poslovi iz oblasti zdravstva, saobraćaja, bezbednosti, snabdevanja naroda vodom, hranom, energijom i niz drugih poslova, koji zahtevaju sedmodnevnu radnu nedelju. I kad je naš narod bio gotovo sav agrarni, kad su se samostalno bavili poljoprivredom i stočarstvom, bilo je poslova koji se nisu mogli odlagati, pa ni zbog praznika. To su najčešće radovi na spremanju letine, pre svega pšenice, stočne hrane i još neki poslovi. Kada je trebalo skupiti seno ili požnjeti žito u nedelju, ili na praznik, narod bi govorio: «Uradićemo to, Boga moleći». To je, po narodnom shvatanju, bilo isto kao da su otišli u crkvu, na Službu Božju. Raditi i Bogu se moliti, to je jedan vid aktivnog svetkovanja praznika. Prema tome, sve nedelje i praznici štampani u kalendaru crvenim slovima su ZAPOVEDNI PRAZNICI i oni treba hrišćanski da se svetkuju. Nije, međutim, svetkovanje u neradu, da ne kažem u besposličenju. Rad je zadat od Boga i on predstavlja vrlinu, a nerad i lenjost Bog kažnjava. Zapovedni praznici su ustanovljeni da bi verni narod, pored nedeljnog, vaskršnjeg dana, imao još dana u godini za odmor od fizičkog rada, ali i za negovanje svojih duhovnih potreba, a to je odlazak u crkvu, na Svetu liturgiju, za druženje i pomaganje svojim bližnjim. Napred je rečeno, svi oni koji rade u fabrikama ili imaju bilo kakav posao od zajedničkog interesa, oslobođeni su od odlaska u crkvu za vreme rada, ali posle radnog vremena treba da se ponašaju kao da su bili na Svetoj liturgiji. Praznici, štampani u kalendaru podebljanim crnim slovima, imaju značaj za crkveni tipik, odnosno za večernju i jutarnju službu, koja je u njihovu čast napisana. Sveti, koji su u kalendaru odštampani kurzivnim, kosim slovima, predstavljaju srpske svete, one koje je Srpska pravoslavna crkva proglasila svetim, iz svoga naroda. I jedni i drugi Sveti predstavljaju radne ili težatne dane i nema nikakve prepreke da se u te dane rade i kućni poslovi, na održavanju mesta stanovanja ili negovanje lične higijene. Eto, draga sestro, drži se Četvrte Božje i Prve crkvene zapovesti (naći ćeš ih u džepnom kalendaru) o svetkovanju zapovednih praznika. Znači, po mogućnosti da svake nedelje odlaziš u crkvu, na Svetu liturgiju, a ako se desi da si slobodna i u vreme nekih zapovednih praznika, pođi i tada u crkvu. Ako ne možeš ići u crkvu, moli se kod kuće, pred tvojom ikonom. U sve ostale dane, pa i kad su štampani masnim slovima, možeš slobodno raditi sve poslove, koje ti svakodnevni život i porodične obaveze nalažu. Blagoslov Božji na tvoju porodicu i tebe priziva o. Dušan

Jedan komentar

  1. Aleksandra

    Pomaze Bog! Uvek imam problem oko pranja vesa, to jest pustanja masine. Kada je veliki praznik i crveno slovo bude par dana dodjem u situaciji da imam puno vesa za oprati a osecam grizu savesti da li cu zgresiti. Sada je Uskrs, nas veliki praznik, imam puno vesa za pranje a ponedeljak je, drugi dan Uskrsa, da li valja pustiti masinu ili ipak sacekati sredu? Vec dugo pokusavam da nadjem odgovor, svako iz naroda ima drugaciji stav, ja bih volela da uradim ispravno i ne zgresim. Hvala puno unapred na odgovoru! 🙏🏼

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *