NASLOVNA » PITANJE PASTIRU, Razno » Praznovanje

Praznovanje

Pitanje:
Pomaže Bog Ovaj sajt je divan i često ga posjećujem, naročito za čitanje raznih akatista- puno hvala! Možete li mi pisati da li je grijeh raditi kućne poslove (pranje veša, čišćenje stana, pranje kose) u dane kada je u crkvenom kalendaru podebljan crni tekst? Nekada se desi da ako bi neradom poštovali sve te dane zajedno sa crveno označenim danima, šest dana u sedmici nebi trebalo da se radi. To mi unosi veliki nemir i puno se izgriješim nezadovoljnim mislima i komentarima. Za crveno označene dane je jasno da se praznuju ali molim vas za savjet, kako se ponašati u dane označene podebljanim crnim tekstom. Unaprijed veliko hvala za jasni odgovor. Srdačni pozdrav Milenka
Milenka


Odgovor:
Draga sestro, Crkvena godina počinje 01. septembra i prvi veliki praznik je Rođenje Presvete Bogorodice (08. septembar) , kao prvi novozavetni događaj, a završava Uspenjem Presvete Bogorodice (15. avgust) , poslednjim događajem vezanim za zemaljski život Gospoda Isusa Hrista. Svi kalendarski dani su posvećeni nekom spasonosnom događaju ili nekom Božjem ugodniku. Međutim, iako je svaki dan u godini posvećen nekom prazničnom događaju ili Svetom, mi ne proslavljamo svaki dan jednako. Crkva je izabrala nekoliko važnijih praznika, proglasila ih zapovednim i odredila da se samo u te dane ne radi, dok je sve ostale dane nazvala težatnim, odnosno radnim danima. Zapovedni dani su u kalendaru štampani crvenom, a radni dani crnom bojom. Pored određenog broja praznika i sve nedelje su zapovedni praznici. Četvrta Božja zapovest glasi: Sećaj se dana odmora da ga svetkuješ; šest dana radi i svrši sve svoje poslove, a sedmi dan je odmor Gospodu Bogu tvome (Izl. 20, 8-10) . Gospod zahteva da se sedmi dan posveti Njemu, jer i On, stvarajući svet za šest dana, „počinu u sedmi dan od svijeh djela svojih koja učini“ (Post. 2, 1) . I još nešto nam kaže ova zapovest: svrši sve svoje poslove. Čovek treba da isplanira svoje poslove, da nastoji završiti neophodne radove u toku radne nedelje, da bi u dan vaskršnji, u nedelju, mogao da posveti vreme za dušu svoju. Međutim, postoje poslovi od opšteg interesa, koji se ne mogu obustavljati ni u nedeljne, ni u praznične dane. To su poslovi iz oblasti zdravstva, saobraćaja, bezbednosti, snabdevanja naroda vodom, hranom, energijom i niz drugih poslova, koji zahtevaju sedmodnevnu radnu nedelju. I kad je naš narod bio gotovo sav agrarni, kad su se samostalno bavili poljoprivredom i stočarstvom, bilo je poslova koji se nisu mogli odlagati, pa ni zbog praznika. To su najčešće radovi na spremanju letine, pre svega pšenice, stočne hrane i još neki poslovi. Kada je trebalo skupiti seno ili požnjeti žito u nedelju, ili na praznik, narod bi govorio: «Uradićemo to, Boga moleći». To je, po narodnom shvatanju, bilo isto kao da su otišli u crkvu, na Službu Božju. Raditi i Bogu se moliti, to je jedan vid aktivnog svetkovanja praznika. Prema tome, sve nedelje i praznici štampani u kalendaru crvenim slovima su ZAPOVEDNI PRAZNICI i oni treba hrišćanski da se svetkuju. Nije, međutim, svetkovanje u neradu, da ne kažem u besposličenju. Rad je zadat od Boga i on predstavlja vrlinu, a nerad i lenjost Bog kažnjava. Zapovedni praznici su ustanovljeni da bi verni narod, pored nedeljnog, vaskršnjeg dana, imao još dana u godini za odmor od fizičkog rada, ali i za negovanje svojih duhovnih potreba, a to je odlazak u crkvu, na Svetu liturgiju, za druženje i pomaganje svojim bližnjim. Napred je rečeno, svi oni koji rade u fabrikama ili imaju bilo kakav posao od zajedničkog interesa, oslobođeni su od odlaska u crkvu za vreme rada, ali posle radnog vremena treba da se ponašaju kao da su bili na Svetoj liturgiji. Praznici, štampani u kalendaru podebljanim crnim slovima, imaju značaj za crkveni tipik, odnosno za večernju i jutarnju službu, koja je u njihovu čast napisana. Sveti, koji su u kalendaru odštampani kurzivnim, kosim slovima, predstavljaju srpske svete, one koje je Srpska pravoslavna crkva proglasila svetim, iz svoga naroda. I jedni i drugi Sveti predstavljaju radne ili težatne dane i nema nikakve prepreke da se u te dane rade i kućni poslovi, na održavanju mesta stanovanja ili negovanje lične higijene. Eto, draga sestro, drži se Četvrte Božje i Prve crkvene zapovesti (naći ćeš ih u džepnom kalendaru) o svetkovanju zapovednih praznika. Znači, po mogućnosti da svake nedelje odlaziš u crkvu, na Svetu liturgiju, a ako se desi da si slobodna i u vreme nekih zapovednih praznika, pođi i tada u crkvu. Ako ne možeš ići u crkvu, moli se kod kuće, pred tvojom ikonom. U sve ostale dane, pa i kad su štampani masnim slovima, možeš slobodno raditi sve poslove, koje ti svakodnevni život i porodične obaveze nalažu. Blagoslov Božji na tvoju porodicu i tebe priziva o. Dušan

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *