Празновање

Питање:
Помаже Бог Овај сајт је диван и често га посјећујем, нарочито за читање разних акатиста- пуно хвала! Можете ли ми писати да ли је гријех радити кућне послове (прање веша, чишћење стана, прање косе) у дане када је у црквеном календару подебљан црни текст? Некада се деси да ако би нерадом поштовали све те дане заједно са црвено означеним данима, шест дана у седмици неби требало да се ради. То ми уноси велики немир и пуно се изгријешим незадовољним мислима и коментарима. За црвено означене дане је јасно да се празнују али молим вас за савјет, како се понашати у дане означене подебљаним црним текстом. Унапријед велико хвала за јасни одговор. Срдачни поздрав Миленка
Миленка


Одговор:
Драга сестро, Црквена година почиње 01. септембра и први велики празник је Рођење Пресвете Богородице (08. септембар) , као први новозаветни догађај, а завршава Успењем Пресвете Богородице (15. август) , последњим догађајем везаним за земаљски живот Господа Исуса Христа. Сви календарски дани су посвећени неком спасоносном догађају или неком Божјем угоднику. Међутим, иако је сваки дан у години посвећен неком празничном догађају или Светом, ми не прослављамо сваки дан једнако. Црква је изабрала неколико важнијих празника, прогласила их заповедним и одредила да се само у те дане не ради, док је све остале дане назвала тежатним, односно радним данима. Заповедни дани су у календару штампани црвеном, а радни дани црном бојом. Поред одређеног броја празника и све недеље су заповедни празници. Четврта Божја заповест гласи: Сећај се дана одмора да га светкујеш; шест дана ради и сврши све своје послове, а седми дан је одмор Господу Богу твоме (Изл. 20, 8-10) . Господ захтева да се седми дан посвети Њему, јер и Он, стварајући свет за шест дана, „почину у седми дан од свијех дјела својих која учини“ (Пост. 2, 1) . И још нешто нам каже ова заповест: сврши све своје послове. Човек треба да испланира своје послове, да настоји завршити неопходне радове у току радне недеље, да би у дан васкршњи, у недељу, могао да посвети време за душу своју. Међутим, постоје послови од општег интереса, који се не могу обустављати ни у недељне, ни у празничне дане. То су послови из области здравства, саобраћаја, безбедности, снабдевања народа водом, храном, енергијом и низ других послова, који захтевају седмодневну радну недељу. И кад је наш народ био готово сав аграрни, кад су се самостално бавили пољопривредом и сточарством, било је послова који се нису могли одлагати, па ни због празника. То су најчешће радови на спремању летине, пре свега пшенице, сточне хране и још неки послови. Када је требало скупити сено или пожњети жито у недељу, или на празник, народ би говорио: «Урадићемо то, Бога молећи». То је, по народном схватању, било исто као да су отишли у цркву, на Службу Божју. Радити и Богу се молити, то је један вид активног светковања празника. Према томе, све недеље и празници штампани у календару црвеним словима су ЗАПОВЕДНИ ПРАЗНИЦИ и они треба хришћански да се светкују. Није, међутим, светковање у нераду, да не кажем у беспосличењу. Рад је задат од Бога и он представља врлину, а нерад и лењост Бог кажњава. Заповедни празници су установљени да би верни народ, поред недељног, васкршњег дана, имао још дана у години за одмор од физичког рада, али и за неговање својих духовних потреба, а то је одлазак у цркву, на Свету литургију, за дружење и помагање својим ближњим. Напред је речено, сви они који раде у фабрикама или имају било какав посао од заједничког интереса, ослобођени су од одласка у цркву за време рада, али после радног времена треба да се понашају као да су били на Светој литургији. Празници, штампани у календару подебљаним црним словима, имају значај за црквени типик, односно за вечерњу и јутарњу службу, која је у њихову част написана. Свети, који су у календару одштампани курзивним, косим словима, представљају српске свете, оне које је Српска православна црква прогласила светим, из свога народа. И једни и други Свети представљају радне или тежатне дане и нема никакве препреке да се у те дане раде и кућни послови, на одржавању места становања или неговање личне хигијене. Ето, драга сестро, држи се Четврте Божје и Прве црквене заповести (наћи ћеш их у џепном календару) о светковању заповедних празника. Значи, по могућности да сваке недеље одлазиш у цркву, на Свету литургију, а ако се деси да си слободна и у време неких заповедних празника, пођи и тада у цркву. Ако не можеш ићи у цркву, моли се код куће, пред твојом иконом. У све остале дане, па и кад су штампани масним словима, можеш слободно радити све послове, које ти свакодневни живот и породичне обавезе налажу. Благослов Божји на твоју породицу и тебе призива о. Душан

Један коментар

  1. Pomaze Bog! Uvek imam problem oko pranja vesa, to jest pustanja masine. Kada je veliki praznik i crveno slovo bude par dana dodjem u situaciji da imam puno vesa za oprati a osecam grizu savesti da li cu zgresiti. Sada je Uskrs, nas veliki praznik, imam puno vesa za pranje a ponedeljak je, drugi dan Uskrsa, da li valja pustiti masinu ili ipak sacekati sredu? Vec dugo pokusavam da nadjem odgovor, svako iz naroda ima drugaciji stav, ja bih volela da uradim ispravno i ne zgresim. Hvala puno unapred na odgovoru! 🙏🏼

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *