Празновање

Питање:
Помаже Бог Овај сајт је диван и често га посјећујем, нарочито за читање разних акатиста- пуно хвала! Можете ли ми писати да ли је гријех радити кућне послове (прање веша, чишћење стана, прање косе) у дане када је у црквеном календару подебљан црни текст? Некада се деси да ако би нерадом поштовали све те дане заједно са црвено означеним данима, шест дана у седмици неби требало да се ради. То ми уноси велики немир и пуно се изгријешим незадовољним мислима и коментарима. За црвено означене дане је јасно да се празнују али молим вас за савјет, како се понашати у дане означене подебљаним црним текстом. Унапријед велико хвала за јасни одговор. Срдачни поздрав Миленка
Миленка


Одговор:
Драга сестро, Црквена година почиње 01. септембра и први велики празник је Рођење Пресвете Богородице (08. септембар) , као први новозаветни догађај, а завршава Успењем Пресвете Богородице (15. август) , последњим догађајем везаним за земаљски живот Господа Исуса Христа. Сви календарски дани су посвећени неком спасоносном догађају или неком Божјем угоднику. Међутим, иако је сваки дан у години посвећен неком празничном догађају или Светом, ми не прослављамо сваки дан једнако. Црква је изабрала неколико важнијих празника, прогласила их заповедним и одредила да се само у те дане не ради, док је све остале дане назвала тежатним, односно радним данима. Заповедни дани су у календару штампани црвеном, а радни дани црном бојом. Поред одређеног броја празника и све недеље су заповедни празници. Четврта Божја заповест гласи: Сећај се дана одмора да га светкујеш; шест дана ради и сврши све своје послове, а седми дан је одмор Господу Богу твоме (Изл. 20, 8-10) . Господ захтева да се седми дан посвети Њему, јер и Он, стварајући свет за шест дана, „почину у седми дан од свијех дјела својих која учини“ (Пост. 2, 1) . И још нешто нам каже ова заповест: сврши све своје послове. Човек треба да испланира своје послове, да настоји завршити неопходне радове у току радне недеље, да би у дан васкршњи, у недељу, могао да посвети време за душу своју. Међутим, постоје послови од општег интереса, који се не могу обустављати ни у недељне, ни у празничне дане. То су послови из области здравства, саобраћаја, безбедности, снабдевања народа водом, храном, енергијом и низ других послова, који захтевају седмодневну радну недељу. И кад је наш народ био готово сав аграрни, кад су се самостално бавили пољопривредом и сточарством, било је послова који се нису могли одлагати, па ни због празника. То су најчешће радови на спремању летине, пре свега пшенице, сточне хране и још неки послови. Када је требало скупити сено или пожњети жито у недељу, или на празник, народ би говорио: «Урадићемо то, Бога молећи». То је, по народном схватању, било исто као да су отишли у цркву, на Службу Божју. Радити и Богу се молити, то је један вид активног светковања празника. Према томе, све недеље и празници штампани у календару црвеним словима су ЗАПОВЕДНИ ПРАЗНИЦИ и они треба хришћански да се светкују. Није, међутим, светковање у нераду, да не кажем у беспосличењу. Рад је задат од Бога и он представља врлину, а нерад и лењост Бог кажњава. Заповедни празници су установљени да би верни народ, поред недељног, васкршњег дана, имао још дана у години за одмор од физичког рада, али и за неговање својих духовних потреба, а то је одлазак у цркву, на Свету литургију, за дружење и помагање својим ближњим. Напред је речено, сви они који раде у фабрикама или имају било какав посао од заједничког интереса, ослобођени су од одласка у цркву за време рада, али после радног времена треба да се понашају као да су били на Светој литургији. Празници, штампани у календару подебљаним црним словима, имају значај за црквени типик, односно за вечерњу и јутарњу службу, која је у њихову част написана. Свети, који су у календару одштампани курзивним, косим словима, представљају српске свете, оне које је Српска православна црква прогласила светим, из свога народа. И једни и други Свети представљају радне или тежатне дане и нема никакве препреке да се у те дане раде и кућни послови, на одржавању места становања или неговање личне хигијене. Ето, драга сестро, држи се Четврте Божје и Прве црквене заповести (наћи ћеш их у џепном календару) о светковању заповедних празника. Значи, по могућности да сваке недеље одлазиш у цркву, на Свету литургију, а ако се деси да си слободна и у време неких заповедних празника, пођи и тада у цркву. Ако не можеш ићи у цркву, моли се код куће, пред твојом иконом. У све остале дане, па и кад су штампани масним словима, можеш слободно радити све послове, које ти свакодневни живот и породичне обавезе налажу. Благослов Божји на твоју породицу и тебе призива о. Душан

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *