Покајање и опроштај

Питање:
Ако се човек покаје за учињени грех, да ли је довољно да се пред иконом помоли Господу за опроштај, притом искрено кајући се, или мора тај исти грех и да исповеди? Односно, да ли Господ прашта само грехе, које смо исповедили, или и оне које нисмо исповедили, али смо се у срцу искрено покајали? Унапред хвала!
Мирјана


Одговор:
Драга сестро Мирјана, У Светој Тајни Покајања (исповести) Господ чисти Хришћане од грехова учињених после крштења. У овој Тајни верник, који исповеда своје грехе у присуству свештеника пред Светим Крстом и Јеванђељем, стоји пред самим Господом Исусом Христом и невидљиво добија од Њега, а видљиво од свештеника, ослобођење од грехова. Тако ће свештеник и рећи у поуци ономе који се каје: „Ево, чадо, Христос невидљиво стоји и прима твоју исповест… Ево и икона је Његова пред нама, а ја сам само сведок, да посведочим пред Њим све што ми будеш рекао…“ Христос нас је позвао на покајање, рекавши: „Покајте се, јер се приближило Царство небеско“ (Матеј 4, 17) , а Свету Tајну Pокајања установио је, обраћајући се својим ученицима, речима: „Што год свежете на земљи биће свезано на небу, и што год раздријешите на земљи биће раздријешено на небу (Матеј 18, 18) . A другом приликом: „Примите Дух Свети! Којима опростите гријехе, опраштају им се; и којима задржите, задржани су“ (Јован 20, 23) . Право опраштања и отпуштања грехова прешло је од апостола на епископе и свештенике. Праштање грехова врши се после исповести, када свештеник закључи да је верник исповедио све своје грехове, који му оптерећују савест и одговорио на сва питања свештеника, пројавио искрено кајање (које понекад прате и покајничке сузе) и жељу за умањењем сагрешења. Свештеник ће се за покајаног верника молити Господу: „Господе Боже спасења деце Твоје, милостиви и благи и дуготрпељиви, Који тугујеш због наших зала и не желиш смрти грешника, него да се обрате и живи буду – Ти се и сада смилуј на ово чедо Твоје (име) и подај му (јој) покајничко расположење и опроштај грехова, праштајући му (јој) сваки грех вољни и невољни; помири га (је) и присаједини Светој Cркви Твојој у Христу Исусу Господу нашем, са Којим Теби приличи сила и слава, сада и увек и у све векове. Амин“. Свештеник овде, као наследник светих апостола разрешава оног, који се каје именом самога Господа Исуса Христа, Који невидљиво присуствује и прима исповест. Шта значи покајати се? Сваки човек је обавезан да свакодневно размишља о свом односу и вези са Богом, о тој животворној нити, а посебно онда када она постаје све тања и тањa, са огромном опасношћу да се и прекине. То је неопходно за процес покајања, који ће се касније, у одсуству гордости, јавно показати пред Црквом. Покајање се не састоји само у одрицању од ранијих зала, него и у труду да се покажу добра дела како саветује Псалмопевац: „Удаљи се од зла и чини добро“ (Псалам 37, 27) . Покајање је духовно васкрсење. Док човек живи у гресима он је телом жив, а духом мртав, јер нема у својој души Бога, Који је живот и извор живота. Јер што је нашем телу душа, то је души нашој Бог. Тело живи док је душа у њему, а душа живи док Бог својом благодаћу обитава у њој. Тело умире кад душа изиђе из њега, а душа умире кад је Бог остави. Бог душу оставља искључиво због греха. Бог и грех не могу бити заједно по речима пророка Исаије: „Гријеси ваши раздвајају вас од Бога“ (52, 2) . Свети Јован Златоусти каже да покајање почиње онога момента када схватимо да смо погрешили, кад схватимо да смо духовно болесни и да је душа наша, која живи у гресима, одвојена од Бога. Човек је створен по Божијој слици, као слободно биће, које може да узраста у врлинама или да „узраста“ у греху. Он има могућност избора између добра или зла, Бога или ђавола, јер и једном и другом је немогуће служити. У тој нашој слободи је и одговорност пред Богом за наша дела, за која ћемо одговарати на Страшном суду. Бог љубави, Који не жели да ико од људи погине, него да има живот вечни, Који је и дошао на овај свет због грешника, да њих позове на покајање (Марко 2, 17) , дао је својим ученицима, а преко ових и свим епископима и свештеницима, власт да нас раздрешују од наших грехова, уколико приносимо покајање за њих. Реч покајање долази од грчке речи метаноја, која у преводу значи преумљење, односно да човек, како би се то рекло, промени свој живот за 180 степени. Свети Оци кажу да није довољна сама спознаја да смо погрешили, него да треба учинити нешто што се конкретном греху противи, а то значи, принети плодове достојне покајања. На тај начин разоружавамо ђавола који ратује против нас, који увек напада човека тамо где је он најслабији. Што се човек чешће исповеда то је боље, али се треба исповедати искрено, са чврстом одлуком да се поправи и постане бољи. Осећање кајања код Хришћана требало би да буде не само при исповести, већ непрестано током целог живота. Зато врло добро поступају они, који сваке вечери на молитви размишљају о проведеном дану, моле од Господа опроштење за грехе учињене тога дана и помоћ да постану бољи. Ко не навикне да свакодневно прати себе, томе ће бити теже да се сети својих грехова на исповести. Ето, драга сестро, видиш шта значи покајање и да је оно потреба сваког човека, схватајући своју грешност пред Богом. Човек је дужан да пројави кајање, да замрзи грех, да настоји чинити само добро, а опроштење сагрешења долази искључиво кроз Свету Тајну Исповести. Христос је Цркви дао благодат праштања и као што си сазнала, у Тајни исповести не опрашта свештеник, већ сам Христос. Свештеник је сведок и посредник, који сведочи искреност покајања и моли Бога за разрешење грехова. Ти треба свакога дана да правиш биланс са собом, да по својој савести просуђујеш шта је у току дана било добро, а шта погрешно и зло, да се у својој домаћој молитви молиш Богу за опроштај сагрешења, али опроштај ће доћи само после искрене исповести пред духовником и његове молитве над тобом. Васкршњи Часни пост је на прагу, моли се Богу и припремај за потпуну исповест, за сједињење са Господом Христом кроз Свету Тајну Причешћа. „Покајанија отверзи ми двери, Жизнодавче! “ – Отвори ми врата покајања Животодавче Христе! о. Душан

Један коментар

  1. Весна Младеновић

    Помаже Бог Оче Душане, и велика хвала на сваком писму у коме сте одговарали мирјанима, а из којих се свакодневно учим вери нашој првославној.
    Дуг живот и здравље Вам желим.
    Благословите Оче, и помените болесно дете моје Миљану, у молитвама својим.
    Весна Младеновић, Обреновац

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *