Pitanje o manastiru

Pitanje:
Pomaže Bog, ka prvo želeo bih da se izvinem na oduzimanju vremena, ali postaviću dva kratka pitanja vezana za konak. Zanima me kao prvo koliko je moguće ostati dugo u manastiru na konaku? A drugo je malo opširnije. Ja dolazim iz jedne imućne porodice, i otišao sam na školovanje u inostranstvo. Hvala Bogu sve je krenulo dobro, ali u meni se pojavila želja pre više od godinu dana, da odem u manastir. Moja porodica je pobožna i mislim da oni ne bi pravili problem niti bi se bunili kada bih ja odlučio da se zamonašim. Zanima me da li je moguće da ja dođem u manastir na neko vreme, npr. 2meseca i platim konak, kako bih mogao hladne glave i u miru da razmislim da li čvrsto želim da se zamonašim, a u tom vremenu da pomažem manastiru u poslovima koje bi mi oni dozvolili i koliko bi mi dozvolili, kako bih se što više sa tim životom saživeo? Srdačno se zahvaljujem unapred na Vašem odgovoru, i svako dobro Vam želim.
Branko Simikić


Odgovor:
Dragi brate, Manastirska pravila dozvoljavaju da se pojedine osobe mogu kraće ili duže vremena zadržavati u manastiru i koristiti manastirsko gostoprimstvo. Međutim, ako osoba nije dobro poznata starešini manastira ili nekome od sabraće ili sestara, neophodno je da takva osoba pribavi preporuku svog nadležnog sveštenika, dakle paroha koji tu osobu i njenu porodicu dobro poznaje.Sa ovom preporukom moguće je u više manastira boraviti po dan-dva, uz određeni prilog manastiru, a onda, ako se odlučiš za duži boravak u jednom od posećenih manastira, zatražićeš od starešine, uz prilaganje i potrebnih ličnih dokumenata, boravak na duže vreme, što bi ličilo na pred-iskušeništvo, da bi, kako sam kažeš, „mogao hladne glave i u miru da razmisliš, da li čvrsto želiš da se zamonašiš“. Starešina će sigurno o tome obavestiti nadležnog episkopa i zatražiti od njega dozvolu (jer, episkop je starišina svih manastira u eparhiji i on odlučuje o stupanju u status iskušenika) za tvoj boravak u manastiru. Od procene tvoga ponašanja, starešina može odlučiti, da li će od tebe zahtevati određeni prilog manastiru za vreme boravka ili će ti dati neko poslušanje, kroz koje ćeš pokazati spremnost za preuzimanje manastirskih pravila, a i doprineti svome izdržavanju. Obzirom da su te roditelji poslali na školovanje u inostranstvo, pretpostavljam da si punoletan i da si spreman da donosiš odluke od životnog značaja. Razume se, kao što ni u brak ne bi stupao bez roditeljskog blagoslova, tim više za primanje monaškog podviga potreban ti je roditeljski blagoslov. Možda bi već od prvih preduzetih koraka (posete manastirima) , trebao da obavestiš roditelje o cilju tih poseta i o tvojim razmišljanjima za ostanak u manastiru, kako ih ne bi dovodio pred svršen čin i jednostavno saopštio: Ja sam rešio da se zamonašim. Oni, iz ljubavi prema tebi, ulažu u tebe kroz školovanje u zemlji, a sada i u inostranstvu, oni sigurno žele da ti stvoriš porodicu, da vide decu dece svoje, da se raduju unučićima, pogotovo ako nemaš još kojeg brata ili sestru. Tako važnu odluku nemoj nipošto donositi bez njihovog blagoslova. Pošto nemaš nikakvo bogoslovsko obrazovanje, tvoj pripremni staž, tako zvano iskušeništvo ili poslušništvo, može potrajati i nekoliko godina, sve dok i ti i tvoj duhovni otac, ne dođete do zaključka da je monašenje moguće. Za sve to vreme ti ćeš neprekidno biti u manastiru, pod rukovodstvom tvoga duhovnog oca, ali ćeš i u svakom momentu, ako osetiš da je to za tebe teško breme i da naćeš uspeti odgovoriti monaškim zavetima, moći da napustiš manastir bez ikakvih posledica po tvoj budući život i da se vratiš u svet, opet u dogovoru sa duhovnim ocem i starešinom manastira. Ostaće ti tada sigurno jedna divna uspomena i sećanje da si poželeo viši stupanj u tvom duhovnom životu. To što nisi uspeo da ostaneš u manastiru, ne znači da ne možeš i dalje u svom životu i radu, bez obzira čime se bavio ili koliku porodicu stekao, da živiš i u svoju okolinu unosiš moralne principe stečene u manastiru. I brak i monaštvo su podvig dostojan čoveka, oba puta vode u Carstvo Božje i život večni. Od nas zavisi kako ćemo taj put proći i tu trku završiti, kako to svedoči Sveti apostol Pavle (2. Timoteju 4, 7) . Školska godina je uveliko u toku, pa sigurno da u ovom zimskim vremenima nisi ni planirao posete manastirima. Razmišljaj o tome do narednog školskog raspusta (ili do razmaka između dva semestra) , ali da to ne utiče na tvoj uspeh u školovanju, pa onda, u sporazumu sa roditeljima, pođi najpre u posetu bližim ili čak i daljim manastirima, gde ćeš se i posle dva dana boravka, upoznati sa osnovnim manastirskim pravilima. Blagosloven početak Božićnjeg posta i mudrost u važnim odlukama želi ti o. Dušan

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *