Питање о манастиру

Питање:
Помаже Бог, ка прво желео бих да се извинем на одузимању времена, али поставићу два кратка питања везана за конак. Занима ме као прво колико је могуће остати дуго у манастиру на конаку? А друго је мало опширније. Ја долазим из једне имућне породице, и отишао сам на школовање у иностранство. Хвала Богу све је кренуло добро, али у мени се појавила жеља пре више од годину дана, да одем у манастир. Моја породица је побожна и мислим да они не би правили проблем нити би се бунили када бих ја одлучио да се замонашим. Занима ме да ли је могуће да ја дођем у манастир на неко време, нпр. 2месеца и платим конак, како бих могао хладне главе и у миру да размислим да ли чврсто желим да се замонашим, а у том времену да помажем манастиру у пословима које би ми они дозволили и колико би ми дозволили, како бих се што више са тим животом саживео? Срдачно се захваљујем унапред на Вашем одговору, и свако добро Вам желим.
Бранко Симикић


Одговор:
Драги брате, Манастирска правила дозвољавају да се поједине особе могу краће или дуже времена задржавати у манастиру и користити манастирско гостопримство. Међутим, ако особа није добро позната старешини манастира или некоме од сабраће или сестара, неопходно је да таква особа прибави препоруку свог надлежног свештеника, дакле пароха који ту особу и њену породицу добро познаје.Са овом препоруком могуће је у више манастира боравити по дан-два, уз одређени прилог манастиру, а онда, ако се одлучиш за дужи боравак у једном од посећених манастира, затражићеш од старешине, уз прилагање и потребних личних докумената, боравак на дуже време, што би личило на пред-искушеништво, да би, како сам кажеш, „могао хладне главе и у миру да размислиш, да ли чврсто желиш да се замонашиш“. Старешина ће сигурно о томе обавестити надлежног епископа и затражити од њега дозволу (јер, епископ је старишина свих манастира у епархији и он одлучује о ступању у статус искушеника) за твој боравак у манастиру. Од процене твога понашања, старешина може одлучити, да ли ће од тебе захтевати одређени прилог манастиру за време боравка или ће ти дати неко послушање, кроз које ћеш показати спремност за преузимање манастирских правила, а и допринети своме издржавању. Обзиром да су те родитељи послали на школовање у иностранство, претпостављам да си пунолетан и да си спреман да доносиш одлуке од животног значаја. Разуме се, као што ни у брак не би ступао без родитељског благослова, тим више за примање монашког подвига потребан ти је родитељски благослов. Можда би већ од првих предузетих корака (посете манастирима) , требао да обавестиш родитеље о циљу тих посета и о твојим размишљањима за останак у манастиру, како их не би доводио пред свршен чин и једноставно саопштио: Ја сам решио да се замонашим. Они, из љубави према теби, улажу у тебе кроз школовање у земљи, а сада и у иностранству, они сигурно желе да ти створиш породицу, да виде децу деце своје, да се радују унучићима, поготово ако немаш још којег брата или сестру. Тако важну одлуку немој нипошто доносити без њиховог благослова. Пошто немаш никакво богословско образовање, твој припремни стаж, тако звано искушеништво или послушништво, може потрајати и неколико година, све док и ти и твој духовни отац, не дођете до закључка да је монашење могуће. За све то време ти ћеш непрекидно бити у манастиру, под руководством твога духовног оца, али ћеш и у сваком моменту, ако осетиш да је то за тебе тешко бреме и да наћеш успети одговорити монашким заветима, моћи да напустиш манастир без икаквих последица по твој будући живот и да се вратиш у свет, опет у договору са духовним оцем и старешином манастира. Остаће ти тада сигурно једна дивна успомена и сећање да си пожелео виши ступањ у твом духовном животу. То што ниси успео да останеш у манастиру, не значи да не можеш и даље у свом животу и раду, без обзира чиме се бавио или колику породицу стекао, да живиш и у своју околину уносиш моралне принципе стечене у манастиру. И брак и монаштво су подвиг достојан човека, оба пута воде у Царство Божје и живот вечни. Од нас зависи како ћемо тај пут проћи и ту трку завршити, како то сведочи Свети апостол Павле (2. Тимотеју 4, 7) . Школска година је увелико у току, па сигурно да у овом зимским временима ниси ни планирао посете манастирима. Размишљај о томе до наредног школског распуста (или до размака између два семестра) , али да то не утиче на твој успех у школовању, па онда, у споразуму са родитељима, пођи најпре у посету ближим или чак и даљим манастирима, где ћеш се и после два дана боравка, упознати са основним манастирским правилима. Благословен почетак Божићњег поста и мудрост у важним одлукама жели ти о. Душан

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *