НАСЛОВНА » ПИТАЊЕ ПАСТИРУ, Разно » питање кумства

питање кумства

Питање:
Поштовани пастири, Зашто моја другарица која је римо-католичке вјере не би могла да ми буде кума када будем крстила дјецу. Молим вас да ми одговорите на ово питање веома је битно?
сњежана


Одговор:
Драга сестро, већ неколико пута је било исто питање на нашем сајту и да си се мало потрудила нашла би одговор. Зато ћу ти препоручити одговор који сам прошлог месеца дао једном брату. Да не би тражила тај одговор, ја ти га у целости овде цитирам: Твоје питање је конкретно: Да ли (римо) католикиња може бити кума на крштењу твога детета? И одговор је конкретан и категоричан: НЕ МОЖЕ! Малолетна деца, која не могу да изразе жељу за крштењем нити могу да пројаве веру, која је за крштење неопходна, крштавају се по вери родитеља и кумова. Дакле, вера родитеља и кумова надокнађује малолетност детета и та вера мора да буде чиста, православна вера, да би се новокрштени могао прибројати сабору православних. Кум, уместо малодобног кумчета, одговара на свештеникова питања о одрицању од Сатане и свих дела његових, од свих заблуда на које је Сатана човека навео (а међу њима је цепање Цркве Христове) . Кум обећава за кумчета заједницу са Христом и исповеда веру у Њега, а на питање свештеника, како он то верује у Христа, кум чита православни Символ вере, у коме је кратко изложење наше вере у Свету Тројицу, у једну Цркву, у Свете тајне, као и наша вера у васкрсење и живот вечни у Христу. Један од најбитнијих разлога отпадништва Римске цркве од осталих Православних цркава је баш у мењању тог, од Васељенских сабора, формулисаног Символа вере. То је погрешно учење Римске цркве о исхођењу Светог Духа. И сада, један припадник Римске цркве, који би учествовао као кум на крштењу детета у Православној цркви, чинио би, уствари, двоструки грех: Ако би читао православни Символ вере, он би се огрешио о учење своје цркве, а уједно би и слагао православног свештеника, јер не верује у оно што чита. А ако би читао Символ вере своје цркве, онда то не би било увођење детата у православну веру, већ у отпадничку. Кум, или воспријемник, прима дете из купке крштења, дакле, прима га у заједницу Православне цркве, а ако кум не припада тој заједници, онда не може ни новокрштеног да прими и да га тој православној заједници представи. Коначно, не може неко дати неком другом оно што сам не поседује. Не може римокатолик подарити новокрштеноме радост уласка у Православну цркву, кад и сам тој зеједници не припада. И још само нешто. Немојт мешати пријатељство и кумство. Ако имаш пријатељицу римокатоличке вероисповести, остави је да ти и даље буде пријатељица, а кумство детету повери православном вернику, који и после крштења треба да буде узор и пример хришћанског живота своме кумчету. Нека буде благословено крштење детета у Православној цркви и са православним кумом! о. Душан

Један коментар

  1. Poštovani, često posećujem ovaj sajt i čitajući pitanja koja Vama postavljaju i Vaše odgovore naučim puno toga. Baš ovih dana sam čitao i ovo pitanje o kumstvu (da li neko ko nije pravoslavac može biti kum na krštenju), pročitao Vaš divan odgovor i u potpunosti ga shvatio. Onda ovih dana prilikom posete princa Čarlsa Srbiji i dvoru Kradjordjevića pročitah da je princu Aleksandru kuma na krštenju bila engleska kraljica (koja nije sigurno pravoslavka), a da je krštenje obavio patrijarh Gavrilo?! Molim vas oče, odgovor mi pošaljite na mejl da sa ovim nezbunjujem i drugu braću i sestre.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *