Невенчан се причешћујем

Питање:
Помаже Бог поштовани оци, Поставио бих вам питање у вези црквеног брака: венчан сам у грађанском браку имамо двоје деце, ми смо кршстени, деца такође но нисмо венчани у цркви. До сада сам се трудио да живим хришћански, да постим, причешћујем се, одлазим у цркву (нередовно) укратко да живим по Божијим заповестима. Ударац сам доживео када сам прочитао негде да хришћанин који није примио Свету Тајну брака нема право да се причести. Живим у иностранству, у граду имамо грчку цркву, пре Причешћа се исповедам но никад нисам исповедио овај грех тако да свештеник није могао да зна. Ја нисам знао, сада кад знам, осећам да ме савест пече. Проблем је што моја супруга (коју волим и са којом се дивно слажем) није баш спремна нити види потребу за црквеним венчањем. Осећам кривицу због греха који нисам исповедио (из незнања) и што сам недостојан потом примао Свето Причешће иако сам исповеђен и постио. Молио бих вас за савет, како да се поставим у разговору са супругом, на који начин да разговарамо о овој теми, спреман сам на епитимију, свестан греха и спреман да сносим последице. Опростите ми на незнању и молим Ваш од срца за савет!
Горан


Одговор:
Драги брате Горане, Жао ми је што си се, да тако кажем, „успаничио“. Тачно је да Црква од својих верника захтева да живе у браку који је благословен, значи да су супружници своју брачну заједницу крунисали венчањем по чину и обреду Православне цркве. И то је свакако услов за примање и Светог причешћа. Но, Црква познаје и снисхођење, поготово у времену кад је код нас био комунизам, кад се на венчање у цркви гледало као на грађански преступ, поготово ако је један од супружника био члан СК. Црква је, дакле, из снисходљивости припуштала такве супружнике и Светој тајни причешћа. И Твој случај је посебан. Живиш сигурно у земљи у којој је грађански брак обавезан и Ти си, склапањем брака у општини, био сигуран да си своју грађанску дужност обавио, не живиш у ванбрачној заједници, а у месту нема Српске православне цркве. Свештеник Грк те није питао да ли је Твој брак благословен у цркви, јер је код њих, до само пре неколико година, црквени брак био једини легални брак у држави. Одскора и они имају могућност да бирају између црквеног и грађанског брака. Да се десило код вас крштење, е онда би свештеник Грк сигурно питао да ли сте и где венчани и ви бисте, вероватно уз крштење детета, приступили најпре Светој тајни брака. Немој се, брате Горане, плашити великог греха, који сте Ти и Твоја супруга учинили у незнању, а нико, па ни Твоји или њени родитељи вас нису на то упозорили. Не знам у којој земљи живите, али у свим европским, па и прекоморским, земљама постоје организоване парохије Српске православне цркве. Можда су Теби далеко, али кад је у питању тако важна ствар, венчање и благослов вашег брака, онда ништа није далеко. Супруга је, верујем, такође православна, па неће бити тешко да јој саоштиш жељу, да свој брак благословите у цркви, како би и деца, која се у том браку буду рађала, била брачна, а не ванбрачна, обзиром да Црква не признаје грађански брак, јер је он само један обичан уговор, склопљен између два лица. А ако је хришћанка друге вероисповести, опет нема места за панику, јер Српска православна црква признаје мешовити брак, па се без проблема, разуме се уз благослов надлежног епископа, можете венчати у цркви.
Исповеди се код свештеника цркве у коју одлазиш, реци му све што си и овде написао, и послушај његов савет у вези Светог причешћа.
Мир Ти од Господа и поздрав од о. Душана

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *