НАСЛОВНА » Вера и Православље, ПИТАЊЕ ПАСТИРУ » Нерадан дан / ношење мараме

Нерадан дан / ношење мараме

Питање:
Поштовани Оци, да ли се недељом и празником (црвено слово) не ради ама баш нипта, тј. не ваља се купати, прати косу, шишати, бријати, сећи нокте и сл? Наиме тако ме одувијек учила моја бака али ја бих опет вољела да то провјерим код свештених лица. И још једно питање о ношењу мараме: У Св.Писму, Св.Ап.Павле каже да жена ако не носи мараму да се шиша, а ако је жени срамота шишати се и бријати да носи мараму. Па шта то значи? Како жена треба да се шиша ако не носи мараму, на ћелаво, или на мушку фризуру? И да ли се то односи само на ношење мараме у цркви или уопште у животу? Опростите на опсирном питању, хвала и Бог Вас благословио.
Зана


Одговор:
Радујсја, драга сестро! Добро Вас је бака научила, тако је! Што би чељаде чекало да баш у недељу или празник да уради те ствари, када има доста других дана за такве послове? А да не причам о другим стварима – раду у дворишту, прању веша, пеглању, итд. Недеље и празници су дани у којима треба да се посветимо и радујемо се у Господу, у друштву вољених, а не да се бавимо овоземаљским пословима који нису неопходни. Као прво, тих дана треба да пођему у цркву да учествујемо у Светој Литургији, па онда да делимо ту стечену благодат са другима у току тог дана, па додуше и сваки дан! Нека се спрема мало богатији ручак по могућности, те нека осете сви, а поготову деца, да је тај дан посебан дан, дан Божије љубави и радости које Он нама даје, и које ми делимо са другима. Жалосно је видети у друштву данас, како су многи изгубили осећај за значење тих дана. Неки испоштују то што не раде тих дана, али не иду у цркву на Свету Литургију. Џабе им било нерада тих дана ако нису одвојили време за цркву и молитву; боље да раде те да буде барем неке користи од њих када се већ не захваљују Богу одласком у цркву, и духовно не помажу ни себи ни другима! Наравно, не говорим да је у реду радити такве послове тих дана, него да је тај нерад ништа ако дан није посвећен Богу и ближњима, и није попраћен поласком у цркву и молитвом. А што се тиче другог питања, то сте читали код Св. Апостола Павла у првој посланици Коринћаним, 11, 5-6, где пише: „И свака жена која се гологлава моли Богу или пророкује, срамоти главу своју; јер је једно исто као и ошишана. Јер ако се жена не покрива, нека се и шиша; ако ли је стидно жени шишати се или бријати се, нека се покрива.“ Ту свети Апостол не каже да се треба шишати ако жена не носи мараму, него, у оно време, као и до скоро у већини култура па и у нашој прелепој српској, било је срамота да жена не носи мараму, а код древних јевреја, ошишати или обријати жену се такође сматрало срамотом јер се то радило као казну због преступа друштвиног или моралног закона. Дакле, хоће да каже да је исто тако срамотно не носити мараму као што је шишати или обријати жену. Радује ме да видим да се обичај ношења мараме код жена полако враћа код нас у градовима (то, као и још много наших прелепих обичаја се много боље и здравије одржавало у селима него у градовима) . Такође ме радује што сте Ви поставили ова питања, иако Вам је баба о томе причала, јер данас, многе се ствари о нашој светој Православној вери счују, а међу њима често има и заблуда и грешака, тако је увек паметно, корисно, па често и спасоносно проверити то код Светих Отаца или питати свештеника. Нека Вас милостиви Господ чува, благослови и води даље на путу спасења! Ваш у Христу, о. Раде

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *