NASLOVNA » PITANJE PASTIRU, Razno » Naplata

Naplata

Pitanje:
Da li ima smisla pitati u vezi naplate sahrane? Nije u pitanju novac kojeg nemam, nego da li je u redu naplaćivati svima isto? Kad mi je 8. marta umro otac, sveštenik kojeg sam zamolio da ga sahrani me je prvo pitao da li plaćam parohijat. Kad sam mu odgovorio da ne plaćam, rekao mi je da moram da platim 7000 dinara crkvenu taksu i najmanje tri parohijata unazad po 1500 dinara za godinu. Pristao sam s tim što je dodao da može da mi smanji tu svotu za jedan parohijat od 1500 dinara ukoliko proceni da smo dovoljna sirotinja. U roditeljskoj kući živim sa sinom, koji trenuntno zavšava školu i nije zaposlen i suprugom koja takođe ne radi. Živimo u istoj kući sa mojim nezaposlenim bratom, koji je radio 24 godine, i sestrom koja je duševno bolesna i ne može bez lekova. Samo ja radim u Klanici SREM Šid i imam platu oko 20 000 dinara. Plata kasni i po pet meseci. Do sada sam sa mojim pokojnim ocem delio troškove oko struje, vode i ostalih dažbina, a sada je to sve samo na meni. Plata mi je prepolovljena zbog kredita, koji sam podigao pre dve godine posle majčine smrti. Čuo sam da pojedine parohije ne naplaćuju sahrane, i da li su navedene tarife opravdane. Opština Šid je ugrožena što se tiče posla, rade samo dve tri veće firme, a za radnike naše dobi posla nema. Većina beži iz Srbije u Sloveniju trbuhom za kruhom. Želeo sam vama sveštenim licima da dam do znanja u kakvim mukama živimo da bi uticali na to da se bar najugroženijima olakša plaćanje. Ne mislim samo na sebe, potresao sam se kad sam čuo da je mom prijatelju umro otac u bolnici, a on nije imao novca ni da preuzme telo, a kamoli da ga sahrani. Molim vas da pomognete ako možete, nek se sazna kako živi ovaj pitomi i izmučeni pravoslavni narod.
Dragan


Odgovor:
Pomoz Bog brate! Ovo je uobičajen problem i on se zove dvostruka ili uzajamna nezainteresovanost. Pođimo logičnim redom: ovo je nezainteresovanost naroda za svoju Crkvu, osim u momentima posebnih veselja ili žaljenja, a takođe i nezainteresovanost sveštenika da bude pastir nego se zadovoljava time da je činovnik. Njegov odgovor vama pokazuje da svoju službu shvata kao činovničku što ga dovodi u ubeđenje da je principijalno u pravu. Crkva ne prodaje blagodat, a taj sveštenik bi morao da se smiri sa tom činjenicom i da izvrši opelo, što je jednostavno rečeno molitva Crkve, dakle, ništa ga ne oslobađa te obaveze. Ako treba džabe, onda i džabe! Sveštenik ne sahranjuje samo one, koji su izopšteni iz Crkve. Shodno tome vaš sveštenik nema pravo da vam odbije svoju „uslugu“. I treba da bude sankcionisan za takvo ponašanje. Ali to ne dokazuje da su u pravu oni, koji se sete svoje crkve samo onda kada im je nešto potrebno. Crkva mora da živi od nečega i da na finansijskoj osnovi razvija svoju delatnost. Obaveza je da se Crkvi pruža milostinja u dubokoj veri, da sve što damo će nam biti blagosloveno i još će se i umnožiti, prema staroj biblijskoj misli da Gospod „vraća stokratno“. Takve vere danas više nema nego se Crkvi prilazi tako što se za uslugu daje usluga, a tu nisu krivi samo sveštenici. To je nezdrav odnos. U vašem slučaju ja bih jednostavno izvršio opelo džabe. Takvih sveštenika, koji bi isto učinili, ima dosta. Muka udara na muku i ako je narod siromašan onda i sveštenstvo mora da se prilagođava njihovoj nemaštini i na takvim osnovama snalazi za finansijski opstanak. Sa blagoslovom Božijim o. Ljuba

2 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *