Наплата

Питање:
Да ли има смисла питати у вези наплате сахране? Није у питању новац којег немам, него да ли је у реду наплаћивати свима исто? Кад ми је 8. марта умро отац, свештеник којег сам замолио да га сахрани ме је прво питао да ли плаћам парохијат. Кад сам му одговорио да не плаћам, рекао ми је да морам да платим 7000 динара црквену таксу и најмање три парохијата уназад по 1500 динара за годину. Пристао сам с тим што је додао да може да ми смањи ту своту за један парохијат од 1500 динара уколико процени да смо довољна сиротиња. У родитељској кући живим са сином, који тренунтно завшава школу и није запослен и супругом која такође не ради. Живимо у истој кући са мојим незапосленим братом, који је радио 24 године, и сестром која је душевно болесна и не може без лекова. Само ја радим у Кланици СРЕМ Шид и имам плату око 20 000 динара. Плата касни и по пет месеци. До сада сам са мојим покојним оцем делио трошкове око струје, воде и осталих дажбина, а сада је то све само на мени. Плата ми је преполовљена због кредита, који сам подигао пре две године после мајчине смрти. Чуо сам да поједине парохије не наплаћују сахране, и да ли су наведене тарифе оправдане. Општина Шид је угрожена што се тиче посла, раде само две три веће фирме, а за раднике наше доби посла нема. Већина бежи из Србије у Словенију трбухом за крухом. Желео сам вама свештеним лицима да дам до знања у каквим мукама живимо да би утицали на то да се бар најугроженијима олакша плаћање. Не мислим само на себе, потресао сам се кад сам чуо да је мом пријатељу умро отац у болници, а он није имао новца ни да преузме тело, а камоли да га сахрани. Молим вас да помогнете ако можете, нек се сазна како живи овај питоми и измучени православни народ.
Драган


Одговор:
Помоз Бог брате! Ово је уобичајен проблем и он се зове двострука или узајамна незаинтересованост. Пођимо логичним редом: ово је незаинтересованост народа за своју Цркву, осим у моментима посебних весеља или жаљења, а такође и незаинтересованост свештеника да буде пастир него се задовољава тиме да је чиновник. Његов одговор вама показује да своју службу схвата као чиновничку што га доводи у убеђење да је принципијално у праву. Црква не продаје благодат, а тај свештеник би морао да се смири са том чињеницом и да изврши опело, што је једноставно речено молитва Цркве, дакле, ништа га не ослобађа те обавезе. Ако треба џабе, онда и џабе! Свештеник не сахрањује само оне, који су изопштени из Цркве. Сходно томе ваш свештеник нема право да вам одбије своју „услугу“. И треба да буде санкционисан за такво понашање. Али то не доказује да су у праву они, који се сете своје цркве само онда када им је нешто потребно. Црква мора да живи од нечега и да на финансијској основи развија своју делатност. Обавеза је да се Цркви пружа милостиња у дубокој вери, да све што дамо ће нам бити благословено и још ће се и умножити, према старој библијској мисли да Господ „враћа стократно“. Такве вере данас више нема него се Цркви прилази тако што се за услугу даје услуга, а ту нису криви само свештеници. То је нездрав однос. У вашем случају ја бих једноставно извршио опело џабе. Таквих свештеника, који би исто учинили, има доста. Мука удара на муку и ако је народ сиромашан онда и свештенство мора да се прилагођава њиховој немаштини и на таквим основама сналази за финансијски опстанак. Са благословом Божијим о. Љуба

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *