Мрсно и посно

Питање:
Rodjena sam u porodici u kojoj se postovalo pravoslavlje uz deku i baku naucila sam da postim i pricescujem se redovno. Jesam ponekad lutala mislima i trazila odgovore na nekim drugim stranama ali od 1990 godime i postim redovno pravila sam pauzu samo u toku tri trudnoce i prvi post posle porodjaja. Moj suprug nije iz takve familije cak mislim da su nezadovoljni bas zbog toga sto nisu u sebi pronasli veru. Slavimo SV. Nikolu ja sam insistirala da u nasoj kuci on bude postan jer sam tako osecala da treba. Moji svekar i dever sada slave mrsno u njihovoj kuci a mi u nasoj postimo. Moj suprug nije mnogo pobozan ali ispostuje sveca i barem ta dva dana za slavu i sutradan posti. Moje pitanje je da li sam postupila pogresno sto sam insistirala da slavu postimo i supruga odvojila od roditelja! Zanima me jos posni Djurdjic kod mene u selu (Nepricava kod Lajkovca) celo selo slavi posnu slavu deda mi je objasnio da je nekad davno postojao post od mitrovdana do arandjelovdana koji je ukinut ali celo nase selo se zavetovalo i nastavilo da slavi posno.Da li ste culi za slicne obicaje! Hvala i veliki pozdrav
tamara


Одговор:
Драга сестро Тамара, Ниси погрешила што си инсистирала да Крсну славу, Светог оца Николаја, славите по правилима Цркве, јер ја Слава црквени празник. Слављење почињеу у цркви Светом литургијом у част Светога, у чију славу се освештавају и славска обележја (жито и колач) , а онда се слављење наставља у дому свечара, такође црквеним обредом (паљење славске свеће, кађењем славске иконе и славске трпезе, домаћих и свих гостију, молитва пре славског ручка, славске здравице) , што упућује да и славска трпеза, јела на њој, треба да буде у складу са уставом, правилима Цркве, што значи: мрсно у мрсне, а посно у посне дане, било да су у питању вишедневни постови или пост у среду и петак преко целе године. Свекар је предао Славу сину, твом мужу и ви сте власни да Славу прослављате по својим схватањима, односно по правилима која Црква налаже. То што свекар и девер неће да прихвате црквено правило, не значи да си ти одвојила мужа од његове породице. Ви славите Крсну славу у својој, а они у њиховој кући (схватио сам да се други брат још није оделио од оца и да он слави Славу заједно са оцем) . Било би добро да их позовете други дан Славе код вас, можда ће схватити да слављење уз посну трпезу није деградирање Славе, већ насупрот, испуњавање Друге црквене заповести, која од православних верника захтева поштовање поста. Свети Никола није посна Слава, већ се његов празник налази у Божићњем посту, који је обавезан за све православне хришћане. Благим начином, лепом речју, уз помоћ надлежног свештеника, ја верујем да ће и девер, можда пре оца, схватити и прихватити да слављење Крсне славе није као слављење рођендана, годишњице брака, прослава матире, већ да је слављење Славе одлика само православних Срба, који су себе, и преко Крсне славе, чврсто везали за Православље, за Цркву Божију. Поштовање поста „Аранђеловица“, пост пред празник Сабора Светог архангела Михаила, уведен је у неким нашим крајевима због неке природне или пак натприродне невоље, несреће (заразне болести, временских непогода, ратних сукоба и сл) и трајао је највероватније недељу дана (или како ти наводиш, већ од Митровдана) . Црква је наредила (највероватније надлежни епископ) тај ванредни пост, у ванредним околностима и он је престао кад су те околности прошле. Вук Караџић у свом Речнику, који је штампан у Бечу 1852. године, наводи реч „Аранђеловица“ и објашњава га као „Аранђелов пост“, што указује на старост овога поста у српским крајевима. И тај ванредни, аранђеловски пост је трајао ипак дужи низ година, тако да су свечари на Ђурђиц постили (вероватно да је пост трајао само недељу дана, обзиром да код свечара о Светом Аврамију и Светим врачима Козми и Дамјану, нема посних трпеза у све седмичне дане) , не само док је трајао ванредни пост, већ су то чинили и надаље, све до данас. Ја сам у парохији имао једну породицу из околине Осечине, а једну из твог села Непричава, породицу Јеремић, које су обавезно држале пост за Ђурђиц. Добро је да свечари у Непричави и другим селима, где се тај обичај задржао, наставе да поштују наслеђе својих предака. Радосним поздравом ХРИСТОС ВАСКРСЕ, поздравља тебе и твоју породицу о. Душан

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *