Питање:
Родјена сам у породици у којој се постовало православље уз деку и баку науцила сам да постим и прицесцујем се редовно. Јесам понекад лутала мислима и тразила одговоре на неким другим странама али од 1990 годиме и постим редовно правила сам паузу само у току три трудноце и први пост после породјаја. Мој супруг није из такве фамилије цак мислим да су незадовољни бас због тога сто нису у себи пронасли веру. Славимо СВ. Николу ја сам инсистирала да у насој куци он буде постан јер сам тако осецала да треба. Моји свекар и девер сада славе мрсно у њиховој куци а ми у насој постимо. Мој супруг није много побозан али испостује свеца и барем та два дана за славу и сутрадан пости. Моје питање је да ли сам поступила погресно сто сам инсистирала да славу постимо и супруга одвојила од родитеља! Занима ме јос посни Дјурдјиц код мене у селу (Неприцава код Лајковца) цело село слави посну славу деда ми је објаснио да је некад давно постојао пост од митровдана до арандјеловдана који је укинут али цело насе село се заветовало и наставило да слави посно.Да ли сте цули за слицне обицаје! Хвала и велики поздрав
тамара
Одговор:
Драга сестро Тамара, Ниси погрешила што си инсистирала да Крсну славу, Светог оца Николаја, славите по правилима Цркве, јер ја Слава црквени празник. Слављење почињеу у цркви Светом литургијом у част Светога, у чију славу се освештавају и славска обележја (жито и колач) , а онда се слављење наставља у дому свечара, такође црквеним обредом (паљење славске свеће, кађењем славске иконе и славске трпезе, домаћих и свих гостију, молитва пре славског ручка, славске здравице) , што упућује да и славска трпеза, јела на њој, треба да буде у складу са уставом, правилима Цркве, што значи: мрсно у мрсне, а посно у посне дане, било да су у питању вишедневни постови или пост у среду и петак преко целе године. Свекар је предао Славу сину, твом мужу и ви сте власни да Славу прослављате по својим схватањима, односно по правилима која Црква налаже. То што свекар и девер неће да прихвате црквено правило, не значи да си ти одвојила мужа од његове породице. Ви славите Крсну славу у својој, а они у њиховој кући (схватио сам да се други брат још није оделио од оца и да он слави Славу заједно са оцем) . Било би добро да их позовете други дан Славе код вас, можда ће схватити да слављење уз посну трпезу није деградирање Славе, већ насупрот, испуњавање Друге црквене заповести, која од православних верника захтева поштовање поста. Свети Никола није посна Слава, већ се његов празник налази у Божићњем посту, који је обавезан за све православне хришћане. Благим начином, лепом речју, уз помоћ надлежног свештеника, ја верујем да ће и девер, можда пре оца, схватити и прихватити да слављење Крсне славе није као слављење рођендана, годишњице брака, прослава матире, већ да је слављење Славе одлика само православних Срба, који су себе, и преко Крсне славе, чврсто везали за Православље, за Цркву Божију. Поштовање поста „Аранђеловица“, пост пред празник Сабора Светог архангела Михаила, уведен је у неким нашим крајевима због неке природне или пак натприродне невоље, несреће (заразне болести, временских непогода, ратних сукоба и сл) и трајао је највероватније недељу дана (или како ти наводиш, већ од Митровдана) . Црква је наредила (највероватније надлежни епископ) тај ванредни пост, у ванредним околностима и он је престао кад су те околности прошле. Вук Караџић у свом Речнику, који је штампан у Бечу 1852. године, наводи реч „Аранђеловица“ и објашњава га као „Аранђелов пост“, што указује на старост овога поста у српским крајевима. И тај ванредни, аранђеловски пост је трајао ипак дужи низ година, тако да су свечари на Ђурђиц постили (вероватно да је пост трајао само недељу дана, обзиром да код свечара о Светом Аврамију и Светим врачима Козми и Дамјану, нема посних трпеза у све седмичне дане) , не само док је трајао ванредни пост, већ су то чинили и надаље, све до данас. Ја сам у парохији имао једну породицу из околине Осечине, а једну из твог села Непричава, породицу Јеремић, које су обавезно држале пост за Ђурђиц. Добро је да свечари у Непричави и другим селима, где се тај обичај задржао, наставе да поштују наслеђе својих предака. Радосним поздравом ХРИСТОС ВАСКРСЕ, поздравља тебе и твоју породицу о. Душан
