NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » MOLITVE KRALJICE JELENE (iz knjige „ANTOLOGIJA SRPSKIH MOLITAVA XIII-XX VEK“)

MOLITVE KRALJICE JELENE (iz knjige „ANTOLOGIJA SRPSKIH MOLITAVA XIII-XX VEK“)

DANILO PEĆKI (oko 1270-1337)

MOLITVE KRALJICE JELENE
 
<p claZA DECU UTROBE MOJE MOLIM TE
Dobri davaoče svetlosti Hriste, prosvetitelju onih koji su pomračeni grehom i obratitelju prevarenih, beskonačno slovo, prosveti i očisti mene grešnu i strastima omračenu i svu pocrnelu – da me osudio ne bi u dan strašnoga Ti dolaska u najnižim krajevima zemlje.
Evo mrtva sam pre moje smrti, i pre beskonačne muke sama sebi mučim očajanjem svojim. Koja će me reč izbaviti u dan strašnoga Tvoga dolaska, ne imajući da Ti prinesem dobra dela? Zato pošalji svetlost Tvoju i istinu Tvoju i prosveti mi oči srca, da ljubavlju srca gledam krasote Tvoje.
I ka ovome dodajem i molim Ti se: koliko je dece utrobe moje, koji su moji sinovi i sluge Tvoje, i sinovi robinje Tvoje, i za njih molim Te, Vladiko Gospode, utvrdi ih u strahu od Tebe, da se boje Tvoga svetoga imena, i da u svemu čine volju Tvoju.
 
1317.
<p claUGASIH SVETILNIK DUŠE SVOJE
Jaoj meni grešnoj kako pogubih vreme kajanja i ne znam sta da činim. Teško meni jer, zadremavši teškim snom, ugasih svetilnik duše svoje, jer ne znam kad ce doći glas Gospodnji koji kaže: Evo ženik, evo se dvorana svadbena otvara, i ženik Hristos zove govoreći: Prodjite blagosloveni Oca moga.
Ovaj slatki glas slušajući, oni koji su Bogu poslužili u ovom sujetnom životu sa radošću će se požuriti u život večni. A šta ću ja jadna učiniti? Gde li ću sakriti množinu svojih grehova?
Stazu spasenja ne nalazim nigde. Stoga Ti, Care vekova, besmrtni Gospode, koji hoćeš da se svi spasu, daruj i meni nedostojnoj način da se pre smrti Tebi pokajem. Meni je dovoljno ako i dva dana budem robinja Tebi, Vladici mome Hristu, i duh svoj ti predam ne postav robinja besovima i grehu. Jer evo sunce izlazi na tvrdi svoje, hoteći osvetliti vaseljenu, a ja grešna ne čekam da Te vidim gde zalaziš, jer bolje bi mi bilo da se nisam ni rodila.
Svako disanje i svako stvorenje slavi Te, Gospode, a ja jedina zaboravih da slavim ime Tvoje. Sta da cinim? Zato obraćam se i molim Te: NE odvrati lica Tvoga od mene, i ne zatvori mi srce čovekoljublja Tvojega, da se i do poslednjeg daha svoga klanjam i proslavljam sveto i velikolepno ime Tvoje.
 
1317.
 
<p claTESNO MI JE ODASVUD
Oh, osuda savesti moje i očajanje grehova mojih veoma smućuju dušu moju, i nemam nikakve nade na spasenje. Jer gresima upropastih dušu svoju i u nečistoti bezakonja udavih svoj um, i u dubini gliba ogreze telo moje, i nema mi uzdizanja. Ali slušam spise svetih knjiga kako nas obraćaju na pokajanje i govore: Svaki koji pada u očajanje, veoma biva rob sotoni. Jer jace je Tvoje čovekoljublje, Gospode, od množine bezakonja ljudskih. Božanstveni Pavle kaže: Gde se umnoži greh, preizobiluje blagodat.
I šta da činim ja grešna, puna stida? Jer pokri sramota lice moje i tesno mi je odasvud. Jaoj meni, odakle ću početi oplakivati svoja ljuta bezakonja, koja se ne mogu lako ispovediti? Zbog čega prvo da zaplačem? Zbog čega da zastenjem i zbog cega da zaridam? Zbog množine grehova ili zbog odlućenja od Boga?
Pomisli dušo, šta će te sresti posle izlaska tvoga od tela! Evo ti se spremaju razne muke, andjeli ljuti i nemilostivi hoće da te uhvate. Požuri sada i uzazovi ka Gospodu Bogu govoreći: Ja sam zemlja i pepeo. I reci, crv sam, a ne čovek.
Molim Te dobroga, ne prezri mene, no pazi na moju pomoć. Gospode Bože spasenja moga, koji daješ milost onome koji Te moli, daruj mi vreme obraćenja.
 
1317.
 
<p claMOLITVA KRALJICE JELENE PRED UPOKOJENJE
O DUŠO OKAJANA
 
Evo vreme pokajanja i dan spasenja! Pazi, dušo, da ti đavo ne oslabi um- jer malo vremena borivši se sa njim, pobedićeš, pobeći će od tebe. Ne ustraši se njegove zabune ni zamke, jer nemoćan je on da stoji pre licem onih koji se boje Gospode i imena Gospodnja.
I evo malo ćemo poživeti u sujeti ovoga sveta, pošto dolazi glas u uši moje, koji čujem da ovako zove govoreći:
O dušo okajana, o dušo greholjubiva, evo se svrši život tvoj u ovom veku i poći ćeš među druge ljude. Evo ostavljaš malovremenu krastu, gde si čekala da se na vekove nahraniš, jer pristupiše i rekoše: Zovu te, ustaj i ne kasni.
Preni se, o dušo, brinući se, i u jedan čas poviči u pokajanju:
Svedržitelju, slovo Očevo, samosavršeni Isuse Hriste, koji si Svoje prečisto trelo upalio kao i sveću na živonosnom Tvome krstu, hoteći da nađeš izgubljenu drahmu i ne trpeći da gledaš rod naš porobljen ljutom vladaru sveta – zbog mnogoga milosrđa ne prezri mene, rabe Tvoje.
Primio si voljnu smrt, slobodan budući među mrtvima, i bio si položen u grob kao čovek – da nas grehom umrle oživiš i uzvedeš na staro blaženstvo. Nikako ne odlučujući se od nas, slugu Svojih, dobri pastiru umnih ovaca svojih, molim Te, nedostojna da se narečem raba Tvoja, ne predaj mene zamci lukavoga niti me ostavi živu sotoni. Jer videći da se svršava moj život, krepko stojeći čini mi on nasilje, u nameri da izmeni um moj od ljubavi Tvoje. Stoga daruj mi krepost sile Tvoje, da napade onoga koji se sa mnom bori pobedim hvaleći presveto ime Tvoje čak i do ishoda duše moje. Amin!
 
1317.

Preveo Lazar Mirković
   

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *