Расејани мој ум сабери, Господе, и ишчупај из срца мога сваки зао корен. Као Петру, подари и мени покајање, као царинику уздисаје, као блудници сузе, да би Те дозивале: Помози ми и од рђавих помисли ме избави! Јер безакоња моја устају на мене као морски таласи, и помисли моје потапају ме као лађу на пучини; а Ти ме упути, Господе, покајањем, у тихо пристаниште и спаси ме! Јер силна ме туга обузима због немоћи мога ума и против своје воље трпим промене које ме сналазе: колебања, буре и бродоломе. Ради тога Ти вапијем: Беспочетна Света Тројице, помози ми и уведи ме у сигурно пристаниште добрих мисли и осећања!
Nešto najljepše , što sam pročitala.
Много тога се учило, кроз породицу, школу, књиге, друштво…. пуно се сазнавало, молитава читало, трудилo упамтити, још у најмлађем добу, али мало која молитва ме дирнула, у мене ce удахнула и кроз мене најљепшим треперењима ушушкала као молитва Светог Јована Дамаскина. Верујте, пуноћу радости не умијем ни да опишем, овако, ријечи исписујући.
Молитва је прелепа. Хвала.
Prelepa molitva! Nasla me je, a bas ona mi je trebala!