Метаније

Питање:
Помаже Бог оче! Пронашла сам на форуму једног православног сајта објашњење за метаније, али пошто је то објашњење дао мирјанин молила бих вас да ми одговорите да ли је исправно или не.
Цитирам: Устав наше свете Цркве у одређеним приликама и данима забрањује
чињење метанија и то послије примања св. Причешћа, у све дане
недељне и празничне од Рожденства Христовог до Богојављења и од
Васкрса до Педесетнице – Духова.
Појасни поклони или мале метаније требало би на св. Литургији чинити
на ријечи: – „Придите поклонимсја…“ (3пута) – „Свајтиј Боже..“ (3пута) и „Алилуја“ (3пута) – прије читања и послије читања св. Јеванђеља (1 пут) – по завршетку „Јако да Царја..“и при пјевању „Алилуја“ (3 пута) – послије „Тебе појем..“ (1 пут) – послије „Достојно јест..’ (1 пут) – прије „Отче наш“ (1 пут) – при возгласу „Светиње Светима“ (1 пут) – на ријечи „са страхом Божијим и вјером..“ (1 пут) – на ријечи “ и свагда, сада и увијек…“ (1 пут) Нећу говорити о својој вјери, колико вјерујем, идем на Свете Литургије и слично, али сам од људи који годинама иду на Свете Литургије и који су стварно побожни не само у храму него и у животу, видјела да метаније чине на свим Светим Литургијама, без разлике да ли се ради о недељи, неком празнику и слично и то најчешће на помен Пресвете Богородице. Молим вас да ми кажете шта је исправно јер сам на вашем сајту нашла само објашњење шта су метаније али не и када се експлицитно користе. Не мислим да је од неке претјеране важности да ли ће човјек у правом тренутку направити мало или велико метаније већ је битније осјетити молитву у срцу и љубити Господа цијелим својим бићем. То ме интересује више због тога што ме то збуњује и вољела бих да ако то чиним-чиним како треба.
Слушкиња Божија
Ивана


Одговор:
Драга Ивана, Бог ти помогао.
Тачно је да има мало објашњења за метаније и да га је тешко наћи. Можда је то стога, што постоје разна правила и традиције, које се разликују, не само између православних народа, као Срба, Руса или Грка, већ понекад и од манастира до манастира. Али све то није ни збуњујуће ни саблажњиво, већ су то само разни начини како се средства нашег спасења користе. Мислим да сваки од ових разних начина и правила, уколико је утемељен на здравој и Јеванђелској духовности, у суштини се разликује само споља али не и по резултатима духовне користи која се добија.
Објашњење које си ти послала ми се чини сасвим исправно. Уосталом, и свештеник (или свештеници) који служе Литургију се тада и тако клањају, а и народ је некада то исто чинио са њима. Ништа не смета, и добро би било да је тако и данас.
Поздравља те, о. Срба

Драга сестро Ивана, Може верник, и треба, кад уђе у храм, пре Свете литургије, а никако у току Литургије, да учини појасну метанију пред целивајућом иконом, па и пред другим иконама које су доступне за целивање, пред Светим моштима (ако их има) . Али, када почне Света литургија, онда сви треба „једно да будемо“. Свако издвајање, свако посебно понашање изазива деконцентрацију молитвеног општења, саучествовања са свештеником који служи и верним народом који одговара на свештеникове позиве. Нека сваки верник види себе како ничице пада и лежи пред Господом, када Он иде на добровољну смрт за њега, али нека стоји смерно, како га и свештеник неколико пута у току Свете литургије потсећа. Свештеникови покрети у олтару треба да потсете вернике на важност појединих речи и делова Свете литургије и да их потстакну на усрднију молитву.
У традицији Грка и Руса се евентуално могу видети појасни поклони и за време Свете Литургије, то је њихова традиција и свакако да код њих не изазива посебну пажњу осталих верника, који то не чине. У Српској православној цркви, на простору бивше Југославије, то није тако.
Стога, препоручујем Ти да се у току Свете литургије молиш Богу и пратиш чин Литругије без „појасних метанија“, али са пажљивим и активним молитвеним учешћем у Светој литургији.
Благослов и поздрав од
о. Душана

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *