Kлечање током молитве

Питање:
Помаже Бог! У време поста, пожељно је клечати у току `личне` молитве. Можда ће звучити чудно, али мене занима како? Наиме, може се клечати ослањајући се само на колена и ножне прсте док је тело усправно (како се католици моле) , може седећи на петама усправне или повијене главе, можемо се ослањати рукама о под… Немојте замерити ако моје питање звучи помало ситничаво, питам из страха да не урадим нешто погрешно. И да ли постоје посебне покајничке молитве које се притом изговарају, или се може клечати и приликом јутарњих и вечерњих молитви? Хвала на одговору
Горица


Одговор:
Драга сестра Горице, у одговорима на питања верника било је више пута говора о положају верника на молитви. Православни хришћани се и у цркви, на богослужењу, као и при домаћој, породичној молитви, моле стојећи. У знак поштовања Онога коме се молимо, глава је мало приклоњена. При одређеним молитвама чинимо и поклоне (појасне и земне) , а постоје и молитве, за време којих су верници дужни да клече и обично нас на клечање позивају свештеник или ђакон. Клечање је израз посебно усрдне молитве, када од Господа молимо нарочиту помоћ и благодат. Клечимо за време молитава на Духовском вечерњу, при освећењу храма, на разним молебнима и благодарењима. Нарочито се клечање примењује у току Васкршњег поста, али и ту су тачно одређени моменти или молитве, за време којих сви у цркви треба да клече. Дакле, не клечимо у целом току свих великопосних богослужења, већ само у одређеним момонтима. Клечање се препоручује и у домаћој, породичној молитви, како у току Часног поста, кад се припремамо за Свето причешће, тако и изван поста, ако се налазимо у посебном молитвеном расположењу или молимо Господа за неку посебну помоћ (излечење своје или болести ближњих, при агонији блиских сродника и пријатеља или, рецимо, пред испит у школи или факултету, при неким природним катастрофама и слично) . И у цркви, а при домаћој молитви обавезно, клечати треба онако како си навела као први положај, „клечати ослањајући се само на колена и ножне прсте, док је тело усправно“, без обзира што се, како кажеш, тако моле и католици. Зашто је потребно да положај при клечању буде баш такав? Само у том положају можеш у левој руци држати молитвеник, из кога ћеш читати одређене молитве, а десном руком можеш у сваком моменту, кад је то потребно, да се прекрстиш, ставиш на себе знак крста. Седење на петама већ није клечање, а ослањање рукама о под онемогућава стављање на себе знак крста. Међутим и при домаћој молитви треба водити рачуна кад и колико дуго ћеш клечати. Оног момента, кад почнеш мислити више на своја колена, обзиром да клечање није природни облик положаја нашег тела, него на речи молитве коју при том изговараш, боље ти је да устанеш и наставиш мољење стојећи. То је и у великопосним богослужењима тачно регулисано. У јутарњим и вечерњим молитвама можеш клечати при читању молитве Анђелу чувару, по једне молитве Пресветој Богородици, 50. псалма, а посебно при молитви против ружних помисли. У току Васкршњег поста и пред Свето причешће, у припремним молитвама можеш клечати при, можда, свакој трећој молитви. А научи и једну дивну молитву Светог Јефрема Сирина, која се у току Свете четрдесетнице много пута чита на богослужењима, уз земне поклоне, када коленима, рукама и челом додирујемо под. Та молитва гласи: Господе и владару живота мога, дух лењости, мрзовоље, властољубља и празнословља не дај ми (поклон) . Дух целомудрености, смиреноумља, трпљења и љубави, даруј мени, слуги твоме (поклон) . О, Господе Царе, даруј ми да сагледам своје грехове, и да не осуђујем брата свога, јер си благослевен у векове векова. Амин. (поклон) Молећи се Господу, да ти ток Часног поста прође у молитви и кајању, у добродетељима и радости примања Светог причешћа, поздравља те о. Душан

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *