Како се замонашити

Питање:
Pomaze Bog oce, blagoslovite! Imam 17 godina, zelja mi je da se zamonasim, jos uvek idem u srednju skolu.Hteo bi da vas pitam sa koliko godina mogu da se zamonasim i sta je sve potrebo uraditi da bi postao monah? Bog vas blagoslovio
Bojan


Одговор:
Драги брате Бојане, ти вероватно похађаш неку државну средњу школу и намераваш да је завршиш. Ако имаш жељу и остале предиспозиције да примиш монашке завете, заврши средњу школу, а тада ћеш већ напунити и 18 година, па ћеш зрелије и самостално доносити важне животне одлуке. Монашки живот није лак и само одабрани и упорни могу да приме и одрже строге монашке завете. Ти си о томе сигурно слушао, читао, а можда у неком манастиру и видео. Да би неко могао ступити у манастир и постати послушник, искушеник или да кажемо приправник за монашки позив, треба да је пунолетан или да у недостатку пунолетства има благослов својих родитеља. Пожељна је и препорука надлежног свештеника, који познаје тебе и твоју породицу. Он ће те вероватно и упутити у одређени манастир. Ако у манастир пођеш са завршеном државном средњом школом, време припрема за монашење (искушеништва) може трајати од једне, па до пет година, што ће у велико зависити од твог духовног напредовања и мишљења твог духовника, односно старешине манастира. Ни у ком случају немој одлазити у манастир пре завршетка бар средњег образовања, како би касније, и као монах, могао наставити и више школовање. Нама су данас у манастирима потребни не само добри духовници, већ и образовани монаси, који ће моћи да одговоре изазовима савремених искушења. И још један савет. Немој ништа чинити без знања и благослова родитеља. Можда ће се они у почетку и противити твојој одлуци да пођеш у манастир, јер родитељи од деце, поготово синова, желе продужетак фамилије, желе потомство. Међутим, твојом чврстом одлуком и јасним разлозима, они ће се сигурно сложити са твојом жељом да у монашком позиву послужиш Богу и свом роду. Благослов Божји, у важној одлуци твога живота, призива на тебе и твоју породицу о. Душан

16 коментар(а)

  1. Драга моја браћо и сестре обраћам Вам се овим путем,јер већ неких 4 до 5 година желим да одем у манастир и започнем монашки живот.Имам 25 година,нисам ожењен и најстари сам од троје дјеце мојих родитеља.Живим у Црној Гори,тачније у граду Пљевљима.Хвала Господу Богу сви смо здраво,отац и мајка су ми млађи људи.Оно због чега бих драге воље и пуног срца отишао у манастир јесте љубав према православној вјери и жеља да служим Господу Богу,и да помажем људима око себе.На мене је свакако оставило неизбрисив траг,када сам као петнаестогодишњах на екскурзији обилазио манастире Сопоћани,Студеницу,Жичу,и наравно да сам се осјећао узвишено али у исто вријеме са страхом из поштовања,када сам био у манастрима Морача,Острог и нашем манастиру Свете Тројице у Пљевљима.
    Желио бих да ме посавјетујете,како то родитељима да саопштим на најбезболни начин,јер ће та информција за њих свакако бити изненађујућа?
    С обзиром да бих желио поћи у Манастир Свете Тројице који је у мом граду,можете ли ми рећи како да у опште отпочнем мој монашки пут (да одем у манастир и разговаам са старјешином,да му изнесем моју жељу или на неки други начин).

    Бог Вас Благословио
    Љупко

  2. Poštovani, da li postoje neki uslovi tj. predispozicije za zamonašenje i zanima me kako teče taj postupak. Da li ima neko ko ne može da se zamonaši i ako želi zbog određenih uslova koje ne ipunjava?

    Hvala unapred

  3. I ja želim biti monah.
    Zapustio sam svoju vjeru i lutao duhovno dok me problemi nisu vratili u Pravoslavlje.
    Zadnjih godinu dana sve što me zanima je Gospod Isus, svetitelji i služba Bogu i vjernicima.

  4. Pomaze bog dragi moji. Postovani imam jaku potrebu da se sa 32 godine zamonasim,kao zena ne znam da li je to moguce pa zato pitam.Mnogo sam se u zivotu napatila sa meni najdrazim ljudima.Najtuznije je sto sem novca roditelji mi nikada nista nisu dali osim osude,vredjanja,nepostovanja i jos dosta toga necasnoga,jer mi je majka sizofrenicar i ima potpunu dominaciju nad nama,tata ne moze da joj se odupre,postao he kao ona jer kako kaze rako mu je lakse.Psihicki nas ubija,malteritara ne da da zivimo naziva sebe djavolom boze me oprosti i da je to prevazislo sve granice normalnosti.Ja sam se udala,rodila sina i smatram da sam ispunila misiju koju mi je bog podario,jer ja sam nesrecna.Mnogo sam dala ljudima u zivotu a samo sam dobila lose i ne znam zasto je to tako,a ne mogu da budem losa kao i drugi iako me to svi savetuju.Srce i dusa su mi ogromni puni ljubavi koju meni oni nikada nisu dali a koju ja dajem i gde treva i gde ne treba,poslednji dinar dam nekom kada mi zatrazi znala fa ili ne,placem za tudje muke kao da su moje.Sve sam uradila kako su hteli,sve u roku i na vreme.Zavrsila fakultet u roku sa desetkom,verila se sa sadasnjim muzem nakon deset godina zabavljanja,zaposlila se iako imam velike probleme na svakom poslu zbog moje lepote i to je jedan od razloga zasto zelim ovo jer mi se sve smucilo,umesto da se borim sa poslom ja sam se borim sa ljudima kako bih se zastitila,zatim veridba,udaja pa onda dete kojim me je bog blagoslovio.jednistavno mi treba dusevni mir gde mi mista materijalno nije potrebno o gde cu se spasiti nje i njenih kletvi.Jedino sto mi treba jeste da vidjam dete ukoliko je to moguce jer on mi je sve u zivotu.Hvala najlepse na odgovoru,potreban mi je Vas savet vise nego ista na svetu.S postovanjem velikim.

    • Verujte mi,niste za manastir.A nevolje ce te svakako prebroditi smirenjem,prema Hristovoj zapovesti ,,dodjite meni umorni i natovareni…“
      Oprostite ako izgleda da pametujem ..molitve i pozdravi za vas.

  5. Dobar dan i postovanje, hteo bih da pitam kome da se obratim da bih se zamonasio. Imam blizu 40 godina, i nosim se odlukom vec neko vreme da postanem monah.

  6. Pomoz Bog!Razmilsjam posljednjih nekoliko meseci da odem u manastir i da se zamonasim.Sta mi je sve potrebno za to?

  7. Бог вам помогао браћо и сестре!
    Мој братски савет идите до манастира и поразговарајте са старешином о томе!
    Крените од тога да желите да помогнете тамо..одлазите на неколико дана и помажите.
    Правите паузу па одлазите на дуже периоде…Временом ћете видети да ли сте за монаха-монахињу..у Бога се уздајте и показаће вам се.
    Ако се одлучите за тај позив,бићете искушеник и после годину или две(а можда и мање од године) старешина одлучује да ли ћете се замонашити..
    Велика је благодат бити монах али и терет,који не можемо сви да носимо!!
    А тек грех ако се монах врати световном животу…

  8. Pomaze Bog braco i sestre pravoslavni!!! Imate li vi svog duhovnika,ako imate pitajte njega za savet.Monastvo;Bez blagoslova roditelja nije blagosloveno,takodje bezanje od svojih privatnih problema i u manastiru ce ih biti.“Samo sa velikom ljubavlju prema Hristu i Njegovoj Crkvi moze se u manastir.“Jos i ovo nisu se svi spasli u manastiru a nisu ni svi propali u svetu“Zbogom

  9. ja zelim da se zamonasim

  10. Помаже бог,
    Имам 19 година од малена сам волио да идем и цркве и манастире. На првој животној раскрсници тј. упису средње школе двоумио сам се ихмеђу богословије и архитектуре. И наравно уз мали притисак породице уписао сам средњу архитектонску школу. По завршетку средње школе дође друга велика одлука у животу. Шта уписати Богословски факултет у Београду или остати у родној Подгорици и уписати архитектуру. И наравно остах ја у подгорици. Сад сам прва година архитектонског факултета у Подгорици. Све супер завршавам али није то то. Пошто већ одавно желим да се замонашим јер желим да служим Господу Богу. Занима ме да ли као монах могу наставити школованје?

    • Брате Стефане у Христу,
      Нека добри Бог благослови овај мали прилог твом питању. Као прво мораш добро да се посаветујеш са својим духовником који ће те и најбоље упутити у ту ствар. Гледај да у том разговору кажеш све како ти је на срцу. Такође немој ништа чинити без благослова твојих родитеља. Благослов оца и мајке је јако важан за сваку ствар у животу па и за монашки чин.
      Знам и да ти смета притисак родитеља да стално мењаш своју одлуку али знај да они то чине из велике љубави према теби. Поразговарај са њима. Гледај и да у срцу своме силно одлучиш шта ти ваља чинити по том питању. А када заиста одлучиш онда немој стати.
      Као одлична помоћ за почетак могу да послуже житија светих управо овде на страницама презентације која је приредио Ава Јустин Поповић. На пример следећи линк:
      https://svetosavlje.org/zitija-svetih-2/8/
      Ако свим срцем одлучиш да будеш монах гледај да то онда чиниш са трпљењем и смирењем.
      Моли се за мене грешног брате Стефане у Христу.
      Ваш у Христу грешни брат, Саша.

  11. Pomaze Bog! Imam 38 godina,
    Meni nekad dodje misao o tome, o monastvu ali nosim trenutno takav moj ovaj drveni krstic, imam nekada pomisao o tome,ali mislim da je manastir teska rabota . Krstena sam na Vidovdan!
    Nisam pravoslavnim duhom vaspitanje dobila jos od psihicke postraumaticnosti moje majke, i dobar odnos imala prema psihicki bolesnojmajci, jer je priznala nakon nekoliko decenija ,, morala sam da ga sredim, bio je prema svima dobar,, Imala sam 17, 16 god. a ona je u kuci imala knjigu o zenama ubicama ,psihickim skrenutim majkama . Zabolelo me je vise puta njeno priznanje ,, Kajem se sto sam vas rodila,mladjeg brata, i mene…,,

    • Сестро Наташа у Христу,
      ја сам последњи ко би смео да саветује али се молим да ме добри Бог помогне у савету теби. Ни Црква, ни Манастир нису тешка работа! Већ је наш непријатељ зли Сатана тај који на све начине жели да нас посвађа и завади и да такви посвађани и завађени изађемо пред Христа. А за тим нема потребе. Праштај! Само праштај! И моли се за те душе грешне. Моли се свим својим срцем. И Бог Пречисти ће то и видети. Ни једна твоја молитва неће бити изгубљена. Ни једна твоја реч неће бити затурена. Све ће то добри Бог у Дан Суда да покаже свима.
      Оно што је човеку немогуће, Богу је могуће! Само Веруј да у срцу твоје мајке још увек има љубави а Силни Бог ће то и да покаже. Те речи нису њене, те речи су од оног ко је заробио грехом. Али ти у руке своје и срце своје узми два моћна Христова оружја! ПОСТ и МОЛИТВУ! Узми у почетку благи труд, наравно све уз благослов свога духовника. Када кренеш да се бориш стално ће лажљиви Сатана и слуге његове да те нападају али ти само стој право! Ни лево ни десно! Само право! И све дај за Христа! А Христа не дај ни за шта на овоме свету!
      Силан је и брз на помоћи наш Господ! Али смо ми слепи да видимо његова чудеса која се промислом Његовим дешавају сваки дан. Ето колико смо се само удаљили од свога Творца.
      Молим се сетро Наташа у Христу да се видимо са десне стране када Господ буде долазио да суди живима и мртвима. И тебе и твога брата и твога оца и твоју мајку.
      Нека те Господ Благи благослови.
      Ваш у Христу грешни брат, Саша.

  12. Pomaze mili Gospod!
    Zivotopisi ,Oca Tadeja, monaha i Svetih Otaca,su mi dali pre samo dve god. ono sto sam oduvek trazila. Sv. Psaltir regenerisu moje rane. Veliko blago su sveti Oci nama ostavili, za revnost, krotkost, i smirenje duse.
    Gospod je najboljevidelo dubine mog srca , da ja mislim da nesto znam ,Boze oprosti, jer sam mislila i analizrala da mi mozda put da vodim duhovni zivot u svetlom monaskom zivotu, …, a Sveti Arhimandrit je napisao, da monah ne mora vodi istini i veri na volji samo u manastirima , da je to i za ljude u svetu moguce!Rad je sveta tajna, jedan od elemenata, ali kad covek ostane zedan , vodu daje ISUS HRISTUS!
    Ja imam svog duhovnika, i svesteni otac je velika uteha kad zelim da se isplacem , u crkvi i obrnuto.
    Slava Bogu !
    Moje suze idu na veliku cast bezazlenog Oliveru Ivanovicu. Neka mu je vecno carstvo , zdravlje i spasenje..Boze …
    Slava ti sada uvek u Vekove. Molim se za spas upokojenih dusa tebi Djevo Marijice, molim te za spas upokojenih pravednika,izmedju njih i mog pokojnog oca.

  13. Pomaze Bog.
    Imam 34 godine.
    Od malena sam bila svesna nekog prisustva u sebi koje tad nisam razumela.
    Odgajila me je pokojna baka koja mi je u amanet ostavila najplemenitiji i najuzviseniji deo svoje duse,
    veru u Gospoda Boga i molitvu.
    Kroz odrastanje i dalji zivot prosla sam kroz mnoga iskusenja sa kojima sam se na razne nacine borila.
    Sisla sam umom i telom u ad.
    Gospod me je dotakao i kroz bolest me je vratio na pravi put.
    Od tog preokreta prosla sam veliko trpljenje kroz bol,patnju i ociscenje grehova,mentalno,emotivno,psihicki i fizicki.
    Snagu sam pronasla u zivotvornoj veri i snazi volje kroz Duha Svetoga.
    To traje vec nekih 5 godina.
    Osecam da sam na raskrsnici zivota kada cu morati da donesem odluku cemu cu posvetiti ostatak svog zivota.
    Okrenuta sam Ljubavi koja razum prevashodi,dusa mi trazi mir i svetlost.
    Svim srcem ljubim Gospoda i milost njegovu.
    Uspesi materijalnog sveta i u sistemu njegovog drustva me ne privlace i ne donose mi zadovoljstvo.
    Potrebe konstrukcije moje licnosti su ugasene,glas duse se javlja kroz svest i zelju za cistom ljubavlju.
    Znam da je sve promisao Gospoda naseg.
    I nemam pitanje.
    No otvorena sam za Vase misljenje,jer verujem da sam sa svrhom napisala ovo sto upravo jesam,razlog je svakako razmisljanje o monaskom zivotu.

    Blagosloveni bili,svako dobro.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *