НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Савремени изазови и искушења » Како направити своје молитвено правило?

Како направити своје молитвено правило?

Група аутора

 

Немогуће је замислити смислен хришћански живот без свакодневног молитвеног правила. Али какво би требало да буде ово молитвено правило? Колико дуго или кратко, и које молитве да садржи? Како можемо спречити да наше свакодневно молитвено правило постане чиста формалност? На шта је потребно посебно обратити пажњу, а које грешке избегавати? И шта је најважније у молитвеном правилу?

 

Правило је за човека, а не обрнуто
Протојереј АНДРЕЈ Овчиников

 

 

Постоје три важне компоненте молитвеног правила: права мера, доследност и квалитет.

1. Права мера. Права мера краси човека у било ком делу – како у земаљском, тако и у духовном. Веома је важно пронаћи средњи, краљевски пут. То је гаранција успеха. Овај закон је важан и релевантан у нашем молитвеном правилу. Морамо се присилити на молитву, с једне стране, али се уздржати од неразумне ревности, с друге. Не смемо бити лењи, али је, такође, опасно претеривати. По мом мишљењу, боље је не довршити нешто у молитвеном правилу, и жељу за молитвом оставити за други дан. Претеривање чешће изазива аверзију и унутрашње негодовање. Оци кажу да мало правило нема цену. Очигледно је да је овде потребан духовни водич, који је искусан и разборит у практиковању молитве. Али, овај савет претпоставља одређену меру слободе и личног избора онога који се распитује.

Не узимајте на себе дуго правило. Нека то буде нешто што бисте могли да радите целог свог живота. Запамтите: Правило је за човека, а не обрнуто. Права мера одржава човека у доброј духовној форми, али, такође, чува радост у срцу и жељу за молитвом. Узмите у обзир многе факторе: старост, здравље, брачно стање, оптерећеност послом итд. Плод исправног молитвеног труда је дубоко смирење и унутрашњи мир.

2. Доследност. Будите доследни у молитви. То нам говори апостол Павле. Успех у било ком послу зависи од наше ревности и доследности – али не само од тога. Камен који се котрља не скупља маховину. Али, такође, морамо имати на уму да смо ми само Божји сарадници. Тако нити је што онај који сади, ни онај који залива, него Бог који чини да расте (1. Кор. 3, 7). Од суштинске је важности да Бог благослови наш труд. Свети Оци говоре о синергији – о нашем доследном труду на молитви и благодатној помоћи с висине. Ово је залог нашег успеха. Не може бити паузе у молитвеном труду. Молитвени труд нас подсећа на вожњу бицикла или веслање узводно – само истрајни напор и рад осигуравају нам кретање напред. У молитви делују исти закони: Молите се без престанка (1. Сол. 5, 17). Због наше постојаности у молитвеном труду, сувоћа срца и емоционална досада временом ће уступити место снажном духу и жељи за молитвом. Ово је знак напретка и милостиве помоћи одозго.

3. Квалитет. Квалитет је бољи од квантитета. Свако ко је одлучио да се бави молитвом треба да се сети тога. Квалитет молитве може се одредити на основу два знака: пажња ума и дубина покајања у срцу.

Свети Јован Лествичник назива пажњу „душом молитве“. Он саветује сваког да загради свој ум речима молитве. У почетку ово је веома тешко свима, али не смемо одустати. Ако се потрудимо, Бог ће нам сигурно помоћи и временом ће послати анђела чувара наше молитве.

Покајање у срцу и дубоко смирење – ово је прави жртвеник са којег Бог прихвата наше духовне жртве, од којих је најважнија молитва. Такође, будите на молитви попут брбљивог детета и безазленог одојчета – опростите свима који су вас увредили и молите се за њих. Сетите се свог неизмиривог дуга пред Богом и тада ће вам бити лакше да опростите људима. Важно је стећи унутрашњи плач срца због својих грехова – важан знак истинског покајања.

Разумљиво је да је могуће испунити ове услове кратким молитвеним правилом. Све што је аутентично доброг квалитета обично се налази у ограниченом издању. Када децу учимо музици, тражимо од њих да одсвирају једноставну скалу; приликом учења страног језика морамо правилно саставити фразу, а возач почетник не сме да обори заставе приликом паркирања. Искуство долази временом, а онда се може додати још труда. Али, ми ћемо смирено испуњавати наше мало молитвено правило, свакодневно и доследно, контролишући квалитет наше молитве, сећајући се да успех не одређују наши трудови, већ свемоћна Божја помоћ – са којом нам је све могуће у овом животу, и у следећем.

 

Не можемо научити да се молимо ако занемаримо правило
Свештеник ВАЛЕРИЈ Духанин

 

 

Наш живот је такав да је сваки садржај ограничен формом. Бесмртна душа присутна је у смртном телу, Свети Дарови чувају се у дарохранилици, миришљаво миро чува се у посуди, а спољни облик за молитвене уздахе је правило. Као што река има речно корито дуж којег вода лако тече напред, тако је молитвено правило корито којим наша молитва тече Богу.

Када човек жели једноставно да се моли без икаквог правила, обично се таква врста молитве брзо завршава, проређује након неколико искрених уздаха душе, и човек не зна шта да каже; јер молитвено расположење не можемо пронаћи сами.

Молитвено правило организује душу и доводи је у расположење за молитву. Јутарње и вечерње молитве, молитвено правило пред Свето Причешће, разне молитве из молитвеника – све ове молитве саставили су свети људи; у њих су смештене мисли и осећања која треба да има свако ко се моли. Стога не можемо научити да се молимо ако занемаримо молитвено правило.

У молитвеном правилу важна је доследност. Ако се правило не испуњава редовно, оно престаје да буде правило. Биће то нека врста духовног хобија викендом, када узмете у руке молитвеник, јер немате ништа боље да радите, говорећи: „Шта имамо овде?“ Молитвено правило је попут војника који излази на своју дужност, своју стражу: није важно како се осећате или у каквом сте расположењу – свеједно идете да се молите. И догађа се чудо – можете почети да се молите у депресивном, тромом и изнутра скрханом расположењу, али се на крају осећате расположеним и јаким, изнутра снажним. То је зато што молитва даје снагу души.

Али, смисао правила није само читање текстова, већ стајање пред Богом, стицање молитвеног расположења и духа заједнице са Господом. Молитвено правило је само средство, а циљ је Божја благодат, коју особа која се моли покушава да стекне.

Замислимо да неко покушава да пронађе скривено благо. Трзалица и лопата су само средства која се користе за ово; вредни су само толико колико омогућавају да се пронађе благо. Стога је смешно поносити се својим молитвеним правилом као да сте већ Светац због њега. Свети Силуан Атонски говорио је о подвижнику који је рекао да дефинитивно треба да буде спашен, јер свакодневно чини толики и толики број метанија. Али, на дан своје смрти он је растргао своју одећу, јер му је било откривено да метаније саме по себи не могу спасити човека. Не спашавамо се својим метанијама или молитвама, већ Богом – за Којим жеђамо кроз наше молитве.

Молитвено правило морамо сваки пут извршавати са осећајем да је Господ присутан поред нас, да види како се окрећемо Њему; ово је наше лично обраћање Богу. Молитвено правило које се испуњава усрдно, пажљиво и с покајањем отвара срце Божјој благодати, а благодат испуњава сваку потребу. И можда наш удео у вечности зависи од осећаја и пажње коју имамо приликом извршавања молитвеног правила.

У фебруару 2016. ћерка моје блиске познанице, Светлане, нашла се у тешкој ситуацији. Док је возила Цветним тргом (у Москви), младић је претрчао улицу на месту где није било пешачког прелаза. Била је преблизу да закочи на време и ударила га је. Као возач, девојка је проглашена законски невином, али се због тога није осећала ништа боље. Страдалник је одведен у Институт хитне помоћи „Склифософски“ у коми, са врло озбиљним вишеструким преломима. Лекари су рекли да су шансе за опоравак врло мале – људи ретко излазе из коме. Светлана се, у сузама, обратила пријатељима и породици. Одлучено је да тог дана сви читају Акатист великомученику Пантелејмону, а затим сваког дана читају Акатист икони Мајке Божје „Опоравак мртвих“. Светлана и њена ћерка су се исповедиле и причестиле, и наравно биле на молебaну који је служен за исцељење страдалника. После овога догодило се чудо: болесник се освестио и сутрадан је одведен у другу болницу због значајног побољшања његовог стања.

Чини се да ово није било ништа више од испуњавања једноставног молитвеног правила, али је учинило чудо. Према томе, молитвено правило, вршено уз благослов духовног оца ради испуњења неке потребе, има огроман значај и може буквално спасити нечији живот.

 

Молитва треба да ојача добар хришћански живот
Свештеник ДИМИТРИЈЕ Шишкин

 

 

Прво питање које се поставља када говоримо о молитвеним правилима је: Колико дуго треба да буде и шта треба да садржи? Али, чини ми се да иако је ово прво питање, оно није и главно. Ипак, не можемо доћи до главног питања без одговора на прво. Стога, оставићемо за сада по страни монашко правило, јер је на питање саставних делова и трајања правила за монаштво већ одговорено, а ми ћемо причати о лаицима, тим пре што људи сами прилично често постављају питање: Које молитве би требало укључити у дневно правило? Овде понекад наилазимо на парадоксалну ситуацију, када људи не испуњавају како треба оно мало што им је потребно, већ траже неко „супер правило“ или „посебне молитве“. Ово је попут немара и брзоплетости, постављања бесмисленог и кривог темеља, а затим журбе да се изгради највиша могућа кућа, и уместо да бринете о поузданом темељу, концентришете се на изградњу све већег и већег броја нових спратова. Наравно да је очигледно како ће се овај грађевински пројекат завршити.

Најједноставније и, не бојим се рећи, довољно молитвено правило за добар, побожан живот је пажљиво и смирено читање јутарњих и вечерњих молитви. Ако је могуће, свакодневно читајте поглавље из Јеванђеља и Посланица. Опет, ако имате могућности и снаге, прочитајте катизму или више из Псалтира. Овде ћемо дефинитивно додати молитве пре и после јела, пре посла и захвалне молитве након завршетка радног дана. Било шта друго може се додати уз савет Вашег духовног оца, а избор је неограничен.

И сада заиста долазимо до главне ствари. Свака молитва би, пре свега, требало да буде ојачана нашим свакодневним, добрим хришћанским животом; односно пажљивим односом према себи у испуњавању Христових заповести. Иначе ће Господ на нашу молитву одговорити овим речима: А што ме зовете: Господе, Господе, а не извршујете што говорим (Лк. 6, 46)? Стога је главни услов за испуњавање било ког молитвеног правила стрпљива истрајност у чињењу добрих дела, као што каже апостол Павле (Рим. 2, 7).

Али, то није све. Јер колико год се трудили да будемо стрпљиви и ревносни у испуњавању Христових заповести, ми у најбољем случају испуњавамо најједноставније ствари које морамо испунити, и ако смо свесни себе, морамо признати да често не испуњавамо ни мали део од онога што би требало да радимо. Али, нека нас ово разумевање не одведе у малодушност, већ у смирену свест о нашој немоћи. И ово је, заиста, главна ствар која је потребна у било ком молитвеном правилу: скрушеност срца, пажња у молитви и потпуно предавање у Божје руке.

Посегнимо с љубављу према Господу свим својим срцима, душама и умовима, у свако доба и сваког часа, са дубоком свешћу о нашој слабости – и тада ће нам свако молитвено правило, чак и најједноставније и најкраће, Божјом милошћу, несумњиво донети духовну корист.

 


Превод са енглеског за svetosavlje.org
Бојана Милидраговић

Извор:
Orthodox Christianity

 

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *