НАСЛОВНА » ПИТАЊЕ ПАСТИРУ, Свештенство и монаштво » Исповест пред рукоположење

Исповест пред рукоположење

Питање:
Помаже Бог. Волео бих да ме упутите како се треба исповедити пред рукоположење у ђаконски чин. Хвала
Александар


Одговор:
Драги брате Александре, Исповест пред рукоположење у свештенички чин, конкретно у ђаконски, не разликује се од сваке друге потпуне исповести, којој повремено треба да приступају сви православни верници. Међутим, кандидат који се припрема за свештенички чин, пре рукоположења за ђакона мора да се исповеди пред духовником, његовим духовним оцем, кога одређује надлежни епископ. Та исповест је, у ствари, разговор између једног искусног духовника и једног који то треба тек да постане, после рукоположења. Духовник ће кандидату за рукоположење упутити низ савета о свештеничкој служби и духовном животу, наводећи кандидата да, кроз тај разговор, разоткрије своју душу, да пред самим Господом, уз посредство духовника, изнесе све оно што у његовом животу није било у складу са Христовим моралним законом, све оно што му оптерећује савест, па и оно што је некада исповедио, али му тај грех долази у сећање. Изнеће сва огрешења, која је учинио према самоме себи (не водећи често бригу за своје духовно и телесно здравље, лењост у раду и молитви, недовољно залагање на свом интелектуалном и моралном усавршавању и тд) ; огрешења према својим ближњима (породици, учитељима, школским друговима, свештенику) ; као и огрешења о Божје заповести и јеванђеско учење. Врло је важно да кандидат буде у исповести исцрпан и искрен, да ни једном речју не окривљује друге за своје грешке, да се не извлачи на људску слабост или што и други људи греше (сви смо грешни; греше други, па и ја) . Исповест пред рукоположењем је важна и због тога што кандидат треба да највећу част на земљи, бити Христов свештеник, прими неоптерећен од грехова младости и незнања, вољних и невољних грехова, како би могао отпочети један нови живот, лечећи „сваку болест и немоћ у људима“, који му буду поверени. Зато кандидат треба да приђе Светој тајни исповести без страха и стида, да се не плаши, ако исповеди неки тежи грех, да ће му духовник спречити рукоположење. Духовник је ту да изазове и помогне кајање, да се заједно са кандидатом моли и, коначно, да га, „влашћу од Бога добијеном“, разреши од свих грехова, за које се искрено покаје. Не треба да се стиди пред духовником, јер ако се постиди пред њим, како ће изаћи пред Господа, који зна сваку нашу помисао, а не само учињени грех. Да закључим речима молитве, односно поуке, духовника пред исповешћу: „Христос невидљиво стоји и прима твоју исповест… Долазиш у лечилиште, немо изаћи неизлечен“. ХРИСТОС ВАСКРСЕ! Овим радосним и победним ускликом поздравља те о. Душан

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *