НАСЛОВНА » Друштво, Помесне Цркве, ТРАГОВИ У ВРЕМЕНУ » Група турских археолога тврди да се мошти св.Николе заправо налазе у Демреу код Анталије
Група турских археолога тврди да се мошти св.Николе заправо налазе у Демреу код Анталије

Група турских археолога тврди да се мошти св.Николе заправо налазе у Демреу код Анталије

Турски и светски медији ових дана су објавили „сензацију“. Група археолога наводно је у граду Демре (провинцији Анталија), чије је античко име Мира Ликијска, за време рестаурационих радова у тамошњој цркви Светог Николе наводно је открила праву гробницу једног од најпознатијих хришћанских светитеља – Николаја Чудотворца.

Саопштено је да се у тој гробници налазе и његове мошти. „Саопштено“ зато што о открићу нису објавили сами археолози, већ турски локални функционери.

Шеф службе за заштиту споменика те провинције Џемил Карабајрам изјавио је:

„Према старим документима, које смо проучили, храм је био разорен, па потпуно преправљен. Трговци из Барија су узели мошти за време реконструкције. Међутим, постоје сведочанства да ти посмртни остаци нису од Светог Николе него од једног свештеника. Са овим је сагласна и академик Јилдиз Отукен, професор на катедри историје уметности Универзитета Хасетепе“.

Ово није први пут да се у Турској покреће питање судбине моштију Николе Чудотворца које су, по званичној верзији, биле одвезене у италијански град Бари 1087. године због налета пљачкаша-Турака који су изводили упаде у Византију.

Турски археолози су 1993. године – у време ископавања на острву Гемиле – лансирали теорију да је ту био сахрањен чији посмртне остаци су у 7. веку били премештени у град Мира у Ликији зато што су Медитераном `шпартали` арапски бродови.

Црква Св. Николаја – Демре,Турска

           Да све још чудније, турски археолози со 2009-те затражили од Владе Италије да „врати мошти Светог Николаја“, али је Рим то одбио.

Ово значи да су турски археолози 2009-т били уверени да се светитељеве мошти налазе у Барију.

Поводом најновијег турског „открића“,  католички центар Светог Николе објавио је да ће сматрати да се мошти архиепископа града Мира налазе у цркви Светог Николе у Бариу – све док евентуално не буде доказало да није тако.

Тај центар је вести о „открићу“ у месту Демре у Турској назвао „преурањеним спекулацијама“.

Власти турске провинције Анталија одбацују тврдње да се ради о „преурањеним спекулацијама“. Зашто?

Турски лист Hurriyet Daily News цитира признање поменутог Карабајрама: „Ако докажемо да су мошти код нас – туризам Анталије ће се подићи на нови ниво“.

Саркофаг у којем је сахрањен

          Намера да се „присвоје“ мошти највећег светитеља у историји хришћанства ради привлачења туриста може турским властима донети негативне ефекте.

Шеф турске државе – Реџеп Тајип Ердоган – био је пожелео да се у Храму Свете Софије као муслиман помоли на Велики Петак који је посвећен сећању на осуду Христа на смрт, његово страдање на крсту, смрт и сахрањивање, али је морао да одустане.

У септембру су градске власти Истанбула објавиле план преуређења Принчевских острва која су у време Византије била јединствен религиозни центар са мноштвом манастира од којих су неки били летње резиденције императора. На острвима данас живе Јермени-хришћани, православци, католици и сефардски Јевреји.

Урбанизација која се планира довешће у опасност и манастире и синагоге, као и православну богословију на острву Халки коју су турске власти затвориле 1971. године.

На удару ће се наћи старе дрвене зграде чији власници су хришћани и Јевреји, а на том простору би биле изграђене стамбене вишеспратнице.

Скулптура светитеља поред зида цркве

          Острва је посећивало мноштво туриста из целог света, па би урбанизација била удар и на турски туризам.

Зашто би мошти Николе Чудотвора у Демреу биле бумеранг за Ердоганову исламистичку Турску?

Што власт у Анкари више удара на хришћанство  и говори о претварању Аја-Софије у џамију – то се више потенцира освајачко присуство Турака у Малој Азији. У таквој ситуацији би објава моштију Сетог Николе поред Анталије хришћанима дало још један повод да говоре о истинским власницима земаља којима данас влада Турска Република.

Јерменска црква је још у априлу 2015-те канонизовала милион и по жртава турског геноцида над Јерменима чија крв је буквално залила сву Источну Анадолију.

С обзиром на све ово, где ће се у Турској наћи место за ислам?

 

Извор: Факти

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *