НАСЛОВНА » ПИТАЊЕ ПАСТИРУ, Смрт, загробни живот, Страшни Суд » Душе животиња након њихове смрти

Душе животиња након њихове смрти

Питање:
Помаже Бог, часни оци Хвала вам на сажетом и јасном одговору на питање о животу душе непосредно након телесне смрти човека. Ваш одговор ме је обрадовао и охрабрио, у сваком смислу. Нека би вас Господ наградио за сав труд који улажете у тумачењу и ширењу спасоносне Православне вере широм планете! У претходном наврату, заборавио сам да вас питам о егзистенцији душа животиња након њихове смрти. Наиме, у глави ми је део из једне посланице (апостола Павла, мислим) , где каже „сва твар уздише и чезне за избављењем синова људских“; са друге стране, ту је и приповетка аве Јустина, „Срна у изгубљеном рају“, у којој се говори о „оптужници“ све створене твари према човеку, о његовој кривици за зараженост васколике природе пропадљивошћу, грехом и тугом. Читавог живота сам био окружен разним животињама – псима, мачкама, кравама и јагањцима, птицама; многе од њих сам неговао, хранио, примао „на конак“, разговарао са њима и дивио се премудрости и љубави Творца који је све саздао и окружио нас својим створењима. Богатство славе Божије толико је присутно у свим Његовим створењима, да се човек целог живота не може нагледати и начудити, заиста! Шта бива са њиховим душама, када скончају свој земаљски живот? Хоћемо ли и њих видети у царству Божијем и препознати их, и обрадовати им се, исто онако као што ћемо препознати и своје ближње? Хоћемо ли опет разговарати са птицама, миловати верног пса чувара, уживати у кротости и лепоти домаћих животиња? Све мислим: један је Животодавац, и сав живот је у Њему и никада се не може изгубити, те ми изгледа да ће то заиста и бити тако како сам малочас написао. Опростите ми на овом писму; можда је тема помало неприкладна. Али, када се сетим колико ми је радости од Господа упућивано баш преко ових створења, волео бих да своју вечну радост поделим и са њима, да нико и ништа не изостане са тог неописивог славља у вечном царству Бога и Спаса нашег Исуса Христа. Поздрав и свако вам добро!
Дејан


Одговор:
Христос васкрсе Дејане! Ето, код мене се јавља друга брига: а шта ће да буде са многим људима који су створени по Његовој слици и прилици (образу и подобију) а изабрали су да овај живот живе ван Бога? Мислим да је ово већа брига од животиња и кућних љубимаца? Господ је све ово створио око нас само са једним разлогом – да се служи човеку. Сво билијско Откровење нам нигде не говори шта ће да буде са животињама и осталом живом природом, осим једног – да ће да буде Ново небо и Нова земља, и да ће да васкрсне човек који није утвара, јер је зато васкрсли Гопспод рекао: „да дух кости и тело нема“, а ипак је прошао кроз затворена врата. (Дакле, та врста тела нас чека) . Грехом се део твари поставио као непријатељ човеку, и сигурно је да грех неће да васкрсне, т.ј. лавови који прождиру људе или грехом преображене змије и остале непријатељске рептилије, и инсекти који их трују, нити пси који желе да повреде или мачке које знају да огребу. Животиње немају душу и самим тим њих данас као умрле нема у Богу. Тешко је да се направи теолошка разлика између кућних љубимаца и звери прождрљиваца, јер су животиње – животиње, н сигурно је да таквих ратоборних неће да буде у Рају – у том Новом васкрслом Козмосу, него све оно благородно и благословено. Нашим општим васкрсењем има да се измири човек и остала творевина (твар) , а у којој форми ће да она и даље служи човеку по митрополиту Антонију (Храповицком) то отаје велика тајна.
Радост нам не дају само животиње него језера и мора; планине и долине; цвеће и растиње, т.ј. сва творевина Божија, а тек која ће да буде када се из света отсрани грех? Биће неописива.
Са васкрсним поздравом оЉубо

21 коментар(а)

  1. Zivotinje oce Ljubo imaju dusu ali ne slovesnu. One imaju animalnu dusu. Mislim da vaskrsnja radost ne moze da bude potpuna ako nemamo nadu u vaskrsenje kucnih ljubimaca. Ipak su oni bili sastavni deo naseg zivota.

    • Бранислав

      „васкрсење кућних љубимаца“…свашта сам чуо али ово још нисам чуо…свашта !

      • Svasta? Zar apostol Pavle ne kaze da ce da bude obnovljena cela tvar? Zar ne kaze da sva tvar tuzi i uzdise i ceka da se jave sinovi Boziji? Kucni ljubimci su takodje ziva bica, i sta ce da bude u dan suda sa njima? Hoce li oni da ostanu u vecnom nistavilu?

  2. Brate u Hristu Andreje,
    Bas lepo sto znate da i zivotinje imaju dusu iako njihova je dusa vestastvena u smislu da je to samo onaj deo (ljudske duse) koji je vezuje preko coveka sa Bogom a po telu. Dusa covekova ima oba dela i somatski tj. telesno vezani i onaj uzviseni tj. duhovni koji nazalost moze se vise pribliziti satnskom duhu i dusi negoli dusa zivotinja. Stoga i ljudi mogu biti zverskiji od najvecih i najljucih zveri. Nadam se da ste i vi to hteli kazati. A ovaj gore clanak je izvrstan da se zamislimo po bezbroj puta kako se mi ljudi ponasamo, kao sto sveti Justin Celijski izrazava svojom prelepom pricom“Srna u izgubljenom raju“.. ..a sada citat iz pripovetke „Rojenje beskrajnosti“ a takodje od svetog Oca Justina:
    „Samozivi, hoministicki su samozivi oni sto smatraju i tvrde da sposobnost misljenja i osecanja i htenja imaju samo ljudi.Zar je tako siromasan ovaj Bozji svet, naseljen tolikim bicima? Zagledajte se u krotko i divno oko zamisljenog vola . Zar ono ne odslikava neke neobicne unutrasnje svetove? Ako nista, iza njega stoji neki intelektualni, duhovni embrion, u svakom slucaju- osecajni, koji ima svoje cudesne svetove. Samo ga ljudska analiticka misao ne moze pratiti do korena , i pronaci njegovu prvobitnu pokretnu silu. Kozna, mozda je i njegov prakoren tamo negde u plavkastim sazvezdjima gde se andjeli roje kao pcele , i svetli duhovi komponuju nove vasione i nove svetove..zar ne primecujete kako iz krotkog volovskog oka gleda na vas neka beskrajna seta, i tuzno vas pita: zasto? Ato je pitanje u srcu svega zivog, u srzi svega postojeceg. Ono se pomalja iza svih odgovora koje um ljudski moze dati na svoja bezbrojna pitanja. Na poslednje zasto, koje se eminira iz svih bica i svih stvari, ljudski um ne moze odgovoriti. Pogledaj coveka: on sa sobom vuce svu svoju biolosku , geolosku i duhovnu proslost: sav biljni, sav zivotinjski i sav mineralni svet, ali i sav andjelski , sav duhovni , sav bozanski svet. Aiza svih tih svetova, cas harmonicno cas haoticno bruje i zuje bezbrojna pitanja, ciji je tuzni refren uvek isti: zasto, zasto, zasto?“

  3. na ove nebuloze o dusama kucni ljubimaca svaki komentar je suvisan.

    • Draga Vasilija… Ne znam kako ovo da napišem, a da ne zvučim grubo jer mi to nije namera. Zaista nije. Govorim kao neko ko je izgubio više rodbine i prijatelja nego bilo ko koga poznajem. Ostala sam skoro bez ikoga i sasvim sigurno bez ičega. Sirota, ostavljena, zaboravljena, iako imam samo 46 godina. Da ne dužim – na Badnje veče ove godine, začulo se jedva čujno i slabašno cviljenje ispred mojih sirotih vrata. Baš sirotih. Ja se spremam za Božićnu liturgiju sa suprugom strancem koji želi da pređe u pravoslavlje i ide uvek sa mnom na sva bogosluženja do dela kada „oglašeni izlaze“. Napolju je bilo -19C. Otvorimo vrata. Ogromna masa ledenog vazduha ušla je u našu skromnu sobicu, a na injem pokrivenom starom otiraču sedela je sklupčana mala, prelepa mačka sa najtužnijim pogledom koji možete da zamislite. Drhturila je. Uzeli smo je odmah, bez reči, bez oklevanja… Kako je bio post, nisam imala ni mleka da joj dam… Grlili smo je da je zagrejemo, naš mali dar od Boga za Božić, jer nismo imali ništa. Baš ništa. Baš NIŠTA. Kad se ugrejala, gledala nas je polu-uplašeno i oklevajući krenula ka vratima, valjda „misleći“ – dobro, ogrejala sam se, odoh… Iskopala sam odnekud poslednju konzervu sardina, onih najjeftinijih, odvratnih… Za drugo nismo imali… Dali joj da jede… Ostavili joj svežu vodu… Ostali malo sa njom… Zaspala je pored peći koja je jedva radila, ali joj je bilo makar malo toplije, nego napolju.
      Od toliko vrata i stanova oko nas, u dvorišnoj zgradi na 4 sprata (većina stanara ima baš mačke), onda je došla u najsirotiju podstanarsku sobicu i donela nam neopisivu radost.
      Nisam sujeverna, vernik sam. Ali sam je smatrala poklonom od Boga, unela je radost u ovu čatrlju, negovali smo je koliko smo mogli, a ona se igrala i zasmejavala nas… Kad bi nam bilo teško, kad smo bili gladni, ka god bi se nešto desilo – ona je polako dolazila do nas, gledala svojim lepim okicama u nas i skakala nam u krilo. lizala ruke koje su je hranile kad god su imale čime…
      Posle nekoliko meseci, u aprilu, dobili smo 4 prelepa mačeta od nje. Oni su nam sada radost pošto je uginula u bolovima pre nekoliko dana.
      Draga Vasilija, pre nego što napravite komentar kakav ste napravili i koji poštujem, jer ste Vi jedinstvena ličnost i imate mišljenje, molim Vas da barem pročitate Čehova, Dostojevskog, Šolohova, barem nekoga od Rusa koji su pisali i o okrutnosti prema životinjama i o tome kako one reaguju na to. Termini poput „nebuloza“, „suvišan komentar“ i sl., ostavite za neku od svakodnevno-pljuvačkih novina, koje vole takve izraze, bes, ljutnju, te ostala negativna i otrovna osećanja koja truju pre svega Vašu dušu, pa onda i onih prijemčivijih koji te reči pročitaju.

  4. Петар Јараковић

    Дато нам је колико нам је потребно. Дејане, славимо непрестано Творца свега створенога. Љубимо Христа Спаситеља. Са љубављу се односимо према свеколикој творевини Божијој, па неће изостати и радост коју ти очекујеш. Како? То Бог зна.

  5. O kako su to zle „mačke koje znaju da ogrebu“? Ne brane li se one samo? Ono sto ja osećam je da će životinje biti na onkm svetu sa nama, one koje smo poznavali i voleli.

  6. Ali evo jedno pitanje za sve. Kad Hristos bude dolazi po drugi put da sudu svetu postojace i tada zivotinje. E,sada, da li ce zivotinje koje tada budu zivele prosto da ispare i nastanu kada Hristos bude dosao, ili ce njihova priroda da bude preobrazena?

  7. Divna rasprava, uživam, jer sam odrasla sa životinjama u kući. Moji roditelji nisu ni mogli da zamisle dom bez zivog stvora u njemu o kome ćemo svi brinuti. Vasilisa, do suza ste me doveli, da Gospod nagradi blagostanjem Vas dom i porodicu. Mislim da sam na vise mesta cula da zivotinje nemaju duha, ali dusu imaju. Sigurna sam da nas ipak negde te duse čekaju. Nažalost, privrženost i ljubav koju nam one donesu – gotovo da nam više uopšte ne donose ni bližnji, ni drugi ljudi oko nas. Tako smo došli do toga da se često rado okrenemo drugim živim stvorenjima koja nas vole ničim nas ne uslovljavajući. Ljubav prema njima je možda put da zavolimo sve nezaštićeno – od prosjaka, preko starih, teško bolesnih do grešnih, pa su nam verovatno životinje i date da nas nauče bezrezervnoj ljubavi prema svetu oko nas koji nimalo nije jednostavan. Zato i mislim da nas ipak negde čekaju kao prateći delići naših duša kojima su pomogle da se mrdnu iz gliba hladnoće ovog presurovog vremena i sveta koji stiže svom kraju.

  8. Да ли грешим када кажем да ће Господ доћи опет са војском анђела на белим коњима?
    Значи ли то да у Царству Небеском већ постоје животиње?
    Господу свемоћном је лако сваку творевину одржати или вратити и после смрти. За Њега је то ништа.
    Проблем људи и свештеника старије генерације је усађено непоштовање других врста које су део застареле културе код нас. Јеже се од помисли на животиње из неког разлога, а нарочито у рају и увек су против тога иако мислим да директног доказа нема, напротив. А ако Господ може Човека да обнови и спаси, онда је животиња за Њега „дечија игра“.
    Ја то тако видим. Можда и грешим јер не познајем Свето Писмо најбоље и нека ми Бог и сви опросте ако грешим.

  9. Jedno pitanje za sve velike tumace nase vere. ZASTO tumacite ono za sta Crkva ima stav koji je naravno u skladu sa ucenjem nase vere? Taj stav po pitanju imaju li dusu zivotinje je jasan ako krenemo od toga da ih je Stvoritelj oziveo da bi sluzile coveku. Nisam nasao nigde da se njihove duse pominju ni u Raju ni onamo. Niko vam ne brani da ih volite, ali je za mene naopako ako je ta ljubav veca nego ljubav prema coveku. Licno ne verujem u vaskrsnuce zivotinja. Zasto? Pa zato sto nasa vera nema takav stav a sto se nekima ne dopada, njihov problem, ja sebi ne dopustam iznalaziti razloge i neka tumacenja koja bi meni odgovarala jer imam macku, psa, konja….volim zivotinje i kao svaki normalan covek se poigram sa njima ili nahranim, ali ovakva tumacenja, ne osecanja vec tumacenja….sta sa biljkama na primer? I one su ziva tvar. Da li znate koliko dokaza ima da reaguju na prisustvo coveka, na rec coveka?Ljudi ih vole, ispunjavaju nam zivot, korisne su nam. Gde ste nasli da je greh jedenje riba? Da bismo ih jeli neko ih ubija. Ili samo ribe nemaju dusu a sve druge zivotinje imaju? Osecam, ne tumacim vec osecam da smo vezani za zivotinje duhovno, da su tu da nas cine boljim ljudima, da bude u nama osecanja empatije,davanja i ljubavi koje treba da prenosimo na druge ljude. Oprostite mi ako sam u nekom probudio gnev. Ne gnevite se. Ljudi smo, upuceni jedni drugima na ljubav prema Gospodu nasem i jedni prem drugima. Svima oprastam za odgovore na ovo moje pisanje i trazim oprostaj od onih razgnevljenih.

  10. covek moze da se pokaje i da primi blagodet tj sveti duh. Zivotinja zivi na osnovu instikta i nema blagodet tj sveti duh.

  11. Mene je licno sramota na ovako vesto izbegnutom konkretnom objasnjenju,nemojte kolega vise davati odgovore,prepustite to nekome drugom.Drzite se Vi trebnika ,to sigurno znate,jer ovaj odgovor mi lici na odgovor ucenika Bogoslovije prve godine!

    • Da, tako je, pored toga odgovor je napisala jedna podpuno hladna i bezosjecajna osoba pa ako je i svestenik, odgovor nije dao ali je o sebi mnogo rekao.

  12. Potpuno sam sigurna da životinje imaju dušu neke od njih su bolje i od ponekih groznih ljudi. Životinja nikada ne može biti zla i planirati razne gadosti kao čovek. Kada vas voli ništa ne traži sem da joj uzvratite ljubav, a čovek stalno nešto kalkuliše, smišlja kako da dobije ono što želi pa i kad mu to ne pripada i pri tom ne bira sredstva. Znam životinje koje su bolje od nekih ljudi. A što se tiče zveri da li postoji gora zver od čoveka koji siluje i ubije dete,lav nije zver već životinja koja je tu da bi održavala poredak u prirodi da se biljojedi ne premnože, sve je to sa razlogom. O čemu vi ljudi pričate pa zar tako malo znate o životinjama. Da li ste ikada zaista voleli neku životinju? Osim toga nismo mi ugrožena vrsta na ovoj planeti već životinje koje smo tako plemeniti gotovo istrebili ali ne shvatamo da ako njih ne bude to je i naš kraj eto toliko smo pametni. Ako nas je Bog i stvorio prema svom liku sigurno nije mislio da ćemo se ovako izopačiti i prozliti.

  13. Zbunjen sam. Zar ne piše u knjizi Postanja, prilikom stvaranja životinja, da su „duše žive „?
    Oprostite, još sam mlad u veri.

  14. Рекох у срцу своме за синове људске да им је Бог показао да су као стока. Јер шта бива синовима људским то бива и стоци, једнако им бива, како гине и она тако гину и они, и сви имају исти дух, и човек ништа није бољи од стоке јер је све таштина. Све иде на једно место, све је од праха и све се враћа у прах. Ко зна да дух синова људских иде горе а дуџ стоке да иде доле под земљу.
    Књига проповедникова
    Верујем да их можемо спасити својом љубављу.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *