Питање:
Оче, ста бива са децом која нису крстена, а умру?
Дејан
Одговор:
Драги Дејане, Чини ми се умесним да се најпре сетимо Христових речи: „Пустите децу к мени, јер је таквих царство небеско“! Уопштено говорећи, деца се сматрају чистима и неисквареним и она одлазе у
рај. Корисно је прочитати понешто од Св. Отаца или из духовне литературе, као на пример: „Повратак из онога живота“ – чудесно виђење монахиње
Евпраксије, објављеног у Крњеву 1978. године Превод са грчког Еп. Атанасије (Јефтић) .
http: //www.pn.co.yu/user/svetosavlje/storage/Put%20duse%20posle%20smrti/Povratak_iz_onog_zivota.html Тамо монахиња Евпраксија описује своје виђење небеског града – Новог Сиона, и каже: „Видех да ходимо по једном уском бедему, који са сваке стране беше
засађен разним мирисним и разнобојним цвећем; као што су: љубичице, каранфили, руже и друго, и све беше неувенљиво. У даљини угледах вртове. На
дрвету видех дечија лица неисказане лепоте са крилима. Она, прелетајући по
гранама, прослављаху Творца. „Та лица која видиш, рече ми Марија, јесу душе
мале деце. И после њиховог одласка из земаљског света држи их Богородица три
дана у наручју Своме, док не забораве своју земаљску мајку. После се деца
доводе овде“.
***
„…Ушавши, видесмо много деце. Сви беху истог узраста до дванаест година и
блистаху лицима. Нека од њих читаху, нека разговараху са крајњом
безазленошћу и љупкошћу. Заиста, оног тренутка схватих јасно смисао искрене
љубави. Начин пак њиховог међусобног раговора толико ме очара, да сам
пожелела да ненасито гледам ту анђелску децу како разговарају и читају. Но, пошто не могох да разумем којим језиком говоре упитах и за то Марију а она
ми рече: „То што чујеш и не разумеш, јесу оне неисказане речи о којима
говори апостол Павле, учитељ васељене, у својим посланицама“. „…Затим ми
кроз један балкон показа сјајни пространи врт. У њему видех где се крећу
петнаестогодишње девојчице и заливају у њему дрвеће и цвеће. Те девојчице ми
рекоше да останем са њима. Објаснивши им да ми је то немогуће, ја се
поздравих са њима, па одох.“
Поздравља те, о. Срба
Један коментар