NASLOVNA » Brak, deca, porodični odnosi, PITANJE PASTIRU » dete ne govori

dete ne govori

Pitanje:
Poštovani, Pišem Vam u ime jedne bake koja ima problem i koji samo uz Božju pomoć može biti rešen. Naime, dete od 4.godine koje je rođeno normalno i koje je do 2.godine govorilo, od jednom ѕbog pretrpljenog straha više ne iѕgovara ni reč. Lekari kažu da je sve u redu i da nema nikakvih smetnji da dete progovori. Ali na veliku žalost ono ne progovara ali sve raѕume. Baka je vernik, ali majka deteta ne veruje u moć Božju i moć isceljenja naših manastira Našle smo na internetu da se kod nemošti jeѕika treba moliti Prepodobnom Jovanu Rilskom, a i baka je posetila manastir u okolini Rekovca jer je čula da voda iѕ ovog manastira pomaže deci koja ne mogu da progovore. Zato Vas molim da nam pomognete i kažete da li postoji još neki manstir gde bi odveli dete i ako možete da nas uputite u vezi molitve tj. kako glasi molitva Prepodobnom Jovanu Rilskom. Unapred hvala, S poštovanjem, Marija.
Marija


Odgovor:
Hristos vaskrse! Sve je u Božijim rukama Marija i mi malo možemo šta da učinimo. Lično mislim da dete ima veliku šansu da progovori i da sada sve zavisi od roditelja. Tiče se njihovog vaspitanja, realnog obrazovanja, realnog sagledavanja života kao i duhovnosti. Lično mislim da se danas deca užasno pogrešno vaspitavaju i da naši roditelji jednostavno ne znaju da im prenesu realnosti o ovom našem kratkom životu. A kako će da znaju kada je većina vaspitana i podignuta u velikim ideološkim i kulturnim zabludama, i tim raznim surogatima i lažima sa kojima nas svakodnevno obasipaju. Naša „učiteljica života“ uvek je bila Crkva, i dok smo sa njom živeli lakše smo prebrođavali mnogo veće psihološke traume, a da ne pominjem one za vreme ropstva pod islamom i njegovim šerijatskim zakonima. Sada, kao mi živimo u slobodi a nikada nam nije teže! Zaboravili smo Boga i njegovu Ustanovu – Crkvu, tu instituciju svih naših obrazovanja. To dete treba da živi Crkvom, pre svega da se na svakoj Liturgiji pričešćuje. Sveto pričešće je silnije, jače od bilo kakvih vodica i izvora, i tih skoro volšebnih očekivanja pomoći van suštinskog odnosa sa Bogom. To znači da i roditelji treba da barem svake nedelje budu u crkvi. Crkva može da realno pruži samo onda ako se u njoj realno živi. Crkva ne pomaže onda kada se setimo nje, i to sa nekim ukorom njoj i Bogu, što eto, „ni Bog ne pomaže“. Shodno tome „nema“ ni Njega. Teba reći drugačije: „nema tebe u Bogu“, dakle; nema ni Njegove blagodati (a one su razne, t.j. razne pomoći) . Treba da se živi duhovno da bi se očekivalo nešto „duhovno“, t.j. nadprirodno, onostrano ili ontološko. Duhovnost nije pokret po narudžbini ili potrebi nego je ona realnost onoliko koliko mi imamo udeo u njoj. To su osnove logike čistog razuma. Treba u svom hramu ili manastiru zakazati moleban svetiteljima koji po nekom zabeleženom ljudskom iskustvu pomažu u nekoj konkretnoj bolesti. Na kraju tog čina uznosi se konkretna molitva konkretnom svetitelju. Treba manastiru ostaviti dar – žrtvu kao prilog, kao milostinju, i to je sve deo „procesa“ isceljenja, tog duhovnog i fizičkog ozdravljenja. U svim ovim molitvama prvo se govori o duhovnom ozdravljenju pa tek fizičkom, i zato je jasno da greh donosi bolesti i stradanja (kao što je to smrt učinila svima nama) . A to duhovno ozdravljenje pre svega tiče se roditelja a uvom slučaju detetove majke. Sa te socijalne strane pri crkvi, u tim njenim baligim okolnostima i ambijentu treba pustiti dete da se igra sa drugom decom. Dete mora da počne da se negde oseća bezbedno, sigurno, željeno, a „Boga“ Hristos je taj koji će da joj vrati samopuzdanje. Ali, roditelji, vaspitači ili ubice svoje dece, nose glavnu odgovornost za njihovu budućnost. Često vidimo tragediju koja se razvija u vaspitanju neke dece ali mi sa strane možemo samo da žalimo, i jedino da se molimo da Bog urazumi te ljude. Dakle u ovakvim slučajevima nama ostaje samo da se molimo za ove nesrećne ljude, u ovom konkretnom više za majku deteta. U srpskom prevodu nemam molitvu sv. Jovanu Rilskom a da je sada prevodim ne mogu da postignem. Treba da razgovarate sa nekim seštenikom ili monahom, jer sam ja mnogo, mnogo daleko od vas oLjuba

6 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *