дете не говори

Питање:
Поштовани, Пишем Вам у име једне баке која има проблем и који само уз Божју помоћ може бити решен. Наиме, дете од 4.године које је рођено нормално и које је до 2.године говорило, од једном ѕбог претрпљеног страха више не иѕговара ни реч. Лекари кажу да је све у реду и да нема никаквих сметњи да дете проговори. Али на велику жалост оно не проговара али све раѕуме. Бака је верник, али мајка детета не верује у моћ Божју и моћ исцељења наших манастира Нашле смо на интернету да се код немошти јеѕика треба молити Преподобном Јовану Рилском, а и бака је посетила манастир у околини Рековца јер је чула да вода иѕ овог манастира помаже деци која не могу да проговоре. Зато Вас молим да нам помогнете и кажете да ли постоји још неки манстир где би одвели дете и ако можете да нас упутите у вези молитве тј. како гласи молитва Преподобном Јовану Рилском. Унапред хвала, С поштовањем, Марија.
Марија


Одговор:
Христос васкрсе! Све је у Божијим рукама Марија и ми мало можемо шта да учинимо. Лично мислим да дете има велику шансу да проговори и да сада све зависи од родитеља. Тиче се њиховог васпитања, реалног образовања, реалног сагледавања живота као и духовности. Лично мислим да се данас деца ужасно погрешно васпитавају и да наши родитељи једноставно не знају да им пренесу реалности о овом нашем кратком животу. А како ће да знају када је већина васпитана и подигнута у великим идеолошким и културним заблудама, и тим разним сурогатима и лажима са којима нас свакодневно обасипају. Наша „учитељица живота“ увек је била Црква, и док смо са њом живели лакше смо преброђавали много веће психолошке трауме, а да не помињем оне за време ропства под исламом и његовим шеријатским законима. Сада, као ми живимо у слободи а никада нам није теже! Заборавили смо Бога и његову Установу – Цркву, ту институцију свих наших образовања. То дете треба да живи Црквом, пре свега да се на свакој Литургији причешћује. Свето причешће је силније, јаче од било каквих водица и извора, и тих скоро волшебних очекивања помоћи ван суштинског односа са Богом. То значи да и родитељи треба да барем сваке недеље буду у цркви. Црква може да реално пружи само онда ако се у њој реално живи. Црква не помаже онда када се сетимо ње, и то са неким укором њој и Богу, што ето, „ни Бог не помаже“. Сходно томе „нема“ ни Њега. Теба рећи другачије: „нема тебе у Богу“, дакле; нема ни Његове благодати (а оне су разне, т.ј. разне помоћи) . Треба да се живи духовно да би се очекивало нешто „духовно“, т.ј. надприродно, онострано или онтолошко. Духовност није покрет по наруџбини или потреби него је она реалност онолико колико ми имамо удео у њој. То су основе логике чистог разума. Треба у свом храму или манастиру заказати молебан светитељима који по неком забележеном људском искуству помажу у некој конкретној болести. На крају тог чина узноси се конкретна молитва конкретном светитељу. Треба манастиру оставити дар – жртву као прилог, као милостињу, и то је све део „процеса“ исцељења, тог духовног и физичког оздрављења. У свим овим молитвама прво се говори о духовном оздрављењу па тек физичком, и зато је јасно да грех доноси болести и страдања (као што је то смрт учинила свима нама) . А то духовно оздрављење пре свега тиче се родитеља а увом случају дететове мајке. Са те социјалне стране при цркви, у тим њеним балигим околностима и амбијенту треба пустити дете да се игра са другом децом. Дете мора да почне да се негде осећа безбедно, сигурно, жељено, а „Бога“ Христос је тај који ће да јој врати самопуздање. Али, родитељи, васпитачи или убице своје деце, носе главну одговорност за њихову будућност. Често видимо трагедију која се развија у васпитању неке деце али ми са стране можемо само да жалимо, и једино да се молимо да Бог уразуми те људе. Дакле у оваквим случајевима нама остаје само да се молимо за ове несрећне људе, у овом конкретном више за мајку детета. У српском преводу немам молитву св. Јовану Рилском а да је сада преводим не могу да постигнем. Треба да разговарате са неким сештеником или монахом, јер сам ја много, много далеко од вас оЉуба

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *